100 godina od početka 1.svjetskog rata

@ianmarkk,ja,malo pred vasjo Log pod Mangartom (na levi,če prides iz Bovca in za civilnim pokopališčem)

ianmarkk (citat):

Na soški fronti su se plašili Italjani bošnjaka ko hudič križa. Bili tamo u poseti muzeju, bošnjaki stavili nož među zube i jurišali  

U Drugoj bošnjačkoj regimenti je bilo vojnika koji uopće nisu nosili puške, nego samo bombe, noževe ili buzdovane.  

ianmarkk (citat):

I Rusi su imali žrtve na soški fronti (prelaz Vršič), gradili cestu i umrlo ih 170-300 i još nekoliko austrijskih vojnika drugih narodnosti, sagrađena crkva u pravoslavnom stilu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Obišao sam ovo i sve okolo prošle jeseni.  

Ovo je Đorđe Mihailović, poslednji čuvar srpskog vojničkog groblja iz Velikog  rata na Zejtinliku. Slikao sam prilikom moje posete 2003. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tekst iz jednog dnevnog lista:

Đorđe Mihajlović (1928), čuvar srpskog vojničkog groblja Zejtinlik, govori o zavetu predaka da umrle junake živ ne napušta.

"Ko će da me nasledi, pitate me? Ne umem da vam odgovorim. Sudbina mi nije podarila sina. Da jeste, ja bih mu, danas, ovako kazao: preuzmi ti ovde zastavu, tako su mene moji Mihajlovići zavetovali. Oni su govorili: dok držiš zastavu, drži i ona tebe".

Njegova „zastava“ je da služi Zejtinliku, srpskom vojničkom groblju. Da bdije nad usnulim pukovima osam hiljada ratnika koji su se, posle strašne golgote i proboja Solunskog fronta, žrtvovali za otadžbinu Srbiju. Darovali joj ono najdragocenije - sopstvene živote.

Ovo je Đorđe Mihajlović, čuvar Zejtinlika, Solun, ulica Longada, nedaleko od trga Metaksis. Časna starina ima osamdeset pet godina. Pola veka dočekuje i ispraća potomke starih ratnika. Govori o njihovom stradanju. Pokazuje gde su im humke koje čuva kao da su, svih osam hiljada stradalnika, njegov rod. Najrođeniji rod.

"Oni su sve nas nadvisili svojim junaštvom i ljubavlju prema otadžbini", kaže Mihajlović.

"Ta visina i takva ljubav mene i obavezuje i drži. Mi smo, moji Mihajlovići, iz Grblja kod Boke kotorske. Ali govorimo: mi smo Srbi. I deda Savo i otac Đuro počivaju nedaleko odavde. Deda je bio solunski dobrovoljac, želeo je da ovde ostane večno. Otac se skućio, oženio Grkinjom, kao i ja. Zajedno smo, tu, na usluzi. I ponosni smo za ovakvo poverenje".

Poranio je Đorđe Mihajlović, kao svakog dana, i ovog - pre sunca da otvori grozdenu kapiju groblja. Da počisti ulaz. Uredi parcele i staze između belih mramornih krstova. Oplevi travu, ukloni pale grane čempresa i uvele cvetove oleandera. Upali prve sveće, dolije zejtin u kandilima. Obriše ikone i fotografije ratnika, donete iz otadžbine. Svakog dana izglanca i duge hodnike kosturnice, u kojoj su kasete sa ostacima imenovanih i neimenovanih boraca Drinske, Dunavske, Moravske, Timočke... divizije. Potom dolije rakiju, zavičajnu, popuni tabakere „drinom“ bez filtera.

- Te cigarete su i oni pušili, mnogi ostali željni... Ovakvom rakijom nazdravljali u svom zavičaju...", kaže tiho u žurbi da pre prvih posetilaca sve dovede pod konac koji se u njegovoj svesti, decenijama, eto, tka u najlepšu potku.

Rođen je, kaže, ovde na groblju, u kući dede Sava. Godina rođenja sadašnjeg čuvara Zejtinlika Đorđa Mihajlovića (1928) je godina smrti dede Sava.

"On je, nesrećan, prikupljao kosti saboraca od Gorničeva do Bitolja, sa Kajmakčalana, Veternika, Dobrog Polja, Kožara i Kozjaka. Vadio ih iz plitkih grobova sa usamljenih kota. Sa kojekakvih čuka i kamenjara. Nije uspeo da sav posao pozavršava. Ali je imao ko da ga zameni. Moj otac Đuro, on je sve do smrti, a to je bilo 1961. godine, čuvao ovo sveto mesto. Meni je kazao: ti me nasledi. To je čast, rekao mi je. A čast, sine, nema cenu. Zastava koju držiš, da ne padneš... Tako je njemu govorio njegov otac, tako on meni... I ja se nadam da ću do kraja života, kako-tako, da služim ovom svetilištu".

Evo nešto od ručnih bombi,mina i tromblonskih mina koje su se koristile na ratištima.
Zanimljivi su trombloni  

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stazio (citat):

ianmarkk (citat):

I Rusi su imali žrtve na soški fronti (prelaz Vršič), gradili cestu i umrlo ih 170-300 i još nekoliko austrijskih vojnika drugih narodnosti, sagrađena crkva u pravoslavnom stilu

Obišao sam ovo i sve okolo prošle jeseni.  

Jel si te sviđalo? Mislim, da je lepo i uredno sređeno, mi smo išli sa učenicima naše OŠ.

mirko bratuš (citat):

@ianmarkk,ja,malo pred vasjo Log pod Mangartom (na levi,če prides iz Bovca in za civilnim pokopališčem)

Ja vem kje je smo bili z učenci tam predlani. Znam gde je, bili i posetili sa učenicima naše osnovne škole pre 2 godine, dosta uredno i fino; mislim za groblje  

ianmarkk (citat):

Stazio (citat):

ianmarkk (citat):

I Rusi su imali žrtve na soški fronti (prelaz Vršič), gradili cestu i umrlo ih 170-300 i još nekoliko austrijskih vojnika drugih narodnosti, sagrađena crkva u pravoslavnom stilu

Obišao sam ovo i sve okolo prošle jeseni.  

Jel si te sviđalo? Mislim, da je lepo i uredno sređeno, mi smo išli sa učenicima naše OŠ.

Sjajno, i vodi se briga o toj ostavštini. Sa tog obilaska imaš nešto i ovdje

[You must be registered and logged in to see this link.]  

Stazio (citat):

Sjajno, i vodi se briga o toj ostavštini. Sa tog obilaska imaš nešto i ovdje

[You must be registered and logged in to see this link.]  

E to smo posetili tvrđavu Kluže i još imali predstavu jedan austrugarski oficir + dva vojnika, mogli smo popiti vojnički čaj i pogledati stare pronađene stvari i deca uživala, dosta im se sviđali i jasno nama, vredno posetiti ako se nalazite u blizini  

Bozicno primirije 1914te, kada su vojnici zaracenih strana zajedno proslavljali Bozic i razmenjivali poklone na nicijoj zemlji. Uglavnom je do susreta dolazilo izmedju britanskih i nemackih jedinica , mada su  francuske i belgijske ucestvovale u tome, samo u manjoj meri. Po nekim autorima cak su se iglale i fudbalske utakmice izmedju timova.
Narednih godina saveznicka komanda je izricito zabranjivala takva nezvanicna primirija i cinila sve u svojoj moci da spreci kontakte preko linije.
[You must be registered and logged in to see this link.]

BEOGRAD (citat):

Bozicno primirije 1914te, kada su vojnici zaracenih strana zajedno proslavljali Bozic i razmenjivali poklone na nicijoj zemlji.

Pjesma Paula McCartneya iz 1983. upravo govori o tome:




[You must be registered and logged in to see this link.]

Pipes of Peace - Lule mira

Nisam baš detaljno ispratio ovu temu, možda je već i pisalo ali vredi ponoviti:

Ko god je čitao Srpsku trilogiju, Stevana Jakovljevića, zna da se sličan događaj desio i na Solunskom frontu za pravoslavni Uskrs 1917, gde su iz rovova izašl srpski i bugarski pešadinci i razmenili duvan i ono malo šta su imali i dogovorili se da ručaju zajedno, na ničijoj zemlji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gledano z današnjimi očmi-norost. Bunkerji na 2000mnv.

Spet sem u.... 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stopnice do teh bunkerjev.

Jedna od legendi iz tog rata je i ona o pariskim taksistima koji su spasili Francusku na Marni. U realnosti taksisti su prevezli nekih 6000, od preko milion vojnika koji su ucestvovali u toj bitci.  

[You must be registered and logged in to see this image.]

U ovom ratu Pariz više nije bio bezbrižna prestonica, front je bio u opasnoj blizini. 1914 Pariz je bio ugrožen prodorom Njemaca na Marnu. U proljeće 1918 Njemci su prodrli toliko blizu Pariza da su ga gađali haubicama, tek uz američka pojačanja su uspjeli da ih potisnu.

Nemci su razvili specijalane topove za bombardovanje Pariza. Cudo od tehnike cak i za danasnje pojmove. Domet od 130km, tezina zrna 106kg i prvi objekat koji je usao u stratosferu.
Interesantno je da su posadu cinili mornari.

[You must be registered and logged in to see this image.]

BEOGRAD (citat):

Nemci su razvili specijalane topove za bombardovanje Pariza. Cudo od tehnike cak i za danasnje pojmove. Domet od 130km, tezina zrna 106kg i prvi objekat koji je usao u stratosferu.
Interesantno je da su posadu cinili mornari.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stvarno čudo..Verovatno nije mogo dosta projektila izpaliti ali svaka jim čast za takvu tehniku.

mirko bratuš (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gledano z današnjimi očmi-norost. Bunkerji na 2000mnv.

Napiši molim gde je to i ko je pravio bunkere; vrlo zanimljivo  

[You must be registered and logged in to see this image.]

Slikano z Jezerske doline,S od Rombona,blizu Rabeljskega jezera

BEOGRAD (citat):

Nemci su razvili specijalane topove za bombardovanje Pariza. Cudo od tehnike cak i za danasnje pojmove. Domet od 130km, tezina zrna 106kg i prvi objekat koji je usao u stratosferu.
Interesantno je da su posadu cinili mornari.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Moćna artiljerija nema šta.Koliko je bila u ono vrijeme precizna nije ni važno.Ulivala je strahopoštovanje!

semsudin (citat):

Moćna artiljerija nema šta.Koliko je bila u ono vrijeme precizna nije ni važno.Ulivala je strahopoštovanje!

Sa tom težinom zrna, kalibar je mogao biti oko 210 mm, znači niti za bojni krstaš, eventualno za oklopni krstaš, tipa Blucher i sl.  

[You must be registered and logged in to see this image.] odgovor na austrougarsku propagandu

[You must be registered and logged in to see this image.] austrougarska propaganda,

BEOGRAD (citat):

Nemci su razvili specijalane topove za bombardovanje Pariza. Cudo od tehnike cak i za danasnje pojmove. Domet od 130km, tezina zrna 106kg i prvi objekat koji je usao u stratosferu.
Interesantno je da su posadu cinili mornari.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo nešto od artiljerijskih zrna kojim se gađalo na Soškom frontu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Francuski 75mm koji je bio revolucionarni pomak u razvoju artiljerije i doprineo ukopavanju na zapadnom frontu.

Danas je 100 godina od potoplenju parobroda Baron Gautsch kod Briona. Tom prilikom je bila svečanost u Puli.

[You must be registered and logged in to see this link.]

zokika (citat):

Danas je 100 godina od potoplenju parobroda Baron Gautsch kod Briona. Tom prilikom je bila svečanost u Puli.

[You must be registered and logged in to see this link.]

I u jadranskom moru neke vrste Titanik... 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Spominski park nad Tolminom.

mirko bratuš (citat):

Spominski park nad Tolminom.

lepa spomen ploča ali izgleda oštečena  

Možno.Lahko so posledice udara strele,lahko je pa tudi vandalizem.

mirko bratuš (citat):

Možno.Lahko so posledice udara strele,lahko je pa tudi vandalizem.

Imaš pravo ali meni više izgleda ko vandalizam, a zašto i zbog čega? (res se mi zdi nenavadno, da nekdo poškoduje spomenik mrtvim, ampak nekaj procentov folka je gnoj; no niti za gnoj niso)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Samo za primerjavo,kaj naredi strela.
Lahko pa se najde baraba,ki mu take stvari niso svete.

mirko bratuš (citat):

Samo za primerjavo,kaj naredi strela.
Lahko pa se najde baraba,ki mu take stvari niso svete.

Oštete od strele su drukčije nego vandalizam, ma bando pokvarena. Neki ljudi su samo zato ovde, da prave probleme, bolje, da ih nema  

[You must be registered and logged in to see this image.]

Grobišče v Bovcu,padlim v 1.sv. vojni.

Dodao bih jednu anegdotu, koja je više vezana za kraj I sv.rata i mislim da je zanimljiva pre svega forumašima iz Slovenije. Prepričavam je kako sam je čuo pre mnogo godina u nekoj emisiji na tv. Dakle, I sv. rat je završen i počinje otimačina oko teritorija. Italija, koja je u sred rata promenila stranu, po nekoj svojoj logici pokušala je zauzeti Ljubljanu i time staviti "šapu" na Sloveniju. U isto vreme iz zarobljeništva iz Austrije se u Srbiju vraćalo oko 1000 srpskih vojnika, ratnih zarobljenika, među kojima je najstariji po činu bio poručnik Švabić (rođak, mislim da su rekli otac, ali nisam siguran,  političkog rukovodioca iz vremena SFRJ, Mihaila Švabića), koji je da ironija bude veća, imao jednu drvenu nogu. Znajući da su Italijani krenuli ka Ljubljani, Slovenci zamole Švabića da pregovara sa Italijanima. Naravno, Švabić uputi depešu italijanskoj vojsci da se ne igraju glavom jer je srpska vopjska već stala u odbranu Slovenije, što on svojim prisustvom svedoči. Naravno Italijani su se našli u čudu kako je srpska vojska uspela da tako brzo stigne do Ljubljane, ali nisu imali "tri čiste" da nastave dalji prodor.

halo 92 (citat):

Dodao bih jednu anegdotu, koja je više vezana za kraj I sv.rata i mislim da je zanimljiva pre svega forumašima iz Slovenije. Prepričavam je kako sam je čuo pre mnogo godina u nekoj emisiji na tv. Dakle, I sv. rat je završen i počinje otimačina oko teritorija. Italija, koja je u sred rata promenila stranu, po nekoj svojoj logici pokušala je zauzeti Ljubljanu i time staviti "šapu" na Sloveniju. U isto vreme iz zarobljeništva iz Austrije se u Srbiju vraćalo oko 1000 srpskih vojnika, ratnih zarobljenika, među kojima je najstariji po činu bio poručnik Švabić (rođak, mislim da su rekli otac, ali nisam siguran,  političkog rukovodioca iz vremena SFRJ, Mihaila Švabića), koji je da ironija bude veća, imao jednu drvenu nogu. Znajući da su Italijani krenuli ka Ljubljani, Slovenci zamole Švabića da pregovara sa Italijanima. Naravno, Švabić uputi depešu italijanskoj vojsci da se ne igraju glavom jer je srpska vopjska već stala u odbranu Slovenije, što on svojim prisustvom svedoči. Naravno Italijani su se našli u čudu kako je srpska vojska uspela da tako brzo stigne do Ljubljane, ali nisu imali "tri čiste" da nastave dalji prodor.

Učili smo mi o tom Švabiću u gimnaziji kod istorije, istina je to  

Uniforma jedne od vojski.Zaboravio kod slikanja obilježit čija  .Neko sigurno zna  Lijepo izgleda  

[You must be registered and logged in to see this image.]

lacoš (citat):

Uniforma jedne od vojski.Zaboravio kod slikanja obilježit čija  .Neko sigurno zna  Lijepo izgleda  

[You must be registered and logged in to see this image.]

ako me oko nevara, biti će da je njemačka sudeći po oznaci na kapi

Oficirska ili vojnička?

lacoš (citat):

Oficirska ili vojnička?

malo je detalja na njoj, ima askebender, na rukavu grenadirske oznake, no da ne ispadnem tudum, bilo bi lijepo da se gsp. pukovnik javi, ako tko zna onda to on zna, čovjek ima vrhunsko znanje. 

Možda je ova od vojnika  

[You must be registered and logged in to see this image.]

mislim da je to vojnička, puno je tu faktora za označavanje na odorama, od boje i oznaka na kragni, dugmadi, epolete, kaputići kratki/dugi, rukavi i rukavne oznake, tu je bilo more toga, u svakome slućaju za nekoga ko prati tu tematiku, jako zanimljiva tema, uostalom i moj hobi je već navedeno skupljanje odlikovanja.

bojnik (citat):

mislim da je to vojnička, puno je tu faktora za označavanje na odorama, od boje i oznaka na kragni, dugmadi, epolete, kaputići kratki/dugi, rukavi i rukavne oznake, tu je bilo more toga, u svakome slućaju za nekoga ko prati tu tematiku, jako zanimljiva tema, uostalom i moj hobi je već navedeno skupljanje odlikovanja.

Ebiga piše kraj uniforme.Ali problem je što je zabranjeno slikanje u muzeju,pa na brzinu.
kako objasnit ljudima da ču zaboraviti čim izađem što sam vidio ako ne uslikam 

kolega što se tiće one plave uniforme, najviše me vuće na pruskog gardista (Prussian guard dragonen) i to po rukavnoj oznaci.

bojnik (citat):

lacoš (citat):

Uniforma jedne od vojski.Zaboravio kod slikanja obilježit čija  .Neko sigurno zna  Lijepo izgleda  

[You must be registered and logged in to see this image.]

ako me oko nevara, biti će da je njemačka sudeći po oznaci na kapi

Mislim, da te videz ne vara, vidi kajiš, i ja sam skoro 100%, da je nemačka. I ova "majmunska ljuljaška" je nemačka po izgledu  

Dobar članak s puno slika i objašnjenja...

[You must be registered and logged in to see this link.]