100 godina od početka 1.svjetskog rata

Evo nešto o vojnicima Bošnjacima u AU

Najpoznatija Bošnjačka jedinica bila je 4 regimenta.Evo nešto o njezinom sastavu
[You must be registered and logged in to see this link.]

East&West (citat):

, šta tu ima nešto ekstra da se pamti,

U stvari treba da se pamti, granice svoje zemlje ovakve ili onakve treba poznavati i pamtiti, pogotovo danas kada neki već žive, a nekima su cilj globalni savezi i kada su granice među zemljama takoreći izbrisane.

East&West (citat):

East&West (citat):

, šta tu ima nešto ekstra da se pamti,

U stvari treba da se pamti, granice svoje zemlje ovakve ili onakve treba poznavati i pamtiti, pogotovo danas kada neki već žive, a nekima su cilj globalni savezi i kada su granice među zemljama takoreći izbrisane.

Saj to pravim tudi jaz.Meje (granice) med državami bodo zmeraj,take ali drugačne.

mirko bratuš (citat):

Saj to pravim tudi jaz.Meje (granice) med državami bodo zmeraj,take ali drugačne.

Sada je jasnije, u početku nisi bio dovoljno jasan (barem meni). Među tvojim sunarodnicima bilo je i onih koji su žalili za rapalskom granicom. Tog proleća pred Titovu smrt, dok smo bili na poligonu Poček  sreo sam jednu tetu,  stara kao ja sada (6O) možda malo više? Vojniku (vojnom licu) je svaka ženska OK, obraduje se kao da je video BB. Pitam je onako radi reda, da uspostavimo kontakt: Kako ste kaj gospa? Gre za silo, ampak gospod oficir, tudi v času italijanov ni bilo slabo.

Jа samo zaćutim, oborim glavu  i pomislim: Deda moj ludi, šteta farbe što si pisao " Трст је наш"

[You must be registered and logged in to see this link.]
Dvomim,da bo kdo razumel to pesem,ki je v narečju,se pravi,
da ni v knjižni slovenščini.Pa vseeno je tu.
Pripoveduje kako je Mica tihotapila čez ita-jug. mejo.

mirko bratuš (citat):

[You must be registered and logged in to see this link.]
Dvomim,da bo kdo razumel to pesem,ki je v narečju,se pravi,
da ni v knjižni slovenščini.Pa vseeno je tu.
Pripoveduje kako je Mica tihotapila čez ita-jug. mejo.

Bemti, pa ja sam imao sreću da naletim na Micu švercerku, a Mica mislila če sam Srbjan da sem Jovanovič,
ka vse se ga j balu, j bi žleht kot hudič.

Če bi takrat tista moja "Mica" bila mlajša bi noč pokazala vso svojo moč ziher bi mejna črka bila zasedena

Pri Cerknici, proti Babnem Polju in hrvaškem Prezidu imajo takšno narečje, sveti Petar ih ne razume. Vseeno se da nekaj razbrati.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Še zvočni posnetek.Pesem je od 9.20 min. do 12.10 min.
Je pa to cerkljansko (Cerkno) narečje.

mirko bratuš (citat):

[You must be registered and logged in to see this link.]
Še zvočni posnetek.Pesem je od 9.20 min. do 12.10 min.
Je pa to cerkljansko (Cerkno) narečje.

OK Mirko, zdaj ko smo na isti valovni dolžini vrnimo se naslovu teme Lepa Mica, lepa epizoda

Ki je tisto temo?
Mica ali prva svetovna vojna?
Lahko še naprej, je zanimivo

[You must be registered and logged in to see this image.]

Spomenik 15.korpusu na Mostu na Soči.

Arčibald Rajs

Dosta raznih interesantnih slika iz Prvog svjetskog rata u linku....

[You must be registered and logged in to see this link.]

Na današnji dan 1914. godine počela je Drinska bitka koja je vođena do polovine novembra. 
Austrougarska je posle gubitka bitke na Ceru, pokušala po drugi put da osvoji Srbiju.
Posle 55 dana iscrpljujućih sukoba, srpska vojska je morala da se povuče.
Nestalo je hrane, oruđa za rat a posebno art.municije.
Povlačenje srpske vojske povuklo je u i lokalno stanovništvo koje je bežalo u strahu od odmazde austrougarske vojske.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Grb Bosne na pročelju spominske cerkve v Javorci.

[You must be registered and logged in to see this image.]

...in grb Hrvaške.

[You must be registered and logged in to see this image.]

...ter Dalmacije

[You must be registered and logged in to see this image.]

Še pogled v notranjost cerkvice.

Juče zaboravih da okačim ovaj post 

Odlučujuća bitka, jedna od najvažnijih u istoriji Srbije, ali i Evrope, počela je na dan 15. septembra 1918. godine. Tada je probijen Solunski front, a to je istovremeno označilo i slom Centralni sila u Prvom svetskom ratu (Velikom ratu), dok je tada i rođen slogan “NE ŠTEDI” koji se piše na svakom sanduku s municijom!
 
U proboj su krenule Prva i Druga srpska armija i dve francuske divizije, pod vođstvom vojvode Živojina Mišića i Stepe Stepanovića i francuskog generala Franša D’ Eperea. Već tokom prvog dana postignuti su veliki uspesi, probijeno je 11 kilometara fronta, da bi već dan posle ova linija bila proširena na 40 kilometara. Tada se potpuno raspala linija fronta Centralnih sila, a  vojske Srbije i Francuske nadirali su sve više ka okupiranim teritorijama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pavle Jurišić Šturm (nem. Paulus Sturm) je bio Lužički Srbin i general srpske vojske tokom oslobodilačkih ratova (1912-1918 ).


Rodio se 22. avgusta 1848. godine u Zgorželcu (Lužica), dok je Vojnu akademiju završio u Vroclavu (Šleska). Ime mu je bilo Pavel Šturm. Po završenoj vojnoj školi kao oficir Pruske učestvuje u francusko-pruskom ratu (1870-1871).

Došao je u Srbiju pre balkanskih ratova da predaje na srpskoj vojnoj akademiji

Učestvuje u srpsko-turskim ratovima (1876-1878.) sa činom komandant bataljona, da bi kraj rata dočekao sa činom komandanta puka. Tokom balkanskih ratova komanduje drinskom divizijom, koja se posebno istakla u Kumanovskoj bici probivši tursku odbranu. Prvi svetski rat dočekao je na čelu III armije. Velikim zalaganjem njegove III armije sprečen je prodor austrougarskih trupa u Srbiju čime je generalu Stepi Stepanoviću i njegovoj II armiji omogućeno da izvrši raspoređivanje i odnese prvu pobedu Antante nad Centralnim silama u tzv. Cerskoj bici. Kao komandant III armije učestvovao je u operacijama srpske vojske tokom jeseni 1914. godine, čija je posledica bila veličanstvena pobeda u Kolubarskoj bici. Tokom združenog napada na kraljevinu Srbiju 1915. godine u kome su učestvovale Austrougarska, carevina Nemačka i kraljevina Bugarska trupe pod njegovom komandom pružale odlučan otpor XI nemačkoj armiji sprečavajući njen prodor ka Moravskoj dolini.

Pavle Jurišić Šturm preminuo je u Beogradu 1922. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Srpska vojska u prvom ratu

[You must be registered and logged in to see this image.]

V les vžgana imena padlih na Tolminskem.

[You must be registered and logged in to see this image.]

2564 je vseh vžganih imen po sistemu vojaške hierarhije.

Kako je tema o I Sv Ratu da okacimo i pjesmu koju je njen autor urezao na metalnoj sholji u zatvoru.

Tromo se vreme vuche
I niceg novog nema,
Danas sve kao juce,
Sutra se isto sprema.

I mesto da smo u ratu,
Gde bojne trube jeche.
Evo nas u kazamatu,
Na nama lanci zveche

Al'pravo je rekao pre
Zerajic soko zivi:
Ko hoce da zivi nek mre,
Ko hoce da mre nek zivi

Gavrilo Princip

Danas 06.10.15. se navršava 100 godina od čuvenog govora majora Gavrilovića 

Oko 14.30 major Gavrilović je prikupio svoja tri voda, dva voda 3. bataljona i Sremski odred 
i pred kafanom „Jasenicom“ izdao sledeću zapovest:

pred Beogradom (1. svjetski rat) Škoda 305 mm Model 1911 (debela Berta)

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this link.] Kosmaj-Sumadija

RAZBIJEN MIT SRPSKE ISTORIJE
Komanda nije `izbrisala` branioce Beograda
Vojnici, junaci… Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine… Vi nemate više da brinete za živote vaše koji više ne postoje - uzviknuo je major Dragutin Gavrilović tog 7. oktobra 1915. godine, uoči odsudne bitke za odbranu Beograda u Prvom svjetskom ratu. Malo je, međutim, poznato da Vrhovna komanda nikada nije donijela takvu odluku i ceo govor, koji se uči u školama kao primer junaštva, samo je snažna metafora.


- Vrhovna komanda takvo naređenje kojim bi žrtvovala neku jedinicu sigurno nije izdala. Ni tada, a ni pre ni posle. To je samo još jedan od mitova srpske istorije, kakvih ima mnogo. Major Gavrilović želeo je govorom da nadahne i ohrabri borce, a samog sebe, pred predstojeću tešku bitku. Istovremeno je omogućio predah odbrani Beograda - kaže za “Blic nedelje” Mile Bjelajac, istoričar i naučni savjetnik Instituta za noviju istoriju Srbije.

Slavna naredba izdata je u rano popodne 7. oktobra 1915. uoči bitke sa nadmoćnijim 59. austrougarskim pukom, koji je već prešao Savu u podnožju Kalemegdana i počeo da pravi utvrde.

- Bataljon kojim je komandovao major Gavrilović, već tada slavni i dokazani vojskovođa iz balkanskih ratova, bio je deo 10. kadrovskog puka pristiglog sa juga i uvrštenog u trupe za odbranu Beograda - priča Bjelajac.

Karađorđeva ulica, okolina Kule Nebojše, prostor Donjeg grada i današnjeg Zoološkog vrta bilo je poprište žestoke bitke u kojoj je većina vojnika izginula, a major Gavrilović teško ranjen. Žestoko dejstvo austrijske artiljerije pretvorilo je srpske položaje u hrpu ruševina, a rastojanje između srpskih branilaca i austrijskih položaja na nekim mjestima nije bilo veće od 30 m. Neprijatelju se nikako nije smjelo dozvoliti da utvrdi mostobran. Prvo je u napad krenuo žandarmerijski odred koji, uprkos teškim gubicima, nije uspio da potisne neprijatelja. Jedino riješenje bilo je da sve raspoložive srpske jedinice na ovom sektoru fronta izvrše opšti kontranapad.
Oko 14.30 major Gavrilović je prikupio svoja tri voda, dva voda 3. bataljona, Sremski odred. Pred kafanom „Jasenicom“ izdaje slavnu zapovjest i vodi svoje vojnike u juriš.
- Ideja je bila da snažnim kontranapadom odbaci austrijske trupe i vrati ih u Savu - kaže Bjelajac.

Žestoki napadi srpske vojske su se nastavili sve do sumraka. Kako su zabilježili hroničari, austrijski položaj na nasipu je bio ugrožen i samo je noć spasila austrijske jedinice od poraza. U toku noći 7-8. oktobra Austrijanci su nastavili da prebacuju pojačanja preko Dunava. Između 8-9. oktobra jedinice Kombinovanog odreda više nisu branile prelaze preko Save i Dunava, već su se izvlačile na rezervne položaje. Austrijske snage su 9. oktobra 1915. god. istakle Austro-ugarsku i Njemačku zastavu na zgradi Starog dvora.
- Major Gavrilović je evakuisan iz Beograda i, pošto je bio teško ranjen, prevezen u bolnicu u Čačku, iz koje je kasnije, na svoju ruku, izašao. Povlačio se sa srpskim trupama preko Albanije, učestvovao u proboju Solunskog fronta i kasnijem oslobađanju Srbije - priča Bjelajac.
Poslije prvog svetskog rata major Dragutin Gavrilović unaprijeđen je u čin pukovnika, i dugo je bio na službi u Kruševcu. Drugi svjetski rat proveo je u zarovbljeništvu u Nemačkoj, kao jedan od oficira kraljevske vojske zarobljen u Sarajevu 16. aprila 1941. Poslije rata vratio se u zemlju iz zarobljeništva, ali je ubrzo umro u svom stanu na Slaviji. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kruševac / Srbija 1917.g.

[You must be registered and logged in to see this image.]

oslobodjenje. 1918 Zagreb

Još malo raskrinkavanja...

Zagrebu je vladalo oduševljenje prema Srpskoj vojsci, a u broju 3.„Pučkih novina” je pisalo:
„Braća Srbi dokazala su ovim činom da im je više stalo do slobode i spasa Hrvatskog i Slovenačkog Naroda nego do njihovih vlastitih života. Oni zato ostaju među nama kao naša obrana i zaštita. Svojim životima hoće da nas očuvaju od talijanskog osvajanja. Blago si ga onome ko ima u nevolji druga - veli naša poslovica.

Taj drug u nevolji našoj jeste brat Srbin, koji je još i nakon pet godina junačkog ratovanja spreman da gine za opću, Jugoslovensku stvar. Neka se na njega ugledaju oni naši vojnici, koji sramotno pobjegoše svojim kućama, a usput pljačkaju...

dečki, zar još uvijek vjerujete u zubić vilu. povijest se ne može uvijek tumačiti iz udžbenika pisanog u beogradu. Manite se ćorava posla, na mitovima i legendama se ne živi, rat je bio i prošao. Austrougarska je propala.

istorija ili povjest moze biti samo jedna

vladimir (citat):

istorija ili povjest moze biti samo jedna

Zaboravio si da i dalje živimo u veku posle Orvela 
Istorja se UVEK piše i ispravlja, prema sadašnjim učenjima,
bilo pobedioca, bilo naslednika onih koji su tada izgubili a sada su na vlasti.

Vratimo se temi 100 godina Prvog Svetskog / Svjetskog Rata,
ili što se danas potencira na svim stranama EX YU "Velikog Rata" bez brojčane oznake.

013gonzo (citat):

Zaboravio si da i dalje živimo u veku posle Orvela 
Istorja se UVEK piše i ispravlja, prema sadašnjim učenjima,
bilo pobedioca, bilo naslednika onih koji su tada izgubili a sada su na vlasti.

Vratimo se temi 100 godina Prvog Svetskog / Svjetskog Rata,
ili što se danas potencira na svim stranama EX YU "Velikog Rata" bez brojčane oznake.

Bravo kolega, baš zato nema potrebe ni za "osloboditeljima" ni pobjeđenima, rat je gotov prije gotovo 100 godina, pa nije lijepo da odemo na kolektivni u banovce. Veliki brat nas gleda.

Oladite malo!

ne vidim u čemu je problem, samo razmjenjujemo znanje iz povijesti, konstatirali smo da je rat gotov, Austrougarska se raspala, netko iskoristio gužvu, netko je prilagođavao štivo po svojoj mjeri, netko ućio po drugačijem nastavnome planu u školi, i dalje sve znamo kako je završilo. Kasnije je bilo vrijeme sreće i blagostanja. OK

bojnik (citat):

ne vidim u čemu je problem, samo razmjenjujemo znanje iz povijesti, konstatirali smo da je rat gotov, Austrougarska se raspala, netko iskoristio gužvu, netko je prilagođavao štivo po svojoj mjeri, netko ućio po drugačijem nastavnome planu u školi, i dalje sve znamo kako je završilo. Kasnije je bilo vrijeme sreće i blagostanja. OK

Pa brate mili, sto odmah ne rekoste da se preslisavate za kontrolni, vec se admini zabrinuli bez razloga.

Nego, za svaki slucaj, preslisavajte se u sebi. Kasno je, pa da ne budite komsiluk.

pera84 (citat):

Pa brate mili, sto odmah ne rekoste da se preslisavate za kontrolni, vec se admini zabrinuli bez razloga.

Nego, za svaki slucaj, preslisavajte se u sebi. Kasno je, pa da ne budite komsiluk.

Preslišavali smo se u sebi decenijama,nego nam je naprasno umro razredni starešina u 88-oj godini a nije ocenio pismeni..

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tudi med borbo so imeli čas za lepoto in dušo.
(detajl s cerkvice na Javorci)

Bojnice nije sva istorija pisana u Beogradu,nesto se pisalo i u BiH.Kai gimnazijalac sam imao izborne predmete Istoriju i Srpsko-hrvatski jezik.Maturska tema je bila:"Nacionalno budjenje Hrvata".Rado bih ti poslao maturski rad ali se plashim da bi ga previse recenzirao.Usput receno ocijenjen je cistom peticom.

dinosaurus (citat):

pera84 (citat):

Pa brate mili, sto odmah ne rekoste da se preslisavate za kontrolni, vec se admini zabrinuli bez razloga.

Nego, za svaki slucaj, preslisavajte se u sebi. Kasno je, pa da ne budite komsiluk.

Preslišavali smo se u sebi decenijama,nego nam je naprasno umro razredni starešina u 88-oj godini a nije ocenio pismeni..

Hm, dinose ode nam razredni neobavljena posla, zato sada njegovi miljenici poentiraju i još misle da su Isus samo zato što su rođeni u štali.

Gospodo draga, za kraj sata povijesti, velike su razlike u verzijama srpske i hrvatske povijesti, a posebice one koje su pisane proteklih desetljeća, u maniri mitova i legendi, iskrivljavanja povijesnih činjenica u dnevno političke svrhe, kao i pisanja kome je što pasalo zaobilazeću u debelome luku istinu.
Naime, tema je 100 godina od početka 1. svjetskog rata, postvljanje sa moje strane slika AU soldateske na tlu Srbije, samo je povijesna činjenica, nisu bili na Marsu, zna se što su napravili i kako su na kraju završili. Po završetku rata, došlo je do sramnog ujedinjenja Hrvatskih područja (sjećamo se guski u magli) sa Srbijom, koja je kulminirala uvođenjem diktature, gušenjem sloboda i prava pojedinih naroda (najviše Hrvata), progonima, političkim ubojstvima. kako nastala, tako i završila.
Sjetimo se JUGOSLAVIJA JE BILA TAMNICA NARODA (pojam koji je bio u uporabi još od 19. stoljeća, preko druga Lenjina pa sve do druga Tita).
Uostalom da bude prikladno ovoj temi, i Austro-ugarska je bila TAMNICA NARODA, i kao takva neodrživa.
Danas se taj izraz koristi i za EU.