Maribor - kasarna "Tone Tomšič" - VP 8164/20-3 - godina 1988.

Nije mi ova skica nesto jasna. U moje vreme, spavaone su bile i na levoj i desnoj strani, iduci na ulaz hodnikom levo. Moja spavaona je bila na levoj strani, i tu sam prespavao svo vreme dok nisam otisao u prekomandu na granicnu karaulu Kuzma. Mome komandiru druge cete,Porucniku Lukicu, ne secam se imena. Mnogo kasnije kroz razgovor sa mojim rodjakom Milenkom Todorovicem koji je u to vreme bio Kapetan neke klase, a bio je (mislim u Bistrici ??? nekoj kasarni) pricao o Porucniku Lukicu da je nakom par godina lecen i penzionisam zbog alkohola. Ako se neko seca, ili ga interesuje Kapetan Todorovic, on je sada penzionisani Pukovnik u penziji i zivi u BG od 1988 godine od kada su ga premesili iz Maribora u BG. Moram reci da me lepe uspomene i secanja vezu za tu kasarnu. U ostalom, ja sam svih ovih godina, bar dva puta godisnje prolazio kroz Maribor, upravo zbog lepih uspomena, i ako mi je pravi put preko Ljubljane. Sledece godine sam sebi zacrtao u plan da posetim KUZMU..... Pozdrav za sve Vas

[You must be registered and logged in to see this link.]

titinudbas

Zaista te nije dugo bilo, nisam ni znao da si već postovao, doduše pre sto godina. Dobrodošao po "drugi" put.
Ima li snega u Bijeljini?
pozdrav

missar (citat):

titinudbas

Zaista te nije dugo bilo, nisam ni znao da si već postovao, doduše pre sto godina. Dobrodošao po "drugi" put.
Ima li snega u Bijeljini?
pozdrav

Hvala na dobrodoslici... Do sada snega nije bilo kod mene u Bjeljini, ali ga najavljuu od sutra. Pobegao sam ja jos prosle sedmice, na vreme, od Alpskog, Sentiskog i Bodense snega. Sta ima drug, grade li se gde nove kasarne, za buduca pokolenja. Pozdrav. Ziv i zdrav mi bio...

titinudbas (citat):

Hvala na dobrodoslici... Do sada snega nije bilo kod mene u Bjeljini, ali ga najavljuu od sutra. Pobegao sam ja jos prosle sedmice, na vreme, od Alpskog, Sentiskog i Bodense snega. Sta ima drug, grade li se gde nove kasarne, za buduca pokolenja. Pozdrav. Ziv i zdrav mi bio...

Grade se kasarne ,samo tako ,ali vojske ni za lek....
Zdrav i veseo bio, prijatelju.

Kemo Specijalac (citat):

kako se zvao taj porucnik Lukic? u moje vreme (a to je tacno za 10 godina), 87, u Mariboru je bio potpukovnik Luka Lukic

Pisao sam o mom komandiru druge cete u kasarni Melje.... Sada, kada sam dobio pravu informaciju od sluzbe vojnih bezbednosti zelim reci prave podatke o kojemu se coveku radi. A to je, u to vreme, 1977 godine bio Porucnik LuCic Vlade. ( C, citati kao "carapa" Lucic Vlada je ziv i zdrav. Penzionisani Pukovnik Vojske Republike Srpske
koji zivi u Han Pijesak R:Srpska... Tek toliko da se na, da ne budemo u dilemi....

Kemo Specijalac (citat):

Ako je ovo slika sa svecane obaveze, onda sam i ja tu negde.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Specijalac.
Ovaj odgovor spada pod kasarnu Tone Tomšič.
Toliko malo podataka znam o ovoj slici da je to čudo.
Slika je nastala u jutarnjim satima dana 11.06.1988 godine u tvojoj kasarni Franc Rozman Stane ili kako smo je skraćeno zvali "Kadetnica".
Ovo je bilo polaganje svečane obaveze.
Ili kako ja imam naviku kazati potpisivanje ugovora sa Graničnim jedinicama JNA, he he he he....
Ovu sliku je slikao netko iz redova JNA.
Da JNA to nije organizirala nikda se ovoga ne bi mogao sjetiti.
Označio sam brojevima da se zna.
1. Naravno to sam ja.
Kada ovu sliku pogledam uvijek se sjetim kako mi u ovome trenutku nije kapa pala sa glave na stol, he he he he he he
Čudo da je ostala na glavi pod kojim je kutom stajala.
Pogledajte kako su mi oprtači razvukli košulju u stranu, opasač se podigao, he he he he
2. To je desetar iz moje čete, znam da je bio Srbin i drugo više ništa.
3. Ovaj nadobudni desetar nije iz moje čete.
Njega sam viđao u Mariboru kasarni Tone Tomšić ono u prolazu.
Nikada ga nisam vidio nasmijana.
Uvijek u nekoj žurbi i skoro uvijek sa ovim naočalama.
Interesantno je kako je gače visoko podigao tako je uvijek radio.
Mislim da je njegov posao u kasarni Tone Tomšić bio u komandi kasarne znam da kada bi prolazio pistom ili krugom kasarne je znao nositi neke bilježnice - knjige ili neke papirine u ruci.
Znao je imati bubuljičasto lice i sada se na ovoj slici vidi jedna crvena točkica.
4. Ovoga brkatoga zastavnika sam viđao u kasarni Tone Tomšić.
Gdje je i što je točno radio ne znam.
Znam sigurno da nije bio u mojoj četi.
5. Ovaj vojnik je iz moje čete, ime i prezime.!!!????
6. Ovo je vojnik Šetka Ahmet, on je iz Bosne i Hercegovine mislim iz Čapljine.
Naknadno je išao na kurs za razvodnike i desetare tako da je iz kasarne na granicu (mislim u Tolmin) otišao sa činom desetara.
7. Ovaj vojnik je također iz moje čete, ime i prezime...!!!!???

I ono naj zadnje gdje si ti tu negdje to je pitanje sada.
Vjerojatno negdje iza ovih ljudi.
U gužvi.
U poslu si bio.

ja sam negde pored bine,cekam da potpisete pa da zasviramo...

Kemo Specijalac (citat):

Ja sam negde pored bine, čekam da potpišete pa da zasviramo...

Specijalac.
Onaj dimljak što se vidi iza ovih ljudi tamo, ako se ne varam menza, kuhinja ili tako nešto.!!!
Pošto si ti tamo bio kao kod kuće trebao bi to znati.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ovo je slika sa svecane obaveze klasi pre tebe - mart 88 - na istom mestu gde je bila i za tvoju svecanu obavezu...

Zgrada iza bine je trpezarija; pomenuti dimnjak je verovatno desno od bine...

Dana 18.05.1988. godine, srijeda, oko 21:00 sati uputio sam se vlakom prema Sloveniji, u grad Maribor, u kasarnu "Tone Tomšič" - V.P. 8164/20-3, na odsluženje vojnog roka.
To je bilo prije 25 godine ili 9131 dana.
U kasarni sam se trebao javiti 19.05.1988. godine, četvrtak.
Prilikom ispraćaja milicajci su sa željezničkog kolodvora neke momke koji su me došli ispratiti priveli u milicijsku stanicu zbog pjevanja nekih pjesama.
Tako oni u miliciju ja u JNA.

CRVENA JABUKA - INA NEŠTO OD SRCA DO SRCA

Znam da ovo nije mjesto za postavljanje pjesama na ovome forumu ali ovo sam tu morao postaviti.
Tko je u 5 mjesecu te 1988 godine došao u kasarnu "Tone Tomšič" imao je prilike slušati preko razglasa ovu pjesmu.
Ne znam tko je tada od vojnika radio u tom razglasu ali je ovu pjesmu od Crvene Jabuke puštao preko zvučnika i kroz jutro i poslije podne i od mila do nedraga.
Malo je falilo pa da i umjesto himne pusti ovu pjesmu dok se zastava dizala.
Ni danas je nemam običaj slušati.
Nemam je ni u kompjuteru.
Bilo mi je dovoljno da je slušam te 1988 godine.
Dovoljno do kraja života.

Vojnik Graničar (citat):

CRVENA JABUKA - INA NEŠTO OD SRCA DO SRCA

Znam da ovo nije mjesto za postavljanje pjesama na ovome forumu ali ovo sam tu morao postaviti.
Tko je u 5 mjesecu te 1988 godine došao u kasarnu "Tone Tomšič" imao je prilike slušati preko razglasa ovu pjesmu.
Ne znam tko je tada od vojnika radio u tom razglasu ali je ovu pjesmu od Crvene Jabuke puštao preko zvučnika i kroz jutro i poslije podne i od mila do nedraga.
Malo je falilo pa da i umjesto himne pusti ovu pjesmu dok se zastava dizala.
Ni danas je nemam običaj slušati.
Nemam je ni u kompjuteru.
Bilo mi je dovoljno da je slušam te 1988 godine.
Dovoljno do kraja života.

Pa vojniče zastava se nije dizala uz zvuke himne koliko se ja sječam.

šepa (citat):

Pa vojniče zastava se nije dizala uz zvuke himne koliko se ja sječam.

Sigurno znam da himne nije bilo prilikom dizanja zastane u karauli "Ceršak".
Ali sad već nisam siguran da li je tako bilo u kasarni "Tone Tomšič".!?

Vojnik Graničar (citat):

šepa (citat):

Pa vojniče zastava se nije dizala uz zvuke himne koliko se ja sječam.

Sigurno znam da himne nije bilo prilikom dizanja zastane u karauli "Ceršak".
Ali sad već nisam siguran da li je tako bilo u kasarni "Tone Tomšič".!?

[You must be registered and logged in to see this link.]
Kažem nikad se nije dizala uz zvuke himne nego uz trubne melodije, ova je za dizanje zastave, ima i drugih na youtube-u

šepa (citat):

Vojnik Graničar (citat):

šepa (citat):

Pa vojniče zastava se nije dizala uz zvuke himne koliko se ja sječam.

Sigurno znam da himne nije bilo prilikom dizanja zastane u karauli "Ceršak".
Ali sad već nisam siguran da li je tako bilo u kasarni "Tone Tomšič".!?

[You must be registered and logged in to see this link.]
Kažem nikad se nije dizala uz zvuke himne nego uz trubne melodije, ova je za dizanje zastave, ima i drugih na youtube-u

Sječaš li se kako je komandant Velimir Bajat ludio kad vojnik koji diže ili spušta zastavu ne učini to pravovremeno sa završetkom melodije?

Seticu se ko je u tih meseci radio u Melju na razglasu i ko vam je zagorcavao zivot sa tom pesmom ...

znam sigurno da je od septembra na razglasu radio vojnik Gorisek Dejan iz Zajecara

šepa (citat):

Sječaš li se kako je komandant Velimir Bajat ludio kad vojnik koji diže ili spušta zastavu ne učini to pravovremeno sa završetkom melodije?

Šepa.
Toga se ne mogu sjetiti.
Možda nisam dobro obratio pažnju na to "pravovremeno spuštanje i dizanje zastave" pa nisam vidio reakciju kapetana I klase Velimira Bajata.

Kemo Specijalac (citat):

Seticu se ko je u tih meseci radio u Melju na razglasu i ko vam je zagorcavao zivot sa tom pesmom ...

znam sigurno da je od septembra na razglasu radio vojnik Gorisek Dejan iz Zajecara

Ne znam da li je JNA u kasarni imala svoje ploče i kasete sa glazbom ili je taj vojnik koji je to puštao preko razglasa donio nešto svoje glazbe pa je puštao preko razglasa ali je interesantno da mi nije u sjećanju ostala niti jedna pjesma iz recimo Srbije, Crne Gore, Makedonije, da ne spominjem Kosova toga pogotovo nije bilo.
Ali ova pjesma Crvene jabuke - Ima nešto od srca do srca, derala je od mila do negrada.
Nebi se iznenadio da taj vojnik koji je pušta nije bio iz krajeva gdje je palio i žario pjevač te grupe.

muzika sa razglasa se pustala 99% sa kaseta.
Kasete su bile zaduzene od strane upravnika vojnickog kluba, a o tome sta ce se pustati odlucivao je na svoju odgovornost vojnik zaduzen za razglas tog dana (ako ih je bilo vise kao kod nas)
Ovo znam po tome sto je u vise navrata stigao paket (velicine boksa cigareta) sa 10ak kaseta, u zgradu vojnickog kluba;
u to vreme nismo zaduzili novi album Crvene Jabuke (bio je jako svez, tek izdat), ali smo ga i mi nabavili privatno, da bi neke pesme uvrstili u repertoar.
Verovatno je tako dosao do kasete i vojnik sa razglasa kod vas (ne secam se imena, mislim da je bio Crnogorac)

inace, sve sto nije stiglo JNA putevima u klub, moglo se pustati samo uz prethodno odobrenje nadleznog staresine;

Ja sam (kad je bio moj red u klubu) to pravilo postovao; da nisam, jednom prilikom sam mogao vrlo jako nagrabusiti

Vojnik Graničar (citat):

Kemo Specijalac (citat):

Seticu se ko je u tih meseci radio u Melju na razglasu i ko vam je zagorcavao zivot sa tom pesmom ...

znam sigurno da je od septembra na razglasu radio vojnik Gorisek Dejan iz Zajecara

Ne znam da li je JNA u kasarni imala svoje ploče i kasete sa glazbom ili je taj vojnik koji je to puštao preko razglasa donio nešto svoje glazbe pa je puštao preko razglasa ali je interesantno da mi nije u sjećanju ostala niti jedna pjesma iz recimo Srbije, Crne Gore, Makedonije, da ne spominjem Kosova toga pogotovo nije bilo.
Ali ova pjesma Crvene jabuke - Ima nešto od srca do srca, derala je od mila do negrada.
Nebi se iznenadio da taj vojnik koji je pušta nije bio iz krajeva gdje je palio i žario pjevač te grupe.

Znači ovaj Dejan Gorišek je meni puštao muziku, on je izgleda imao veći izbor jer se ja ne sječam pjesama sa razglasa osim ovih melodija sa podizanje i spuštanje zastave, ili mi nije bilo do muzike .
Sjetih se sad jednog drugog detalja, naime dok sam bio na obuci u Kasarni "Tone Tomšić", jedan vod vojnika koji nisu bili iz našeg bataljona, dolazio je jedan period (sedmicu-dvije) i uvježbavali su ispaljivanje počasne paljbe-plotuna kako se to zove.Zašto, je li bilo predviđeno da neko gine 1988. ne znam ali stotine plotuna je ispaljeno u krugu kasarne da bi zvučali ko' jedan. A našu kasarnu su koristili vjerovatno zato što je bila u industrijskoj zoni pa nisu mogli smetati građanima.

Počasni plotun i nošenje medalja i ordena je bio dio protokola na sahranama boraca, penzionisanih i aktivnih vojnih lica (i možda još nekoga...) ukoliko porodica nije zahtijevala drugačije. Naravno taj zadatak je obavljala neka bolje obučena jedinica u lokalnom garnizonu.

šepa (citat):

Zašto, je li bilo predviđeno da neko gine 1988. ne znam ali stotine plotuna je ispaljeno u krugu kasarne da bi zvučali ko' jedan.

... Iz PS-a (1985.) (str. 271.):
Uz odavanje vojnih počasti, sahranjuju se: vojnici, vojnici po ugovoru, pitomci, lica iz rezervnog sastava koja izgube život na dužnosti, aktivne i penzionirane starješine, nosioci Partizanske spomenice 1941., španjolski borci, nosioci Karađorđeve zvijezde s mačevima, Belog orla s mačevima i Zlatne medalje Obilića.
Zatim, narodni heroji, Predsjednik i članovi Predsjedništva SFRJ, predsjednik Predsjedništva CK SKJ, predsjednik skupštine SFRJ, predsjednik SIV-a i drugi istaknuti funkcioneri.
Također i vojna lica stranih armija koja umru ili poginu u SFRJ, što se za svaki slučaj posebno regulira...
Znači, popis osoba koja su imala pravo na počasni plotun je bio poduži, a i često bi neki stari partizan umro, tako da je potreba za počasnim vodom bila veća nego što se možda misli.

Verovatno su bili iz nase kasarne Kadetnica...

i u moje vreme, 87/88, preminulim vojnim licima, aktivnim i u penziji, su sledovale pocasti na sahrani - vrsta i kolicina prema cinu i rangu

nekoliko puta sam bio zaduzen da odem pre sahrane i postavim mikrofon i manje ozvucenje (za govornike na sahranama preminulih vojnih staresina) ; uvek sam video i vod za pocasnu paljbu koji je opaljivao jedan ili nekoliko plotuna, ne secam se...

Pocasna paljba podrazumeva 3 plotuna sastav pocasne jedinice zavisi od cina - ranga preminulog (od odeljenja do mislim bataljona)

Kemo Specijalac (citat):

muzika sa razglasa se pustala 99% sa kaseta.
Kasete su bile zaduzene od strane upravnika vojnickog kluba, a o tome sta ce se pustati odlucivao je na svoju odgovornost vojnik zaduzen za razglas tog dana (ako ih je bilo vise kao kod nas)
Ovo znam po tome sto je u vise navrata stigao paket (velicine boksa cigareta) sa 10ak kaseta, u zgradu vojnickog kluba;
u to vreme nismo zaduzili novi album Crvene Jabuke (bio je jako svez, tek izdat), ali smo ga i mi nabavili privatno, da bi neke pesme uvrstili u repertoar.
Verovatno je tako dosao do kasete i vojnik sa razglasa kod vas (ne secam se imena, mislim da je bio Crnogorac)

inace, sve sto nije stiglo JNA putevima u klub, moglo se pustati samo uz prethodno odobrenje nadleznog staresine;

Ja sam (kad je bio moj red u klubu) to pravilo postovao; da nisam, jednom prilikom sam mogao vrlo jako nagrabusiti

Specijalac.
Kada si upućen u glazbu i razglas evo jedno pitanje.
Zašto se recimo sa razglasa u kasarni nije puštala glazba od Slovenije do Makedonije, tako da za svakoga bude po nešto.
Nego kad se neko dokopa tog razglasa dere uvijek jedno te isto.
Recimo baš albanske muzike nikada nisam čuo, nisam čuo makedonske, slovenske....
Sad se pitam da li se na to gledalo u to vrijeme ili je opet bilo po onome kako kaže komandant bit će tako i nikako drugačije.

šepa (citat):

Zašto, je li bilo predviđeno da neko gine 1988. ne znam ali stotine plotuna je ispaljeno u krugu kasarne da bi zvučali ko' jedan.

Max Blitz (citat):

... Iz PS-a (1985.) (str. 271.):
Uz odavanje vojnih počasti, sahranjuju se: vojnici, vojnici po ugovoru, pitomci, lica iz rezervnog sastava koja izgube život na dužnosti, aktivne i penzionirane starješine, nosioci Partizanske spomenice 1941., španjolski borci, nosioci Karađorđeve zvijezde s mačevima, Belog orla s mačevima i Zlatne medalje Obilića.
Zatim, narodni heroji, Predsjednik i članovi Predsjedništva SFRJ, predsjednik Predsjedništva CK SKJ, predsjednik skupštine SFRJ, predsjednik SIV-a i drugi istaknuti funkcioneri.
Također i vojna lica stranih armija koja umru ili poginu u SFRJ, što se za svaki slučaj posebno regulira...
Znači, popis osoba koja su imala pravo na počasni plotun je bio poduži, a i često bi neki stari partizan umro, tako da je potreba za počasnim vodom bila veća nego što se možda misli.

Šepa.
Eto vidiš koliko ima razloga za pucnjavu.
Ali ja sam se sjetio jednog razloga kojeg sam opisao ovdje: [You must be registered and logged in to see this link.]
Točnije, dana 25.10.1988.god. utorak to jutro sam prvi put čuo za karaulu „ Alfonz Šarh“.
Tu je poginuo jedan vojnik.
Od člana ovoga foruma Miran Cvilak ću uskoro dobiti informaciju kod kojeg je naj bližeg mjesta ta karaula „ Alfonz Šarh“.
Vjerojatno su se za taj događaj spremali.
Ne mora značiti ali postoji mogućnost.

Uglavnom je bilo do licnog izbora tonca koji je trenutno radio...

Ja sam licno pustao upravo to sto si naveo; reprezentativne opste pesme svih nasih naroda i narodnosti

sto se tice albanskih pesama, evo jedne price:

- jednog dana u klub stignu dva paketa novih kaseta za klub; izmedju ostalih tu su bile i 2-3 kasete izvorne albanske muzike; preslusam ja to na brzinu, najvise mi je licilo na one pesme koje su vojnici Albanci pevali po grupicama...nesto slicno ovome [You must be registered and logged in to see this link.]

resim ja da pustim neku od tih posle vecere...

posle vecere za desert su deljene jabuke...

pustim ja jednu pesmu; kroz prozor razglasa (to je tamo gde si gledao filmove) cujem na pisti glasne uzvike odobravanja i odusevljenja...pogledam kroz prozor, a ono masa njih baca od radosti jabuke u vis; jedan se popeo na stub na cijem je vrhu zvucnik, zagrlio zvucnik i ljubi ga...

U taj cas neko kuca na vratima razglasa; otvorim, 3 vojnika...jedan od njih, gradski Albanac (dobro govori s/h), mi nudi 50 maraka da pustim neku njegovu kasetu koju je drzao kod sebe....
Lepo sam mu se izvinio da ne sme nepregledano u etar, ako zeli moze da ostavi kasetu da nadlezni pregledaju...izgubio se u vidu lastinog repa...

ko zna sta je to bilo na kaseti... da je bilo nesto od "onih" pesama, ja bih nadrljao kao zuti...i verovatno bih posle vojnog zatvora gulio granicu

Kemo Specijalac (citat):

Uglavnom je bilo do licnog izbora tonca koji je trenutno radio...
Ja sam licno pustao upravo to sto si naveo; reprezentativne opste pesme svih nasih naroda i narodnosti
sto se tice albanskih pesama, evo jedne price:

- jednog dana u klub stignu dva paketa novih kaseta za klub; izmedju ostalih tu su bile i 2-3 kasete izvorne albanske muzike; preslusam ja to na brzinu, najvise mi je licilo na one pesme koje su vojnici Albanci pevali po grupicama...nesto slicno ovome [You must be registered and logged in to see this link.]
resim ja da pustim neku od tih posle vecere...
posle vecere za desert su deljene jabuke...
pustim ja jednu pesmu; kroz prozor razglasa (to je tamo gde si gledao filmove) cujem na pisti glasne uzvike odobravanja i odusevljenja...pogledam kroz prozor, a ono masa njih baca od radosti jabuke u vis; jedan se popeo na stub na cijem je vrhu zvucnik, zagrlio zvucnik i ljubi ga...
U taj cas neko kuca na vratima razglasa; otvorim, 3 vojnika...jedan od njih, gradski Albanac (dobro govori s/h), mi nudi 50 maraka da pustim neku njegovu kasetu koju je drzao kod sebe....
Lepo sam mu se izvinio da ne sme nepregledano u etar, ako zeli moze da ostavi kasetu da nadlezni pregledaju...izgubio se u vidu lastinog repa...
ko zna sta je to bilo na kaseti... da je bilo nesto od "onih" pesama, ja bih nadrljao kao zuti...i verovatno bih posle vojnog zatvora gulio granicu

Specijalac.
Pa nije patrola i zasjede na granici Jugoslavije tako strašno.
Prilagodio bi se ti novim uvjetima.
Malo blata, malo kiše, malo snijega, malo vjetra, neprespavane noći, tako svaki dan.... a umjesto glazbe sa razglasa slušao bi ptice sa grane u sred šume, he he he he

Kemo Specijalac (citat):

Uglavnom je bilo do licnog izbora tonca koji je trenutno radio...
Ja sam licno pustao upravo to sto si naveo; reprezentativne opste pesme svih nasih naroda i narodnosti
sto se tice albanskih pesama, evo jedne price:

- jednog dana u klub stignu dva paketa novih kaseta za klub; izmedju ostalih tu su bile i 2-3 kasete izvorne albanske muzike; preslusam ja to na brzinu, najvise mi je licilo na one pesme koje su vojnici Albanci pevali po grupicama...nesto slicno ovome [You must be registered and logged in to see this link.]
resim ja da pustim neku od tih posle vecere...
posle vecere za desert su deljene jabuke...
pustim ja jednu pesmu; kroz prozor razglasa (to je tamo gde si gledao filmove) cujem na pisti glasne uzvike odobravanja i odusevljenja...pogledam kroz prozor, a ono masa njih baca od radosti jabuke u vis; jedan se popeo na stub na cijem je vrhu zvucnik, zagrlio zvucnik i ljubi ga...
U taj cas neko kuca na vratima razglasa; otvorim, 3 vojnika...jedan od njih, gradski Albanac (dobro govori s/h), mi nudi 50 maraka da pustim neku njegovu kasetu koju je drzao kod sebe....
Lepo sam mu se izvinio da ne sme nepregledano u etar, ako zeli moze da ostavi kasetu da nadlezni pregledaju...izgubio se u vidu lastinog repa...
ko zna sta je to bilo na kaseti... da je bilo nesto od "onih" pesama, ja bih nadrljao kao zuti...i verovatno bih posle vojnog zatvora gulio granicu

Specijalac.
Daj mi objasni ovo kako kažeš "nepregledano".
Zanima me tko je to "pregledavao" te kasete sa glazbom, je li netko u kasarni bio zadužen baš za takve stvari, neki podoficir - ofocir koji je razumio albanski, je li bila neka kao komisija, na što se točno gledali što se smije puštati a što ne smije.
Evo sjetih se još nečega, da li možda znaš koji se izvođač nije smio puštati preko razglasa ili neka grupa ono odmah u startu kad čuju za nekoga od njih postupaju po onome (baci u smeće).
Ili nekoga tko je uvijek prolazio tu "muzikalnu JNA kontrolu".

Kasete koje smo dobili zvanicno je vec neko pregledao u Beogradu...svima su slali iste...

ostale kasete smo pustali po usmenom odobrenju zastavnika Bjelice, nacelnika vojnickog kluba; kasnije po odobrenju GL Dragana Spasojevica, potonjeg nacelnika vojnickog kluba.

Sem tog slucaja nikad mi nije ponudjena neka kaseta albanske ili madjarske muzike, tako da nismo imali prilike da vrsimo takvu cenzuru; takodje, niko nije nudio nikakve "zabranjene" pesme...

Vojnik Graničar (citat):

Evo sjetih se još nečega, da li možda znaš koji se izvođač nije smio puštati preko razglasa ili neka grupa ono odmah u startu kad čuju za nekoga od njih postupaju po onome (baci u smeće).

Riblja Čorba je bila na 'crnoj listi' zbog 'za ideale ginu budale...'

Općenito je sve ovisilo o vojniku na razglasu, iako se ne sjećam baš ovako stroge procedure kako je opisao Kemo.
Uglavnom je bila glazba koja se i inače mogla čut na radio-stanicama, ništa specijalno, nešto više glazbe naroda i narodnosti, te narodnjaka (što bi danas rekli turbo folka), ali bilo je i domaćeg i stranog rocka, nije da nije.

Kemo Specijalac (citat):

muzika sa razglasa se pustala 99% sa kaseta.
Kasete su bile zaduzene od strane upravnika vojnickog kluba, a o tome sta ce se pustati odlucivao je na svoju odgovornost vojnik zaduzen za razglas tog dana (ako ih je bilo vise kao kod nas)
Ovo znam po tome sto je u vise navrata stigao paket (velicine boksa cigareta) sa 10ak kaseta, u zgradu vojnickog kluba;
u to vreme nismo zaduzili novi album Crvene Jabuke (bio je jako svez, tek izdat), ali smo ga i mi nabavili privatno, da bi neke pesme uvrstili u repertoar.
Verovatno je tako dosao do kasete i vojnik sa razglasa kod vas (ne secam se imena, mislim da je bio Crnogorac)

inace, sve sto nije stiglo JNA putevima u klub, moglo se pustati samo uz prethodno odobrenje nadleznog staresine;

Ja sam (kad je bio moj red u klubu) to pravilo postovao; da nisam, jednom prilikom sam mogao vrlo jako nagrabusiti

Specijalac.
Nisi nam objasnio što si to napravio pa da si zamalo "vrlo jako nagrabusio".!?

Vojnik Graničar (citat):

Specijalac.
Nisi nam objasnio što si to napravio pa da si zamalo "vrlo jako nagrabusio".!?

napisao sam to vec u postu o pustanju dobijenih albanskih kaseta; [You must be registered and logged in to see this link.]

"...jedan od njih, gradski Albanac (dobro govori s/h), mi nudi 50 maraka da pustim neku njegovu kasetu koju je drzao kod sebe...."

mogla je to da bude i neka sasvim obicna popularna pesma na albanskom...a mogla je biti i neka od nacionalistickih, iredentistickih, i ko zna vise cijih; tada nisam bio u toku sa tom muzikom, a i tada i danas nisam bio u toku sa tekstovima na tom jeziku

a mogao je da bude i neciji govor...mnogo pretpostavki...

uglavnom, zelju tog vojnika sam kulturno odbio pozivajuci se na nepisana pravila sluzbe u vojnickom klubu i razglasu

Kemo Specijalac (citat):

Vojnik Graničar (citat):

Specijalac.
Nisi nam objasnio što si to napravio pa da si zamalo "vrlo jako nagrabusio".!?

Napisao sam to vec u postu o pustanju dobijenih albanskih kaseta; [You must be registered and logged in to see this link.]

"...jedan od njih, gradski Albanac (dobro govori s/h), mi nudi 50 maraka da pustim neku njegovu kasetu koju je drzao kod sebe...."

mogla je to da bude i neka sasvim obicna popularna pesma na albanskom...a mogla je biti i neka od nacionalistickih, iredentistickih, i ko zna vise cijih; tada nisam bio u toku sa tom muzikom, a i tada i danas nisam bio u toku sa tekstovima na tom jeziku

a mogao je da bude i neciji govor...mnogo pretpostavki...

uglavnom, zelju tog vojnika sam kulturno odbio pozivajuci se na nepisana pravila sluzbe u vojnickom klubu i razglasu

Ja pomislio da je toga bilo još.
Pa ono hajde da ga pitam što nam to specijalac još nije ispričao.

JNA RUČNI BACAČI

Ručni bacač M57.
Njega nisam imao prilike vidjeti u kasarni.

Ručni bacač M58 , njega sam vidio u kasarni a i držao sam ga u ruci.
Nitko od vojnika nikada iz njega nije ispalio niti jednu minu.

Ručni bacač raketa M79.
Njega sam vidio u kasarni a imao sam prilike da ga i držim u ruci.
Iz njega nitko nikada nije ispalio niti jednu raketu.

Ručni bacač raketa "Zolja" M80.
Školsku "Zolju" su nam pokazali 1-2 puta kako se puca, to je trajalo oko 15-ak minuta i to je bilo gotovo sa mojim druženjem sa Zoljom u JNA.

Ručni barac raketa M90.
Njega nisam doživio vidjeti u JNA a ni poslije JNA.

Mogu zamisliti što bi bilo da je ratno stanje.
Kako bi vojnici rukovali sa njima.
Poubijali bi se međusobno od neznanja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vojnik granicar je u nekom svom postu napisao:

Vojnik Granicar (citat):

Sjećam se da su u Mariboru u kasarni "Tone Tomšič" tada značke primjerni vojnik dobila dva brata koji su bili desetari u 1 četi.

Secas li se mozda izgleda te dvojice? Identicni blizanci sa malim brkovima?

Kemo Specijalac (citat):

Vojnik granicar je u nekom svom postu napisao:

Vojnik Granicar (citat):

Sjećam se da su u Mariboru u kasarni "Tone Tomšič" tada značke primjerni vojnik dobila dva brata koji su bili desetari u 1 četi.

Kemo Specijalac (citat):

Secas li se mozda izgleda te dvojice?
Identicni blizanci sa malim brkovima?

Specijalac.
Evo baš izračunao otkada sam napustio kasarnu "Tone Tomšič" dana 08.09.1988. godine prošlo je do danas 9086 dana ili 24 godine 10 mjeseci 17 dana.
Izgledali su skoro isto a da li su imali brkove, hm, hm, hm......
Postoji mogućnost da jesu.
I bili su zajebani u svojoj četi.
Derali su vojnike od mila do nedraga.
Oni su jedini tjerali vojnike iz svoje 1 čete da peru borbene rance.
Nevjerojatno.

Secam se jedne svecane obaveze na kojoj sam svirao (moguce da je bila tvoja); neko iz orkestra je primetio 2 potpuno ista desetara na malom prostoru i to prokomentarisao...nesto su vikali na vojsku istom bojom glasa u isto vreme...

Nije bilo mnogo takvih slucajeva u Jna u Mariboru (bilo je u klasi Mart 87 u mojoj ceti), da dodju blizanci i budu desetari, tako da je vrlo verovatno da su to ta dvojica o kojima si ti pisao.

Kemo Specijalac (citat):

Secam se jedne svecane obaveze na kojoj sam svirao (moguce da je bila tvoja); neko iz orkestra je primetio 2 potpuno ista desetara na malom prostoru i to prokomentarisao...nesto su vikali na vojsku istom bojom glasa u isto vreme...

Nije bilo mnogo takvih slucajeva u Jna u Mariboru (bilo je u klasi Mart 87 u mojoj ceti), da dodju blizanci i budu desetari, tako da je vrlo verovatno da su to ta dvojica o kojima si ti pisao.

Kad sam '81 kao mlad vodnik primio vod u planinskoj četi u Tolminu, dobio sam dvojicu odličnih destara blizanaca (Predrag i Nenad Milekić). Pored njih nisam uopšte imao problema sa vojnicima jer su oni rešavali većinu disciplinskih grešaka. Nisu bili posebno strogi, ali su zato umeli da rade sa vojnicima, što mi  je znatno olakšalo prve starešinske dane.

zastavnik (citat):

Kad sam '81 kao mlad vodnik ...........

Sjetih me ovo na još nešto.
U Mariboru u kasarni "Tone Tomšič" 1988 godine u 5 mjesecu kada sam došao u JNA bio je jedan vodnik koji je vjerojatno bio u činu mlađeg vodnika pa pred kraj JNA karijere tj. kada je napuštao JNA dali su mu čin vodnika.
Taj vodnik je bio mislim ili u 1 ili u 3 četi i nama vojnicima je bio jako zanimljiv.
U čemu je bio problem.
Taj momak je imao čudno ponašanje kada bi bili na postrojavanju na pisti.
Radi se o tome da je on imao nekakve napadaje ja bi to rekao nekontrolirane trzaje tijela.
Kako bi vam ja to opisao, zamislite da vas netko šakom udari u stomak, pa da uslijed tog udara morate odskočiti s obje noge istodobno u zrak oko 10 cm i tako u 5 sekundi dva puta odskočiš a da pustiš glas onakav kao da vas je netko stvarno udario u stomak.
To je nama bilo zanimljivo neko vrijeme ali onda ti to postane uobičajno pa više ne obraćaš toliku pažnju.

bubamara (citat):

...inače, ja sam bio u spavaonici, gde smo bili samo nas četvorica...Krašnja Igor, vodnik...Milan Timek, četni evidentičar, iz Beogradaja kao vozač...
sa Krašnjom je bio haos.. svako veče ga prskam dezodoransom, jer je spavao blizu mene... inače,je isto bio sasvim ok lik... Krašnja Igor je iz Nove Gorice, Slovenac... eto,samo ukratko.. drugi put više...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bubamara.
Nisam ti se mogao prije javiti jer sam bio na godišnjem odmoru skoro godinu dana....
Evo ti tvoga mlađeg vodnika Krašnja Igora iz Nove Gorice - Sovenija.

[You must be registered and logged in to see this image.]

šepa (citat):

A ko je ovog civila mobilizirao za slikanje, je li to bila posjeta nekog od vojnika ili neko civilno lice u JNA.

Šepa mislim da ovaj odgovor treba biti ovdje u kasarni "Tone Tomšič".
Ovo je slika sa svečane obaveze iz kasarne Franc Rozman Stane "Kadetnica".
Tu je bilo dosta civila koji su došli u posjetu vojnicima.
Ali ovaj se jedini ugurao među nas "slavljenike.
Mislim da je on otac od ovog budućeg desetara Kurbegović Alije koji je čitavi vojni rok ostao u Mariboru u kasarni "Tone Tomšić" u 2 četi.

Kemo Specijalac (citat):

Jesu li ti poznati ostali oficiri zastavnog voda?
I da li je oficir sa šapkom puk. Marčetić, komandant?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Specijalac.
Jedino koga poznajem je Rexha Naim koji je sada "zamjenik direktora policije Kosova".
Ove ostale sam tada vidio prvi i zadnji put.

jos da pronadjem sebe na ovoj slici negde u pozadini, i parada je kompletna
Pozdrav iz Slovenije

Sepa, Splico, i ostali koji ste sluzili u pesadiji u Melju...zanima me jedna stvar:

- koliko vas je iz cete otislo na karaule; ne mora tacan broj, vecina ili samo po nekoliko iz svakog voda?

- sta je bilo sa ostalim vojnicima koji nisu otisli na karaule, a nisu bili desetari mladjoj klasi? jesu li svi isli u granicni vod (osim radnih mesta)?

i jos nesto...
Septembra 1987, svako ko je imao u knjizici VES pesadije, sa pozivom je dosao u kasarnu Slava Klavora. Po zaduzenju opreme neke su odveli u Melje, VP 8164/20-x, dok su neki ostali u Klavori, VP 8164/10-x.
Ne secam se da je bilo ko iz VP 10-x (Klavora, posle Kadetnica), dobio prekomandu na karaule.

Da li je bilo unapred odredjeno (u papirima iz vojnog odseka), da neko dodje u pesadiju u Maribor u Kadetnicu (do marta 88 u Klavoru), a neko u Melje za granicara?

Ili su raspored pravili na komisiji po nasem dolasku u vp 8164 (sto je jedino i pisalo na pozivu) ?

Kemo Specijalac (citat):

Sepa, Splico, i ostali koji ste sluzili u pesadiji u Melju...zanima me jedna stvar:

- koliko vas je iz cete otislo na karaule; ne mora tacan broj, vecina ili samo po nekoliko iz svakog voda?

- sta je bilo sa ostalim vojnicima koji nisu otisli na karaule, a nisu bili desetari mladjoj klasi? jesu li svi isli u granicni vod (osim radnih mesta)?

i jos nesto...
Septembra 1987, svako ko je imao u knjizici VES pesadije, sa pozivom je dosao u kasarnu Slava Klavora. Po zaduzenju opreme neke su odveli u Melje, VP 8164/20-x, dok su neki ostali u Klavori, VP 8164/10-x.
Ne secam se da je bilo ko iz VP 10-x (Klavora, posle Kadetnica), dobio prekomandu na karaule.

Da li je bilo unapred odredjeno (u papirima iz vojnog odseka), da neko dodje u pesadiju u Maribor u Kadetnicu (do marta 88 u Klavoru), a neko u Melje za granicara?

Ili su raspored pravili na komisiji po nasem dolasku u vp 8164 (sto je jedino i pisalo na pozivu) ?

-Odgovor na prvo pitanje je velika većina.Naime cijela kasarna je taj dan bila postrojena na pisti u Melju a i svi ili većina komandira karaula je bila prisutna.Onda ide prozivka po karaulama, prilazi vam vaš budući komandir i idete u kamion.Još samo prije toga zadužuješ nove čizme i mijenjaš ih tu na pisti.Nas je taj dan odvojeno 8 ili 9 vojnika iz obje čete i jedan vojnik koji je na obuci bio u protivoklopnom odjeljenju (ne znam kako se to zvalo).Mislim da je samo mali broj vojnika ili nekoliko desetara ostao u četi i graničnom vodu, kasarna se bukvalno ispraznila taj dan to znam jer smo je među zadnjim napustili.
-Drugo pitanje-Po izlasku iz voza u Mariboru, na stanici je bilo više vojnih policajaca i parkiran kamion, pa su vojni policajci prilazili civilima za koje su mislili da bi mogli biti regruti i usmjeravali ih do kamiona.Kad bi ih bilo dovoljno ili kad su znali da nema drugog voza, odvozili su ih u kamionu.
E sad moj drug i ja smo ih izbjegli pa smo se nakon cjelodnevne šetnje njima prijavili kasno popodne.Kamionom su nas odvezli u Kadetnicu, bilo nas je desetak u nekoj učionici(tu smo ostavili lične stvari iz kojih su nam pokrali slatkiše  ) potom su nas odveli do trpezarije na ručak, a onda je slijedilo redom šišanje, kupanje, zaduživanje opreme a onda su nas razdvojili ne sječam se po kojem principu ali nas 4-5 su ponovo odveli na kamion i rekli nam da idemo u drugu kasarnu.U Melju su nas na pisti dočekali desetari i razdvojili po broju,ja sam imao 8164/20-3 i to je bila druga četa,znači to je određeno u kadetnici ko ide za graničara a ko ostaje, ali sječam se da su nam oficiri rekli da je došlo više vojnika nego su očekivali i da je radila veza, i bili su u pravu i ja sam poziv dobio preko veze, jer su svi moji drugovi već dobili pozive a za moj tadašnji ves veziste nije bilo mjesta, pa su mi dali pješadiju i tako sam došao u graničare, inače nisam bio predviđen za septembar, ostao bih sam u gradu a onda bi u vojsku išao poslije fakulteta, zato sam pristao na bilo koji ves samo da idem sa ostalim.

Četni evidentičar (citat):

šepa (citat):

Vojnik Graničar (citat):

vladimir (citat):

  :arrow:Kakvo je to bojevo gadjanje kad neznas koliko si puta pogodio metu? ZEZANJE?            

E sad zadatak za vojnika graničara, mi smo išli na vježbu tokom koje smo izveli i usiljeni marš mislim oko 50 km jer smo cijeli dan i skoro cijelu noć pješačili, sada se jednostavno ne mogu sjetiti gdje smo išli da li je to bio Ptuj ne znam, spavali smo u sali osnovne škole, pa ako si išao na taj marš zaviri malo u svoj dnevnik.

Usiljeni marš bio je u sklopu uzbune. A prešlo se je tačno 32 km i spavalo se u osnovni školi Zgornja Voličina u svim prostorijama, a u glavnom u sportskoj dvorani. Moglo bi se reči, da i sardine u konzervi imaju više mesta nego smo ga imali tada. Uzbuna je pošela u noči iz subote na nedelju, 25/12-1988 u 2.00 časova, a vratili smo se u ponedeljak 26/12-1988.

Tad sam izključivo radi kap. I. klase Pera Pavlovića dobio krvave žuljeve (nikad prije i nikad kasnije), koje ne bi trebao, da je bio Pera fer. Naime neki u komandi i oni koji smo spremali podsetnike znali smo za uzbunu, pa sam znao kao čata ija.

Stvar je u tome, da kad sam u septembru kao gušter zaduživao čizme lepo sam uzeo stare, dobro uhodane, kako ne bi bilo baš tih problema. Ali kako sam se u decembru vratio iz Požege iz doobuke i stavljen sam bio za čatu i vozača, sam mi je Pera oponeo nekoliko puta, da uzmem nove čizme - kako je to red i kako moram biti uredan za čitanje dnevne zapovjesti na pisti i za ostale zadatke. Pa sam jih stvarno uzeo, misleči kako ih za pravo - duže hodanje, kao čata i vozač čak ni neču trebat, osim za šminku. Ali kad sam u subotu znao sigurno, da če biti taj Marš, pomislio sam, da ih u magacinu promenim za one stare razhodane. No, razgovaro sam sa Perom i pitao ga ako ču sigurno voziti kamion (u kojem se vozila oprema) - on mi je to  potvrdio kao sasvim sigurno. Ali izkazalo se kako me sasvim namerno slago i sve isplanirao, jer je sledio šok, naime kad smo noču več naložilu opremo u kamion, pod pretvezom i namišljenom frkom, da je jedan vojnik u 2. četi na poštedi i da mora on posuditi - mislim da por. Stojanoviću nosioca podloge, a on ima viška vozača, pa če taj voziti kamion koji bi u stvari ja trebao, a meni je naredio nošenje postolja od minobacača 82 mm.

Od tad bili smo ja i Pera u nekom posebnom odnosu. Posle povratka uzeo sam poderane stare čizme, potpuno razhodane, na samom kraju i još to za tri broja prevelike. Nikad ih više nisam trebao osim za majmunisanje odnosno, da su mi noge bile zračne. Izprovocirao sam mnogo puta posle Peru radi tih čizma, kako jih nisam nikako promenio za nove. Čak ni Bajat mi tu nije mogao ništa - niso bile izcepane nego samo poderane i izhodane i pregibane tako da jih nije bilo moguče, i ako bi hteo izglancati - no po PS zato nisu izpunjavale kriterija za razhod, pa nije bilo naredbe koja bi mi to naredila. Istovremeno dobro sam znao, kako Bajat baš ne voli previše Pere, koji je bio em veliki grebator, em uzor od oficira , pa mu je mogao moje čizme  podbacivati  u smislu kako mi ne može doči na kraj. A bilo me je zanimljivo videti sa naočalima Ray ban i takvim razjebanim čizmama.

No, to sa nočalima več je druga priča, a mogu reči samo, da mnogo, mnogo puta potom isprovocirao sam Peru, do plakanja - doslovice, a svu vreme ostao sam mu čata i imali smo poseban odnos, nekad nismo pregovorili ni reči celu sedmicu, a svakog dana bili smo zajedno u kancelariji. Posle toga marša bila je JNA zame samo zajebancija i uživancija, pročitao sam sve knjige u kasarni. Gde li je Pera i šta radi? A Redža Naim, vidim da dejstvuje u pravcu svetlosti.   

Sječam se da je nekoliko vojnika iz Melja išlo u Slavonsku Požegu na obuku za vozača. Obavijestili su nas u kasarni da oni koji imaju vozačku dozvolu mogu da se jave za vozača pa je nastala opšta frka svi su zvali kući da im pošalju vozačku svi hoće voziti a niko neće pješačiti. I zaista nekoliko vojnika je otišlo na tu obuku, dok su ostali bili razočarani. E onda je Redža Naim jednu noć na prozivci napravio najbolji fol do tada, naime kad je naš čata prozvao sva imena II čete, Redža je upitao "Ima li neko među vama vozačku dozvolu"? Onih nokoliko koji su izvisili prvi put su gotovo iskočili iz stroja " JA JA JA...", a Redža je pokazao prstom na jednog od njih i kaže "Hajde ti siđi dole pred zgradu da mi očistiš jedne čizme" na to smo svi prsnuli u smijeh a ovaj je sam sebi grizao Mu..

šepa (citat):

Sjećam se da je nekoliko vojnika iz Melja išlo u Slavonsku Požegu na obuku za vozača.
Obavijestili su nas u kasarni da oni koji imaju vozačku dozvolu mogu da se jave za vozača pa je nastala opća frka svi su zvali kući da im pošalju vozačku svi hoće voziti a nitko neće pješačiti.
I zaista nekoliko vojnika je otišlo na tu obuku, dok su ostali bili razočarani.
E onda je Redža Naim jednu noć na prozivci napravio najbolji fol do tada, naime kad je naš čata prozvao sva imena II čete, Redža je upitao "Ima li neko među vama vozačku dozvolu"?
Onih nekoliko koji su izvisili prvi put su gotovo iskočili iz stroja " JA JA JA...", a Redža je pokazao prstom na jednog od njih i kaže "Hajde ti siđi dole pred zgradu da mi očistiš jedne čizme" na to smo svi prsnuli u smijeh a ovaj je sam sebi grizao Mu..

Ma zamisli ti moga komandira čete Rexha Naim kako je on to smislio.
Mogao je vojsku prevariti jednom, ali dva puta na isti način sumnjam.
Nas te 1988 godine u kasarni "Tone Tomšič" nikada nije tjerao da mu čistimo čizme.
Očito smo ga mi iscrpili pa se je na vama iživljavao, he he he he...