Kratke priče

Slažem se s tobom i sa Ivo Andrićem

Evo jos jedna misao Ive Andrica...i ako je moguce tudje misli posvetiti drugima, ja ovu posvecujem ..MOM DRUGU SA FORUMA... SPLITU....


"Mi smo uvijek manje ili više skloni da osudimo one koji mnogo govore, naročito o stvarima koje ih se ne tiču neposredno, čak i da sa prezirom govorimo o tim ljudima kao o brbljivcima i dosadnim pričalicama. A pri tome ne mislimo da ta ljudska, toliko ljudska i tako česta mana ima i svoje dobre strane. Jer, šta bismo mi znali o tuđim dušama i mislima, o drugim ljudima, pa prema tome i o sebi, o drugim sredinama i predjelima koje nismo nikad vidjeli niti ćemo imati prilike da ih vidimo, da nema takvih ljudi koji imaju potrebu da usmeno ili pismeno kazuju ono što su vidjeli i čuli, i što su s tim u vezi doživjeli ili mislili?......"

aleksandar obradovic (citat):

Cetiri svece

Cetiri svece su polagano gorele ...
Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.

Prva sveca je rekla:
"Ja sam MIR ... ljudi me ne uspevaju sacuvati ... nema potrebe
da gorim, mislim da cu se ugasiti." I odmah se ugasila.

Druga sveca rekla je:
"Ja sam VERA ... nazalost mnogi ljudi imaju povrsnu veru i
ja ih ne zanimam ... nema smisla da gorim i dalje ... "
Tek sto je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treca sveca je zalosno progovorila:
" Ja sam LJUBAV ... nemam vise snage ... ljudi cesto
zaboravljaju na mene ... I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je uslo dete ...
" Sta je to ... ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja."
I rekavsi to, pocelo je plakati.

Tada se oglasila cetvrta sveca:
" Ne boj se ... dokle ja gorim, moci cemo da upalimo ostale
svece......ja sam NADA"

Neki se čovjek htio osloboditi svoje sjene. Smetalo ga je što ga u sunčanim danima prati sjena i podsjeća na negativnosti njegova života. Za vrućeg sunčanog dana pokušao je sjeni odbjeći. Trčao je svom snagom, ali sjena ga je slijedila. Onda je pojurio i nije se htio zaustaviti misleći da će se sjena ipak otkinuti od njega. umoran, oznojen i iznemogao pao je u blizini sjenovitog stabla.
Tim putom prođoše dva čovjeka i nađoše ga mrtva. Jedan od njih reče ''GLE NERAZUMNA ČOVJEKA. UMRO JE HOTEĆI SE OSLOBODITI SVOJE SJENE. A SAMO JE NEKOLIKO KORAKA DALJE SJENOVITO STABLO. MOGAO JE SKOČITI U NJEGOVU SJENU I SVOJE SJENE BI SE OSLOBODIO.''
Otkad čovjek postoji, znamo za borbu dobra protiv zla i grijeha.

Živjela dva brata. Jedan je bio oženjen, a drugi neoženjen. Zajedno su obrađivali polja i želi plodove, koje bi onda dijelili popola. Jedne jeseni nakon žetve spavali su obojica kraj svojih hrpa pšenice. Oko ponoći probudi se neoženjeni brat i počne razmišljati ''OVO NIJE PRAVEDNO. BRAT I JA SMO PODIJELILI POPOLA UROD NAŠIH POLJA. MOJA HRPA JEDNAKA JE NJEGOVOJ. ON, MEĐUTIM, IMA ŽENU I DJECU. MORA IH SVE PREHRANITI.'' I on uze vreću žita i prenese na bratovu hrpu. Malo iza toga probudi se i oženjeni brat i promisli ''MOJ BRAT JE SAM. TKO ĆE GA NJEGOVATI U STAROSTI AKO NE BUDE IMAO ČIME PLATITI POMOĆNICU… JA IMAM ŽENU I DJECU I NJIHOVU POMOĆ, A ON NIKOGA. MOJ BRAT TREBA VIŠE ŽITA I NIJE PRAVEDNO ŠTO SMO POPOLA PODIJELILI.'' Uzme vreću i prenese je na bratovu stranu. Ujutro, kad su ustali, ustanove, na svoje iznenađenje, da su obje hrpe jednake.
Slijedeće noći dogodi se isto. No, dok je mlađi brat nosio vreću, odjednom se nasred puta sudari sa starijim bratom natovarenim vrećom. Iznenađeni zagledaju se jedan u drugoga, skoče u zagrljaj i zaplaču. U taj čas začuju Božji glas ''OVO MI JE MJESTO DRAGO, TU ŽELIM BORAVITI S LJUDIMA.''

Neki je Evropljanin zalutao u pustinji Sahari. Izgladnio je i ožednio. Zadnjim se silama vukao u nadi da će pronaći oazu i tako spasiti život. Kada je već izgubio svaku nadu, odjednom mu se pred očima pokaže zelena oaza. Sav sretan poče trčati prema njoj, a onda se zaustavi govoreći sam sebi ''NE, NE SMIJEM SE DATI PREVARITI. TO JE FATAMORGANA. MOJE OČI VIDE I ONO ŠTO NE POSTOJI JER ČITAVO MOJE BIĆE ČEZNE ZA OAZOM. NIJE TO OAZA. MORAM BITI RAZUMAN I TRIJEZAN.'' I opet pođe dalje vukući se kroz pijesak. Odjednom ugleda pred sobom datulje na kojima su visjeli plodovi. Upravo htjede da ih ubere kadli se opet prisjeti ''NE, NISU TO DATULJE. TO JE FATAMORGANA. NE SMIJEM SE DATI PREVARITI.'' Nekoliko koraka dalje pred očima mu se ukaže izvor vode. I kad se htio nagnuti da se napije, njegov ga trijezni evropski razum upozori ''TO JE SAMO FATAMORGANA. NEMA TU IZVORA. MORAM UMRIJETI OD GLADI, ŽEĐI I VRUĆINE.''
Nekoliko sati iza toga ušla su u oazu dva beduina. Začudiše se kad ugledaju mrtvog Evropljanina. Jedan od njih reče ''GLE NEOBIČNA ČOVJEKA… TU POKRAJ IZVORA I DATULJA, U HLADU MASLINA UMRO JE OD GLADI I ŽEĐI.'' A drugi mu objasni ''POZNAVAO SAM MNOGO TAKVIH EVROPSKIH LJUDI. NJIHOV IM RAZUM NE DA POVJERUJU U ONO ŠTO VIDE SRCEM I OČIMA.''

''SLAVA TI, BOŽE, ZA MUKU DANA I MIR NOĆI, ZA KRATKI ŽIVOT I VELIKU ZAGONETKU SMRTI, NEKA SU BLAGOSLOVLJENE ODLUKE TVOJE PO KOJIMA DOLAZIMO NA SVIJET I ODLAZIMO S NJEGA. OGROMNI SU I NESHVATLJIVI PLANOVI TVOJI. ALI, TEŠKO JE BITI ČOVJEK, GOSPODE.''
Ivo Andrić

nerona (citat):

''SLAVA TI, BOŽE, ZA MUKU DANA I MIR NOĆI, ZA KRATKI ŽIVOT I VELIKU ZAGONETKU SMRTI, NEKA SU BLAGOSLOVLJENE ODLUKE TVOJE PO KOJIMA DOLAZIMO NA SVIJET I ODLAZIMO S NJEGA. OGROMNI SU I NESHVATLJIVI PLANOVI TVOJI. ALI, TEŠKO JE BITI ČOVJEK, GOSPODE.''
Ivo Andrić

Pre mnogo vremena BOJE su se gotovo posvadjale u strasnoj prepirci.
Svaka se boja proglasavala apsolutno najboljom, najvaznijom, najpotrebnijom, najdrazom...

ZELENA tako rece:" Jasno, ja sam najbitnija. Ja sam simbol zivota i nade. Izabrana sam od trave, od drveca, bez mene bi i zivotinje uginule, pogledajte oko sebe prema prostranstvima suma i livada, i videcete da me ima najvise....."

PLAVA je prekine i kaze:"Ti mislis samo na zemlju, a ne uzimas u obzir nebo i more. Voda je izvor zivota i dolazi nam iz nebeskih oblaka sve do morskih dubina. Plavetnilo neba daje nam prostor, mir i vedrinu. Bez mene vi ostale boje ne biste bile nista...."

ZUTA tada dobaci:"Vi ste sve tako ozbiljne boje. Ja donosim osmeh, veselje i toplinu svetu. Sunce je zuto, mesec je zut, zvezde su zute... Kada procvetaju suncokreti kao da se celi svet smeje. Znajte da bez mene ne bi bilo radosti......"

Tada se probije i NARANDZASTA:" Ja sam boja zdravlja i snage. Mozda sam malo oskudna, nema me tako puno i bas sam zato dragocena jer sluzim potrebama ljudskog zivota....."

Malo podalje CRVENA povice:"Kraljica sam medju vama. Ja sam boja krvi, a krv je zivot......"


Podigne se GRIMIZ u svoj svojoj velcini:" Ja sam boja vladajucih i moci. Kraljevi i vodje uvek su mene birali jer ja sam simbol vlasti i mudrosti. Ljudi ne pitaju kada sam ja u blizini...samo slusaju i sluze......."

Na kraju INDIGO vrlo mirno, ali jasno progovori:"Pomislite samo na mene, ja sam boja tsine i vi me tesko primecujete, ali bez mene svi biste bili povrsini. Ja predstavljam misao i beskonacne dubine. Potrebna sam vam za molitvu i za pokretanje mira......"

I tako su boje nastavile diskusiju u uverenju da je svaka vaznija i superiornija od ostalih, svadjajuci se na kraju i ne primecujuci da su pocele gubiti svoje pravo znacenje. Odjednom munja zapara nebom i zacuje se zaglusujuci zvuk. Grom i silovit pljusak prestrasili su ih do te mere da su se boje stisle jedan uz drugu kako bi se zastitile ...
Zacule su boje tada KISU kako im se obraca:" Vi glupe boje svadjate se medjusobno u zelji da dominirate nad drugima...zar ne znate da je svaka od vas stvorena za odredjeni zadatak, jedinstven i razlicit od drugih. Drzite se za ruku i dodjite sa mnom"
KISA nastavi:" Od sada kad god budem padala, svaka od vas protegnuce se nebom i stvoriti tako velicanstveni luk boja koji ce vas podsetiti da ste najlepse kad ste zajedno"

DUGA je znak nade i mira za bolje sutra.
I tako, kada god jedna lepa kisa umije lice sveta, a duga se pojavi na nebeskom svodu setimo se da cenimo, postujemo i volimo jedni druge...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ostao je siroče bez roditelja. Povjeren je baki koja ga je nastojala što bolje odgojiti. ''NEKA TO MOJE BLAGO RASTE'' - govorila bi - ''U STRAHU BOŽJEM I U POŠTOVANJU LJUDI.''
Ali, jednog dana otkri baka da unuk krade. Blago ga ukori. No, unuče nastavi krasti. Prijetila mu je onako kako je najbolje znalo njezino mudro staračko srce. Uzalud.
I baka odluči. Nakon ponovne krađe zgrabi unuka za ruku, dovuče ga do štednjaka, uze željezo s kojim je raspirivala vatru, stavi ga u vatru da se ugrije, pa povika ''SAD ĆU TI OVIM USIJANIM ŽELJEZOM PROBOSTI RUKE DA VIŠE NE KRADEŠ..''
Zatim odlučnim pokretom ruke, pred prestravljenim dječakom, užarenim željezom probije vlastitu ruku… Otada dječak više ne krade - prije bi spalio ruku, nego ukrao.

Ovih dana se navrsilo tacno sto godina od prvog objavljenog dela, i pedeset godina od urucenja Nobelove nagrade Ivi Andricu
Ispod spomenika velikom piscu na Andricevom vencu ispisane su njegove reci: “Otisao sam. Iza mene je ostalo sve sto su ljudi rekli, kao pramicak magle koji se gubi. A sve sto su uradili, poneo sam na dlanu jedne ruke”.
Ovaj nobelovac je jednom prilikom napisao misao koja je toliko velika a u isto vreme primerena nasem vremenu ,a ona kaze: " Dodju tako vremena, kada pamet zacuti, budala progovori, a fukara se obogati.''

[You must be registered and logged in to see this image.]

Crvenkapicina mama: Čuj mala, ovu teglu meda i ovo oraha odnijet ćeš kod bake. I brzo da si se vratila kući, nemoj da dolazim po tebe!
Crvenkapica: (obučena u bijelu majicu kratkih rukava i crnu, jako kratku suknjicu; potvrdno klima glavom)
Crvenkapicina mama: I što si se tako obukla pička ti materina?! Samo ti izazivaj vraga!
Idi sada pa ćemo popričati o tome kad se vratiš. I pazi se kad budeš išla kroz šumu znaš da se u posljednjih nekoliko godina svaka djevojka iz te šume vrati trudna.
Crvenkapica: Pa lijepo sam ti jučer tražila pare za kondome.
Crvenkapicina mama: Znaš da nemamo para za toga. Otkako ti je otac otišao u Sloveniju radit, ni traga ni glasa. Crko dabogda!
Idi sada!!

Nakon nekih 5 minuta hoda, onako nogu pred nogu, Crvenkapica uđe u gustu, po priči njene mame jako zloglasnu, šumu.
Nije se žurila. Veselo je pjevušila radujući se što će nakon nekoliko mjeseci opet vidjeti baku.

Crvenkapica: (pjevuši) Dođi i uzmi me, grubo i nježno u jedan isti mah...

Nije ni slutila da je, kada je već zašla duboko u šumu, skriven iza drveta posmatra čovjek koji je imao skoro dvostruko više godina od nje. Posmatrao je oblizujući svoje suhe, ispucale usne a srce mu je počelo brže kucati. Odjednom se pojavio ispred nje.

Vuk: Đe s' mala?
Crvenkapica: ( zastade na trenutak, pomalo iznenađena)
Evo me..Šta ima?
Vuk: Ima, ima hihihiihi ( nasmijao se) Šta ti treba?
Crvenkapica: Meni ništa. Ali baka mi je nešto bolesna, pa sam joj ponijela malo meda i oraha.
Vuk: Meda i oraha? ( opet se nasmijao) Misliš da će tvojoj staroj bakici to pomoći?
Crvenkapica: Nadam se. ( malo je došla sebi i nastavila se lagano kretati uskom stazom koja je vodila prema kući njene bake)
Vuk: (njezin parfem mu još više uzburka krv u žilama) Nego..kako se ti ono zoveš?
Crvenkapica: Severina, ali me svi zovu Crvenkapica. A ti?
Vuk: Ja sam Vuk.
Crvenkapica: OK, i šta radiš ovdje sam u ovoj šumi..Vuče?
Vuk : Ja jebem..ovaj, jedem ljude..ja sam ljudožder.
Crvenkapica: A je li? Hoćeš li i mene da pojeb..mislim pojedeš?
Vuk: Od kako sam te ugledao razmišljam o tome. ( pređe nekoliko puta vrhom jezika preko svojih usana). Gladan sam k'o vuk.
Crvenkapica: (vidjela je neki čudan sjaj u njegovim zakrvavljenim očima i nešto joj je govorilo da se tip uopšte ne šali. Počeo ju je obuzimati strah.)
Vuk: Mislim da si baš slastan zalogaj. (rekao je potapšavši je po maloj, lijepo oblikovanoj stražnjici)
Crvenkapica: (iznenada se dade u plač) Nemoj me pojesti Vuče, molim te! Molim te nemoj!
Vuk: Moram! Gladan sam! Nisam jeo ništa 2 dana ( reče nekim neobično tužnim glasom)
Crvenkapica: Daću ti meda i oraha. ( preklinjala je)
Vuk: Ne jedem to ( nasmijao se) Hoću mesaaaaaa!
Crvenkapica: Imam ideju!
Vuk: Da čujem. (stajao je ispred nje ne dozvoljavajući joj da nastavi put)
Crvenkapica: Baka!
Vuk: Šta s njom?
Crvenkapica: Pa, pojedi moju baku. I onako je odveć stara.
Vuk: (češka se prstima po bradi – razmišlja) Hmm...Stara je vjerovatno jako žilava i masna, ali duže će me držati ako nju pojedem. Ova mala je sigurno mnogo ukusnija, ali ona mi je više za ražnja. Hmm..sa njom bih mogao zasladiti.
OK, Crvenkapice..imaš sreće. Neću te pojesti. ( konačno reče i pomjeri se u stranu kako bi je propustio da prođe)
Crvenkapica: O hvala, hvala dobri Vuče
Vuk: Ma ništa...Sitnica. Nego, idem ti ja, a ti nastavi svojim putem. Žao mi je što sam te uznemirio. ( nakon što to reče otrča u gustu šumu, ubrzo se izgubivši Crvenkapici iz vida)
Crvenkapica: (Konačno joj se krv poče vraćati u poblijedjelo lice) Uh dobro sam prošla.

Dotrčavši do bakine kuće, koja se nalazila na samom izlazu iz šume, Vuk dvaput pokuca.
Baka: Ko je?
Vuk: Tom Kruz.
Baka: De ne zajebaji. Ko je ozbiljno?
Vuk: Robert de Niro (stavlja ruku na usta kako bi prikrio smijeh)
Baka: O hvala ti Bože što si uslišio moje molitve. Uđi jadan, otključano je.

15-tak minuta kasnije je prao ruke i zube nakon obilnog ručka, prethodno počistivši stol i bacivši bakine ostatke u kantu za smeće. Obukao je bakinu spavaćicu, stavio njenu periku i naočare i legao u njen krevet. Baš na vrijeme jer se uskoro na vratima začulo tiho kucanje.

Vuk: Ko je? ( promuklim će ti glasom, oponašajući crvenkapicinu baku)
Crvenkapica: Ja sam bako, Crvenkapica. Donijela sam ti meda i oraha da mi ozdraviš.
Vuk: Oh duša bakina. Uđi sunce moje maleno.
Crvenkapica: ( uđe u kuću, spusti kesu na stol i priđe bakinom krevetu) Kako si mi draga bako?
Vuk: Nisam ti najbolje sunce moje. Tako mi je hladno. Dođi lezi do svoje bake, zagrij me svojim mladim tijelom.
Crvenkapica: (Ništa ne sumnjajući, uvuče se pod topli jorgan. Samo što je legla osjeti kako joj bakine ruke preko majice stežu čvrste grudi. Iz pristojnosti prema staroj i onemoćaloj baki Crvenkapica htjede uzvratiti na isti način)
Bako, bako a gdje su tvoje grudi?
Vuk: Odnijele godine dijete moje (tužno će vajna baka)
Crvenkapica: Jao, hoće li i moje godine odnijeti?
Vuk: Hoće lijepo moje, ali otom potom. ( spustio je ruku niže..kliznuvši preko njenog glatkog trbuha nježno je zavukao ruku pod njenu malenu suknjicu)
Crvenkapica: (opet pokuša uzvratiti..i..iznenađenje!) Bako, bakice otkud ti ovo? Pa ti..ti nisi žensko?
Vuk: Jesam mila moja. No, moderna su vremena.
Crvenkapica: Ali...
Vuk: (Baci se požudno na Crvenkapicu)

Dok su se Vuk i Crvenkapica pobliže upoznavali vrata se iznenada otvoriše i na njima se pojavi lovac s puškom.
Vuk: (Skoči iz kreveta i pokri svoju uzdignutu muškost rukama) O jebem ti život, ko je sad ovaj?!
Lovac: (Opali iz puške i usmrti Vuka)
Crvenkapica: (Vrisnu, navlačeći jorgan preko svojih golih grudi)
Lovac: Kujo mala! Zakasnim 5 minuta i ti odmah s drugim.
Crvenkapica: Nisam htjela, navratio me je.
Lovac: (Odloži pušku i baci se na Crvenkapicu)
Crvenkapica: Čekaj, čekaj!!
Lovac : Šta je sad?
Crvenkapica: Deder prvo uzmi meda i oraha, da se ne baca.

Od toga dana Crvenkapica je svakog vikenda išla do bakine kuće kako bi se sastajala s lovcem. Tek nakon 5 mjeseci je rekla svojoj mami da se zahvaljujući medu i orasima baka navodno jako oporavila
i da se udala za nekog italijanskog turistu, te da je obećala da će se javiti.

O djelu:

Crvenkapica je jedna od najljepših i najpoznatijih bajki svijeta. Prevedena je na ogroman broj svjetskih jezika uključujući i srpski, bosanski i hrvatski jezik.

Likovi u ovoj bajci:

Crvenkapicina mama – 43 godine, ali još uvijek jako živahno radi kao konobarica u restoranu „Kod Avdage“ Udala se vrlo mlada i rodila Severinu. Muž Omer je godinama ganjao papire za Sloveniju kako bi je se konačno oslobodio. Na kraju mu je to pošlo za rukom.

Crvenkapica - Nepune 23 godine. Upisala medicinski fakultet u Tuzli, ali se zbog slabe finansijske situacije ipak odlučila za posao sponzoruše.

Vuk - 38 godina...Rat je ostavio velike traume na njegovu psihu. Iako mnogo stariji od nje imao je mnogo manje seksualnog iskustva nego li Crvenkapica.

Lovac - 44 godine. Vec 24 godine se bavi lovom i ribolovom. Pokatkad okrene nešto mlado ( kao u ovoj bajci), ali većinom suh i napaljen mastrubira u šumi, napušten od svih ( žena se udala za 1. komšiju, a kćerka prebjegla u Albaniju)

Baka – U svom 62-godišnjem životu tri puta se udavala i sve trojicu dostojno pokopala. Obožavala filmove Roberta de Nira, a pri samom kraju svog života najviše je uživala gledajući „Sex i grad“

O autoru:
z.m.zlaja ili samo ZlaJa je jedan od najpoznatijih bosanskohercegovačkih pisaca današnjice, naročito kada su u pitanju bajke za djecu iznad 18 godina. Svojim pričama liječi svoje privatne frustracije, osvetoljubivo pišući o svim onima koje mu nisu dale niti imaju tu namjeru ( barem ne u ovom životu ). Inače autor mnogih poznatih djela kao što su „Romeo i Julija (Bosnia version)“, „Snjeguljica i 7 narkomana“ i mnoga druga.

Ti Maxe ovo nazivaš kratkom pričom?

Veliki Andrić rekao je i ovo,,Srećni i zadovoljni ljudi ne pišu nikako, ili jako kratko.
Ko je duga veka, taj nadživi sve, pa i svoje zasluge.,,

ili,,Da je ćutanje snaga, a govorenje slabost, vidi se i po tome što starci
i deca vole da pričaju.,,!


ili

“Nije najveća budala onaj koji ne zna da čita, već onaj koji misli da je sve što pročita istina."

mgalic2 (citat):

Ti Maxe ovo nazivaš kratkom pričom?

Daj zamisli kad nas dvoje odemo na kavu

Stavljaju kotao kave pred vas?

mgalic2 (citat):

Stavljaju kotao kave pred vas?

....."ANTIDEPRESIV - kratke price za bolji zivot
Sto posto prirodno sredstvo ,te dobre vibracije, upotrebljivati svakodnevno, popravlja raspolozenje, deluje kod melanholije, osecanja besmisla, nema kontraindikacija, rok upotrebe - neograncen, moze se nabaviti u svakoj boljoj knjzari, izdaje se bez recepta.....".
(a pun ih je i net.... )...(protiv losih vesti, besmisla, straha i "velikog brata"... )

Mirjana Bobic Mojsilovic

STARA JERMENSKA PRICA
Na samrti pozva stari Jermenin svoga sina, pa ga dovede do prozora i upita sta vidi.
- Ljude, odgovori on.
Zatim mu pruzi ogledalo da se pogleda i upita ga sta vidi.
- Vidim sebe, odgovori on.
- Eto, sine! I prozor i ogledalo su od istog stakla, s tom razlikom sto se na staklu od
ogledala nalazi tanak sloj srebra. I u zivotu je tako: gde god se srebro nadje izmedju
ljudi, tu covek vidi samo sebe.

Gledaoci

Naš tržni centar danas je bio ispunjen do poslednjeg mesta. Gledalaca je bilo više nego ikada!

Osiguranje

Šta je to dobrovoljno penzijsko osiguranje? To je kad deca ostanu da žive sa roditeljima penzionerima!

autor B.Ljubenović

mgalic2 (citat):

Stavljaju kotao kave pred vas?

ma ne !

dobijemo svako po jednu cjev u gubicu direktno spojenu na cafe aparat

KRALJICA: sjeda pred ogledalo i tepa mu k'o djetu
"Ogledalo ogledalce ko je najljepši na svijetu?"
Ogledalo: Kraljice draga znam da si dala svima
ali Snjeguljica bolje od tebe " sifone" ima
Kraljica: (bijesno u ogledalo šako lupi)
"Puuu,jebo te onaj ko te kupi!"
Kraljica: (zove lovca i daje mu nešto novca)
Vidiš kako ove moje grudi vise
provjeri jesu li u Snježe prave sise!

II čin LOVAC I SNJEGULJICA

Lovac: Snjeguljice,Snjeguljice bem ti miša
hajmo u šumu dok nije kiša.
Ako mi ne dadneš moraću te ubit
jer će nas kraljica oboje pogubit.
Hajde sad samnom,ponesi deku
i nemoj da čujem nikakvu dreku.
Snjeguljica: Znam kaka je zla ta moja mati
Znači moraću ti dati.
Ali ako hoćeš da ti dam
osim tebe za to samo ja mogu da znam.
Neka naša tajna bude zauvjek
nek' kraljevstvo misli da nevina sam još uvjek.

III čin ŠUMA TRIBOROVA

LOVAC: Jesi prsata Snjeguljice mila
mora da si kozije mlijeko pila.
Ove mi moje blesave glave
još ne mogu da vjerujem da su prave.
SNJEGULJICA: (sa sebe odjeću skida)
LOVAC: Uh,uhh Snježo očinjeg mi vida!
Ti si bogme mačka prava
a ne kao ona debela krava.

IV čin AKCIJA

LOVAC: oh,ohh Snježo
vješta si mi pravo
blago onom ko je
tebe...jeeeeeeeee.

(rez)

V čin ZALUTALA

SNJEGULJICA:Joj,joj,joj!Jadna li sam ja!
I silovana vaka!
Niđe nisam prispila!
Takva mi nafaka.
(baci papirić od žvakaće gume
ugledavši kućicu na kraju šume)
Ha,vid' kuće
kao iz bajke
to mora da je vila
onog "Ede Maajke".
Nikog nema jer subota je radna
omoriću se malo,žedna sam i gladna.
Haljina je moja nova bila prije
a sad samo što mi "sisa" ispala nije.
E seljačine Lovca haljinu mi sjeba.
Ma kad se fucam sa svakim tako mi i treba.

VI čin SOBA OD 7 NARKOMANA

SNJEGULJICA: 7 Krevetića,7 stolića
na svakom stolu smotana džoja
gdje sam ja ovo došla,majko moja!
Zapaliću jednu dok nisu došli ovi!
(duboko uvlači dim,započinju snovi).
Kako je ovo dobro,kako je ovo fino
(uzima daljinski,pali "Kućno kino")

VII čin DOLAZE MALI NARKOSI

GURKO: Šta je ovo?
SVRŠKO: Koje ba?!
TRPKO: Neko mi je erotike dir'o!
MALECKI: I meni je neko po vešu prebir'o!
VELIKAČKI: Ko nije ugasio DVD?!
SREDNJAK: Ja sam jutros sve.
DUGAČKI: Eno neka treba leži kod mene!
GURKO: U jes' dobra jebo te Tito!
SVRŠKO: Da se zabavljamo ja bih je pit'o.
TRPKO: E baš si mi ti neka faca.
MALECKI: Nebi te ni pogledala ovak'a maca.
VELIKAČKI: Hajd' mojne svađe ja ću prvi.
SREDNJAK: Pazi bratac! Biće krvi!
DUGAČKI: Stan'te ljudi! Evo je se budi!

VIII čin SNJEGULJICA I MALA RAJA / DO JAJA

GURKO: Ko si ti djevojko mila?
SVRŠKO: Bi l' šta jela,bi l' šta pila?
TRPKO: Danas je boga mi vrjeme teško.
MALECKI: Mi odavno nismo vidjeli žensko.
VELIKAČKI: Raskomoti se slobodno,nemoj se stidit!
SREDNJAK: Bjež' te! Da i ja mogu šta vidit
DUGAČKI: Od tvoje ljepote ponestalo mi daha!
Pridruži nam se za ručkom,imamo graha.

GURKO: Neka si baš kraj mene sjela!
Vidim da nisi odavno ništa jela.
SVRŠKO: (Gurku) Joj al' ću ti šamarčinu pljesnut!
TRPKO: Ja ću je ipak prvi kresnut.
MALECKI: Ma hoćeš RACKU! Ona je moja!
VELIKAČKI: Ma nemoj mi reć da je tvoja!
SREDNJAK: Ja sam joj se odma svidio.
DUGAČKI: Ma ja sam je ljudi prvi vidio.
SNJEGULJICA: Polako momci.
Sve vas Snježa voli.
Samo da me od graha
stomak ne zaboli.

IX čin SNJEGULJICA I MALA RAJA / DO JAJA 2

SNJEGULJICA: Malecki ti hajd' prvi
radi zagrijavanja!
Ostali u red!
I bez zajebavanja!
MALECKI: Joj mene je stid.
Hajd' okrente se!
Gledajte u zid!
SNJEGULJICA: Ccccc Malecki baš ti se ne sviđam?
MALECKI: Tako nešto rjetko viđam.
GURKO: Prije nego što krenemo
možda bi se trebali prvo nadrogirati.
SVRŠKO: Imaš ga pravo Gurko brate
Trave ima k'o salate.
TRPKO: Pa daj Malecki kad si smotan
bolje nam džoint smotaj!
MALECKI: Zar uvjek ja?!Hajd' nema veze.
I onako bez trave je bezveze.
VELIKAČKI: Ovaj Malecki vazda slini.
A ti mala,daj se skini!
SREDNJAK: Jest vala,to što kažeš
(Snjeguljici) jedva čekamo da nam je pokažeš.
DUGAČKI: Staviću svoju kitu pod voz
ako nije obrijana skroz.
SNJEGULJICA: Vid' vraga kako zna!
Pa redovno je brijem ja.
(Bez imalo stida
Snjeguljica se skita)
GURKO: Joj sisa majko moja!
SVRŠKO: ja ću lijevu,a desna je tvoja.
TRPKO: Pustite mene malo bliže!
MALECKI: Ooooo to bi Trpko malo da liže?
VELIKAČKI: Pa nek' se Snjeguljica spusti niže!
SREDNJAK: JoooooJ ljudi meni se diže!
DUGAČKI: JoJ mala,JoJ mala koda si s' neba pala!
(Svi odma zaboraviše na travu
kad viđoše pičku pravu)
GURKO: Hajd' raširi noge draga!
SVRŠKO: Ja ću ti ga zabit straga!
TRPKO: (K'o ćuko joj picu njuši)
MALECKI: Moj je najmanji,meni nek' puši!
VELIKAČKI: De,de i ja malo!
SNJEGULJICA: To tvoje čudo nebi ni stalo!
DUGAČKI: Ma može ona nas sve primit.
Joj da bi kameru pa ovo snimit!

(I tako se njih sedmorica izmjenjaše u stroju
Snjeguljica se jadna kupa u znoju,
pica joj triput promjeni boju.)

SNJEGULJICA: Joj razvališe mi ovu moju!
GURKO: Baš si neka djevojka čudna
SNJEGULJICA: Joooj nemoj u mene,ostaću trudna.

(Baš kad je velikački karat stade,
iznemogla Snjeguljica u nesvjest pade.)

GURKO: (Velikačkom): Šta uradi jadan bio!
Nisi joj cjelog gurnut smio!
SVRŠKO: Bjež'mo sad svi u šumu
policiski auto čuje se na drumu.
TRPKO: Čujjj,stvarno policiska sirena!!
Pa to bi čula i moja gluha nena.
MALECKI: (Pokazuje na Snjeguljicu)
Ova koda je mrtva,uopšte ne mrda
ljudi moji hvatajte se brda.
VELIKAČKI: Majke mi moje,nisam kriv!
Htio sam samo nešto jebat dok sam živ!
SREDNJAK: Mani sad te priče
misliš da se to murije tiče.
DUGAČKI: Ja ovdje ništa ne shvatam,
ali se ipak "NOŽNE" hvatam!


(Pred kućom se zaustaviše policiska kola.
narkosi pbjegoše,ostade Snjeguljica nepomična,
gola)


(Iz auta izlazi Dževad policajac
glup i odvratan - pravi Bosanac)

Policajac Dževo: Na svaki sumnjiv pokret ima da pucam!
Razvaljujem vrata, neću da kucam

Pročitaj više: [You must be registered and logged in to see this link.]

Obaveštenje

U 2012. godini očekuju nas smak sveta i izbori.
Građani će blagovremeno biti obavešteni kako da ih razlikuju!

Jednog dana upoznala sam jednog divnog gospodina i zaljubila se. Kada je
postalo jasno da ćemo se oženiti, odlučila sam prestati jesti svoje najdraže jelo,grah.


Nekoliko mjeseci kasnije, na moj rođendan, pokvario mi se auto dok sam se
vraćala kuci s posla. S obzirom da sam živjela na selu, pozvala sam muža i
rekla mu da ću kasniti, jer sam morala pješačiti kući. Idući tako, uz
put sam naišla na jedan mali restoran iz koga se širio miris graha i ja
jednostavno nisam mogla odoljeti. Pošto sam imala pred sobom još dugo
pješačenje, pretpostavila sam da ću se putem osloboditi svih
nuspojava dok ne stignem kući. Ušla sam u restoran i za čas posla sam
'sredila' tri porcije graha. Kada sam nastavila da pješačim, potrudila sam
se osloboditi plinova.
Kada sam stigla kući, moj muž je bio radostan što me vidi i veselo je rekao:
- 'Draga, imam iznenađenje za večeru!'
Zatim mi je stavio povez preko očiju i odveo me do stolice za stolom za
večeru. Sjela sam, i baš kad je htio da mi skine povez, zazvonio je
telefon. Natjerao me je da mu obećam da neću dirati povez dok se ne vrati,
i otišao da se javi. Grah koji sam pojela je još uvijek radio i pritisak je
postao nepodnošljiv, tako da sam iskoristila priliku dok se moj muž ne
vrati, nagnula se na jednu stranu i 'pustila' jedan. Ne samo da je bio
glasan, nego je i smrdio kao kada kamion s đubrom, prolazeći pored
Lijanovića klaonice, pregazi tvora. Uzela sam salvetu s krila i žustro otpuhala smrad.
Zatim sam se nagnula na drugu stranu i odvalila još tri. Smrad je bio gori
od truloga kupusa. Naćulivši uši na telefonski razgovor u susjednoj sobi,
nastavila sam ovako da nižem narednih nekoliko minuta. Zadovoljstvo je
bilo neopisivo.
Kada je pozdravljanje preko telefona označilo kraj moje slobode, učinila
sam još nekoliko brzih kružnih pokreta salvetom da raspušem sve, vratila
salvetu na krilo i uz osjećaj zadovoljstva i olakšanja, spustila ruke na
krilo. Lice mi je sigurno odavalo najneviniji mogući izraz kada se moj muž
vratio i ispričao se sto se tako dugo zadržao. Pitao me jesam li virila a
ja sam ga uvjerila da nisam. U tom trenutku, skinuo mi je povez i dvanaest
gostiju koji su sjedili za stolom u glas je uzviknulo:
- 'Sretan rođendan!'

Citat :

hercog
............ i dvanaest
gostiju koji su sjedili za stolom u glas je uzviknulo:
- 'Sretan rođendan!'

Nije ti ni los odabir price hercog,..."rodjendanska",...ali gle cuda danas je neki drugi rodjendan
..KAKVA KOINCIDENCIJA....

aleksandar obradovic (citat):

Citat :

hercog
............ i dvanaest
gostiju koji su sjedili za stolom u glas je uzviknulo:
- 'Sretan rođendan!'

Nije ti ni los odabir price hercog,..."rodjendanska",...ali gle cuda danas je neki drugi rodjendan
..KAKVA KOINCIDENCIJA....

ma nije on mislil na to!!

aleksandar obradovic (citat):

Citat :

hercog
............ i dvanaest
gostiju koji su sjedili za stolom u glas je uzviknulo:
- 'Sretan rođendan!'

Nije ti ni los odabir price hercog,..."rodjendanska",...ali gle cuda danas je neki drugi rodjendan
..KAKVA KOINCIDENCIJA....

Sory nisam mislio na to!
Tebi i svim pravoslavnim vjernicima na forumu želim sretan i blagoslovljen Božić!
Kristos se rodi!

Citat :

hercog
...Sory nisam mislio na to!
Tebi i svim pravoslavnim vjernicima na forumu želim sretan i blagoslovljen Božić!
Kristos se rodi!

VAISTINU SE RODI, HERCOG......ZIVI BILI

Prica jedne svece......slobodni prevod price A. L. BALLING-a
Zapalili ste me i gledate moje svetlo. Radujete se jasnoci i toplini koju darujem. Veselim se da smem goreti za vas.
Da nije tako lezala bih u nekoj kutiji bez koristi. Smisao dobijam tek potom sto izgorim.Ali, dobro znam, sto duze gorim, to
kraca postajem, to se vise blizim svome kraju. "Izgorela je", reci cete, a sto je ostalo bacicete.Znam, za mene postoje dve mogucnosti. Ili da ostanem u kutiji, u tami, ili gorenjem postajem kraca, dajem sve sto imam u korist svetla, a time dovodim samu sebe svrsetku.Ipak, lepse je ako smem nesto dati....... Vidite, isto je tako sa vama ljudima!
Ili se povucete, ostajete sami za sebe i sve je hladno i prazno, ili se priblizite ljudima i darujete im od svoje topline i ljubavi i onda vas zivot dobija smisao. Ali, znajte i to, da za ovo morate dati nesto od vas samih, nesto od vase radosti, od vase srdacnosti,ljudskosti, od vaseg smeha, mozda nesto i od vase tuge. I ne treba bojazjivo da razmisljate o tome kako da sacuvate sami sebe. Mislim da samo onaj koji druge veseli, postaje sam veseliji. Samo onaj koji je svetlo drugima, sam ce primiti svetlo.Sto vise gorite za druge, to ce svetlije biti u vama samima.
Mnogi su ljudi samo zato tmurni i neraspolozeni, jer se boje biti ovde za druge, tuze se i neprestano gundjaju na teska vremena i zivot.
Jos uvek nisu shvatili ovo:
Jedno jedino svetlo koje gori, vise je i vrednije nego sva tama sveta. Dopustite dakle da vas malo ohrabrim, ja mala sveca


[You must be registered and logged in to see this image.]

uvod:Za svu decu koja su rodjena i prezivela 60-te , 70-te i 80-te .....a i za sve ostale Na kraju je pruka koja izricito kaze KAKO, a ne U KOM SISTEMU smo odrastali....
Prvo, preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes.U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima.Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i nismo piskili tada u krevet.
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolsulama.Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u
supermarketu. Delili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga.
Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada
bile pune secera ali nismo bili debeli zato sto smo se STALNO IGRALI NAPOLJUIzlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,zmurke, planova, klisa, klikera, partizana i nemaca, kauboja i Indijanaca, zaloga i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli,Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan. I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali seniz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naucili smo kako da resimo problem.Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.Nama nisu prodavali drogu ispred skole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,nikakve video igrice,nismo imali 99 kanala na televiziji(vec samo dva), nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere,internet....
MI SMO IMALI PRIJATELJEI MI SMO ISLI NAPOLJE DA SE DRUZIMO S NJIMA !
Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga.
Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!
Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!
Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kucu i jednu porodicu.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva. Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naucnike do danas.Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.I naucili smo da zivimo s tim !
I ti pripadas toj generaciji?
CESTITAM!

MOZDA CES ZELETI DA PODELIS OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SRECE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO STO SU "NOVO DOBA i NEKI LJUDI" POCELI DA ODREDJUJU KAKO TREBA DA SE ZIVI !
ZAO MI JE SVIH LJUDI KOJE SAM NEKADA POZNAVAO, A KOJI OVAJ TEKST NIKADA NECE MOCI PROCITATI !
mozda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vasoj deci da vide KAKO su njihovi roditelji odrastali

aleksandar obradovic (citat):

uvod:Za svu decu koja su rodjena i prezivela 60-te , 70-te i 80-te .....a i za sve ostale Na kraju je pruka koja izricito kaze KAKO, a ne U KOM SISTEMU smo odrastali....
Prvo, preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes.U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima.Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i nismo piskili tada u krevet.
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolsulama.Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u
supermarketu. Delili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga.
Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada
bile pune secera ali nismo bili debeli zato sto smo se STALNO IGRALI NAPOLJUIzlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,zmurke, planova, klisa, klikera, partizana i nemaca, kauboja i Indijanaca, zaloga i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli,Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan. I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali seniz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naucili smo kako da resimo problem.Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.Nama nisu prodavali drogu ispred skole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,nikakve video igrice,nismo imali 99 kanala na televiziji(vec samo dva), nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere,internet....
MI SMO IMALI PRIJATELJEI MI SMO ISLI NAPOLJE DA SE DRUZIMO S NJIMA !
Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga.
Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!
Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!
Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kucu i jednu porodicu.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva. Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naucnike do danas.Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.I naucili smo da zivimo s tim !
I ti pripadas toj generaciji?
CESTITAM!

MOZDA CES ZELETI DA PODELIS OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SRECE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO STO SU "NOVO DOBA i NEKI LJUDI" POCELI DA ODREDJUJU KAKO TREBA DA SE ZIVI !
ZAO MI JE SVIH LJUDI KOJE SAM NEKADA POZNAVAO, A KOJI OVAJ TEKST NIKADA NECE MOCI PROCITATI !
mozda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vasoj deci da vide KAKO su njihovi roditelji odrastali

Bravo!!Sve to je istina!!
Znali smo uživati u malim stvarima bili sretni i puni života.
Vrijeme nam je nudilo puno više moralnih vrijednosti a ateistička zajednica više podržavala(nesvjesno i spsurdno za vjernika ) istinske vrijednosti neg to danas čine sekularna društva čiji glasnogovornici punim ustima pričaju o kršćanskoj ili nekoj drugoj vjerskoj uljudbi a u stvarnosti je ne žive.
Imali smo uglavnom pozitivne uzore....za mali broj negativnih svi smo znali i klonili ih se!!
Danas deca na žalost ne traže i na nalaze pozitivne primjere..nego naprotiv nude im se sa stotine TVkanala ,interneta ili drugih sredstava priopćavanja samo negativno
Gura ih se u propast a oni ne prepoznaju jer im je to nametnuti stil života .,a za drugo ne znaju i ne žele znati.
Oni a po male i mi skup s njima živimo ropstvo modernog vremena!

moc majcine ljubavi

U plodnoj dolini podno Anda, zivelo je miroljubivo pleme.Jednog je dana grupa pljackasa koja se skrivala u planinama, napala selo.U otetom plenu naslo se i jedno dete,pa su i njega poveli sa sobom u planinu.Ljudi nisu znali kako da dodju do decaka, jer u stenovita bespuca nije vodio nikakav put,a ni tragova nije bilo.Ipak ,grupa najboljih ratnika je krenula da potrazi dete i da ga vrati kuci.Ratnici su pokusavali na jedan, pa na drugi nacin.....penjali se levom pa desnom stranom.Ni nakon nekoliko dana mukotrpnog hoda nisu daleko odmakli.Videvsi da su potpuno nemocni i da im je trud uzaludan,odlucise da se vrate u selo neobavljena posla....
Iznenada....ugledase decakovu majku koja je silazila sa planine koju oni nisu mogli preci.Na ledjima je u vreci nosila svoga sina.Kako je uspela
Jedan od ljudi iz grupe pozdravi je i rece:"Mi smo najjaci ljudi u selu, a ne mogosmo preci planinu.Kako si ti uspela?"
Zena slegnu ramenima i odgovori:"Nije to bilo vase dete...."...i srecna ode niz planinu

Citat :

General podpukovnik Aleksandar Obradović.!!

Iznenada....ugledase decakovu majku koja je silazila sa planine koju oni nisu mogli preci.
Na ledjima je u vreci nosila svoga sina.Kako je uspela
Jedan od ljudi iz grupe pozdravi je i rece:"Mi smo najjaci ljudi u selu, a ne mogosmo preci planinu.Kako si ti uspela?"
Zena slegnu ramenima i odgovori:"Nije to bilo vase dete...."...i srecna ode niz planinu

General potpukovniče Aleksandar Obradović.!!!

General podpukovniče,
imaš + sa moje strane za tu priću,
samo bi volio da upoznam tu ženu,
takva meni treba.!!!

Takve, Granicaru, postoje samo u pricama

Citat :

Stariji vodnik I klase Pera 84.!!

Takve, Granicaru, postoje samo u pricama.

Ne znam Stariji vodniče I klase Pera 84.!!
Možda kod kod nas da (Balkonu) he he he, takve nema.!!!
Ali mislim da bar kod tebe tj. u zemlji zalazećeg sunca toga ima kao što su ove žene iz:
anda, amazonke, inke, indijanke, sve neke močne žene.!!
Ja za ovu ženu od Generala potpukovnika Alaksandra Obradovića dajem svoju vojnu knjižicu i značku primjeran vojnik samo da je upoznam i da odigramo jednu partiju.... na karte.!!

Jel' za ovu iz price, il' za Obradovicevu zenu. Pojasni to malo, brate, da nebi radila sjekira,a sve "nesporazum"

Hi,hi,ha,ha ........ups

Hmmmmm......nece da radi sekira....vec prekomanda u mirovnu misiju na Ande.... za obadvojicu....

Citat :

Stariji vodnik I klase Pera 84.!!!

Jel' za ovu iz price, il' za Obradovicevu zenu. Pojasni to malo, brate, da nebi radila sjekira,a sve "nesporazum".

Citat :

Purger General Armije.!!

Hi,hi,ha,ha ........ups.

Citat :

General potpukovnik Aleksandar Obradović.

Hmmmmm......nece da radi sekira....vec prekomanda u mirovnu misiju na Ande.... za obadvojicu....

_________________
BONA FIDE..

Pa da vidim šta to piše.. .

Citat :

Vojnik Graničar.

Ne znam Stariji vodniče I klase Pera 84.!!
Možda kod kod nas da (Balkonu) he he he, takve nema.!!!
Ali mislim da bar kod tebe tj. u zemlji zalazećeg sunca toga ima kao što su ove žene iz:
anda, amazonke, inke, indijanke, sve neke močne žene.!!
Ja za ovu ženu od Generala potpukovnika Alaksandra Obradovića dajem svoju vojnu knjižicu i značku primjeran vojnik samo da je upoznam i da odigramo jednu partiju.... na karte.!!

Paaaa, ovajjjjjj, mislimmm, daaaaa, stariji vodnik I klase Pera 84, kada ima prvi let do zemlje zalazećeg sunca tj. do Anda.!!!

Misija otkazana.....

aleksandar obradovic (citat):

Misija otkazana.....

e sto mi je krivo. a ja taman nabavio knjigu da ucim Andski

GOTOV SAN

Povist ciloga muškog roda stane u dvi riči: GOTOV SAN.

Prateći tu konpliciranu evoluciju počnimo od njihovog ranog ditinjstva. Svaki je od njih vika iz zahoda: „Maaamaaaa, goootov saaan“, a šta je bija znak da mu mater triba doć obrisat da prostite guzicu.

Na taj zov i one najprisebnije ostave šta god čine i trk u zahod pomoć naprednon junioru.

Kad tamo negdi oko desete konačno nauču to sami radit, za par godina slijedi novo „gotov san“ razdoblje. A odnosi se na njihov seksualni život, u kojen in se tajminzi nikad ne poklapaju sa tajmingon partnerice.

Žena se taman uživi, kadli vrli majstor objavi „gotov san“, potpuno neopterećen činjenicon da nesritnica nije još ni na po puta.
Ako dotična ima majčinskih poriva, reć će mu „Bravo, dušo“, a ako ih nema, poslat će kvragu i njega i posal mu.

U poznijoj dobi te dvi magične riči najčešće izgovaraju kad ih uvati kakva benigna priladica ili gripa. Držu zabrinuto toplomjer ispo ruke, i ako in pokaže dvi crte iznad trisedan ipo, mrtvo ozbijno izjavu “Gotov san“.

S obziron da je, navodno, i Bog muškoga roda, baš se pitan šta je izjavija nakon šta je ono bija stvorija svit. Ako nije ima nikoga da ga pofali, ka da nije ništa ni učinija.

Marčelina / matejuška.blog.hr

Vezano za ovu pricu, secam se jedne lepe i pametne izreke koju sam cuo osamdesetih godina u Dalmaciji... "Covek i magarac su pametniji nego samo jedan covek!"

Neki dječak je hodao uz obalu rijeke i ugledao je krokodila zapletenog u mreži. Krokodil mu reče: Smiluj mi se i oslobodi me. Možda izgledam strašno, ali znaš, to nije moja krivnja. Takav sam stvoren. Ali, kakav god bio moj izgled, ipak imam majčinsko srce. Došao sam jutros ovamo u potrazi za hranom za svoje mlade i ulovio sam se u ovoj zamci. Dječak reče: Ah, kad bi ti došao pomoći ti bi me zgrabio i ubio. Krokodil odvrati: Zar misliš da bi to učinio svojem dobročinitelju i osloboditelju? I tako je krokodil uvjerio dječaka da ga oslobodi iz mreže, i dok ga je dječak oslobađao krokodil ga zgrabi. Ulovljen u krokodilove ralje dječak reče: Tako mi dakle vraćaš za moje dobročinstvo? Krokodil reče: Nije to ništa osobno, sinko. Takav je svijet, takav je zakon života.
Dječak se nije složio pa mu krokodil reče: Želiš li možda nekoga pitati da provjeriš? Dječak ugleda pticu koja je sjedila na obližnjem drvetu pa je upita: Ptico, govori li krokodil istinu? Ptica reče: Krokodil je u pravu. Pogledaj mene. Jednog sam se dana vraćala kući s hranom za svoje mlade ptiće. Zamisli moj užas kad sam ugledala zmiju kako puzi uz stablo ravno prema mojem gnijezdu. Bila sam potpuno bespomoćna. Zmija je proždirala moje mlade jednog po jednog. Vrištala sam i vikala ali ništa nije koristilo. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svijet. Vidiš? , reče krokodil. Ali dječak reče: Daj da pitam još nekog. Krokodil reče: U redu. Hajde, pitaj. Jedan stari magarac prolazio je uz obalu rijeke. Magarče! , reče dječak, Evo što krokodil kaže. Je li u pravu? Magarac reče: Krokodil je potpuno u pravu. Pogledaj mene. Radio sam i robovao svojem gospodaru cijeli svoj život, a jedva da mi je davao dovoljno da preživim. Sada kada sam star i beskoristan, pustio me je s uzde, i sada lutam po džungli čekajući da me zaskoči kakava divlja zvijer i privede mi život kraju. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svijet.
Vidiš? , reče krokodil, Idemo! Dječak reče: Daj mi još jednu priliku, zadnju priliku. Dopusti mi da pitam još jedan stvor. Sjeti se kako sam dobar bio prema tebi. I krokodil reče: Dobro. Tvoja zadnja prilika. Dječak ugleda kunića koji je onuda prolazio pa ga upita: Kuniću, jel' krokodil u pravu? Kunić sjedne i reče krokodilu: Zar si to zaista rekao? Krokodil reče: Jesam. Čekaj malo., reče kunić, Morat ćemo to raspraviti. Dobro., reče krokodil. Ali kunić reče: Kako ćemo raspravljati kad imaš dječaka u ustima? Pusti ga. I on bi također trebao sudjelovati u raspravi. Krokodil reče: Stvarno si pametan. Pobjeći će mi čim ga pustim. Kunić odvrati: Mislio sam da si razumniji. Ako pokuša pobjeći, možeš ga ubiti jednim udarcem svojega repa. U redu., reče krokodil i pusti dječaka. Čim ga je krokodil pustio, kunić poviče: Bježi! I dječak pobježe i spasi se. Kunić tada reče dječaku: Sigurno voliš krokodilovo meso, a i ljudi iz tvog sela sigurno bi voljeli dobar obrok. Nisi oslobodio krokodila do kraja. Veći dio njegovog tijela još je uvijek zamotano u mreži. Idi u svoje selo i dovedi sav narod, pa pripremite gozbu. I dječak učini točno tako. Ode u svoje selo i pozove sav narod. Došli su sa sjekirama, kolocima i kopljima, i ubiše krokodila. Došao je i dječakov pas, i kad je vidio kunića, stao ga je ganjati, i zadavi ga. Dječak je stigao prekasno, i kad je vidio kako kunić ugiba, reče: Krokodil je bio u pravu. Takav je svijet, takav je zakon života.

Toro mu skinuo junf