Maribor - kasarna "Tone Tomšič" - VP 8164/20-3 - godina 1988.

jovanovt (citat):

Jesam bio i tako je to je bila prava bomba koja je ranila porucnika Stojanovic.

JovanovT.
Ma nikako neke članove foruma uvjeriti u taj događaj kada je ranjen vaš komandant.
Evo da se ti ovdje nisi pojavio i to potvrdio mislim da bi i dan danas u taj događaj neki sumnjali.!
Samo se ne mogu sjetiti čija je četa to jutro prva bacala bombe na tom poligonu (mislim da se zvao STRAŽUN).!?

JovanovT.
Daj me podsjeti kako su se iz tvoje I čete zvala ona dva brata (blizanca) koji su bili desetari.!?

Vojnik Graničar (citat):

JovanovT.
Daj me podsjeti kako su se iz tvoje I čete zvala ona dva brata (blizanca) koji su bili desetari.!?

Interesantno da se JNA jako držala principa da blizanci idu uvijek zajedno (ako žele).

Čak i starješine! (Kasarne služenja, prekomande...)

Za druga radna mjesta u civilstvu to ne vrijedi, barem nisam čuo.

Bile su moguće razne zgode i anegdote vezano uz dva brata blizanca desetara, i kako su vojska i starješine uvijek znali koji je koji?
(Dobro, nisu ni morali bit sasvim nalik.)

Vojnik Graničar (citat):

jovanovt (citat):

Jesam bio i tako je to je bila prava bomba koja je ranila porucnika Stojanovic.

JovanovT.
Ma nikako neke članove foruma uvjeriti u taj događaj kada je ranjen vaš komandant.
Evo da se ti ovdje nisi pojavio i to potvrdio mislim da bi i dan danas u taj događaj neki sumnjali.!
Samo se ne mogu sjetiti čija je četa to jutro prva bacala bombe na tom poligonu (mislim da se zvao STRAŽUN).!?

Bila je bojeva to je sigurno svi smo je bacali i u septembarskoj generaciji poslije vas, a isječci iz novina koji su govorili o tome kako je poručnik Stojanović spasio vojnika i pri tome ranjen bili su na tabli u hodniku I čete i to smo svi znali, samo nešto se ne sječam da li se bomba bacala na Stražunu ili Radvanju pa zaviri u svoj dnevnik ako si tada pisao.Znam samo da smo se na Stražunu napuzali i nakopali rovova i zemunica a kiša je lila kao iz kabla. Evo ti slika sa kraja one ceste koja vodi na poligon, zapravo i nije neki poligon ali eto često smo tamo bili.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vojnik Graničar (citat):

JovanovT.
Daj me podsjeti kako su se iz tvoje I čete zvala ona dva brata (blizanca) koji su bili desetari.!?

Ne mogu se sjetiti sad kako su se zvali ali znam da su pocinjali na slovo S. 1 ceta ja bacala bombe prva mislam da je taj vojnik bio iz 3 vod.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1 dole je Zarko Kulic
2 sredina Dragan Krstic
3 sam ja Todor Jovanov
Svi smo bili desetari
Foto je snimljen 14.08.1988 
A sad sam se setio mislam da su se braca zvali Sarachi, ali ni sam siguran

jovanovt (citat):

A sad sam se setio mislam da su se braca zvali Sarachi, ali ni sam siguran

JovanovT.
Ako ti nisi siguran kako je ime ili prezime toj braći desetarima iz tvoje I čete, ja ti mogu reći da ja pogotovo ne znam.
Ta dva brata su bila zajebana.
Gledao sam ih kako komanduju vodom, kad jedan malo popusti ulijeće drugi kao da su se nadmetali tko će to bolje uraditi, bili su kao dva vuka.
Da su mogli natjerali bi vojsku da lebdi 1 metar iznad zemlje.
Brača su bili vitki, normalne visine i tamnoputa lica, mogu ti reći da ih nisam mogao razlikovati.

Vojnik Graničar (citat):

jovanovt (citat):

A sad sam se setio mislam da su se braca zvali Sarachi, ali ni sam siguran

JovanovT.
Ako ti nisi siguran kako je ime ili prezime toj braći desetarima iz tvoje I čete, ja ti mogu reći da ja pogotovo ne znam.
Ta dva brata su bila zajebana.
Gledao sam ih kako komanduju vodom, kad jedan malo popusti ulijeće drugi kao da su se nadmetali tko će to bolje uraditi, bili su kao dva vuka.
Da su mogli natjerali bi vojsku da lebdi 1 metar iznad zemlje.
Brača su bili vitki, normalne visine i tamnoputa lica, mogu ti reći da ih nisam mogao razlikovati.

Mozda za tebe su bile zajebani ali jedom kad su delili uzinku dali su albancima vise nego na drugih i tada smo gi ja i Krstic prebili pa smo bili 7 dana kaznjeni u zatvor zbog toga.

jovanovt (citat):

Mozda za tebe su bile zajebani ali jedom kad su delili uzinku dali su albancima vise nego na drugih i tada smo gi ja i Krstic prebili pa smo bili 7 dana kaznjeni u zatvor zbog toga.

JovanovT.
Znači ta dva brata desetara iz I čete su bili Albanci.

Vojnik Graničar (citat):

Znači ta dva brata desetara iz I čete su bili Albanci.

Da. Dal se secas na neko iz 2 cete 87/88 generacija ne secam se kako se zove ali prezime mu je bilo Popovic zajedno smo bili na strazi mislam da su ga zvali Popaj.

Vojnik Graničar (citat):

Znači ta dva brata desetara iz I čete su bili Albanci.

jovanovt (citat):

Da.

jovanovt (citat):

Dal se secas na neko iz 2 cete 87/88 generacija ne secam se kako se zove ali prezime mu je bilo Popovic zajedno smo bili na strazi mislam da su ga zvali Popaj.

JovanovT.
Ima tu jedan problem ako mi ga možeš objasniti.
Kažeš da je sa tobom na straži bio jedan vojnik iz moje 2 čete kojem je prezime bilo Popović.!?
JovanovT, problem je taj što mi nije jasno kako je on sa tobom bio na straži u kasarni "Tone Tomšič" kad su na stražu išli vojnici i desetari iz iste čete.!?
Znači nisu se mješali vojnici iz 1, 2, 3, čete već je svaka četa davala svoje vojnike i svoje desetare.

A što se tiče vojnika Popovića.
Pa ovako da ti kažem bio je jedan vojnik kojem je prezime Popović ime mu je bilo Zoran, on je Srbin i živio je u Srbiji neko mjesto oko Beograda.
Za nekog drugog Popovića ne znam (možda je bio ali ga se je ne siječam).
Druga stvar ja se ne mogu sjetiti da ga je netko od nas u četi zvao "Popaj".!?
Evo imam i dvije slike na kojima se vidi taj vojnik Popović označio sam ga.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ista slika uvečano: [You must be registered and logged in to see this link.]


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ista slika uvečano: [You must be registered and logged in to see this link.]

Vojnik Graničar (citat):

JovanovT.
Ima tu jedan problem ako mi ga možeš objasniti.
Kažeš da je sa tobom na straži bio jedan vojnik iz moje 2 čete kojem je prezime bilo Popović.!?
JovanovT, problem je taj što mi nije jasno kako je on sa tobom bio na straži u kasarni "Tone Tomšič" kad su na stražu išli vojnici i desetari iz iste čete.!?
Znači nisu se mješali vojnici iz 1, 2, 3, čete već je svaka četa davala svoje vojnike i svoje desetare.

A što se tiče vojnika Popovića.
Pa ovako da ti kažem bio je jedan vojnik kojem je prezime Popović ime mu je bilo Zoran, on je Srbin i živio je u Srbiji neko mjesto oko Beograda.
Za nekog drugog Popovića ne znam (možda je bio ali ga se je ne siječam).
Druga stvar ja se ne mogu sjetiti da ga je netko od nas u četi zvao "Popaj".!?
Evo imam i dvije slike na kojima se vidi taj vojnik Popović označio sam ga.

Ni si me razumeo taj vojnik je bio klase 87,dosao septembar 87 bio je desetar u vasoj ceti kad si ti dosao 88 kad si bio guster.

jovanovt (citat):

Ni si me razumeo taj vojnik je bio klase 1987,dosao septembar 1987 bio je desetar u vasoj ceti kad si ti dosao 1988 kad si bio guster.

JovanovT, jedini Popović za kojeg znam je ovaj Zoran Popović.
Da je bio još netko kome je bilo prezime Popović a da je bio i desetar toga se ne mogu se sjetiti.

jovanovt,

Bio je jedan vojnik moje klase (septembar 87/88) u vasoj kasarni, koji je upadao u oci time sto je bio ogroman rastom;


Dugo je isao u civilnim patikama; nosio je veliki broj i dugo cekao da mu naprave cizme; cipele nikad nije dobio...pamtim ga i po tome sto je svirao klavijature u orkestru kasarne Tone Tomsic.

trebalo bi da ti sve ovo bude poznato, posto nije bilo sanse da ga promasis

jovanovt (citat):

Jesam bio i tako je to je bila prava bomba koja je ranila porucnika Stojanovic.

Vojnik Graničar (citat):

JovanovT.
Ma nikako neke članove foruma uvjeriti u taj događaj kada je ranjen vaš komandant.
Evo da se ti ovdje nisi pojavio i to potvrdio mislim da bi i dan danas u taj događaj neki sumnjali.!
Samo se ne mogu sjetiti čija je četa to jutro prva bacala bombe na tom poligonu (mislim da se zvao RADVANJE).!?

šepa (citat):

Bila je bojeva to je sigurno svi smo je bacali i u septembarskoj generaciji poslije vas, a isječci iz novina koji su govorili o tome kako je poručnik Stojanović spasio vojnika i pri tome ranjen bili su na tabli u hodniku I čete i to smo svi znali, samo nešto se ne sječam da li se bomba bacala na Stražunu ili Radvanju pa zaviri u svoj dnevnik ako si tada pisao.Znam samo da smo se na Stražunu napuzali i nakopali rovova i zemunica a kiša je lila kao iz kabla. Evo ti slika sa kraja one ceste koja vodi na poligon, zapravo i nije neki poligon ali eto često smo tamo bili.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Šepa.!
Tako je.
Ne znam otkuda sam izvukao poligon Stražun.!
Bilo je to na poligonu Radvanje.!
Evo što sam zapisao.

BACANJE BOMBE  M75

Danas je 19.08.1988. god. petak.
To mi je bio 93 dan u JNA.
Iako su nam govorili da smo 2 motorizirana četa , mi smo jutros pješice otišli na poligon Radvanje gdje smo bacali bombe.
Prvo su nas na poligonu obučavali kako se to radi sa školskim bombama.
A onda smo bacali prave M75.
Bombe je prvo bacala 1 četa.
Tada se dogodio incident gdje je prilikom bacanja M75 bombe jedna bomba ranila komandanta 1 čete poručnika Stojanovića u desnu ruku.
Navodno je bomba iz ruke ispala jednom vojniku kojeg je vjerojatnu uhvatila panika - strah.
Kada su se oni izredali tada smo bombe bacali mi iz 2 čete.
Mene je došao red u 13:43 sati.
Kod nas je sve prošlo bez problema.

Vojnik Graničar (citat):

BACANJE BOMBE  M75

Danas je 19.08.1988. god. petak.
To mi je bio 93 dan u JNA.
Iako su nam govorili da smo 2 motorizirana četa , mi smo jutros pješice otišli na poligon Radvanje gdje smo bacali bombe.
Prvo su nas na poligonu obučavali kako se to radi sa školskim bombama.
A onda smo bacali prave M75.
Bombe je prvo bacala 1 četa.
Tada se dogodio incident gdje je prilikom bacanja M75 bombe jedna bomba ranila komandante 1 čete poručnika Stojanovića u desnu ruku.
Navodno je bomba iz ruke ispala jednom vojniku kojeg je vjerojatnu uhvatila panika - strah.
Kada su se oni izredali tada smo bombe bacali mi iz 2 čete.
Mene je došao red u 13:43 sati.
Kod nas je sve prošlo bez problema.

Modernizirali se vi,ja sam morao bacati onu sa navojnim poklopcem,zelenu,glatku,morao sam sa njom udariti
po čeličnoj ploči..... 

[You must be registered and logged in to see this image.]

ZAGORAC (citat):

Modernizirali se vi, ja sam morao bacati onu sa navojnim poklopcem, zelenu, glatku, morao sam sa njom udariti po čeličnoj ploči..... 

Zagorac.
A što da kažem.
U tvoje vrijeme je bila moderna ta M52, u moje vrijeme je bila moderna ova M75.
Tko zna kakve danas proizvode.!?

Daj mi reci ovo udaranje o čeličnu ploču.!
Je li vas baš učilo da se udara o metalni dio puške ukoliko nema kamenja, betona itd...?

Čelična ploča je bila u sklopu zaklona iz kojeg smo bacali, a što se tiče metalnog dijela puške,
to se podrazumijeva.

Ja sam imao prilike jednom bacati školsku koja je bila na principu udaranja o tvrdu površinu i znam da je šištala kad sam sa bombom udario o neki kamen.
Ako se ne varam kad je "odšištala" svoje da je bio jedan mali prasak i tad se vidio nekakav bjelkasti dim.

Vojnik Graničar (citat):

Ja sam imao prilike jednom bacati školsku koja je bila na principu udaranja o tvrdu površinu i znam da je šištala kad sam sa bombom udario o neki kamen.
Ako se ne varam kad je "odšištala" svoje da je bio jedan mali prasak i tad se vidio nekakav bjelkasti dim.

Sve je to točno,samo kad bi "odšištala" bojeva,vidio bi anđele... 

Vojnik Graničar (citat):

jovanovt (citat):

Jesam bio i tako je to je bila prava bomba koja je ranila porucnika Stojanovic.

Vojnik Graničar (citat):

JovanovT.
Ma nikako neke članove foruma uvjeriti u taj događaj kada je ranjen vaš komandant.
Evo da se ti ovdje nisi pojavio i to potvrdio mislim da bi i dan danas u taj događaj neki sumnjali.!
Samo se ne mogu sjetiti čija je četa to jutro prva bacala bombe na tom poligonu (mislim da se zvao RADVANJE).!?

šepa (citat):

Bila je bojeva to je sigurno svi smo je bacali i u septembarskoj generaciji poslije vas, a isječci iz novina koji su govorili o tome kako je poručnik Stojanović spasio vojnika i pri tome ranjen bili su na tabli u hodniku I čete i to smo svi znali, samo nešto se ne sječam da li se bomba bacala na Stražunu ili Radvanju pa zaviri u svoj dnevnik ako si tada pisao.Znam samo da smo se na Stražunu napuzali i nakopali rovova i zemunica a kiša je lila kao iz kabla. Evo ti slika sa kraja one ceste koja vodi na poligon, zapravo i nije neki poligon ali eto često smo tamo bili.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Šepa.!
Tako je.
Ne znam otkuda sam izvukao poligon Stražun.!
Bilo je to na poligonu Radvanje.!
Evo što sam zapisao.

BACANJE BOMBE  M75

Danas je 19.08.1988. god. petak.
To mi je bio 93 dan u JNA.
Iako su nam govorili da smo 2 motorizirana četa , mi smo jutros pješice otišli na poligon Radvanje gdje smo bacali bombe.
Prvo su nas na poligonu obučavali kako se to radi sa školskim bombama.
A onda smo bacali prave M75.
Bombe je prvo bacala 1 četa.
Tada se dogodio incident gdje je prilikom bacanja M75 bombe jedna bomba ranila komandante 1 čete poručnika Stojanovića u desnu ruku.
Navodno je bomba iz ruke ispala jednom vojniku kojeg je vjerojatnu uhvatila panika - strah.
Kada su se oni izredali tada smo bombe bacali mi iz 2 čete.
Mene je došao red u 13:43 sati.
Kod nas je sve prošlo bez problema.

Ne sječam se ko mi je ispričao detalje, desetari ili je to bio poručnik Šokec, ali navodno tom vojniku bomba nije prosto ispala od straha, on je snažno zamahnuo rukom u pokušaju da bombu daleko baci i tom prilikom je šakom u kojoj je bila bomba je udario u betonsku ivicu "U" rova iz kojeg se bacala bomba. Naravno bomba mu je tada ispala iz ruke u rov, poručnik Stojanović je reagovao, odgurnuo vojnika, uzeo bombu i bacio je, eksplodirala je u zraku i tada ga ranila.

Kemo Specijalac (citat):

Bio je jedan vojnik moje klase (septembar 87/88) u vasoj kasarni, koji je upadao u oci time sto je bio ogroman rastom;


Dugo je isao u civilnim patikama; nosio je veliki broj i dugo cekao da mu naprave cizme; cipele nikad nije dobio...pamtim ga i po tome sto je svirao klavijature u orkestru kasarne Tone Tomsic.

trebalo bi da ti sve ovo bude poznato, posto nije bilo sanse da ga promasis

Jeste bio je iz moje 1 cete ime mu je Vladimir Licina nosio je naocare, i greska si jeste dobio cizme ona ih je sakrio i vratio se u patike kad su ga pitale gde su mu cizme rekao je da mu gi je neko ukrao i narvano ni su mu poverovali, niko ne bi ukrao njegove cizme jer niko ih nemoze nosit, onda se vratio i gi obukao

Kemo Specijalac (citat):

Bio je jedan vojnik moje klase (septembar 87/88) u vašoj kasarni, koji je upadao u oci time sto je bio ogroman rastom;
Dugo je išao u civilnim patikama; nosio je veliki broj i dugo čekao da mu naprave čizme; cipele nikad nije dobio... pamtim ga i po tome sto je svirao klavijature u orkestru kasarne Tone Tomsic.
trebalo bi da ti sve ovo bude poznato, posto nije bilo šanse da ga promasis

jovanovt (citat):

Jeste bio je iz moje 1 čete ime mu je Vladimir Lucina nosio je naočare, i greska si jeste dobio čizme ona ih je sakrio i vratio se u patike kad su ga pitale gde su mu čizme rekao je da mu gi je neko ukrao i narvano ni su mu poverovali, nitko ne bi ukrao njegove čizme jer nitko ih ne može nosit, onda se vratio i gi obukao.

JovanovT.
Spasio si našega Specijalca.
Toliko se je trudio da nešto dozna za ovoga vojnika što je uz JNA uniformu nosio patike.
I da tebe nije bilo ovdje tko zna bi li ikada o njemu nešto doznao.!

Bio jedan Fadil 16.5.1990 u Mariboru.

[You must be registered and logged in to see this image.]

To je iz zida zgrade. Iden, da vidim ima li još koji.

cxfan (citat):

Bio jedan Fadil 16.5.1990 u Mariboru.

Tko zna gdje je sada Fadil i hoće li ikada ovo pročitati na internetu.!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Cxfan.
Što se sada nalazi u prostoriji označenoj strelicom 2.
Tu su 1988 godine bili umivaonici, tu smo se umivali, prali noge, brijali se sve u hladnoj vodi.

2. Ženski wc koji sadrži dva umivaonika, dve kabine, tuš kabinu i malu čajnu kuhinju i naravno jedan bojler.

1. kancelarija od cca 20m2

cxfan (citat):

2. Ženski wc koji sadrži dva umivaonika, dve kabine, tuš kabinu i malu čajnu kuhinju i naravno jedan bojler.

1. kancelarija od cca 20m2

Ista kvadratura kao i 1988.
Nisu je mogli raširiti da su i htjeli, he he he he...
Ali su zato prostor malo modernizirali.
Topla voda, u ovo vrijeme smo o njoj samo mogli sanjati.
Tuš kabina, ha ha ha, takvog luksuza nije ima ni 1, 2 i 3 četa skupa.
Čajna kuhinja.!!??
Nismo imali na čemu podgrijati ni konzervu SDO-a.
Jeli smo onako masno, skoreno, tvrdo, hladno, ajmeeeeeee.!!!
Bar je JNA na nama u svemu tome uštedjela, he he he he...

Gledajući ove slike iz zgrade u kojoj sam proveo 5 meseci i 22 dana, prisećam se svih onih lepih i ružnih događaja. U ovu uzgradu sam ušao 7. oktobra 1980, negde iza ponoći, iz "Kadetnice" gde je bio prijem novih vojnika. Tamo su me skinuli golog, isprskali nekim praškom, ošišali i dali mi gomilu stvari na šatorskom krilu prostrtom po podu. Tako poluobučen, look "tifusari iz partizanskih filmova", čekao sam u "Kadetnici" na kamion koji će me prevesti u Melje. Sećam se da su oko nas padali ili orasi ili kestenovi, pošto je bio mrkli mrak nije se razanavalo šta je u pitanju, a svi, kada vide gde sam raspoređen, pogledaju me nekako sažaljivo, kao da sam gubav. 8. oktobra ujutru sam ponovo razvio ono šatorsko krilo i tada mi je neki desetar, samo se saćm da je bio iz Šapca, pokazao kako da tu gomilu "nečega" stavim u ranac, a ono preostalo u kasetu.
Sticajem okolnosti, nekoliko meseci pre toga ja sam bio student i zbog kasnije regrutacije (vojni odsek je nešto bio zabrljao) poslat sam na studentsku vojnu vežbu 15 dana, u kasarnu "4. juli" na Voždovcu. (Ovde ima tema o toj kasarni, koja se posle "4.juli" zvala "Voždovac") Tih 15 dana je bilo manje-više gubljenje vremena, ali su ostale dve zanimljive stavri. Prva, što sam se moja vežba poklopila sa prijemom julske klase mladih vojnika. Desetari koji su nas vodili, zvali su ih podsmešljivo "fazani" i " gušteri" i to njihovo zezanje smo i mi prihvatili, jer oni jadnici nisu imali pojma da smo mi samo obična studentska balavurdija. Nisam ni u snu sanjao da će me julska klas sačekati posle tri meseca u Mariboru i vikati iza mene isto ono što sam ja vikao njima. I drugo, jedan desetar mi je tada rekao nešto što mi je kasnije na obuci mnogo pomoglo. S obzirom na moju visinu i fizičku konstituciju rekao mi je da me u vojsci neće zaobići da zadužim puškomitraljez, s tim što mi je savetovao da se trudim da uvek budem na čelu kolone. Kada već teglim, bar da budem na čelu kolone i idem onim tempom koji meni odgovara. Kada sam zaduživao oružje u ovom istom hodniku na slici, stariji vodnik Šavija je prvo pitao da li ima dobrovoljaca za prvog nišandžiju puškomitraljeza. Ja sam odmah digao ruku i tako sam zadužio puškomitraljez M52 (mislim da mu je to prava oznaka) i postao prvi nišandžija, prvog odeljenja, prvog voda, prve čete. Svaki put kada sam išao na poligon ili na gađanje zahvaljivao sam u sebi onom desetaru sa studentske vežbe. Srećom, taj puškomitraljez sam dužio ukupno 20 dana, a onda su nam stigli novi puškomitraljezi, tako da je posle 12 kgr tereta ovih novih 5 bilo milina nositi.

halo 92 (citat):

Gledajući ove slike iz zgrade u kojoj sam proveo 5 meseci i 22 dana, prisećam se svih onih lepih i ružnih događaja. U ovu uzgradu sam ušao 7. oktobra 1980, negde iza ponoći, iz "Kadetnice" gde je bio prijem novih vojnika. Tamo su me skinuli golog, isprskali nekim praškom, ošišali i dali mi gomilu stvari na šatorskom krilu prostrtom po podu. Tako poluobučen, look "tifusari iz partizanskih filmova", čekao sam u "Kadetnici" na kamion koji će me prevesti u Melje. Sećam se da su oko nas padali ili orasi ili kestenovi, pošto je bio mrkli mrak nije se razanavalo šta je u pitanju, a svi, kada vide gde sam raspoređen, pogledaju me nekako sažaljivo, kao da sam gubav. 8. oktobra ujutru sam ponovo razvio ono šatorsko krilo i tada mi je neki desetar, samo se saćm da je bio iz Šapca, pokazao kako da tu gomilu "nečega" stavim u ranac, a ono preostalo u kasetu.
Sticajem okolnosti, nekoliko meseci pre toga ja sam bio student i zbog kasnije regrutacije (vojni odsek je nešto bio zabrljao) poslat sam na studentsku vojnu vežbu 15 dana, u kasarnu "4. juli" na Voždovcu. (Ovde ima tema o toj kasarni, koja se posle "4.juli" zvala "Voždovac") Tih 15 dana je bilo manje-više gubljenje vremena, ali su ostale dve zanimljive stavri. Prva, što sam se moja vežba poklopila sa prijemom julske klase mladih vojnika. Desetari koji su nas vodili, zvali su ih podsmešljivo "fazani" i " gušteri" i to njihovo zezanje smo i mi prihvatili, jer oni jadnici nisu imali pojma da smo mi samo obična studentska balavurdija. Nisam ni u snu sanjao da će me julska klas sačekati posle tri meseca u Mariboru i vikati iza mene isto ono što sam ja vikao njima. I drugo, jedan desetar mi je tada rekao nešto što mi je kasnije na obuci mnogo pomoglo. S obzirom na moju visinu i fizičku konstituciju rekao mi je da me u vojsci neće zaobići da zadužim puškomitraljez, s tim što mi je savetovao da se trudim da uvek budem na čelu kolone. Kada već teglim, bar da budem na čelu kolone i idem onim tempom koji meni odgovara. Kada sam zaduživao oružje u ovom istom hodniku na slici, stariji vodnik Šavija je prvo pitao da li ima dobrovoljaca za prvog nišandžiju puškomitraljeza. Ja sam odmah digao ruku i tako sam zadužio puškomitraljez M52 (mislim da mu je to prava oznaka) i postao prvi nišandžija, prvog odeljenja, prvog voda, prve čete. Svaki put kada sam išao na poligon ili na gađanje zahvaljivao sam u sebi onom desetaru sa studentske vežbe. Srećom, taj puškomitraljez sam dužio ukupno 20 dana, a onda su nam stigli novi puškomitraljezi, tako da je posle 12 kgr tereta ovih novih 5 bilo milina nositi.

Zanimljivo, kako je bilo 8 godina kasnije skoro isto. Uz to dodajem samo to, da kad su Melju ponovo videli raspored za bateriju, svi su rekli; uuuuu, najebo si ga ti. 
Kasnije mi je bilo jasno zašto.  Imao je kapetan Pera jaku reputacju.

Četni evidentičar (citat):

Zanimljivo, kako je bilo 8 godina kasnije skoro isto. Uz to dodajem samo to, da kad su Melju ponovo videli raspored za bateriju, svi su rekli; uuuuu, najebo si ga ti. 
Kasnije mi je bilo jasno zašto.  Imao je kapetan Pera jaku reputacju.

Osim vrata, koja su tada bila drvena, sve ostalo je isto. Čak i ove pločice, koje smo glancali svake večeri. Dvojica bi prostrla ćebe, dvojica težih bi legli na njega, a ovi prvi bi vukli sa jednog kraja hodnika na drugi. Sve praćeno zezanjem i smehom. Do pred kraj hodnika, sa leve strane,  je bio četni klub u kome sam 8. oktobra 1980. ujutru prvi put čuo Džonija Štulića, grupu AZRA i "Graciju". Jedan momak iz Maglaja, odličan gitarista,  poneo je tu kasetu i dnevna doza "gracije" je bila oko 30-tak puta.

halo 92 (citat):

Četni evidentičar (citat):

Zanimljivo, kako je bilo 8 godina kasnije skoro isto. Uz to dodajem samo to, da kad su Melju ponovo videli raspored za bateriju, svi su rekli; uuuuu, najebo si ga ti. 
Kasnije mi je bilo jasno zašto.  Imao je kapetan Pera jaku reputacju.

Osim vrata, koja su tada bila drvena, sve ostalo je isto. Čak i ove pločice, koje smo glancali svake večeri. Dvojica bi prostrla ćebe, dvojica težih bi legli na njega, a ovi prvi bi vukli sa jednog kraja hodnika na drugi. Sve praćeno zezanjem i smehom. Do pred kraj hodnika, sa leve strane,  je bio četni klub u kome sam 8. oktobra 1980. ujutru prvi put čuo Džonija Štulića, grupu AZRA i "Graciju". Jedan momak iz Maglaja, odličan gitarista,  poneo je tu kasetu i dnevna doza "gracije" je bila oko 30-tak puta.

Onda neka se čuje i sad.

Davne 87 otišao sam na odsluženje vojne obaveze u Celje . Pešadija , ne znajući da sam na obuci za granične jedinice . Petog Januara 88 prekomandovan sam u Maribor u kasarnu Tone Tomšič u granični vod .Upravo u onaj strašni vod o kome su pričane neverovatne priče , poput iscrpljujućih marševa do savladavanja onih čuvenih prepreka po par puta dnevno... Pa sve  do  strašnog  komandira voda , Zastavnika Sladojević Milenka zvanog Slađo .Da tako je i bilo , jedno sedam dana , dok se ne priviknete i shvatite da je čovek zaveo skoro ne moguću disciplinu , ali i sistem nagrađivanja . Molio bih sve koji su bili u periodu od Januara do prvog Septembra 88 u graničnom vodu da mi se jave. Jašić Željko , Bajina Bašta sada u Novom Sadu.

zeljoni (citat):

Davne 87 otišao sam na odsluženje vojne obaveze u Celje . Pešadija , ne znajući da sam na obuci za granične jedinice . Petog Januara 88 prekomandovan sam u Maribor u kasarnu Tone Tomšič u granični vod .Upravo u onaj strašni vod o kome su pričane neverovatne priče , poput iscrpljujućih marševa do savladavanja onih čuvenih prepreka po par puta dnevno... Pa sve  do  strašnog  komandira voda , Zastavnika Sladojević Milenka zvanog Slađo .Da tako je i bilo , jedno sedam dana , dok se ne priviknete i shvatite da je čovek zaveo skoro ne moguću disciplinu , ali i sistem nagrađivanja . Molio bih sve koji su bili u periodu od Januara do prvog Septembra 88 u graničnom vodu da mi se jave. Jašić Željko , Bajina Bašta sada u Novom Sadu.

U vreme kada sam bio u komandi GO Maribor, Sladojević je bio stariji vodnik I kl. Već sam ga pomenuo par puta na forumu, kao i to da nisam imao o njemu neko visoko mišljenje, smatrao sam da je običan galamdžija. Jednom sam imao incident sa njim, kada me je terao da se pridružim njegovom vodu u obavljanju nekih dnevnih aktivnosti u krugu kasarne, ja sam to odbio uz objašnjenje da meni naređenja izdaju samo komandant GO i oficir za bezbednost. On je u tom momentu pozeleneo, drao se kao magarac, ali ipak nije imao petlju da  traži da me kazne zbog neizvršavanja naređenja. Naravno, ja sam ceo slučaj prijavio tadašnjem komandantu GO, a po Sladojevićevom kasnijem ponašanju shvatio sam da je komandant razgovarao sa njim. Sve u svemu, on za osam meseci koliko sam proveo u komandi GO nikada nije ušao u prostoriju gde smo dežurali na telefonu "92", niti mi se više ikada obratio niti otpozdravljao kada bi se slučajno sreli na krugu. Kako to samo život ume da namesti, ja sam tog Sladojevića sreo posle tri godine u Kuparima kod Dubrovnika, gde je vojno odmaralište. Prepoznao me je po liku, a ja sam ga podsetio za ostalo.

zeljoni (citat):

Davne 87 otišao sam na odsluženje vojne obaveze u Celje.
Pešadija , ne znajući da sam na obuci za granične jedinice.
Petog Januara 88 prekomandovan sam u Maribor u kasarnu Tone Tomšič u granični vod.
Upravo u onaj strašni vod o kome su pričane neverovatne priče , poput iscrpljujućih marševa do savladavanja onih čuvenih prepreka po par puta dnevno...
Pa sve  do  strašnog  komandira voda , Zastavnika Sladojević Milenka zvanog Slađo.
Da tako je i bilo , jedno sedam dana , dok se ne priviknete i shvatite da je čovek zaveo skoro ne moguću disciplinu , ali i sistem nagrađivanja.
Molio bih sve koji su bili u periodu od Januara do prvog Septembra 88 u graničnom vodu da mi se jave.
Jašić Željko , Bajina Bašta sada u Novom Sadu.

Zeljone.
Ma da te nešto pitam kad si spomenuo da si bio u kasarni "Tone Tomšič" od 1 do 9 mjeseca 1988 godine u graničnom vodu.
Ovako.
Ja sam u kasarnu "Tone Tomšič" došao 19.05.1988. godine. raspoređen sam u 2 četu koja je bila smještena na 1 kartu u objektu koji je bio sa južne strane kasarne (lijevo od objekta graničnog voda).
Meme zanima da li se sjećaš jednog vojnika graničara iz graničnog voda koji je (možda bio i tvoja klasa).
On je porijeklom bio iz Hrvatske iz Splita.
Bio je mršav (a tko tada nije bio mršav, ha ha ha ha...) visine oko 180 cm, crne kose, imao je brkove, ali je nekako čudno hodao.

Moja klasa je  stigla u kasarnu Tone Tomšič kako reko januara 88 , tada nas je bilo sve ukupno u kasarni stotinjak vojnika . Nije radila ni menza nego smo jeli u jednoj prostoriji u zgradi levo od naše. Tog vojnika se baš i ne sečam , ali dajte mi još neki opis , iz Splita je  bio , možda je on bio pozadina , u prizemlju naše zgrade je bio pozadinski vod , takođe graničari .

zeljoni (citat):

Moja klasa je  stigla u kasarnu Tone Tomšič kako reko januara 88 , tada nas je bilo sve ukupno u kasarni stotinjak vojnika.
Nije radila ni menza nego smo jeli u jednoj prostoriji u zgradi levo od naše.
Tog vojnika se baš i ne sečam , ali dajte mi još neki opis , iz Splita je  bio , možda je on bio pozadina , u prizemlju naše zgrade je bio pozadinski vod , takođe graničari .

Nikakvih drugih podataka o njemu neman.
To je sve što znam.
Znam da je nosio graničarsku značku i da je bio smješten u graničnom vodu u ovoj zgradi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mislio sam da bi ti po tom čudnom hodu mogao "zapeti za oko".
Ali nema veze valjda će netko doći tko ga poznaje.

Davno  je bilo evo pokušavam da nađem slike iz JNA , koliko se sećam boi je jedan desetar iz pozadine sa brkovima ali jeli bio iz Splita zaista se ne sećam . Pogleda ću još po fotografijama , možda se i setim . Vaša klasa je bila prva klasa koja je da kažem napunila kasarnu , nama je moram biti iskren mnogo lepše bilo dok je kasarna pila prazna .

Dobiti "prekoreda " izlaz u grad u graničnom vodu bilo je ravno dobitku na lotou, no evo dokaza da je i to moguće , naime moj veliki prijatelj Mečkić Zoran iz Kikinde i ja dobili smo dozvolu da odemo do Orehove Vasi i odgledamo motokros trku. I sad se sećam koliko smo bili sretni , gomila ljudi , lepih seka , ceo dan među civilima ... Evo je dozvola
[You must be registered and logged in to see this image.]

zeljoni (citat):

Davno  je bilo evo pokušavam da nađem slike iz JNA , koliko se sećam boi je jedan desetar iz pozadine sa brkovima ali jeli bio iz Splita zaista se ne sećam.
Pogleda ću još po fotografijama , možda se i setim.
Vaša klasa je bila prva klasa koja je da kažem napunila kasarnu , nama je moram biti iskren mnogo lepše bilo dok je kasarna pila prazna .

Zeljoni.
Mislim da ovaj vojnik o kome sam ti pisao nije bio desetar.
Ali sam siguran da je bio smješten u tom objektu u kojem je bio granični vod.

Samo da pronadjem album sa slikama iz JNA pa ćemo videti imam li ga negde na slikama.

zeljoni (citat):

Samo da pronadjem album sa slikama iz JNA pa ćemo videti imam li ga negde na slikama.

Zeljoni.
Kad si spomenio slike mogao si nam nešto od slika i postaviti da vidimo kako je to izgledalo kada si bio u JNA.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Max Blitz (citat):

Može li se prepoznati na koju mariborsku kasarnu bi išla slika...?

Kemo Specijalac (citat):

Ove niske zgrade iza vojske ne pamtim ni u jednoj kasarni u Mariboru...  a i slika je dosta stara.

Mogla bi biti kasarna Slava Klavora; niske zgrade na mestu travnjaka desno, iza kombija, a velika zgrada - ona zatamnjena u produzetku desno.

Evo da se obojica ne mučite oko pogađanje je li ovdje i je li ondje.
Ova stara fotografija na kojoj piše da je slikana 07.04.1955. godine, je snimljena u Mariboru u kasarni "Tone Tomšič" u kasarni u kojoj sam i ja bio u JNA 1988 godine.
Evo vam nekoliko slika za usporedbu.
Uglavnom ovaj objekt iza ovoga prvog vojnika sa lijeve strane (vjerojatno je bio desetar), je u moje vrijeme bila kotlovnica i prostor za odlaganje ugljena.
A ovaj objekat iza ovih vojnika je bio prostor gdje smo se tuširali, sredina gdje smo se svlačili i desno dio gdje smo se šišali.
Na ovim slikama obratite pažnju na kuću koja se nalazi izvan kasarne na njen krov na kojem sam označio prozor u potkrovlju a i dimnjaci se poklapaju sa ovom starom fotografijom.
Strelica 1 je prozor u potkrovlju kuće izvan kasarne.
Strelica 2 je mjesto na kojem su se vojnici slikali.
Ovaj objekat na ovoj staroj fotografiji je vjerojatno i te 1955 godine imao istu namjenu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uglavnom razotkrio sam enignu.!!

Nešto danas opet raziskujem po koferu i stvarima iz JNA, pa nađem svega.

Kakvo je đubre ostao Pera sve do kraja vidi se iz moje izjave Komandantu Bataljona Bajatu (koji u stvari nije bio ništa bolji od njega), podnjetu zbog toga, što je Pera odbijao, da me razduži. Tek posle nje sam razdužen. 

Njegova neuravnovešenost dovoljno je ispričana tome, da kad sam za nekoliko dana odlazio i poslavljao se iz kasarne bio ja sav tužan i suznim očima.  Kad smo več kod suza neka spomenim jednu nedelju, kad je Pera došao u Baterijo i opet nije mu ništa valjalo, ali tad nije doživjeo nervni slom sa ispadom bjesa i nasilja več sa tihim plakanjem, da su mu suze puzile niz lice. Čitavu Bateriju zatvorio i zaključao je u učionu, sjeo za nastavnički stol i plakao, ne da bi progovorio jednu jedinu reč. Tad Baterija nije išla na ručak, trajalo je to dva sata.

U moji izjavi pomenut je i des. Protić - onaj koji je predložio da ga svežemo - taj se ga nije bojao i jednom ga je iz piste doslovice lovio a Pera mu od straha pobjegao u kancelariju i zaključao se. A negdje sam več pomenuo, da ga je Crnogorac - visok i jak trdo uhvatio za vrat. Mnogo je bio Pera nepogodan i nepredvidljiv - mene nije dirnuo - ipak je imao rešpekta da se nasilja nije usudio nad manom, a bilo je tih koje je šamarao kao npr. des. Petkovića. Pogotovo drugove Albance nije voleo, a na Maljičija imao je piko, dok je on potrpežljivo podnosio njegova šamaranja, a znao mu je ipak reči, da če ga nači posle skidanja. Jednom mu je bacio kosu za košnju u glavo i zamalo da Maljiči nije ostao bez oka. 

Zaista je bilo sa njim sve lošije i lošije, tako da uz mnoge druge i sam bio sam zbog njegove nepredvidljivosti ponekad zabrinut šta je u stanju napraviti, kad nije svjestan samog sebe. Ono što je bilo još više zabrinjavajuče - znale su i sve starešine za njegove ekapade i za tu u izjavi pomenutu, kad smo svi pobjegli iz zgrade, a on je u nji pravio lom. No, ništa nije niko poduzimao i još više, on je bio i dalje predstavljan kao uzor drugim starešinama. Ipak ne zamjeram jim, kako niko nije mogao ništa napraviti i bili su u takvi mašini Bataljona pod rukovodenjem Bajata.

Tu izjavu i još neke druge sam uz pomoč čate iz komande na dan samog skidanja za uspomeno uzeo iz svoje kartoteke i pobrinio se, da je tamo ostalo samo ono šta sam ja hteo. 

Ali več sam naglasio, sve sam odavno oprostio Peri. Čak sam uz tu njegovo veoma nesramnu drskost naučio, da kasnije u životu bilo na poslu il privat, nikad nisam ništa podpisao, da to nisam proverio i proučio.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Četni evidentičar (citat):

....

Ti si zaista imao ogroman problem sa svojim starešinom. Iskreno ti čestitam na tome kako si izdržao ovakav tretman, a posebno me je ganula ova izjava. Kapa dole. Da sam bio na tvom mestu mislim da bi poslušao desetara Protića. Ovo što si doživeo samo ide u prilog onome što sam već pisao o starešinskom kadru u JNA. Kapetan Ličić, koji je bio moj komandir čete bio je "light" verzija ovog tvog Pere, običan seronja koji je samo umeo da se dere, psuje i preti i ništa više. Srećom da je u JNA bilo mnogo više lepih i zanimljivih stvari, tako da su ove loše uspomene skoro bezbačajne.

halo 92 (citat):

Četni evidentičar (citat):

....

Ti si zaista imao ogroman problem sa svojim starešinom. Iskreno ti čestitam na tome kako si izdržao ovakav tretman, a posebno me je ganula ova izjava. Kapa dole. Da sam bio na tvom mestu mislim da bi poslušao desetara Protića. Ovo što si doživeo samo ide u prilog onome što sam već pisao o starešinskom kadru u JNA. Kapetan Ličić, koji je bio moj komandir čete bio je "light" verzija ovog tvog Pere, običan seronja koji je samo umeo da se dere, psuje i preti i ništa više. Srećom da je u JNA bilo mnogo više lepih i zanimljivih stvari, tako da su ove loše uspomene skoro bezbačajne.

Bilo je i onih koji nisu izdržali, pa su bili neki stvarno više nego uplašeni, tad smo rekli mlitavi, ali bilo je to u veliki meri zbog njega. Ipak sam se znao postaviti za svoja prava. I da, ja sam to oko svega napisanog več sasvim zaboravio, jer sam sklon tome da zapamtim samo lepo ali kad sam pročitao sjetio sam se svih detalja i onih koje i nisam navajao. 

Nije bilo to jednostavno, da bi ga nas više drugova u takvom stanju udesilo - on je biio u transu i na usta mu je izlazila pjena, kao da ima neke vrste napad blaznosti - ipak smo bili još deca. 

A ovaj tretman sam izdržao, kako sam si odmah kad sam uočio situaciju rekao, da ču prihvatiti stvari takve ko što jesu, probati što više uživati i zajebavati se i neču tražiti bilo kakve prekomande, mada bi to vezom mogao i nebi bio jedini. Priznajem jesam zatražio od oca samo jednom da mi sredi prekomandu i mogao bi iči za Celje - i kad sam imao dokonačnu priliku odlučio sam da ostajem iz više razloga: 
Iz kljubovanja prema Peri - znao sam i ja njemu zafitiljiti, a u drugu ruku sam bi sebe tretirao "tatinim sinom" ako bi to napravio i zastavljao sam si pitanje kako bi rešavao situaciju, da mi otac nije "veliki direktor" u privredi koji je slučajno poslovno surađivao i prijateljevao i sa mnogim visokim oficirima. I još veliki razlog je bio, da sam stekao jako dobro drugove od kojih bi se mi bilo teško rastati, tako, da sam odlučio pravilno i nikad nisam požalio.

Zaista mi je žao jako dobrog druga Nešić Nebojšu iz Niša, koji nije mogao podnjeti takvog tretmana i povukao je vezu, da je otišao u prekomandu. Pored Borka, koji se je skinio 6 mjeseci pre mene on mi je bio jedan najboljih drugova. Završio je zdravstvo i pričao mi da če u civilu nastaviti studij medicine. Drago mi se bi bilo sa njim čuti ali njega nisam uspjeo pronači, mada sam tražio preko FB, telefonskog imenika...

Četni evidentičar (citat):

Nešto danas opet raziskujem po koferu i stvarima iz JNA, pa nađem svega.

Kakvo je đubre ostao Pera sve do kraja vidi se iz moje izjave Komandantu Bataljona Bajatu (koji u stvari nije bio ništa bolji od njega), podnjetu zbog toga, što je Pera odbijao, da me razduži.
Tek posle nje sam razdužen.
Njegova neuravnovešenost dovoljno je ispričana tome, da kad sam za nekoliko dana odlazio i poslavljao se iz kasarne bio ja sav tužan i suznim očima.
Kad smo več kod suza neka spomenim jednu nedelju, kad je Pera došao u Baterijo i opet nije mu ništa valjalo, ali tad nije doživjeo nervni slom sa ispadom bjesa i nasilja več sa tihim plakanjem, da su mu suze puzile niz lice.
Čitavu Bateriju zatvorio i zaključao je u učionu, sjeo za nastavnički stol i plakao, ne da bi progovorio jednu jedinu reč.
Tad Baterija nije išla na ručak, trajalo je to dva sata.
U moji izjavi pomenut je i des. Protić - onaj koji je predložio da ga svežemo - taj se ga nije bojao i jednom ga je iz piste doslovice lovio a Pera mu od straha pobjegao u kancelariju i zaključao se.
A negdje sam več pomenuo, da ga je Crnogorac - visok i jak trdo uhvatio za vrat.
Mnogo je bio Pera nepogodan i nepredvidljiv - mene nije dirnuo - ipak je imao rešpekta da se nasilja nije usudio nad manom, a bilo je tih koje je šamarao kao npr. des. Petkovića.
Pogotovo drugove Albance nije voleo, a na Maljičija imao je piko, dok je on potrpežljivo podnosio njegova šamaranja, a znao mu je ipak reči, da če ga nači posle skidanja. Jednom mu je bacio kosu za košnju u glavo i zamalo da Maljiči nije ostao bez oka.
Zaista je bilo sa njim sve lošije i lošije, tako da uz mnoge druge i sam bio sam zbog njegove nepredvidljivosti ponekad zabrinut šta je u stanju napraviti, kad nije svjestan samog sebe.
Ono što je bilo još više zabrinjavajuče - znale su i sve starešine za njegove ekapade i za tu u izjavi pomenutu, kad smo svi pobjegli iz zgrade, a on je u nji pravio lom.
No, ništa nije niko poduzimao i još više, on je bio i dalje predstavljan kao uzor drugim starešinama.
Ipak ne zamjeram jim, kako niko nije mogao ništa napraviti i bili su u takvi mašini Bataljona pod rukovodenjem Bajata.
Tu izjavu i još neke druge sam uz pomoč čate iz komande na dan samog skidanja za uspomeno uzeo iz svoje kartoteke i pobrinio se, da je tamo ostalo samo ono šta sam ja hteo.
Ali več sam naglasio, sve sam odavno oprostio Peri.
Čak sam uz tu njegovo veoma nesramnu drskost naučio, da kasnije u životu bilo na poslu il privat, nikad nisam ništa podpisao, da to nisam proverio i proučio.

Četni Evidentičar.
Kao prvo pohvala na ovako urednom i čitljivom pisanju ove JNA izjave.
Od toga dana do danas (08.09.1989. godine) je prošlo 25 godina, 4 mjeseca i 1 sedmica ili 9260 dana.
I tako si ovo pismo podijelio sa nama da bi nam pokazao što si sve proživio u to JNA u kasarni "Tone Tomšič".
Nasmija me do suza ovaj tvoj desetar Protić sa njegovom zamisli što bi bilo naj bolje da se uradi kapetanu I klase Peri Pavloviću sa prijedlogom da ga se uhvati i veže konopom te pozove prva pomoć.
Za kapeta Velimira Bajata ja imam jedan događaj (kojeg si već pročitao) a ticalo se onog preskakanja drvene prepreke visine oko 220 cm.
I mene je izgadio ispred čitavog bataljuna, samo ja to nisam uzeo za ozbiljno jer znam da nije shvatio da sam ja tu prepreko tada mogao bez ikakvog problema preskočiti a to mogu i danas čak i visine 3 metra.
Ali nema veze, život ide dalje.
Četni Evidentičar za danas od mene imaš jedan + za slike ove tvoje izjave.
Zaslužio si.!

Slika sa svecane obaveze,brka pod brojem 4 je Mitic Vojislav zvani Mitke.meni je bio komandir drugog voda u trecoj ceti,tada je bio stariji vodnik,a kad sam ja odlazio na karaulu 05.06.78.istog dana je dobio cin zastavnika.Treca ceta je bila 8164-20-4

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mirko Stojanovic (citat):

Slika sa svecane obaveze , brka pod brojem 4 je Mitic Vojislav zvani Mitke meni je bio komandir drugog voda u trecoj ceti, tada je bio stariji vodnik, a kad sam ja odlazio na karaulu 05.06.78. istog dana je dobio cin zastavnika.
Treca ceta je bila 8164-20-4

Mirko.
Dobro došao na stranice F.B.P.N. JNA.
Znam da se još ne snalaziš na forumu pa sam izvukao tu sliku da je postavim ovdje kod tvog teksta da se zna na što si mislio.
A na slici pod brojem 1 sam jaaaaaaa.!!!
Čudi me da mi kapa nije pala na stol prilikom ovog potpisivanja, ha ha ha ha....