Karaule JNA u Srbiji

Kemo Specijalac (citat):

napustena karaula u selu Petacinci (Ilinjci), blizu Dimitrovgrada

[You must be registered and logged in to see this image.]


napustena karaula selo Vuci Del opstina Babusnica

[You must be registered and logged in to see this image.]


karaula Dojkinci, danas Planinarski dom PD "Vodlič" iz Pirota

[You must be registered and logged in to see this image.]

bio sam granicar 1991,a kopao sam vodovod na karauli petacinci sa ostalim drugovima kao mlad vojnik..posle obuke u pirotu,ostatak vojnog roka proveo sam na karauli visocka rzana

Kemo Specijalac (citat):

a dosao sam i do jednog spiska karaula u dimitrovgradskom kraju, bugarska granica:

Spisak karaula
1. Karaula u selu Petačinci – aktivna
2. Karaula u selu Vrapča – napuštena
3. Karaula „Lazino brdo“ u selu G. Nevlja – napuštena prilikom primopredaje
vojske i policije –skoro napuštena
4. Karaula „Svoboda“ u selu Verzar1
– napuštena pri preuzimanju policije
5. Karaula u selu Slivnica – napuštena
6. Karaula u selu Gradinje – aktivna
7. Karaula „Lipinci“ – napuštena
8. Karaula u selu Brebevnica – napuštena pri preuzimanju
9. Karaula u selu D. Krivodol – napuštena pri preuzimanju
10. Karaula kod sela Gornji Krivodol (letnja karaula) – napušteno davno
11. Karaula u selu Mazgoš – napuštena

bio sam granicar 1991i 1992 u tom rejonu.u tom spisku fali karaula Kalna,karaula Topli Do i karaula Visocka Rzana

Pozdrav svima graničarima!

Surfam juće malo po netu i zagledam sliku moje karaule (stranica 7). Hvala Kemo Specialac. Odmah se prijavim na forum i evo moje priče.
Pešadijsku obuku završio sam u Knjaževcu, 2. četa kod kapetana Nikolića (sept. 87 do jan. 88). Nemam baš neke lepe uspomene na te četri mesece. Bilo je dosta tih psiholoških vežbi (čitaj maltretiranje). Sečam se desetara Curovića, koji u odmoru nije dozvoljavao pričati u materinom jeziku (bilo je u toj klasi 30 posto slovenaca u čitavoj kasarni, pa je u stvari svaki treći vojnik bio rođak). Imali smo puno gađanja (pogotovo svake sedmice) na strelištu u Zuničama. To vam je jedno tri kilometara od kasarne. Ruke mi odpade od tih teških sanduka bojeve municije koje smo nosili. Druge obuke nije bilo baš puno. Svakog dana rasklapanje i čišćenje oružja (M70 sa preklopnim kundakom) i to je bilo to što se obuke tiče.
Krajem godine išli smo na teren i odmah posle nove godine 1988 prekomanda. Pola kasarne u Zaječar, pola u Pirot. Nakon par dana provedenih u Pirotu rasporedili su nas po karaulama. Ja sam bio upućen na karaulu "1. maj", koja se nalazi u selu Jelovica. Za mene kao da sam došao na odmor u planine. Neću zaboravit mirisa i ukusa domaćeg hleba, kojeg su pekli tu. I ostala hrana bila je puno bolja nego u kasarni. Ustajanje u šest ujutro ("ustaj vojsko" u kasarni je kao svi znate bilo u pet) bilo je za mene kao da je svaki dan nedelja. Svidjala mi se priroda i visoke planine iznad Jelovice. Osjetio sam puno više slobode.
Komandir karaule poručnik Vladimir Blažetović bio je dobar čovek. Praktičan i nekako ljudski. Svako jutro dolazi sa stojadinom iz Visočke Ržane, pa mu stražar otvori kapiju (vidi se ta kapija na slici), da bi mogao parkirat na pistu pored dajca (nema ga na sliki, a inače ja mislim, da je za vreme te slike karaula več bila napuštena). iz majske klase imali smo vozača tog dajca, bio neki dalmatinac (slabo ja pamtim imena nažalost), nikad ga nije upalio u četri meseca - verovatno neispravan). Posle dizanja zastave (vidi se i jarbol na toj slici) i čitanja dnevne zapovesti komandir ode v svoju kancelariju, a vojnici svako po svom zadatku. Na slici vidi se samo jedan od dvojice glavnih objekata karaule. Tu su bile spavaone, oružana, kancelarija i kupatilo. U podrumu bio je magazin. Na krovu zgrade bio je antenski stub. Levo od zgrade vidi se vanjski wc. Desno od wc-a bio je grudobran za praznjenje oružja, a iza zgrade svinjac. Levo preko piste (što se ne vidi) bio je drugi dio gde se nalazila terperzarija, kuhinja i dežurna soba.
Od moje (septembarske) klase pamtim nekoliko imena: Tadej Šavli, Toni Kuzmanovski (kerovođa), Otmar Kleindienst, Dragan Dimitrijević. Na sve te drugare vežu me lepe uspomene.

Mogao bi još pisat o događajima i životu na karauli 1. maj, ali vidim, da su komentari tu puno kraći pa da ne ispadne previše dosadno.

Pozdrav za "Barta" drago nam je da si se javio. 
Druže samo nastavi sa komentarima, ovaj prvi je jako interesantan jer se sjećaš detalja a nama koji  smo u šestoj deceniji je čip za pamćenje već dobro istrošen.

Ipak se i ja dobro sjećam te hrane na karauli, domaćeg hljeba i kuhanih jela. Ta hrana je bila savršena u odnosu na kasarnu u Pirotu. Sticajem okolnosti sam i danas u kontaktima sa našim kuvarom sa karaule Mali Jasenovac.

Hvala za dobrodošlicu.
U vezi hrane na karauli sećam se, da smo nosili u patrolu čokoladno mleko i narezak. Kakav smo tad imali apetit, sve bi pojeli. Ma da to uopće nije bilo čudno, jer to je ipak bio fizički napor i mladi smo bili. Računajte, da je ukupna dužina rajona naše karaule iznosila oko 65 kilometara puteva, koje smo obezbeđivali. Naš rejon bio je zapravo u samom srcu Stare planine, a granična linija se tu proteže po planinama sa nadmorskom visinom od 1600m pa do skoro 2000m (poznata planina Kopren 1963m). Sama karaula 1.maj smještena je u dnu doline na okolo 800 m nadmorske visine. Najveći napor bio mi je pješačenje po ravnom asfaltu, kad smo na granicu išli kroz selo Dojkinci (uz Dojkinačku reku). Imali smo za moje pojme vrlo kvalitetne planinarske gojzerice, ali nije to bilo za asfalt. U tom selu je u to vreme karaula več bila napuštena, pa su verovatno njihov nekadašnji rejon priključili naši karauli. Još je od kraja asfalta trebalo više sati hodanja, da si stigao na granicu. To su bile prave planinarske ture po više od 12 sati. Mogli smo na granicu stić za dva sata, ako smo se popeli odmah iznad naše karaule, tako da smo imali i kraćih tura. Sećam se kote 1602, koja zapravo znači nadmorsku visinu jednog brda preko kojeg smo stigli na granicu. Već sam spomenuo, da nam je komandir bio dobar čovek, pa nije bio previše strog oko tih pitanja. Ja se ne sećam ni jedne kontrole moje patrole u karieri od osam meseci, kojih sem proveo kao graničar. Nisam imao ni spojeva sa susednjim karaulama, koje ste neki tu spomenuli. Samo se sećam, da smo jednom išli do susednje karaule Topli Do.
Počeo sam sa hranom, pa da i završim u stilu. Prvi mesec ili dva (ne sećam se dobro) imali smo peć u kuhinji u kvaru, pa smo morali svaki drugi ili treći dan pješke po hleb do susednje karaule u Visočku Ržanu, to je nekih sedam kilometara u jednu smer. Naravno, da smo taj transport obavljali "gušteri" ma da smo to ipak bili malo stariji gušteri. U Visočkoj Ržani bila je i pošta pa sem ponekad iskoristio priliku, da nazovem kući.

Koliko vidim imali ste ogroman rejon i to je trebalo obezbeđivati. Vjerovatno ste morali imati više patrola istovremeno. Naša karaula je bila udaljena cca 3 km od granice, nalazila se otprilike na jednakoj udaljenosti od prvog i zadnjeg graničnog kamena rejona a rejon je bio oko 8 km. Mi smo uvijek imali jednu patrolu na terenu a patrole su se smenjivale na samom rejonu. Kontakti sa patrolama susjednih karaula su dogovarani i bili su obavezni. Ukoliko nebi bio ostvaren kontakt odmah se putem veze obavještavala karaula o tome a potom susjedna karaula čija patrola nije došla na kontakt.

Očigledno je bio vaš rejon sa vidika bezbednosti više zanimljiv, pa je trebala jaća prisutnost vojnika na granici. U pravu si, imali smo i mi istovremeno više patrola. Mislim, da su karaule na tom području bile raspoređene na većoj udaljenosti jedna do druge zbog teže pristupačnog terena pa se očekivalo manji broj ilagalnih prelaska državne granice.
Samo sam jedanput skinuo pušku sa ramena. A to zbog divlje svinje sa mladima, koja je prešla put neposredno ispred mene, pa nikad neznaš kako če divlja životinja reagirati, kad
čuva svoje mlade. Kako sam saznao, je to područje i danas bogato za lov. Inače nisam sreo nikoga osim čobana iz Jelovice. Dvaputa sam se sreo sa bugarskom patrolom, ali s njima nismo kontaktirali.
Imali smo jedan događaj kad su najavili, da dolazi neki ilegalac iz Bugarske. Moj zadatak je bio da ponoći u zasedi posmatram put iz Široke luke prema Jelovici. Koristio sam PRD, kojeg smo i inače nosili na nočne patrole. Sutradan saznamo, da je taj nesretnik krenuo preko Dojkinaca uz Dojkinačku reku prema Vrelu. Tamo nekde je i stradao od strane milicije, koja je istotako bila angažirana u tom slučaju.
Ipak mislim, da je bio naš rejon prilično miran, bez nekih opasnosti za nas graničare. Jedina opasnost smo bili mi sami, kad bi neko od vojnika napravio kakvu glupost. Većinom vremena bili smo na karauli sami bez komandira, sa oružjem i municiju na dohvat ruku. Sečam se istotako jednog događaja, koji se na kraju ipak sretno završio. Stariji graničari (majska klasa) izlazili su često "u grad" (ma da je to bilo selo, udaljeno par minuta), pogotovo na večer. Jednog večera vrati se iz sela jedan "majac" (slovenac, bio iz nekog rudarskog mesta) pijan ko čep. Hoče da provali zaključana vrata od oružane da uzme pušku i vrati se u selo. Na kraju su ga kolegi savladali i smirili, ali nije dosta falilo, da bi se to drugčije završilo. Takve su zapravo bile stvari kojih se trebalo bojati.
Kasnije smo i mi septembarci mogli više puta izlaziti u selo. Tamo je bila (a još je i danas) prodavnica, kde si mogao kupit pivo i kekse. Ali ne mogu se više setit marke piva. Jel to bilo Niško ili neko drugo? Možda neko od vas zna koje pivo je bilo popularno u to doba?

Na našoj karauli je bilo nekoliko incidentnih situacija sa oružjem a jedna se završila ranjavanjem u koljeno kolege. Najčešće je bilo da kolege opale pojedinačno ili rafalno kad prazne oružje obično na ulazu u zgradu karaule, u samoj zgradi ili oružani i to se uglavnom dešavalo starijim graničarima koji nisu htjeli poštovati mjere bezbednosti kao stare džombe. Jednom prilikom je kolega ispalio metak iz snajpera u oružani koji je kroz mali prozorčić završio u prostoriji za dnevni boravak ali srećom niko nije nastradao.

Ja nešto ne viđoh da nam neko čestita 22 decembar dan JNA. Šta se to desilo.

Doduše taj dan nisam posjećivao forum a vjerovatno je bila ova "pokretna" čestitka.

Karaule spavaju udarila ova hladnoća pa se izgleda ni na rejon ne ide pogotovu kada su stare kuke na rasporedu !!!

Pozdrav svim granicarima !!
Ja sam bio decembarska klasa '86/'87 i negdje od aprila do decembra 1987 sam proveo na Karauli Sušica, a bilo je prelijepo. Bio sam vozac i duzio sam pincgauera, a kao drugo zanimanje sam pravio hljeb i duzio sam magacine sve. Komandir karaule je bio vodnik Krstić, bio mi kao brat, a inače smo se svi fantastično slagali kao vojnici i doživljavali smo razne zgode i nezgode pa neki drugi put ću o tome i pisati jer neke stvari se čovjeku urežu u sjećanje i to ne blijedi nikad. Imali smo te mahale u blizini pa smo trgovali sto će takodje biti opisano nekih narednih puta.
Od polovine februara do polovine aprila sam bio vozac majora, komandanta garnizona u Bosilegradu pa sam s njim obišao dosta karaula, takodje sam bio i na pomenutoj i najudaljenijoj karauli Pionir, a prvi put na nju kad smo išli bili su veliki smetovi pa smo jedva dosli na karaulu jer na mjestima je bilo tako zavejano da se nije mogao put prepoznati kud ide.
Kad mi je rečeno da bi bilo dobro da ja idem na karaulu s vozilom da bi mogli obilaziti taj dugački dio granice bio sam presretan jer na Sušici je bio jedan moj školski drug, a na susjednoj karauli je bio moj komšija . Super je bilo i nezaboravno, a meni nije moglo biti dosadno jer sam ja išao stalno u mahale i po granici u obilasku bio i sve s mojim pincom.
Imao sam dosta slika, al sve su otišle , spaljene s kućom u maju 1992. Ja sam inače iz Bratunca, istočna Bosna. Ovde u Njemackoj mi je sestra imala jednu sliku gdje sam se slikao na mjestu gdje se puni i prazni oružje pri odlasku ili povratku iz patrole.
Slike karaule su mi poznate i karaula je bila ista takva i prije 30 godina, a tačno je da smo imali rupe od granične strane.
Nadam se da će se javiti još neko od ove klase, a bilo nas je sa svih strana Jugoslavije.
Pozdrav svima, Dževad

Pozdrav Dževad,
Podsetio si me na moju vozačku graničarsku obuku. Za nekoliko vremena posle dolaska na karaulu određeni smo bili ja i drug Jović (rodom iz Sarajeva) da idemo na vozačku obuku u Pirot. Sećam se, da smo u sklopu toga išli u Niš na lekarski pregled i da sam jedno popodne vozio sa kampanjolu nekog majora iz Pirota na neku karaulu po snegu. A natrag prema Pirotu vozio je Jović. Inače na karauli nisam dužio nikako vozilo jer nismo imali vozila za B kategoriju. Samo je jednom došla prilika, da sam iz Jelovice prema Pirotu vozio pincgauera.

Bart (citat):

Od moje (septembarske) klase pamtim nekoliko imena: Tadej Šavli, Toni Kuzmanovski (kerovođa), Otmar Kleindienst, Dragan Dimitrijević. Na sve te drugare vežu me lepe uspomene.

Pogrešno sam napisao jedno prezime. Nije Otmar Kleindienst nego Otmar Klingsbichl. Izvini Otmar, ako to čitaš.
Jedno pitanje za Admina. Dali mogu svoje poste editirati kas su več objavljeni na forumu? Kao recimo u ovom slučaju da se ispravi greška.

Ima li koga 1973/74 karaula Stanko Paunović , Timočka krajina ,RAJAC,ZLOKUĆE,KOVILOVO ,ROGLJEVO.G.O. Zaječar.
Prije 43.godine 1.4.1974.otišao sa karaule u komandu u Zaječar isti dan kući.

broz (citat):

..o da to je ta karta,straze ,patrole  a joj puno toga,jedna kratka: Vojska iz Surdulice bila na terenu na Vlasini,i neki opiceni guster uzeo pusku i ravno po noci izmedju naseg i rejona od Strezimirovaca u Bugarsku.Ok, desi se neki prolupaju  neki ne...ujutro u  pola sedam dolazi porucnik Zivkovic na posao(apeencom)sve nas postrojava i izvjestava da je presao vojnik  u Bugarsku ,pitam poslije nasamo(bio cato)otkud mu to? ma kaze ima on svoje ljude preko...A Bugari? nas narod sjedili cesto na brazdi granice pusili i zezali se...toliko od mene
...sjetio sam se nekih vojnika: kuhar Kovacevic,Edi slovenac,Paunovic postar,Sakalas Zijo(juda... porucnik sve saznao preko njega)sve mu oprosteno , Rubil,Damjanovic,Kekec Franc vezista,pa neki Szoltan madjar svirao gitaru,Psi Gos, serif  treceg ne znam...pozdrav josip broz

Drug Broz ,slucaj o kome pises mi je poznat.Znam i ime vojnika(necu ga  objaviti),to se desilo u 06/84 posle logorovanja na Vlasini,taj vojnik je presao sa opremom u Bugarsku( bio je iz klase  01/84 ),a kada sam ja otisao u prekomandu na karaulu( odsjek Bosilegrad ) sa osmatracnice sam posmatrao kada su ga razmjenjivali(mislim u sedmom. mjesecu 84).

vojnik zele gde si bio na kojoj karauli ako ti je bio odcek Bosilegrsd

Lala Basaid (citat):

vojnik zele gde si bio na kojoj karauli ako ti je bio odcek Bosilegrsd

Stanimir Veljkovic Zele  GK 148-152

vojnik zele brat je bio na carini RIBARCI karaula SIMO PGACAREVIC

Lala Basaid (citat):

vojnik zele brat je bio na carini RIBARCI karaula SIMO PGACAREVIC

Daleko je to bilo od mene tada....

Dejan Jovanović POŽAREVAC karaula STEVAN ĐORĐEVIĆ NOVAK RAVNO BUCJE. DESETAR KOMANDIR KARAULE GODINA JANUAR 1989 JANUAR 1990.IMA LI NEKOG OD TADA I ŠTA JE SA KARAULM? Pozdrav.

Prijatelji ja sam sluzio vojni rok davne 87-88 godine na karauli Stevan Gjordjevic Novak u selo Ravno bucje Srbija,komandir karajle bio e vodnik Goran Vladeticcini mi se bio e iz Sita.bice mi drago da stupim u kontakt sa bivsim granicarima sa tog vremena .Moje ime je Zoranco Sekulov iz Prilepa Makedonija

"Graničar MK" i "Požarevac"  baš imate sreće. Ja godinama pokušavam da nađem nekog ko je služio na mojoj karauli i niko da se javi.

Kemo Specijalac (citat):

karaula Dojkinci

U karauli Dojkinci, slika s fb...

Pozdrav svima,
ima li neko sa karaule Svoboda,DONJA NEVLJA, sluzio sam 1986/1987  KK  je bio vodnik NIKOLIĆ BORO.

"shaly" dobrodošao na forum. Javiće se valjda neko.

posavljak (citat):

"shaly" dobrodošao na forum. Javiće se valjda neko.

 hvala na dobrodoslici,nadam se da ce neko da se javi,volio bih da mi se javi Jovanović Tomislav iz Zrenjanina,skupa smo bili u Nišu i na karauli Svoboda u Donjoj Nevlji-Verzar1

Ako imaš nekoga iz Dervente Broda Doboja Prnjavora možda bi te mogao povezati...

nemam na žalost nikog tamo ,ja živim već 30 g. u Sloveniji.

Starješina s karaule Lazino brdo:

Jednom davno na ovaj post se javi "štampar" i obeća neke slike ali netragom nestade........

Hvala ti za objavljeni video,baš me vrati u te dane 1986,
koliko mi se čini tada je bio stariji vodnik Bašić, dolazio je i na našu karaulu,sa našim Borom su pili kafu i komentarisali dugo,
baš fine uspomene,a bogami bio je strog.

Pozdrav.Ima li netko da je bio na karauli Markovac (okolica Vršca)? Ja sam bio tmo od 09/1990-05/1991.

Možda ima netko kakvih fotografija te karaule? Svojedobno mi se na pp javio jedan forumaš,obećavši slike..ali ništa

Moj druže ima ih dsta koji obećaju slike a posle ih nema za lijeka ali treba biti uporan.

Kolege predlažem da svi mi graničari krenemo u potragu za "stampar-om".
Otišao čovjek da nađe neke slike i ne vrati se.
Moramo saznati šta nam se desilo sa kolegom graničarem.

Pogotovo što je čovjek zvao upomoć i posle se ne javi.

drugovi - šta da kažem, orosile mi se oći - stvarno.

Počeo sam obuku u Knjaževcu i posle otišao na karaulu Ivan Karaivanov u Dimitrovgradu. A završio sam kao vozač komandanta 23. graničnoog odsjeka u Pirotu 88/89.

Prije 5 godinama trojica prijatelja otišli smo po krajevima gde smo služili vojnički rok:
Sremska Mitrovica, Raška, Knjaževac, Dimitrovgrad, Pirot, Obrenovac i Bogutovački Banji. 4 nezaboravnih dana

Pozdrav svima prijateljima. - eto tako je 2012 izgledala nekadašnja karaula a danas granična policijska postaja, gde su nas primili i malo se pogovorili policajci.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ufff... sad kad gledam polako se sećam gde sam sve vozio komandanta od Petačincev pa do Gornjeg Krivodola, Topli Do (ako se ne varam) ufff bilo još nekoliko karaula ali me memorija zapušta

Pozdrav svim starim granicarima! Sticajem okolnosti, iako nisam bio granicar, a i relativno sam dosta mladji od Vas. Dosta vremena sam proveo zbig ovih migranata na Bugarskoj granici na kaaraulama Kadibogaz i Mokranje. Na Mokranju dam bio svega par dana pa slike od te karaule nemam, ali je aktivna, granicna policija je smestena u njoj. Sto se Kadibigaza tice, oko karaule sam zapamtio svaki kamen, aktivna je karaula sa granicnom policijom. Ostale karaule u okolini kao sto su Jugovicevo i Rasovati kamen nisu aktivne. Jugovicevo se dobro drzi, sve je izbaceno iz nje, cuo sam jos pricu od nekih mestana da je tu dok je bila SFRJ ubijen strazar od strane nekig Bugara. Rasovati kamen sam jedva nasao, skroz je oronula karaula, ali ako je neko bio tamo samo da mu kazem da je potok i dalje bistar i da moze voda komotno da se pije Okaci cu slike nekom drugom prilikom, mada smo Kadibogaz lepo sredili. Procitao sam jos da je neko pitao da li su granicni kamenovi ostali isti? Jesu, samo nisu vise ti brojevi, menjano je..od tih brojeva se oduzme cini mi se 135 i dobije se novi broj kamena. Ima i novih kamenja, i njihove slike cu da okacim. Jos jednom, pozdrav za sve!

PI dobrodošao na forum !!
Samo objavljuj slike što više !!

Pozdrav svima,

Slučajno sam nabasao na ovaj forum tražeći neke sasvim druge informacije. Mnogo sam se obradovao sobzirom da su mi roditelji rodom iz Donje Nevlje i često sam tamo (bar 2 puta godišnje). Slike koje ste postavljali na početku teme od pre 3-4 god. smo napravili moj zet i ja . Inače, za vreme ove migrantske krize, vojska i žandarmerija su bili stacionirani ponovo u obe karaule Svoboda (Donja Nevlja) i Lazino Brdo (Gornja Nevlja) dok je karaula u Petačincima stalno aktivna. Nažalost, i policija i vojska su prošlog meseca napustili Svobodu (verovatno i Lazino Brdo ali ne mogu garantovati) i samo povremeno prolaze tuda u patroli, tako da ovo jedno lepo zdanje nastavlja da propada...
Mnogo mi je krivo što nisam napravio neke fotografije da vidite kako izgleda sada, mogu misliti kakve bi vam to emocije izazvalo (možda i suze nostalgije). Očekujem najkasnije novi odlazak u narednih mesec dana i OBEĆAVAM da ću vam napraviti nekoliko fotografija karaule Svoboda i postaviti ovde. 
Samo selo Donja Nevlja nažalost nastavlja da odumire... možda je samo 20ak ljudi sada tamo dok u letnjim mesecima popunimo malo mi sa strane. Asfalt je i dalje u jako dobrom stanju i da nije vas i JNA verovatno ga naša sela ne bi ni dobila... večna vam hvala i slava!!! 
Do ponovnog vidjenja, Pozdrav graničari!!

Dobrodošao, Nele!
Drugovi forumaši, naročito oni koji su tamo služili, biće ti zahvalni za to što radiš.
Nadamo se da si na forumu našao to šta tražiš i da ćeš uživati na forumu.

Nele svaka čast...
Šteta što se neko sa područja Malog Jasenovca i Šipikova isto tako ne javi i pošalje nam fotografija ili novosti vezano za karaulu Ljuba Nešić u Malom Jasenovcu i naravno za sadašnji život u tim selima koja su nam ostala u nezaboravnom sjećanju....do kraja života naravno.

NELE....cekamo slike....

Ovog meseca prošlo je tačno 30 godina od odlaska u JNA (septembarska 1987) za mene i mog rođaka, pa smo oba tom prilikom posetili krajeve kde smo proveli vojni rok i kao gušteri i kao graničari. Prvi postanak bio je u Knjaževcu kde smo imali obuku. Kasarna je uglavnom napuštena, osim zgrade stacionara kde se nalazi manji broj vojnika (žandara). Prošetali smo od kasarne do centra grada kao nekad kad smo kao vojnici izlazili u grad u svečanom odelu (sećate se drugovi: maramica, igla, konac, šešir). Evo na slici železnička stanica na koju smo nas dvojica došli pre 30 godina 17.9.1987.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Put smo nastavili cestom koja vodi iz Knjaževca uz Trgoviški Timok prema Pirotu. U garnizonu Pirot bila je komanda našeg 23. graničnog bataljona. Posebna je priča kako smo u Pirotu pronašli našeg komandira karaule Blažetoviča (hvala Milane!). Susret j bio neočekivan ali nezaboravan. Hvala još jednom Vlado i Milan što ste nas tako ljubazno primili i počastili!
Kasno navečer krenuli smo u rejon naše karaule u selo Dojkinci kde smo spavali.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Selo se nije puno promenilo. Neke kuće su obnovljene, ljudi prijazni. Obnovljena je i karaula, koja je bila več tada napuštena i koja stoji kao poslednji objekat na izlasku iz sela. Koliko smo puta kao graničari prolazili kroz selo i pored te karaule prema granici. Sada služi karaula kao moderan planinarski dom koji može da primi do 60 osoba.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Nismo se puno zadržavali u Dojkincima jer je naravno bio naš cilj naša karaula 1. maj u selu Jelovica, koje je smešteno u susednoj dolini prema istoku. Slično kao u Dojkincima i u Jelovici karaula je poslednji objekat na izlazu iz sela ako se ide cestom prema granici. Baš smo bili iznenađeni i uzbuđeni kad smo je uživo videli posle 30 godina. Sve sređeno i čisto, kao da je vojska još tu. Samo su drveča oko karaule malo veća i nema zastave na stubu, drugo sve isto. Kasnije smo od seljaka iz Jelovice saznali, da su je čuvari granice napustili samo par dana prije. U karauli bili su smešteni poslednjih godinu i po dana.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Kopija graničnog kamena 318 koji obeležava najvišu kotu rejona karaule, a to je na vrhu planine Kopren 1963m nadmorske visine.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Još je isti grudobran ...

[You must be registered and logged in to see this image.]



...i tabla sa zadacima

[You must be registered and logged in to see this image.]



Slika koja me podseča kako smo osam meseci danju i noću slušali žubor Jelovičke reke.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Evo još nekoliko slika za sve čuvare granice koji su bilokad živeli i radili na karauli 1. maj u Jelovici.

[You must be registered and logged in to see this image.]



A sad treba da krenemo na zadatak – na granicu. Pravac kota K-1602, koja se vrlo često spomenula kod jutarnjeg čitanja dnevne zapovesti. To je zapravo planina Tupanac 1602 metra nadmorske visine, odnosno njezin prvi vrh. Drugi malo viši nalazi se na samoj graničnoj liniji.
Pogled prema vrhu Tupanca

[You must be registered and logged in to see this image.]



Pre 30 godina popeli smo se gore za dva sata, ali sada ni tri sata nisu nama dovoljno. Malo smo zaboravili kolika su tu prostranstva i daljine i visine.
Još malo


 

[You must be registered and logged in to see this image.]


Pogled u pravcu Pirota

[You must be registered and logged in to see this image.]



Konačno vrh i pogled prema Koprenu.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Na povratku u selo Jelovica izvestili smo meštene o stanju na granici: nema Bugara, nema Kurda, nema više ni ovaca, samo puno nostalgije na vojničke dane.

Svaka cast, Bart, stavio si u jedan post vise nego neki u stotinu. +

C3PO (citat):

Kemo Specijalac (citat):

a dosao sam i do jednog spiska karaula u dimitrovgradskom kraju, bugarska granica:

Spisak karaula
1. Karaula u selu Petačinci – aktivna
2. Karaula u selu Vrapča – napuštena
3. Karaula „Lazino brdo“ u selu G. Nevlja – napuštena prilikom primopredaje
vojske i policije –skoro napuštena
4. Karaula „Svoboda“ u selu Verzar1
– napuštena pri preuzimanju policije
5. Karaula u selu Slivnica – napuštena
6. Karaula u selu Gradinje – aktivna
7. Karaula „Lipinci“ – napuštena
8. Karaula u selu Brebevnica – napuštena pri preuzimanju
9. Karaula u selu D. Krivodol – napuštena pri preuzimanju
10. Karaula kod sela Gornji Krivodol (letnja karaula) – napušteno davno
11. Karaula u selu Mazgoš – napuštena

bio sam granicar 1991i 1992 u tom rejonu.u tom spisku fali karaula Kalna,karaula Topli Do i karaula Visocka Rzana

Karaule u zoni odgovornosti 23. graničnog bataljona (sa sedištem u Pirotu) nalazile su se od prilike od planine Ruj do planine Midžor:

Vučji Del (opština Babušnica)
Zvonce
Petačinci
12. februar
Svoboda
Gradina
Brebevnica
Donji Krivodol
Visočka Ržana
Prvi maj
Dojkinci
Topli Do
Kalna (opština Knjaževac)

Do predaje državne granice na obezbeđenje MUP-u Srbije (2006 g.) bilo je u funkciji još 10 karaula:

Vučji Del
Petačinci
12. februar
Svoboda
Gradina
Brebevnica
Donji Krivodol
Visočka Ržana
Prvi maj
Topli Do

Podatki iz monografije "Od Miđora do Ruja", autor Stefan Panakijevski.

pera84 (citat):

Svaka cast, Bart, stavio si u jedan post vise nego neki u stotinu. +

I od mene je dobio +.
Volim ovakve, ilustrovane reportaže.
Očekujem da opiše i susret sa starješinom nakon toliko godina.

Za "barta" ...