Maribor - kasarna "Tone Tomšič" - VP 8164/20-3 - godina 1988.

Četni evidentičar, bolje bi bilo da koristiš crnu ili neku tamniju boju fonta koja je u kontrastu sa pozadinom.

 

Četni evidentičar (citat):

Evo sređeno. Dali nekomu treba dozvola za vanredni izlazak?
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovakvu sam i ja imao, razlikovali su se samo datumi i sati...izdavana nam je za ceo mesec, od OO:24.

Interesantno je da nijednu dozvolu nisam nikad nikom pokazao, niti mi je bilo ko trazio u gradu i na prijavnici.

Posto je Četni evidentičar dosao u JNA onda kad sam ja otisao, ne bih mogao da pretpostavim na kog kolegu iz vojnickog kluba Melje glasi ova dozvola.

Četni evidentičar (citat):

Pod redim brojem 4. je zastavnik Mitić Vojislav - Mitke. Ljudina.
On je bio zamjenik komandira baterije (MB 82 mm) kap. I. klase. Pavlović Pere.
Inače je obavljao i druge posle potrebne za komandu kasarne, pa je bio u toj prilici na zakletvi 2. čete.

Čata pod rednim brojem 3. je radio u komandi kasarne i čini mi se da si mi i ti vojnik graničar pod rednim brojem 1. poznat, onako na oko, ma da sam ja došao u u melje u septembru 1988.

Evo, a to smo momci iz baterije 8164/20-5 u Pivki.

Pa ovako Četni evidentičaru.
Kada si točno došao u Maribor u kasarnu "Tone Tomšič" ne znam.
Ali znam da sam ja dana 08.09.1988. god. četvrtak, ujutro sam dobio prekomandu te sam prebačen iz Maribora iz
kasarna „Tone Tomšič" - V.P. 8164/20-3 u karaulu „Ceršak“ - V.P. 5457 - Granični odsjek Maribor.
E sad da li si me vidio u kasarni....... ne znam.

Četni eviodentičaru je li i tvoj minobacački vod bio smješten u sjevero-zapadnom kutu kasarne "Tone Tomšič".

I još jedna stvar.
Ako ti nije problem hajde pokušaj ponovno postaviti ovu sliku da bude normalna, jer nekako si je uspio iskriviti, šteta da bude ovako nakazno postavljena.

[quote][quote][You must be registered and logged in to see this image.]

Baterija se nalazila u prizemlju zgrade pod rednim brojem 11 - pored kantine. U prvem katu te iste zgrade nalazila se je POČ (protiv oklopna četa odnosno MB 120 mm) kojoj je komandovao Redža. A u podrumu bila je zajednička učiona i klubska prostorija. Danas je u toj prostoriji studio televizije POP.  Vojnik graničar očito je, da se nismo mogli sresti u kasarni, barem ne za ono kratko vreme, da bi te zapamtio iz kasarne. Ponekad sam kao vozač išao i na neke karaule, pa je možda to, a možda mi se samo učinilo kao da si več viđen. 

Sliku nas iz baterije uspeo sam ispraviti. Na sliki su stažo - vodnik iz Makedonije, ja čata, pa desetar Petkovič Zoran iz Leskovca i desetar Rudić Nenad iz Vojvodine.


 Isto tako stavio sam za Kemu specijalca ispravljenu dozvolu za izlazak koja glasi na Pahulje Aleksandra. Njega se baš ne sečam puno, znam da je bio u POČ -u kod Redže i mislim da desetar, a inače je bio iz Ribnice u Sloveniji i nešto je možda svirao povremeno. Čak ni neznam kako se našla njegova dozvola u mom rukovniku. Može biti, da mu je bila izdana sa strane baterije jer jih je sfalilo u POČ-u ali je sigurno nisam ispunjavao ja, jer nije moj rukopis. 

Četni evidentičar (citat):

Pod redim brojem 4. je zastavnik Mitić Vojislav - Mitke. Ljudina. On je bio zamjenik komandira baterije (MB 82 mm) kap. I. klase. Pavlović Pere. Inače je obavljao i druge posle potrebne za komandu kasarne, pa je bio u toj prilici na zakletvi 2. čete.

Čata pod rednim brojem 3. je radio u komandi kasarne i čini mi se da si mi i ti vojnik graničar pod rednim brojem 1. poznat, onako na oko, ma da sam ja došao u u melje u septembru 1988.
Evo, a to smo momci iz baterije 8164/20-5 u Pivki.

Četni evidentičaru.
Evo iz slike sa zakletve sam izvukao 3 vojnika za koja se mogu sjetiti da su ostali u kasarni "Tone Tomšič".
Evo ih.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na prvoj sliki sa lijeve strane nalazi se desetar Alija Kurbegović, mislim da je on iz Bosne i Hercegovine, za njega sam 100% siguran da je ostao u kasarni i u II četi u onome objektu sa južne strane piste.

A na slici sa desne strane sam zaokružio dvojicu.
Ovaj prvi što drži snajpersku pušku u ruci je makedonac, mislim da se je on zvao Ibrahimi Izet, i za njega sam siguran 100% da je ostao u kasarni "Tone Tomšič" i bio je u graničnom vodu.
A onaj vojnik iza "snajperiste" što se malo vidi je albanac i zove se Redžepi Muhamed, on je ostao u 2 četi.
Tako da si možda i njih viđao po kasarni.!

Vojnik Graničar (citat):

Četni evidentičaru.
Evo iz slike sa zakletve sam izvukao 3 vojnika za koja se mogu sjetiti da su ostali u kasarni "Tone Tomšič".
Evo ih.
Tako da si možda i njih viđao po kasarni.!

Ne bi mogao reći, da se i jednog sečam.

Četni evidentičar.
Da te pitam.
Kad sam ja bio u kasarni "Tone Tomšič" u Mariboru 1988 godine tu je radio jedan oficir kojem je bilo ime Konrad Javornik, on je tada bio ako se ne varam u činu poručnika.
A pošto si ti bio četni evidentičar i pošto si vjerojatno ulazio u komandu kasarne da li si ga viđao ili si čuo za njega.

Evo slike zgrade komande u kasarni "Tone Tomšič" u Mariboru.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kroz ova vrata sam ušao u svijet JNA 19.05.1988. godine i kroz ta vrata sam iz tog svijeta izišao 11.05.1989 godine zauvijek.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vojnik Graničar (citat):

Četni evidentičar.
Da te pitam.
Kad sam ja bio u kasarni "Tone Tomšič" u Mariboru 1988 godine tu je radio jedan oficir kojem je bilo ime Konrad Javornik, on je tada bio ako se ne varam u činu poručnika.
A pošto si ti bio četni evidentičar i pošto si vjerojatno ulazio u komandu kasarne da li si ga viđao ili si čuo za njega.

Da, sigurno sam čuo za tog Konrada Javornika ali ne mogu reći da mu pamtim lice. Čak nisam siguran, da je bio kasnije u komandi svu vreme mog roka. Ni to mi nije poznato kakav je čin imao, ni to kakve je imao pristojnosti.

Četni evidentičar (citat):

Da, sigurno sam čuo za tog Konrada Javornika ali ne mogu reći da mu pamtim lice.
Čak nisam siguran, da je bio kasnije u komandi svu vreme mog roka.
Ni to mi nije poznato kakav je čin imao, ni to kakve je imao pristojnosti.  

Četni evidentičar.
Sa Konradom Javornikom nisam ima nikakvih problema.
Nego me je čisto zanimalo da li ga poznaješ, što je radio u kasarni kad sam ja otišao, je li napredovao u službi.
Da ti pravo kažem jednog dana on je meni prišao i sa mnom se upoznao.
On mi je davao mogućnost da biram na koju ću karaulu da odem u prekomandu.
Razlog svemu tome je bio da bi me pokušao nagovoriti da mu dajem informacije što se sve radi u karauli i što se sve ne radi u karauli....
Da ti ne duljim o njemu sam pisao na prvoj stranici kasarne "Tone Tomšič" pa ako želiš pogledaj.
A po imenu i prezimenu jednostavno ne mogu odrediti otkuda je taj čovjek porijeklom.!?

Vrlo dobro, vojnik graničar, odbio si da budeš cinkaroš. Oficir Konrad Javornik Slovenac je porijeklom. Poslije bio je suradnik Janeza Janše na slovenačkom ministarstvu odbrane. Sad je penzinisan. Ajme, ća ču mu ja.

Četni evidentičar (citat):

Vrlo dobro, vojnik graničar, odbio si da budeš cinkaroš.
Oficir Konrad Javornik Slovenac je porijeklom.
Poslije bio je suradnik Janeza Janše na slovenačkom ministarstvu odbrane.
Sad je penzinisan.
Ajme, ća ču mu ja.

A ja ga razočarao, he he he he..
On se ponadao da ću mu reći svega i svačega, a ono od mene NIŠTA.
Ja nisam ni siguran da li bi ga danas prepoznao.
Da li si na internetu pronašao neku njegovu sliku da ga vidim nakon 26 godina.

Vojnik Graničar (citat):

Ja nisam ni siguran da li bi ga danas prepoznao.
Da li si na internetu pronašao neku njegovu sliku da ga vidim nakon 26 godina.

Nisan puno ni tražia njeguvu sliku, a može bit, da se more naći ako ti triba, pomoči če ti google i uz ime mu stavi DUMORS (društvo penzionera ministarstva odbrane R. Slovenije). [You must be registered and logged in to see this link.]

Njegovo ime pojavljivalo se u medijima u vezi kurupcije kod kupnje oružja odnosno oklopnih vozila sa strane Šveđana, pa je odlazio na sud kao svedok Janeza Janše. Nešto slično kao kod Stipeta, ako ti je poznato.

Četni evidentičar.
Evo ti slike tvog objekta u kojem je bila smještena tvoja jedinica, kako ti kažeš "baterija".
Ma kad smo kod te "baterije" daj mi reci što točno znači "baterija" što ta "baterija" sve ima u svom sastavu.
Ja znam da je u tom objektu bio minobacački vod a za ostalo se ne mogu sjetiti.!?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Baterija je u artiljeriji isto što i četa u ostalim rodovima vojske. Najčešće je sačinjava 50-60 ljudi. Baterija se organizuje od vodova i odeljenja, i to tako što više odeljenja (najčešće tri sa ljudstvom od 10 vojnika) čine jedan vod, a više vodova (najčešće tri i to jedan izviđački i dva vatrena) čine bateriju. Više baterija dalje čine divizion, više diviziona brigadu, više brigada diviziju, više divizija korpus i više korpusa armiju.

Vojnik Graničar (citat):

Ma kad smo kod te "baterije" daj mi reci što točno znači "baterija" što ta "baterija" sve ima u svom sastavu.
Ja znam da je u tom objektu bio minobacački vod a za ostalo se ne mogu sjetiti.!?

Po svojstvu baterija je sasvim istoznačna kao četa u pešadiji, s tom iznimkom što detaljnije precizira četu u artiljeriji. To znači artiljerijska četa = baterija. Znači baterija (artiljerijska četa) u Melju, kojoj je komandovao Pera imala je dva minobacačka voda koji su se uvežbavali na baterijama odnosno topovima odnosno minobacačima kalibra 82 mm. Ta dva voda, kojim su u Melju komandovali zastavnik i staže imala su svak po dva odeljenja kojim su komandovali desetari. Prošli put sam stavio sliko jednog voda baterije u Melju. Isto tako može baterija značiti zgradu odnosno postrojbu, odnosno tvrđavu u kojoj je smeštena artiljerijska jedinica. Samo ime proizlazi iz naziva za top - baterije - odnosno oruđa iz kog se ispaljuju mine t.j. projektile.   

Redža je komandovao POČ-u odnosno protiv oklopnoj četi u kojoj se je isto tako uz dva voda rukovalo težkim minobacačima kalibra od 120 mm.

Razlika između (lakog) MB 82 mm i topova (težkog MB) 120 mm je ta što artiljerci nose sa sobom delove minobacača 82 mm (podloga, cev i lafet) te ga prije dejstvovanja sklapaju, a minobacač kalibra 120 mm vuče se vojnom motornom vozilom ili konjima takav kakav je. Ima još velika razlika, kako 82 mm minobacači zbog svog visokog kuta upada mogu da dejstvuju i u zaledju neprijateljskih postrojba - žive sile i materialnih sredstava, dok 120 mm dejstvuju u glavnom samo na uočljive neprejteljske snage na nivou dvoboja. Razlika je slična onoj između jedrilice i jahte. Tako kako jedriličari tretirajo jahtaše odnosno vlasnike motornih glisera, kao ne baš puno inteligentne isto takav je odnos između artiljerca 82 mm prema onim od 120 mm.

Dejstvo artiljerije 82 mm jako je povezano sa dejstvom pješadije. Potpomaganje pešadije može se vršiti posredno-savlađivanjem neprijateljske artiljerije i neposredno dejstvom na neprijateljsku pješadiju. Baterija se smesti na 2,5 do 3,0 km od braniočevog položaja i teži da izbori vatrenu nadmoć za vrijeme nastupanja vlastite pešadije. U odbrani savladava neprijateljsku artiljeriju i posle koncentriše vatru na neprijateljske snage koje izvode napad. Jako je bitno izračunavanje  daljine i mesto dejstvovanja projektila za što je u postrojbi zadužen nišanđija (u tome mnogo dobar je bio zastavnik Mitić).

lacoš (citat):

Baterija je u artiljeriji isto što i četa u ostalim rodovima vojske. Najčešće je sačinjava 50-60 ljudi. Baterija se organizuje od vodova i odeljenja, i to tako što više odeljenja (najčešće tri sa ljudstvom od 10 vojnika) čine jedan vod, a više vodova (najčešće tri i to jedan izviđački i dva vatrena) čine bateriju. Više baterija dalje čine divizion, više diviziona brigadu, više brigada diviziju, više divizija korpus i više korpusa armiju.

Lacoš divizionom mislio si verovatno bataljon. Nije mi poznato, da bi divizion bio istoznačan bataljonu. Inače je sve tačno za kopnemu vojsku s tom iznimkom, da je u artiljeriji najviša formacija brigada.

Ne četni evidentićaru.Ja sam služio u divizionu, koji se sastojao od 4 baterije.Tri baterije po 6 oruđa 122mm i komandne baterije u kojoj sam službovao kao vezista.
Možda si pobrkao DIVIZION I DIVIZIJU,to nije isto. 

lacoš (citat):

Baterija je u artiljeriji isto što i četa u ostalim rodovima vojske. Najčešće je sačinjava 50-60 ljudi. Baterija se organizuje od vodova i odeljenja, i to tako što više odeljenja (najčešće tri sa ljudstvom od 10 vojnika) čine jedan vod, a više vodova (najčešće tri i to jedan izviđački i dva vatrena) čine bateriju. Više baterija dalje čine divizion, više diviziona brigadu, više brigada diviziju, više divizija korpus i više korpusa armiju.

Ako si mislio na samo na artiljeriju onda je tačno do ovog boldovanog, najviši rang artiljerijskih jedinica je bila brigada (negdje puk). Čak ni sovjetska Crvena armija u II s.r. nije imala veće artiljerijske jedinice.
Odelenje - vod - baterija - divizion - brigada (puk) su artiljerijske formacije, minobacači nisu bili klasična artiljerisjka oruđa i nalazili su se u pješadijskim jedinicama kao dio za vatrenu podršku. Takve jedinice su imale naziv vod - baterija ali su ulazile u sastav pješadijskih jedinica: bataljona - brigada.

Da, u pravo si Lacoš. Ja mislio kako si ti zamenio divizon za diviziju ili iznašao novo rečenicu u službenom jeziku JNA , pa ja sam ko Maksim po diviziji.  

Stazio (citat):

Odelenje - vod - baterija - divizion - brigada (puk) su artiljerijske formacije, minobacači nisu bili klasična artiljerisjka oruđa i nalazili su se u pješadijskim jedinicama kao dio za vatrenu podršku. Takve jedinice su imale naziv vod - baterija ali su ulazile u sastav pješadijskih jedinica: bataljona - brigada.

Do nekle Stazio. Zbog toga meni kao minobacađljiji ni nije bio poznat divizion. Ali je treba rači, da je minobacač sasvim klasično i tipsko artiljerijsko oruđe samo što su minobacačljije lako razpoređivane i u druge jedinice van same postrojbe artiljerije. Prvi su počeli Englezi sa kombinovanjem različitih jedinica.

Pisao sam o JNA i minobacačima do 120mm (veći kalibri su nešto drugo), u drugim armijama su različito tretirali tipove art. oruđa, formacije, nazive i kombinovanja.

Znači onda, da u redovnoj postrojbi artiljerije JNA nije bilo MB 82 mm i 120 mm? Te da su bili ti samo u sklopu drugih pešadijskih jedinica? Lacoš je bio vezista u artiljeriji pa može iz prve ruke reči ako u njegovom divizionu nije bilo baterije od 82 mm.

Upravo tako, u klasičnim artiljerijskim jedinicama ovi minobacači nisu korišteni kao osnovni kalibar formacijskih jedinica (možda jedino u nekoj zaštitnoj jedinici diviziona - brigade).

Četni evidentičar (citat):

Znači onda, da u redovnoj postrojbi artiljerije JNA nije bilo MB 82 mm i 120 mm? Te da su bili ti samo u sklopu drugih pešadijskih jedinica? Lacoš je bio vezista u artiljeriji pa može iz prve ruke reči ako u njegovom divizionu nije bilo baterije od 82 mm.

Kolega u mojem divizionu bili su samo oruđa 122mm(topovi).
Neznam stvarno jesu li minobacači spadali u artiljeriju.Valjda če nam objasniti neki od oficira na forumu.

Četni evidentičar (citat):

Usiljeni marš bio je u sklopu uzbune. A prešlo se je tačno 32 km i spavalo se u osnovni školi Zgornja Voličina u svim prostorijama, a u glavnom u sportskoj dvorani. Moglo bi se reči, da i sardine u konzervi imaju više mesta nego smo ga imali tada. Uzbuna je pošela u noči iz subote na nedelju, 25/12-1988 u 2.00 časova, a vratili smo se u ponedeljak 26/12-1988.

Tad sam izključivo radi kap. I. klase Pera Pavlovića dobio krvave žuljeve (nikad prije i nikad kasnije), koje ne bi trebao, da je bio Pera fer. Naime neki u komandi i oni koji smo spremali podsetnike znali smo za uzbunu, pa sam znao kao čata ija.

Stvar je u tome, da kad sam u septembru kao gušter zaduživao čizme lepo sam uzeo stare, dobro uhodane, kako ne bi bilo baš tih problema. Ali kako sam se u decembru vratio iz Požege iz doobuke i stavljen sam bio za čatu i vozača, sam mi je Pera oponeo nekoliko puta, da uzmem nove čizme - kako je to red i kako moram biti uredan za čitanje dnevne zapovjesti na pisti i za ostale zadatke. Pa sam jih stvarno uzeo, misleči kako ih za pravo - duže hodanje, kao čata i vozač čak ni neču trebat, osim za šminku. Ali kad sam u subotu znao sigurno, da če biti taj Marš, pomislio sam, da ih u magacinu promenim za one stare razhodane. No, razgovaro sam sa Perom i pitao ga ako ču sigurno voziti kamion (u kojem se vozila oprema) - on mi je to potvrdio kao sasvim sigurno. Ali izkazalo se kako me sasvim namerno slago i sve isplanirao, jer je sledio šok, naime kad smo noču več naložilu opremo u kamion, pod pretvezom i namišljenom frkom, da je jedan vojnik u 2. četi na poštedi i da mora on posuditi - mislim da por. Stojanoviću nosioca podloge, a on ima viška vozača, pa če taj voziti kamion koji bi u stvari ja trebao, a meni je naredio nošenje postolja od minobacača 82 mm.

Od tad bili smo ja i Pera u nekom posebnom odnosu. Posle povratka uzeo sam poderane stare čizme, potpuno razhodane, na samom kraju i još to za tri broja prevelike. Nikad ih više nisam trebao osim za majmunisanje odnosno, da su mi noge bile zračne. Izprovocirao sam mnogo puta posle Peru radi tih čizma, kako jih nisam nikako promenio za nove. Čak ni Bajat mi tu nije mogao ništa - niso bile izcepane nego samo poderane i izhodane i pregibane tako da jih nije bilo moguče, i ako bi hteo izglancati - no po PS zato nisu izpunjavale kriterija za razhod, pa nije bilo naredbe koja bi mi to naredila. Istovremeno dobro sam znao, kako Bajat baš ne voli previše Pere, koji je bio em veliki grebator, em uzor od oficira , pa mu je mogao moje čizme podbacivati u smislu kako mi ne može doči na kraj. A bilo me je zanimljivo videti sa naočalima Ray ban i takvim razjebanim čizmama.

Četni Evidentičar.
Mislim da ti kao novi vojnik u Mariboru u kasarni "Tone Tomšič" nisi baš bio u poziciji da biraš koje ćeš čizme nositi.
Bar je tako bilo sa mnom a vjerujem da su tako prolazili i ostali.
Jednostavno kad sam se došao zadužiti (ona zgrada s južne strane piste) u prizemlju s lijeve strane sam zaduživao vojničku opremu.
Rastvorio sam šatorsko krilo na podu prostorije a oni mi kao u košarci preko nekakvog pulta bacaju u šatorsko krilo cipele, čizme, opasač, hlače, košulje, ovo, ono, itd....
Naj kasnije ne mogu se sjetiti nikoga da je imao nove čizme, većinom su to bile stare i već nošene čizme.

Vojnik Graničar (citat):

Četni Evidentičar.
Mislim da ti kao novi vojnik u Mariboru u kasarni "Tone Tomšič" nisi baš bio u poziciji da biraš koje ćeš čizme nositi.
Bar je tako bilo sa mnom a vjerujem da su tako prolazili i ostali.
Jednostavno kad sam se došao zadužiti (ona zgrada s južne strane piste) u prizemlju s lijeve strane sam zaduživao vojničku opremu.
Rastvorio sam šatorsko krilo na podu prostorije a oni mi kao u košarci preko nekakvog pulta bacaju u šatorsko krilo cipele, čizme, opasač, hlače, košulje, ovo, ono, itd....
Naj kasnije ne mogu se sjetiti nikoga da je imao nove čizme, većinom su to bile stare i već nošene čizme.

Ja sam opremu zadužio u kadetnici a onda su me kamionom dovezli u Melje.Sječam se kod tog zaduživanja opreme, vojnik koji je tamo radio pitao me za broj obuće koji nosim, a onda mi je sa gomile na kojoj je bilo par stotina pari čizama bacio jedan par. E sad taj par je naravno bio star a da stvar bude gora jedna čizma je od druge bila starija sigurno 5 ili više godina u znatno lošijem stanju, i užasno su mi loše odgovarale na nogama. Ja sam rekao da mi čizme ne odgovaraju a on me ponovo pitao koji broj nosim, i kaže to je tvoj broj i gotovo. Iako je na gomili bilo još par stotina pari nije mi dozvolio da probam druge.Tek nakon zakletve je dozvoljeno da mijenjaš opremu u toj zgradi u kasarni "Tone Tomšić", znači nakon 15-ak dana i tada sam probao nekoliko pari i izabrao onaj koji mi odgovara, do zakletve sam se patio sa onim parom, osim toga još je do zakletve bilo zabranjeno ulaziti u kantinu.

Vojnik Graničar (citat):

Četni evidentičar.
Evo ti slike tvog objekta u kojem je bila smještena tvoja jedinica, kako ti kažeš "baterija".
Ma kad smo kod te "baterije" daj mi reci što točno znači "baterija" što ta "baterija" sve ima u svom sastavu.
Ja znam da je u tom objektu bio minobacački vod a za ostalo se ne mogu sjetiti.!?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ako se dobro sječam ovdje je do ulice bio zid, a lijevo na ovoj slici ulaz u kantinu, kod tog zida bi znali sjediti i piti onaj mariborski sok u pivskoj flaši i jesti "plazma" keks, coca-colu i sl. tu nam je bilo dozvoljeno sjediti.

šepa (citat):

Vojnik Graničar (citat):

Četni evidentičar.
Evo ti slike tvog objekta u kojem je bila smještena tvoja jedinica, kako ti kažeš "baterija".
Ma kad smo kod te "baterije" daj mi reci što točno znači "baterija" što ta "baterija" sve ima u svom sastavu.
Ja znam da je u tom objektu bio minobacački vod a za ostalo se ne mogu sjetiti.!?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ako se dobro sječam ovdje je do ulice bio zid, a lijevo na ovoj slici ulaz u kantinu, kod tog zida bi znali sjediti i piti onaj mariborski sok u pivskoj flaši i jesti "plazma" keks, coca-colu i sl. tu nam je bilo dozvoljeno sjediti.

Dobro se sječaš Šepa. Zid je bio onako iz u koso stavljenih stabra. I kantina je bila tu. Nije mi jasno ono, da vam je bilo tu dozvoljeno sedeti. Pa kad si izašao iz kantine mogao si sesti bilo gde u kasarni i na ono malo klupa. Tu između kantine i baterije nije bilo klupa za sesti pa se moglo samo uz rub škarpe. Kad sam bio prošli put tu je bio studio POP TV, sad izgleda više nije.   

šepa (citat):

Ja sam opremu zadužio u kadetnici a onda su me kamionom dovezli u Melje.
Sječam se kod tog zaduživanja opreme, vojnik koji je tamo radio pitao me za broj obuće koji nosim, a onda mi je sa gomile na kojoj je bilo par stotina pari čizama bacio jedan par.
E sad taj par je naravno bio star a da stvar bude gora jedna čizma je od druge bila starija sigurno 5 ili više godina u znatno lošijem stanju, i užasno su mi loše odgovarale na nogama.

Ja sam rekao da mi čizme ne odgovaraju a on me ponovo pitao koji broj nosim, i kaže to je tvoj broj i gotovo.
Iako je na gomili bilo još par stotina pari nije mi dozvolio da probam druge.
Tek nakon zakletve je dozvoljeno da mijenjaš opremu u toj zgradi u kasarni "Tone Tomšić", znači nakon 15-ak dana i tada sam probao nekoliko pari i izabrao onaj koji mi odgovara, do zakletve sam se patio sa onim parom, osim toga još je do zakletve bilo zabranjeno ulaziti u kantinu.

Šepa he he he he.....
Film "Karaula" je mila majka što se sa tobom sve može snimiti he he he he he....
Jedna par čizama, jedna čizma starija od druge 5 godina, he he he he.....
Nevjerojatno.

A i za ovo ostalo što si naveo da su ti rekli: "to je tvoj broj čizama i gotovo".
Tako je većina vojnika prolazila, nisi imao prilike da biraš.
Kad gledaš tražio si čizme tog broja i oni su ti ga dali , ali to što je jedna čizma starija od druge 5 godina i što se to tebi ne sviđa to je sad druga priča.

Četni evidentičar (citat):

Vojnik graničaru, pa svako može misliti što želi i gledati na stvari u okviru svog shvatanja.
I svako je doživljavao JNA na svoj način.
Isto tako verujem, da ste ti i Šepa u stvarnosti imali sasvim drugačija iskustva u vezi zaduživanja.
Ali to ne menja činjenice, koje sam doživeo ja, čak ni one koje nisu od nekog posebnog značaja.

A posebno naglasiti kad več ovako dlakocepimo, da je vojnički servis imao svoje radno vreme (u njem su radili škakljivi t.j. problematični odnosno nepouzdani vojnici koji nisu išli na granicu – slično kao u kotlovnici, trpezariji, kupatilu.., pa se je sve moglo menjati i na taj način birati (u okviru raspoložljivog) sutra prekosutra i celi vojni rok.

Četni evidentičar.
A što da kažem.
Eto mene i Šepu je zadesila takva situacija, netko je prošao bolje a netko lošije.
Očito su mene i Šepu dopali oni: "problematični odnosno nepouzdani vojnici koji nisu išli na granicu a radili su u vojničkom servisu, kotlovnici, trpezariji, kupatilu...".

Ali da te ipak razveselim da nečim dobrim.
Negdje 2-3 dana prije nego sam otišao iz Maribora iz kasarne "Tone Tomšič" u prekomandu u karaulu "Ceršak" dobio sam nove novcate čizme.

kad ste vec kod cizama u Melju...

kolega koji je svirao klavijature u mojoj generaciji (87/88) u orkestru u Melju, bio je specifican slucaj...ogroman covek, pa prema njemu i obuca, negde oko broja 50.
Imao je samo cizme, verovatno pravljene negde po narudzbini; nisu bile iste kao nase ni po velicini ni po obliku; vise su licile na cokule.

Posle njegovog odlaska, verovatno su ostale kao izlozbeni eksponat u vojnickom servisu

Četni evidentičar (citat):

Vojnik graničaru, pa svako može misliti što želi i gledati na stvari u okviru svog shvatanja.
I svako je doživljavao JNA na svoj način.
Isto tako verujem, da ste ti i Šepa u stvarnosti imali sasvim drugačija iskustva u vezi zaduživanja.
Ali to ne menja činjenice, koje sam doživeo ja, čak ni one koje nisu od nekog posebnog značaja.

A posebno naglasiti kad več ovako dlakocepimo, da je vojnički servis imao svoje radno vreme (u njem su radili škakljivi t.j. problematični odnosno nepouzdani vojnici koji nisu išli na granicu – slično kao u kotlovnici, trpezariji, kupatilu.., pa se je sve moglo menjati i na taj način birati (u okviru raspoložljivog) sutra prekosutra i celi vojni rok.

Ovo dugačko pismo kao da je adresirano na nas. A u našim komentarima nema ništa protiv JNA, jednostavno pričamo o našim uspomenama i iskustvima u JNA. Ja sam opremu zadužio u kadetnici jer se nisam odmah javio u kasarnu nego sam sa drugom šetao po Mariboru kojeg sam znao od ranije, tako da je već bila noć kad smo primali opremu, a u Melje sam dovezen oko 21.00. Nove čizme smo dobili na dan odlaska na karaulu, i četni evidentičar bi se toga trebao sjetiti, na samoj pisti u Melju (samnom je na Špičnik otišao član te baterije Grbonošić Marko, nosio je RB) Ova priča o beskrajnim slobodama u toj "bateriji" mi je jasna jer u svakom malom kolektivu je uvijek tako, trebao je vidjeti slobode na karauli, a za Austriju nam nije trebao pasoš. Što se tiče mog komentara da nam je bilo dozvoljeno sjediti ispred kantine pored zida tako je, pa nisi mogao sa staklenim flašama šetati po pisti i piti na onim klupama ispred komande.

Vojnik Graničar (citat):

Četni evidentičar.
A što da kažem.
Eto mene i Šepu je zadesila takva situacija, netko je prošao bolje a netko lošije.
Očito su mene i Šepu dopali oni: "problematični odnosno nepouzdani vojnici koji nisu išli na granicu a radili su u vojničkom servisu, kotlovnici, trpezariji, kupatilu...".

Ali da te ipak razveselim da nečim dobrim.
Negdje 2-3 dana prije nego sam otišao iz Maribora iz kasarne "Tone Tomšič" u prekomandu u karaulu "Ceršak" dobio sam nove novcate čizme.

Pa, da mnogo je sve zavisilo od situacije, a i dosta se je moglo uticati sa onim - naročito opuštenim izražavanjem želja. Evo sad se vidi, da je bilo i novih čizama. Ali nikako niso nove čizme dobre za hodanje, barem sam ja jako osetljiv na to jer uvjek dobim žulje dok se ne uhodaju, osim aku so neke mekane i fine. Imao si nekih problema dok si jih uhodao, ipak vam ophodnja na karuli nije bila kačji mašelj?

šepa (citat):

Ovo dugačko pismo kao da je adresirano na nas. A u našim komentarima nema ništa protiv JNA, jednostavno pričamo o našim uspomenama i iskustvima u JNA. Ja sam opremu zadužio u kadetnici jer se nisam odmah javio u kasarnu nego sam sa drugom šetao po Mariboru kojeg sam znao od ranije, tako da je već bila noć kad smo primali opremu, a u Melje sam dovezen oko 21.00. Nove čizme smo dobili na dan odlaska na karaulu, i četni evidentičar bi se toga trebao sjetiti, na samoj pisti u Melju (samnom je na Špičnik otišao član te baterije Grbonošić Marko, nosio je RB) Ova priča o beskrajnim slobodama u toj "bateriji" mi je jasna jer u svakom malom kolektivu je uvijek tako, trebao je vidjeti slobode na karauli, a za Austriju nam nije trebao pasoš. Što se tiče mog komentara da nam je bilo dozvoljeno sjediti ispred kantine pored zida tako je, pa nisi mogao sa staklenim flašama šetati po pisti i piti na onim klupama ispred komande.

Šepa, pa gdje ti vidiš dugačko pismo? To je samo fragment nekih mojih događaja i pogleda. Ipak se je tih godinu dana desilo toliko stvari, da bi mogao napisati memoare u debeloj knjigi.    

Pa bome je adresirano na vas (i na svakog ko če pročitati) ali nikako namjerom, da bi imao nešto protiv onog, ko ima nešto protiv ili da bi opšte ustanavljao ima li neko nešto protiv ili nema. Rekao sam svoj stav, no sigurno dejstvovao sam i pod nekim utjecajem onoga što sam uspeo pročitati na forumu. Istotako integrirao sam i neke pojedinosti, pa i deo mojih pogleda, koji ni nisu u kontekstu teme.  Primio bih kritiko, da napisano nije strukturirano i da bi imale pojedinosti mesta u kojoj drugoj temi foruma, ali pisao sam onako cjelokupno. Istina je, da je ovo adresirano i na nekog, ko če se prisjetiti nekih stvari, pa če se o njima moći memoarizirati sa svrhom, da se sa nekim, kojim smo proživjeli tih godino dana zajedno i sretnemo. Ali nikako, da bi se ulazilo u neke nebitne detajle, jer sam naglasio, kako se u jednoj kasarni pa čak u istoj četi mogle stvari dešavati različito ili se na njih moglo gledati drugaačije.

Evo sad mogu reči, da sam prije pet godina - posle dvadeset godina, kako se nismo videli - sreo sa Borkom i tolumili smo tri dana. A Upravo danas mi se javio na FB drag prijatelj, koji si tako, ko i ja želi, da se sretnemo. I nadam se, da čemo se posle 25 godina sresti. Pa i taj dio bi se mogao umestiti u temu "zašto sam tu na forumu", ali je bolje da stoji tu u temi oko kasarne, jer ko če ulaziti u trag uspomenam, če tu najprije zaviriti.

Ne sječam se Marka izgleda da je bio on u Poču, kod Ređže, jer bi si sigurno zapamtio prezime, naime svake večeri je bila prozivka, koju sam vršio. Da, u bateriji bilo je dobro to, što smo bila manja jedinica ali ipak imali smo kapetana od jakog avtoriteta i nadprosječnih tendencija, kako sve mora biti po PS-u. A to nikako nije bilo, pa uistinu smo si ono nešto više slobode izborili sami, ali daleko od toga da je bilo beskrajne slobode. Čini mi se, da je bio baš u tome poseban draž, što smu si sami uzeli više no što bi smeli. Ali pravila su zato, da se krše. Ne sumnjam, da ste po karaulama živeli ko bubregi u loju.

 Ja i prijatelju Mekiću voleli smo, da popijemo piče iz kantine na klupi uz bok komande, tamo pored telefona, kako bi se maknuli od Pere, jer je bila kantina i ulaz previše uočljiva i blizu baterije.

izgleda, da smo razradili i izdlakocepili sve oko zaduživanja i čizama. Sklon sam tome, da sve na kratko pišem i to se može brzo uočiti  , ma da svejdno pišem sporo, ako slučajno neko ne bi stigao brzo da pročita.

Kemo Specijalac (citat):

kad ste vec kod cizama u Melju...

kolega koji je svirao klavijature u mojoj generaciji (87/88) u orkestru u Melju, bio je specifican slucaj...ogroman covek, pa prema njemu i obuca, negde oko broja 50.
Imao je samo cizme, verovatno pravljene negde po narudzbini; nisu bile iste kao nase ni po velicini ni po obliku; vise su licile na cokule.

Posle njegovog odlaska, verovatno su ostale kao izlozbeni eksponat u vojnickom servisu

Jevi druže, vidiš li neprilike, kolega ti je imao nogu ko slavonski konj, a oni ga staviše da svira. Trebao je biti razpoređen u vojnu mornaricu, pošto mu plavutke nisu bile potrebne.

Uštedilo bih se dva puta. Em se nebi čizme po naruđbi kupovale, em se nebi plavutke trošile.

Prisjeti me taj tvoj kolega na Janeza, koji otišao u kupleraj i pita ga glavna madame, koju curu želi. Pa on zbog drugih svih u preddverju, onako nešto tiho, sramežljivo i mucajući ; eno z velikimi joški in majhno češpljo.
Ide madam stepenicama po curu i vrati se, pa pogledom tražeči Janeza vikne;
gdje je sad onaj sa velikim rukama i malim kurcem?

Četni evidentičar (citat):

Pa, da mnogo je sve zavisilo od situacije, a i dosta se je moglo uticati sa onim - naročito opuštenim izražavanjem želja.
Evo sad se vidi, da je bilo i novih čizama.
Ali nikako niso nove čizme dobre za hodanje, barem sam ja jako osetljiv na to jer uvjek dobim žulje dok se ne uhodaju, osim aku so neke mekane i fine.
Imao si nekih problema dok si jih uhodao, ipak vam ophodnja na karuli nije bila kačji mašelj?

Četni Evidentičar, nasmija me, he he he .....
Valjda si misli u ovoj zadnjoj rečenici na "mačji kašalj".!?

Uglavnom što se tiče čizama nisam ih samo ja dobio dobili su ih svi oni koji su išli u prekomandu po karaulama.
Da smo po karaulama otišli sa čizmama koje smo nosili u kasarni one bi se na terenu karaule vrlo brzo raspale.
A ove nove čizme mi nisu stvarale nikakav problem tj. nisam dobio nikakve žulje niti su me žuljale, bile su mi odlične.
A i te nove čizme nisu izdržale kraj vojnog roka.
Jednoj čizmi mi se odvojilo pola đona.!
I takav sam išao u patrole i zasjede.

Vojnik graničaru, svaka časta. Jesi nekad onako odprilike i iz zezancije izračunao koliko si kilometra prošao tima ophodnjama, kad si i nove čizme kroz poderao.

A to, da ste svi dobili nove čizme stvarno nisam znao, pa rekao mi več i Šepa. Znaš, tad je mene boleo đon šta ste zaduživali, kad ste odlazili na granicu.  

E sad naravno, da sam mislio Mačji kašelj. Volim onako, od nekad, malo slova pobrkati.

 A prisetio si me sada nečega. Naime drugare vojnike na prozivki prije povečerja sam znao često prozivati nekoliko drugčije, naravno tad nije bilo pored Kapetana Pere. Npr. Zvao se desetar Rudić Nenad, pa ga ja prozvao Nenadić Ruda ili zvao se Đorđeviđ Dejan pa ga nazvao ja Dejanović Đorđe ili Malobabić Mladen je bi Mladenović Malobabe i tako slično. Pa sam tako isto prozivao i suborce Albance. Jednog je to mnogo nerviralo i uvjek je on protestirao "nemoj, da me tako, da me zoveš" i uvjek se naljutio. Ali, ja ko ja, nastaviše i uvjek izmišljao neke nove kombinacije, pa je bilo smijeha i zajebancije. 

Kad ono, nekog dana u jutro posle mog čitanja dnevne zapovesti na pisti, kao uvjek ima litanije Kapetan pera i na kraju kao obično kaže ima neko pitanja? Javi se Idrizi Nijazi (barem se tako sječam, ako je bi neki drugi razumjeti, da je ipak prošlo 25 godina, ma da se i meni čini, da je bi neki drugi, možda Gaši ili Maljiqi, i da je bila kombinacija više svetska). I kaže on:

Drug kapetan imam ja.
Kad ono Pera najprije ostav, pa stani korak van stroja, pa dozvolte druže kapetane da...
Pa tek onda sledi: Zašto mene Toni na prozivka uvjek zove Znijazo Izdrizić?
Sledi smeh u stroju, a onda Pera meni: Slušaj mali, nemoj više, da ga tako zoveš ili ću te ja oterati u tri P.M.
A ja ono: pa nisam namerno, ja to brzo čitam, pa onda se desi da pobrkam slova.
Pa je opet bilo P.M....

Kolko je taj čovjek mene "ili sla u 3PM" nije me niko nikad.

Pa ipak dobar je bia Pera u suštini, nekako mi ga žao, hteo je on sve, kako je kazao Puška - Pirot ali to nije prošlo, pa ga to jako nerviralo.  

Ajmo sad nešto lepo i o Redži reči. Znaš li ti vojnik graničaru, da je bi on velika karonja. Mnogo je izservisirao ženščina u Mariboru. U tome je bio No. 1 u Melju. A bio je on i veliki glumac. Pa neka mu je to u pozitivo.

Četni evidentičar (citat):

Vojnik graničaru, svaka časta.
Jesi nekad onako odprilike i iz zezancije izračunao koliko si kilometra prošao tima ophodnjama, kad si i nove čizme kroz poderao.

Četni evidentičar.
Pješačili smo mi graničari i uz brdo i niz brdo.
Nikada nisam računao koliku sam kilometara prešao.
To bi se otprilike moglo izračunati kada bi pogledao mjesečni raspored.
Ali jednu stvar nisi znao.
A zašto su se graničarima čizme kidale.!?
A to je zato jer smo čizme nosili non-stop.
Cipele smo nosili samo kada gu graničari išli na redovni dopust ili kod doktora.
Tako da nije ni čudo da bi čizme pukle.

Četni evidentičar (citat):

Jevi druže, vidiš li neprilike, kolega ti je imao nogu ko slavonski konj, a oni ga staviše da svira. Trebao je biti razpoređen u vojnu mornaricu, pošto mu plavutke nisu bile potrebne.

Uštedilo bih se dva puta. Em se nebi čizme po naruđbi kupovale, em se nebi plavutke trošile.

Prisjeti me taj tvoj kolega na Janeza, koji otišao u kupleraj i pita ga glavna madame, koju curu želi. Pa on zbog drugih svih u preddverju, onako nešto tiho, sramežljivo i mucajući ; eno z velikimi joški in majhno češpljo.
Ide madam stepenicama po curu i vrati se, pa pogledom tražeči Janeza vikne;
gdje je sad onaj sa velikim rukama i malim kurcem?

Vidim da se i ti sječaš čuvenog "jevi" od komandanta Bajat Velimira, zamisli drug graničar se nije mogao sjetiti kad sam jednom prilikom to pomenuo.
Pitanje, ko je Mekić kojeg si pomenuo i odakle je?

šepa (citat):

Vidim da se i ti sječaš čuvenog "jevi" od komandanta Bajat Velimira, zamisli drug graničar se nije mogao sjetiti kad sam jednom prilikom to pomenuo.
Pitanje, ko je Mekić kojeg si pomenuo i odakle je?

Kako ne bih druže sječao se jevi.

Mekić bio je vojnik iz Bijelog polja u CG, posle je išao na neku od karauli. Bili smo dobri prijatelji. Zvao se Samir. Pre neki dan mi se javio na FB i voleo bi da se setnemo, sad živi negdje u Nemačkoj.

šepa (citat):

Vidim da se i ti sječaš čuvenog "jevi" od komandanta Bajat Velimira, zamisli drug graničar se nije mogao sjetiti kad sam jednom prilikom to pomenuo.
Pitanje, ko je Mekić kojeg si pomenuo i odakle je?

A što da kažem.
Ni uz naj bolju volju ne mogu se toga sjetiti ni sada.!!!

Vojnik Graničar (citat):

šepa (citat):

Vidim da se i ti sječaš čuvenog "jevi" od komandanta Bajat Velimira, zamisli drug graničar se nije mogao sjetiti kad sam jednom prilikom to pomenuo.
Pitanje, ko je Mekić kojeg si pomenuo i odakle je?

A što da kažem.
Ni uz naj bolju volju ne mogu se toga sjetiti ni sada.!!!

Sječaš se samo onoga što si zapisao ???

Vojnik Graničar (citat):

šepa (citat):

Vidim da se i ti sječaš čuvenog "jevi" od komandanta Bajat Velimira, zamisli drug graničar se nije mogao sjetiti kad sam jednom prilikom to pomenuo.
Pitanje, ko je Mekić kojeg si pomenuo i odakle je?

A što da kažem.
Ni uz naj bolju volju ne mogu se toga sjetiti ni sada.!!!

Bajat četri reči nije mogao sastaviti, da jedna od tih ne bi bila "jevi".

Redža posle svakog razgovora sa vojnikom, kojeg je reda učio, završio je voljno i "dejstvuj u pravcu svetlosti". A na početku je znao pitati "u kom ti pravcu dejstvuješ". Ja sam mu znao reči u pravcu tame. Pa me glumeči onako debelo i strogo gledao te završio Dejstvuj u pravcu svetlosti.

Pera je često, često rekao "ima sve da bude puška -pirot".

Vojnik Graničar (citat):

šepa (citat):

Sječaš li se kako je komandant Velimir Bajat ludio kad vojnik koji diže ili spušta zastavu ne učini to pravovremeno sa završetkom melodije?

Šepa.
Toga se ne mogu sjetiti.
Možda nisam dobro obratio pažnju na to "pravovremeno spuštanje i dizanje zastave" pa nisam vidio reakciju kapetana I klase Velimira Bajata.

Sječam se ja vrlo dobro Toga. U jednom primeru (možda tad nije bila u stvari zastava ili pak) sječam se čak i svake njegove reči. Da si bio tada prisutan nisi nikako mogao pažnje obratiti negdje drugdje.

Neču toga razrađivati, ničega ponavljati i nikoga suditi. Ali zbog tih nepristojnih, ružnih reći i još više načina kako su bile izgovorene tom vojniku i kako je taj vojnik bio jadan, tad mi se povračalo. Bajat tada nije glumio strogoču, nikako, jer sam taj događaj i Bajata potpuno analizirao. 

Pitao sam se, dali je kasnije to požalio i ako je bio svestan kakvu je patnju onom vojniku naneo i kavu je štetu napravio liku oficira i kako je time osramotio celu JNA. Štetio je i samom sebi, zbog toga su vojnici poslije bili samo manje, a ne više disciplinirani, izgubio je poštovanje, a nisu ga cenili ni oficiri.

Tu si nisam mogao odgovoriti sasvim sigurno, ali ipak zaključio sam sa velikim stepenom gotovosti, da je poslije, svega toga bio svestan i da je to požalio, kako je ono dobro, što je u svakom čoveku, našlo put da nadvlada ono loše, što ga je tada impulzivnom nepromišljenošču oborilo.  

Desili mu se ekscesi još često puta ali nikad u ovakvim rasežnostima. Još jednom naglašavam, da ga ne sudim nit ne kritikujem, sve sa obzirom, da se moglo tog dana ili prije svašta desiti čoveku, da ga naterealo na takvo neodgovorno ponašanje ili kakve sve brige i terete je nosio, pa to niko nije mogao zamisliti.
Navodim samo svoja sječanja koja su tom prilikom manje vesela.

Četni evidentičar (citat):

Sječam se ja vrlo dobro Toga. U jednom primeru (možda tad nije bila u stvari zastava ili pak) sječam se čak i svake njegove reči. Da si bio tada prisutan nisi nikako mogao pažnje obratiti negdje drugdje.

Neču toga razrađivati, ničega ponavljati i nikoga suditi. Ali zbog tih nepristojnih, ružnih reći i još više načina kako su bile izgovorene tom vojniku i kako je taj vojnik bio jadan, tad mi se povračalo. Bajat tada nije glumio strogoču, nikako, jer sam taj događaj i Bajata potpuno analizirao. 

Pitao sam se, dali je kasnije to požalio i ako je bio svestan kakvu je patnju onom vojniku naneo i kavu je štetu napravio liku oficira i kako je time osramotio celu JNA. Štetio je i samom sebi, zbog toga su vojnici poslije bili samo manje, a ne više disciplinirani, izgubio je poštovanje, a nisu ga cenili ni oficiri.

Tu si nisam mogao odgovoriti sasvim sigurno, ali ipak zaključio sam sa velikim stepenom gotovosti, da je poslije, svega toga bio svestan i da je to požalio, kako je ono dobro, što je u svakom čoveku, našlo put da nadvlada ono loše, što ga je tada impulzivnom nepromišljenošču oborilo.  

Desili mu se ekscesi još često puta ali nikad u ovakvim rasežnostima. Još jednom naglašavam, da ga ne sudim nit ne kritikujem, sve sa obzirom, da se moglo tog dana ili prije svašta desiti čoveku, da ga naterealo na takvo neodgovorno ponašanje ili kakve sve brige i terete je nosio, pa to niko nije mogao zamisliti.
Navodim samo svoja sječanja koja su tom prilikom manje vesela.

I ja se sječam nekoliko njegovih komentara i ponižavanja vojnika sa one drvene bine kod jarbola, da nisi mogao vjerovati da komandant to govori.
Jednog vojnika koji je tražio slobodne dane zbog bolesti majke, a navodno se ispostavilo da je lagao (kao on se raspitao u njegovom selu), pred cijelim bataljonom je vrijeđao, psovao mu "bolesnu majku" i slično, da smo svi ostali bez teksta.
Drugi put je straža poslije ponoći zaustavljala u krugu vojnika koji je bio u civilki vraćao se iz grada sa nekog tuluma pa nije stao i pobjegao u zgradu.Taj je bio majska klasa ali poslije toga je išao sa nama na obuku i nosio postolje za PM.
A vrhunac njegove gadosti se desio kada je jedan vojnik iz naše čete pretučen on strane civila na povratku iz grada u neposrednoj blizini kasarne, završio je u stacionaru. Poslije ga je Bajat tako pljuvao sa govornice pred cijelim bataljonom, tvrdeći da to nije istina nego da je on zakasnio iz grada i zbog toga je sam sebe udarao pesnicama u stomak i po licu, inscenirajući napad. Zapravo je htio da zataška taj napad civila, pa je ovaj vojnik prekomandovan u drugu kasarnu. Nama u četi se zaklinjao kroz suze da je sve izmišljeno i namješteno, bio je užasno povrijeđen time. Toliko o "jevi" Bajatu

Pogled iz piste

[You must be registered and logged in to see this image.]