Kratke priče

Devojka:Idem na operaciju srca... jako se bojim!
Momak:Biće dobro ljubavi.
Devojka:Sada idem na operaciju, volim te jako!
Momak:(počne plakati) Volim i ja tebe... biće sve u redu mila!

Operacija je uspešno izvedena...

Devojka: Gde je on???
Majka: Zar ti nisu rekli ko ti je dao srce!

Ja cu kaplare, a sta drugo nego o ribolovu.(statisticke i jos neke podatke sam koristio iz tekstova Mise Djonica velikog zaljubljenika u prirodu i riibolov,)
ALASI(ribari)
Covek se ribolovom bavi od svog postanka.Najvise alasa koji su ziveli od ovog posla je bilo u Zemunu.I sada se ovim poslom bave tek njih nekolicina sa podrucja Beograda.Postoji podatak da je pre jednog veka bas u Zemunu bilo najvise alasa,odnosno preko 500 porodica su se bavile iskljucivo, ovim poslom.ALAS-recni ribar,je rec madjarskog porekla odomacena kod nas.Nemci sa Dunava su alase zvali-fisher.A ribari kazu,"alas nije covek,on je alas"Dunavski ribari po definiciji su bili individualci,radili su sami.Udruzivali su se jedino kada su radili posebnim alatima kad se lovi u Apatinu.Ranije je svaki pojedinac u grupi imao "svoj komun" i kuvao je za sebe,a u skorije vreme po nekoliko njih kuva zajedno , a za duzi posao na reci obavezan je kotlic.Od alasa se moza mnogo nauciti: kuvanje, specijaliteti,razne prirodne pojave,zivot zivotinja i riba.....
Vec sam rekao da je u davnije vreme kad su ljudi ziveli od ribarenja, najvise njih bilo u Zemunu i Beogradu, zbog Pancevackog rita koji je obuhvatao 40000 hektara pod vodom.Cak su i apatinski Nemci, poznati ribari, u sezoni lovili u Ritu.Ribari koji se nisu pridrzavali nepisanih pravila o lovu ribe proterivani su sa tog podrucja od strane drugih ribara.Ukoliko bi se usprotivili, dolazilo je do fizickog obracuna pa se govorilo da su ovi nelojalni ODNELI LITIJU,tj.dobili batine.
mozda nije kratka, ali verujem lepa prica

Potpisujem!

ali da cujemo i tvoju pricu o barbama....brodicama ....rivi...morskim pasima...

Ajd kad nađem malo vremena biće i koja slika

Neki se čovek zaustavio ispred cvećare kako bi naručio i poslao cveće za svoju majku, udaljenu 320 kilometara. Kada je izašao iz automobila primetio je uplakanu devojčicu koja je sedela na ivici trotoara. Upitao ju je u čemu je problem, a ona je odgovorila: “Htela sam da kupim crvenu ružu za mamu, ali nemam dovoljno novca.” Čovek se nasmešio i rekao: “Dođi, kupićemo ružu za tvoju mamu.” Naručio je cveće za svoju majku i kupio ružu devojčici. Na izlazu iz cvećare ponudio joj je da je odveze majci. Devojčica je rekla: “Prihvatam, ako možete. Povezite me.” Na to ga je vodila do groblja gde je položila ružu na svež grob. Čovek se vratio u cvećaru, opozvao isporuku, uzeo cveće koje je platio i odvezao se 320 kilometara do kuće svoje majke.

Ova prica je o vojniku koji se nakon nekoliko godina provedenih u ratu konacno vraca kuci svojoj porodici. Odmah nakon sto je saznao tu vest javio se svojim roditeljima.
- Mama, tata, vracam se kuci! Ali pre toga moram da vas zamolim za jednu uslugu. Imam prijatelja koga bih doveo sa sobom.
- Naravno, odgovorili su roditelji odusevljeni sto ce konacno nakon toliko godina videti svog sina. - Slobodno dovedi svog prijatelja, bili bismo srecni da ga upznamo.
- Postoji samo jedna stvar na koju moram da vas upozorim pre nego sto dodjemo. On je dosta tesko povredjen u ratu. Zgazio je na nagaznu minu i izgubi jednu ruku i jednu nogu. Medjutim, on nema gde drugde da ode, a ja zelim da dodje da zivi sa nama.
- Zao nam je sto to cujemo. Mozda bismo mogli da mu pomognemo da nadje gde ce ziveti.
- Ne, mama, tata, ja zelim da on zivi sa nama!
- Sine, ti ne razumes sta trazis od nas. Osoba sa takvim hendikepom bi bila ogromna obaveza za sve nas. Mi imamo nase zivote i sopstvene probleme i ne mozemo dozvoliti da takva stvar pocne da nas sputava. Mislimo da bi se ipak trebao vratiti kuci sam i zaboraviti na svog prijatelja. Snaci ce se on vec nekako.
U tom trenutku sin je prekinuo vezu. Roditelji ga vise nisu culi. Nekoliko dana kasnije, primili su poziv iz policije. Njihov sin je poginuo prilikom pada sa zgrade. Policija veruje da je samoubistvo u pitanju. Roditelji su otisli da identifikuju telo. Prepoznali su ga, ali na njihov uzas takodje su otkrili i nesto sto nisu znali. Njihov sin je imao samo jednu ruku i jednu nogu.

Započevši sliku "Tajna večera", Leonardo da Vinči se suočio sa velikim problemom: trebalo je naslikati Dobro-u Isusovom liku i Zlo-u liku Jude; prijatelja koji ga za vreme večere odlučuje izdati. Prekinuo je usled posla, dok ne pronađe savršene modele.
Jednog dana, slušajući crkveni hor, neki mladić mu se učinio stvorenim za lik Hrista. Pozvao ga je u svoj atelje, te izradio niz skica i studija njegovog lica.
Prošle su tri godine. "Tajna večera" bila je gotovo završena-a da Vinči još uvek nije pronašao zadovoljavajući model za Judu. Kardinal, odgovoran za uređenje crkve, počeo ga je pritiskati, tražeći da odmah dovrši fresku.
Nakon dugotrajne potrage, slikar je zapazio nekog prerano ostarelog mladića, u dronjcima, koji je pijan ležao u jarku. Zatražio je od svojih pomoćnika da ga odnesu u crkvu, jer više nije imao vremena da ponovo izradi skice.
Odrpanca su tamo odneli u besvesnom stanju; pomoćnici su ga održavali na nogama, dok je da Vinči preslikavao crte bezbožnosti, greha, sebičnosti, tako izražajne na njegovom licu.
Kad je dovršio, skitnica je-već donekle otrežnjen-otvorio oči i ugledao sliku pred sobom. Sa nevericom i tugom u glasu, izgovorio je: "Pa ja sam već video tu sliku!"
-"Kada?" - upita iznenađeno da Vinči.
-"Ima od tada tri godine, pre nego sam izgubio sve što sam imao. Život mi je tada bio sazdan od snova; pevao sam u crkvenom horu i jedan me je umetnik pozvao da mu poziram za lik Isusa."

*Znači, Dobro i Zlo imaju isto lice; sve zavisi od toga u kom će nas životnom razdoblju presresti na putu.


Iz romana "Demon i gospođica Prym" Paula Koelja

Sad je Vreme
Jednu malu devojcicu cesto su slali u podrum po krompir koji je trebalo pripremiti za veceru. Jednog dana dok je birala krompir, sisao je i njen otac u podrum
"Sta to radis?" - upitao je.
"Pokusavam da nadjem najsitnije krompire koje cemo iskoristiti za veceras. Krupnije i bolje krompire iskoristicemo kasnije."

Otac se smesio dok je iz njene ruke uzimao sud i sitan krompir izrucio nartag na gomilu.
"Ako tako postupas uvek cemo jesti samo sitan krompir. Izaberi najveci, najbolji krompir za danas, pa cemo uvek jesti najbolji krompir!"

Ono sto najbolje mozemo da ucinimo svojim bliznjima ne treba da cuvamo za neko buduce vreme. Ta buduca prilika mozda nikada nece doci. Ako se trudimo da sada zivimo najboljim zivotom i sada budemo ljudi dobre volje, onda nije potrebno da brinemo o tome da li cemo biti takvi i u buducnosti.
Izaberite sada samo ono sto je najbolje i uvek najbolje.

Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...

"Ovo je prica o dvojici drugara koji su se setali zajedno po pustinji.

Odjednom uz put su poceli da se raspravljaju, i jedan je udario drugog.
Udareni se osetio povredjen, ali bez reci napisao je ovo na pesku..."DANAS SAM DOBIO UDARAC OD MOG NAJBOLJEG DRUGA"

Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gde su odlucili da
se okupaju. Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio
kupajuci se, ali zivot mu je spasio onaj drugi.

Kad je dosao sebi taj sto se zamalo nije udavio, izgravirao je na jednom kamenu:
"DANAS MI JE NAJBOLJI DRUG SPASIO ZIVOT!"
Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je: "Kad
sam te udario ti si napisao na pesku, a sad graviras na kamen,

Zasto?"

Drugar mu je odgovorio:
"Kad neko napravi lose, to treba da zapisemo na pesku da bi
vetrovi izbrisali, ali kad neko uradi dobro, to treba da
izgraviramo na kamenu da nista ne moze da ga izbrise!"
NAUCI SE DA ZAPISUJES "RANE" NA PESKU, A "SRECU" UGRAVIRAJ NA KAMEN

Stara kraljica je na samrti svom sinu poklonila medaljon, uz sledece reci: "Dragi sine, kada ti bude najteze, kada mislis da se sve rusi oko tebe, kada ti se ucini da su ti sve ladje potonule, ti otvori ovaj medaljon. On ce ti pomoci da lakse prebrodis tu teskobu."
Kraljica je umrla, a godine su prolazile i mladi kraljevic je ziveo srecno i spokojno. Vreme mu je prolazilo u radosti i veselju, i nikako nije nailazio taj posebno tezak tenutak da bi on mogao da otvori medaljon. Sve vise i vise ga je mucilo sta pise u njemu i zato se jednom, u vreme svoje najvece srece, odlucio da ipak otvori i da vidi sta pise. Nasao je sledece reci: I ovo ce proci...
Posle izvesnih godina dosle su na red i nedace, ratovi, teska vremena. Tad je ponovo otvorio medaljon, i ponovo procitao: I ovo ce proci...

11 ljudi visi na sajli helikoptera: 10 miškaraca i jedna žena. Pošto sajla nije dovoljno jaka da izdrži 11 ljudi jedna osoba mora da odustane i skoči, jer će u protivnom svi da nastradaju. Niko nije hteo da se žrtvuje, sve dok nije jedina žena održala potresan govor i dobrovoljno se prijavila, jer su žene naviknute na ćrtvu, sve za muža i dete, žrtvuju se ceo život i ne dobijaju ništa za uzvrat... Kada je završila sa govorom, svi muškarci krenu da aplaudiraju...

Poenta: Nikad ne podcenjuj žensku pamet.

STARICA NA PLAŽI

Jedna porodica uživala je na plaži. Deca su se kupala u moru i pravila kule u pesku, kada se pojavila neka starica u prljavoj i iscepanoj odeći; njena seda i raščupana kosa vijorila se na vetru. Mumlajući nerazumljive reči, sakupljala je nešto iz peska i trpala to u kesu. roditelji su pozvali decu i rekli im da se klone ove starice. Kada je prošla pored njih, osmehnula im se, ali oni nisu uzvratili na njen pozdrav. Tek pred povratak, posle nedelju dana, doznali su da ta starica uvek skuplja komadiće stakla na plaži, da se deca ne bi posekla.

U drevnoj Indiji, jedan čovek osuđen je na smrt. Kada je kazna izrečena, pao je pred noge svog kralja i zatražio milost. »Gospodaru, ako mi poštedite život«, rekao je, »u roku od godinu dana naučiću vašeg konja da leti.«

»Privremeno si slobodan«, rekao je kralj. »Ali ako u roku od godinu dana konj ne poleti, presuda će biti izvršena.«

Kada su ga kasnije članovi porodice zabrinuto pitali kako misli da ostvari svoje obećanje, čovek je spokojno odgovorio: »Za godinu dana može da umre kralj, ili da umre konj, ili da umrem ja, a na kraju krajeva, možda taj konj stvarno i poleti!«

Došao je kraj svemu.
Planeta zemlja je ostala pusta.
Nigde ničega i nigde nikoga.

... a onda neko zakuca na vrata.

Bakšiš

Desetogodišnji dečak seo je u poslastičarnicu. Konobarica mu je prišla.
"Koliko kosta porcija sladoleda".
“50 centi” odgovorila mu je konobarica.Dečak je izbrojao svoje novčiće.
“A koliko košta ovaj sladoled u čašici ?”
Tada su u poslastičarnicu počeli da dolaze drugi gosti i konobarica je polako gubila strpljenje. “35 centi” grubo mu je odgovorila.
Decak je još jednom prebrojao novčiće i odvratio: “Donesite mi onda sladoled u čašici."
Konobarica mu je donela sladoled i račun. Dečak je pojeo svoj sladoled, platio račun na blagajni i otišao. Kad se konobarica vratila do stola da pokupi posude, počela je da plače. Na rubu tanjirića dečak je ostavio 15 centi bakšiša.
__________________

(Prepisao sa Facebook profila mog drugara akcijaša Senada Mahmutčehajića iz Zenice)

"Jadan je čovjek sine, koji mora barem jednom u danu reći nekome HVALA."

To su reči njegove rahmetli nene (pokojne bake), a on je ispod dodao: Tek sada shvatam
težinu tih riječi i zašto mi je to rekla.

Ribolov,pecanje.......za neke dosada,za nekoga ubijanje vremena,nekome hobi,ranije ozbiljan posao,za mene velika ljubav i hobi od ranog detinjstva.Naucen sam da se pridrzavam pisanih i nepisanih pravila,ali zadnjih 20ak godina ribokradice su ozbiljno desetkovale riblji fond verujem na rekama i moru podjednako.Evo zanimljivosti o prvoj jugoslovenskoj uredbi o ribarstvu.
Krajem 1939.godine,u "staroj Jugoslaviji" doneta je prva Uredba o ribarstvu.Do tada nije postojalo ama bas nikakvo ogranicenje ulova ribe,ni po velicini ni u vreme mresta.Na svim rekama Uredbom o ribarstvu odredjen je lovostaj, za sve vrste riba, u trajanju od 45 dana, a uvedena je i zabrana hvatanja sarana manjeg od 20cm, kao i soma, smudja i kecige manjih od30cm. ukoliko bi u ribarskoj barci inspekcija i zandari nasli samo jednu ribu ispod mere, pustao bi se ceo ulov u reku niz godina posle kazne su bile simbolicne medjutim sada je vec stvar pod kontrolom a sto se tice mora hajdemo PURGERU,MATRIX,SEGO.....

Stavila je još jedan jastuk pod glavu, usmerila svetlost lampe na knjigu i malo utišala muziku. Vazduh u toploj sobi je mirisao na "felce azzurra" shower gel.Tada je cula zvono.
Stajao je pokisao, promrzao i neobrijan, nikakav i niciji, u mracnom hodniku
"Mogu li da udem?"
"Jesi li ih kupio?" - pitala je coveka koji je trknuo da kupi cigare pre dve godine, cetiri meseca, pet dana i šesnaest sati.
Rezignirano se, kao, nasmešio: "Hoceš li me pustiti da udem da ti objasnim?"
Iz jakne, okacene u predsoblju, izvadila je sto dinara.
"Molim te, idi kupi i meni jedno paklo."

Lektor

Neko je ukrao list iz knjige, iz nekog dobrog, poznatog romana. Neko, ko je bio potpuno nepismen, svojim nepogrešivim njuhom procenio je da je baš taj list suvišan.
Pismenom coveku trebaju decenije da spozna delic suvišnosti, nepismenom je dovoljan sekund da ispravi grešku pismenog.
Recite mi, molim vas, kada bi se pismen covek, dosetio da u list od knjige, zamota jedan dobar cigar duvana

Jedan regrut dobio je zadatak da strazari na ulazu u kasarnu i ne propusta nikoga bez posebne propusnice.U jednom trenutku naisao je automobil u kome se vozio neki general, koji je naredio vozacu da ignorise strazu i prodje u kasaranu. Na to je regrut stao ispred vozila i spokojno se obratio generalu:

"Oprostite, nov sam u ovom poslu. U koga treba prvo da pucam - u vas ili u vaseg vozaca!"

Velicina se dostize kada zaboravimo rang onoga ko je iznad nas i kad se isto desi u vezi s onim ko je ispod nas.
Kada covek nije nadmocan u odnosu na ponizne, niti ponizan u odnosu na nadmocne

Bila jednom cetiri coveka, po imenu Svako, Neko, Biloko i Niko.
Trebalo je obaviti jedan vrlo važan posao i Svako je mislio da ce ga Neko obaviti. Biloko je to mogao uciniti, a Niko nije hteo . Neko se zbog toga naljutio jer je to bio posao za Svakoga. Svako je opet mislio da bi ga Biloko mogao obaviti, ali Niko nije shvatio da ga Neko ne želi obaviti. Na kraju je Svako krivio Nekoga, jer Niko nije ucinio ono što je mogao uraditi Biloko.

Potrazila je zena od svog duhovnika savet ,sta da radi ?
Vratio joj se covek posle 10 godina sa ratista. Sve to vreme zivela je u bedi i nemastini. Jedva sastavljala kraj sa krajem, decu sama odgajala uz to zaleci coveka za koga je mislila da je poginuo na ratistu.Najgora stvar je sto se on sve to vreme provodio i ziveo sa drugim zenama u luksuzu.
-Ako se vratio sa kajanjem sve mu oprostite- rece duhovnik!
Zena u cudu sva iznenadjena uzviknu:
-To nije moguce !
-Pa, dobro- rece duhovnik - vi ga onda ne volite dovoljno da bi mu oprostili.
-Naravno da ga volim, i to najvise na svetu, ali ne postoji ni jedna zena koja bi mu ovo oprostila i presla preko takvih stvari. Ako mi nadjete jednu zenu kojoj to ne bi bilo vazno ja cu mu sve oprostiti. Bilo koju zenu na svetu koja ce reci da nije vazno gde je bio odmah cu mu sve oprostiti.
Duhovnik se nasmeja i rece:
-Postoji jedna zena kojoj nije vazno gde je bio.
Sad se zena zbuni:
-Ne verujem, ko je ona?
-Njegova majka.- odgovori duhovnik

Domaci zadatak prvaka u jednoj osnovnoj školi u Užicu na temu "Crvenkapa".

"...Pošla Crvenkapa u šumu i zavrljala. Vrljala ona tako vrljala i trevi je vuk. Pita nju vuk: "Kud si pošla 'vuda, majku ti krvavu jebem..."

(Preporucuje se citanje naglas i u društvu!)

Nakon pregleda domacih zadataka uciteljica pita djaka da li je sam to uradio ili mu je neko pomagao; a djak kaže da mu je tata pomagao.

SAMO ZA STARIJE CLANOVE FORUMA 18+
Visi jabuka na grani, zrela, socna, pupasta, crvena.
Gleda je crv:
- Tako bi joj rado uš'o!
Pa gleda sa koje strane.
Vrabac gleda crva:
- Da li da ga pojedem ili da ga ne pojedem.?
Bolje malo on prvo da gricne one jabuke, da se malo podgoji, što da mi bude jedan zalogaj kad može da mi bude ceo obrok?
Vrapca gleda macka sa krova:
- Ih, kakav je žgoljav, bolje da sacekam da pojede crva, da se malo podgoji, pa cu onda da ga pojedem.
U tom razmišljanju macka se okliznu i pade u.... potok.


POUKA: Sto je duza predigra to je MACA vlaznija!!

Negde na Balkanu je, pocetkom 20-og veka, živela neka siromašna familija, muž, žena i njihov sin. Kad je momak imao 15 godina, oboje roditelja su mu umrli. Ostala mu je samo stara trošna kuca i 5 ovaca. Mali je jedva preživljavao od tih ovaca i povremenih nadnica po selu.
Kad je imao 16 godina pošao je na neku nadnicu i kad se vratio kuci imao je šta da vidi: u njegovoj torini vuk,a sve ovce poklane... Vuk je pobegao, mali je ostao da ocajava, tako sam na svetu i bez icega... Setio se komšije koji je pošao u Ameriku, pokupio šacicu stvari što je imao i zaputio se i on u obecanu zemlju.

Vratio se posle 50 godina, kao bogat covek, sa ženom, decom i unucima. Posetio je ruševinu u kojoj je nekad živio, zatim pošao u crkvu i zapalio po svecu za oca, za majku i za....... vuka.

aleksandar obradovic (citat):

Ja cu kaplare, a sta drugo nego o ribolovu.(statisticke i jos neke podatke sam koristio iz tekstova Mise Djonica velikog zaljubljenika u prirodu i riibolov,)
ALASI(ribari)
Covek se ribolovom bavi od svog postanka.Najvise alasa koji su ziveli od ovog posla je bilo u Zemunu.I sada se ovim poslom bave tek njih nekolicina sa podrucja Beograda.Postoji podatak da je pre jednog veka bas u Zemunu bilo najvise alasa,odnosno preko 500 porodica su se bavile iskljucivo, ovim poslom.ALAS-recni ribar,je rec madjarskog porekla odomacena kod nas.Nemci sa Dunava su alase zvali-fisher.A ribari kazu,"alas nije covek,on je alas"Dunavski ribari po definiciji su bili individualci,radili su sami.Udruzivali su se jedino kada su radili posebnim alatima kad se lovi u Apatinu.Ranije je svaki pojedinac u grupi imao "svoj komun" i kuvao je za sebe,a u skorije vreme po nekoliko njih kuva zajedno , a za duzi posao na reci obavezan je kotlic.Od alasa se moza mnogo nauciti: kuvanje, specijaliteti,razne prirodne pojave,zivot zivotinja i riba.....
Vec sam rekao da je u davnije vreme kad su ljudi ziveli od ribarenja, najvise njih bilo u Zemunu i Beogradu, zbog Pancevackog rita koji je obuhvatao 40000 hektara pod vodom.Cak su i apatinski Nemci, poznati ribari, u sezoni lovili u Ritu.Ribari koji se nisu pridrzavali nepisanih pravila o lovu ribe proterivani su sa tog podrucja od strane drugih ribara.Ukoliko bi se usprotivili, dolazilo je do fizickog obracuna pa se govorilo da su ovi nelojalni ODNELI LITIJU,tj.dobili batine.
mozda nije kratka, ali verujem lepa prica

Ovo je prica za Vojnika granicara :i Purgera i Mladena i sve ribolovce ,verujem da ce uzvratiti isto lepom pricom sa mora

.Kada kupite racunar, onda imate pravo na pomoc od strane prodavca ukoliko nešto ne radi kako je ocekivano, ili ne radi uopšte.
Naprimer, ispostavi se da ne radi tastatura. Uzmete telefon, okrenete broj tehnicke podrške i oni Vam pomognu da rešite problem, ili kažu da donesete neispravan uredjaj.
Dakle... zvoni telefon..
Korisnik
Moja tastatura ne radi uopšte.
Tehnicka podrška
Da li ste sigurni da je kabl od nje ukljucen u kompjuter?
.Korisnik
Nisam. Ne mogu da vidim zadnju stranu kompjutera.
Tehnicka podrška
Uhvatite tastaturu sa obe ruke, i napravite deset koraka unazad.
Korisnik
Dobro.
Tehnicka podrška
Da li je i tastatura pošla unazad sa Vama?
Korisnik
Da, jeste.
Tehnicka podrška
Dobro, to znaci da kabl od te tastature nije ukljucen u racunar. Ima li tu negde pored Vas još neka tastatura?
Korisnik
Da tacno, evo ovdje je jos jedna. Eeee... Pa ova je dobra! Radi!!

aleksandar obradovic (citat):

Negde na Balkanu je, pocetkom 20-og veka, živela neka siromašna familija, muž, žena i njihov sin. Kad je momak imao 15 godina, oboje roditelja su mu umrli. Ostala mu je samo stara trošna kuca i 5 ovaca. Mali je jedva preživljavao od tih ovaca i povremenih nadnica po selu.
Kad je imao 16 godina pošao je na neku nadnicu i kad se vratio kuci imao je šta da vidi: u njegovoj torini vuk,a sve ovce poklane... Vuk je pobegao, mali je ostao da ocajava, tako sam na svetu i bez icega... Setio se komšije koji je pošao u Ameriku, pokupio šacicu stvari što je imao i zaputio se i on u obecanu zemlju.

Vratio se posle 50 godina, kao bogat covek, sa ženom, decom i unucima. Posetio je ruševinu u kojoj je nekad živio, zatim pošao u crkvu i zapalio po svecu za oca, za majku i za....... vuka.

Perice jel mozes da potvrdis ovu pricu
OD PLAVUSE GLUPLJI SU SAMO-BANKARI

Udje plavusa u banku grada New Yorka i potrazi sluzbenika za pozajmice.Kaze mu da ide u Evropu poslovno na dve nedelje,i da zeli pozajmiti 5.000 dolara.Sluzbenik joj odgovori da za to treba ostaviti nekakvu garanciju, pa plavusa izvadi kljuceve svog novog Rolls Rojcea, parkiranog na ulici ispred banke.Bankar izvrsi proveru dokumenata, i slozi se da uzme auto kao polog za pozajmicu.
Predsednik banke i njegovi zaposleni su se vrlo dobro nasmejali na racun plavuse,jer je iskoristila svoj 250.000 dolara vredan Rolls kao garanciju za pozajmicu od 5.000.dolara.Zatim sluzbenik banke odveze Rolls u bankarsku podzemnu garazu i parkira ga tamo.
Dve nedelje kasnije,plavusa se vrati,isplati pozajmljenu sumu i jos plati naknadu od 15,41.dolara,kao proviziju za pozajmicu. Sluzbenik joj kaze,"Gospodjice,jako smo sretni sto smo poslovali sa Vama,i sto je ova transankcija protekla vrlo glatko,ali smo malo zbunjeni.Dok ste bili odsutni,proverili smo Vas,te smo saznali da ste multimilionerka.Ono sto nas zbunjuje je,zasto ste se mucili sa pozajmljivanjem 5.000 dolara.?"
Plavusa odgovori: "A gde bih u New Yorku ,mogla parkirati ovakav svoj auto na dve nedelje za samo 15,41.USA dolara".

Cetiri svece

Cetiri svece su polagano gorele ...
Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.

Prva sveca je rekla:
"Ja sam MIR ... ljudi me ne uspevaju sacuvati ... nema potrebe
da gorim, mislim da cu se ugasiti." I odmah se ugasila.

Druga sveca rekla je:
"Ja sam VERA ... nazalost mnogi ljudi imaju povrsnu veru i
ja ih ne zanimam ... nema smisla da gorim i dalje ... "
Tek sto je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treca sveca je zalosno progovorila:
" Ja sam LJUBAV ... nemam vise snage ... ljudi cesto
zaboravljaju na mene ... I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je uslo dete ...
" Sta je to ... ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja."
I rekavsi to, pocelo je plakati.

Tada se oglasila cetvrta sveca:
" Ne boj se ... dokle ja gorim, moci cemo da upalimo ostale
svece......ja sam NADA"

Želim da se vratim u doba...
-Kada sam odluke donosio s eci, peci, pec...
-Kada su se greške ispravljale nakon jednostavnog: ponovi!
-Kad se u raspravama o "ishodu trke" pričalo o tome ko brže trči...
-Kad je za novac bio odgovoran bankar u Monopolu...
-Kad je hvatanje svitaca bila celovečernja zabavna aktivnost...
-Kad nije bilo čudno imati dva ili tri najbolja prijatelja...
-Kad se starim smatrao svako iznad dvadesete...
-Kad je mreža na teniskom igralištu bila savršene visine za igranje odbojke, a za pravila nije niko brinuo...
-Kad je najgora stvar što si mogao dobiti od suprotnog pola bila vaš...
-Kad ti niko nije bio lepši od mame...
-Kad su ožiljci zarastali poljupcima...
-Kad se svaki odlazak u grad završavao kupovinom nove igračke...
-Kad su vrtoglavice i valljanja po podu bili izazvani golicanjem...
-Kad je najveća neprijatnost bila čekanje hoće li te izabrati u ekipu...
-Kad su ti starija braća bila najveći mučitelji i najveći zaštitnici...

Kažu da je Bog sišao na zemlju sa Sv Petrom.
I dugo su hodali zemljom,umorni i gladni. Naidoše na decka ,koji je cuvao ovce i izlezavao se pod drvetom.
Bog mu pride i pita da mu pokaze put do prvog sela posto su bili gladni i zedni... Decko onako u lezecem stavu samo im nogom pokaže i uputi ih...
Nakon par km naidoše na devojku ,koja je isto cuvala ovce. Kad ju je Bog upitao za pomoc,ona se podigla i ostavila ovce i dopratila ih do sela i svoje
kuce te ih nahranila....siti odoše dalje..
Nakon nekog vremena Sv Petar upita Boga, kome si namijenio onako drago i milo devojce, puno milosrda za pomoc?
A Bog mu odgovori.......
....onom pastiru sto je ležao ispod drveta.

Aco,odlične su ti priče,pogotovo ova zadnja,hehehe,kad dođem na forum uvijek provjerim jel si bacio koju novu,

Slaviša Makso (citat):

Aco,odlične su ti priče,pogotovo ova zadnja,hehehe,kad dođem na forum uvijek provjerim jel si bacio koju novu,

karikature su mu jos bolje

Zivio, Obradovicu!

pera84 (citat):

karikature su mu jos bolje

Zivio, Obradovicu!

Tek sad primjetio karikature i stvarno su za preporuku,

Zdravi bili Petre i Slavisa....Pune su knjige a narocito NET,i prica i karikatura samo smo mi malo lenji Fino je procitati lepu pricu.
Pridruzite se .....

aleksandar obradovic (citat):

samo smo mi malo lenji

Hehehe,to sigurno,pogotovo ja a treba se i snalaziti po netu i izabrati ono dobro što tebi očito ide,

da više ne kenjam po topicu, pozdrav Aco

Tako posao jednog jutra ,jedan covek na posao, i usput svratio u pekaru i kupio vruc burek. Izadje, krene, i sretne coveka koji se vracao sa posla i
koji je nosio veknu taze hleba kuci.........I..... to bi bilo sve..... .....ovaj put...

Iz riznice kineskih mudrosti - pet saveta ženama:

1. Važno je pronaći čoveka koji će ti pomagati u teškim poslovima i koji će imati dobar posao.

2. Važno je naći pametnog čoveka, obrazovanog i duhovitog, koji će te znati nasmejati.

3. Važno je naći čoveka na kojeg se uvek možeš osloniti, u kojeg uvek možeš imati poverenje, koji te nikada neće lagati.

4. Važno je naći čoveka koji će biti dobar u krevetu, koji će uživati vodeći ljubav s tobom.

5. Važno je da se ova četvorica ne poznaju...

SUSRET
- Zdravo!
Klimam glavom i otpozdravljam. Odakle poznajem ovog čoveka? Trenutak zbunjene tišine sakrivamo rukovanjem.
- Pa gde si ti?
Sležem ramenima.
- Evo
Ispašću glup ako se odmah ne setim. Prisećam se likova iz mladosti, škole, sa posla... ne ide, ne prepoznajem ga. A on i dalje drži usta razvučena u osmeh i gleda me pravo u oči.
- Jel' radiš, a? Ima posla, ima...
- Pa eto, ima.
Možda bih umeo da započnem neki pametniji razgovor kad bih znao o čemu, ali nigde u sećanju ne mogu da pronađem ovog čoveka. Menjam mu boju zuba iz žute u belu, sklanjam mu brkove, vraćam mu kosu na teme, gomilu kose, ali prosto ne ide. Valjda će reći nešto što će mi razrešiti misteriju... Neće, samo ćuti i kezi se kao da ima facijalni grč. Pokušavam drugu taktiku. Gledam u daljinu, pa na sat, pa opet u daljinu... pomeram se jednu stopu u smeru u kome sam išao pre nego što me je zaustavio. Ne vredi, nema nameru da se otkači.....
- šta ti radi brat?
Tako dakle. Otvara novu temu, o familiji. Ako ovo prihvatim, gotov sam. Trenutak je da pređem na brutalne metode.
- Nemam ja brata, ja imam sestru.
- Ama brat tvoj, Brana.
- Nemam brata, imam sestru, zove se Lidija.
Ne znam odakle mi pade na pamet baš ovo ime, ali uspelo je. Konačno je skinuo idiotski osmeh sa usana. Fiksirao me je još trenutak, a onda je moja podvala počela da deluje.
-Jel' si ti Voja? -
- Ne.
- Nisi Voja?
- Nikad nisam bio Voja.
- Izvinite...
- Ništa.
Ostao je zbunjen kad sam se okrenuo i nastavio svojim putem. Sad neka malo on prebira po sećanju. Prljava igra, ali je bar rezultat nerešen. Jedan - jedan, i to na njegovom terenu.

Bilo jednom jedno dete koje se pripremalo doci na svet. Jednog dana ono ... upita Boga:
- "Gospodine, rekli su mi da ces me sutra poslati na Svet, ali ja sam tako sitan i nemocan, kako cu ziveti tamo?"
...Bog odgovori:
-... "Od svih andjela izabrao sam jednog za tebe. On ce te cekati i stititi. Svaki dan ce ti pevati i smesiti se. Tako ces ti osetiti njegovu ljubav i bices sretan."
- "Dobro, kako cu ih razumeti kad mi nesto kazu,kada ne znam njihov jezik?" - zapita dete.
- "Andjeo ce ti govoriti najlepse i najsladje reci koje ces moci cuti na svetu i pazljivo i sa ljubavlju naucicete pricati."
- "Cuo sam da na Zemlji ima dosta losih ljudi, ko ce me stiti?" - zabrinuto nastavi dete.
Bog se nasmesi i kaze...
- "Tvoj ce te andjeo uvek stiti, pa bilo to i po cenu njegovog vlastitog zivota."
Dete pogleda Boga i molecivim glasom kaze:
"Ali ja sam veoma tuzan sto Te vise necu moci videti."
- "Tvoj ce ti andjeo uvek pricati o meni i naucicete putevima koji vode do mene."
Tada u raju nastade tisina i glasovi sa Zemlje doprese do njega. Dete shvati da treba ici pa postavi posljednje pitanje:
- "Gospodine, ako sad moram ici, molim Te, reci mi kako se zove moj andjeo"
Bog odgovori s velikim osmehom: - "Nije vazno kako se zove, ti ces ga zvati MAMA”.

Mala ptica je letela na jug nosena vetrom. Postalo je jako hladno, pticica se smrzla i pala na zemlju, na veliko polje. Dok je lezala na zemlji, prisla joj je krava i spustila nesto balege na nju. Dok je smrznuta pticica lezala u gomili kravlje balege, shvatila je kako joj je postalo toplo. Balega je u stvari otkravila! Lezala je tako topla i srecna, pa je od radosti pocela da peva. Prolazeci tuda, macka je cula pticiju pesmu i prisla da to istrazi. Prateci zvuk, macka je otkrila pticu ispod gomile kravlje balege, a zatim ju je spretno izvukla napolje i pojela!
poenta price:
1. nije svako ko te uvaljuje u go*na tvoj neprijatelj
2. nije svako ko te iz go*ana vadi tvoj prijatelj
3. a kada si u velikim go*nima, drzi jezik za zubima!

Čule životinje u šumi da medo ima listu za ubijanje.
Svi se uplašili pa napokon uzvikne jelen da to više ne može podneti i da ide pitati medu je li to tačno.
“Medo čujem da imaš listu za ubijanje.”-“Imam.”
“Jesam li ja na toj listi?”-“Jesi.”
Sutradan jelena nađu mrtvog.

Drugi se ohrabri vuk i ode medi.
“Medo čujem da imaš listu za ubijanje.”-“Imam.”
“Jesam li ja na toj listi?”-“Jesi.”
Sutradan i vuka nađu mrtvog.

Sledeći dan se zeko pokupi i ode kod mede.
“Ej medo, jesam li ja na toj tvojoj listi?”-“Jesi zeko.”
“A jel bi me mogao brisati sa te liste?”-“Može, nema problema.”............. KOMUNIKACIJA JE SVE

[You must be registered and logged in to see this image.]


nikkzygirl

Jedan pas je nešto važno ili nevažno zgrešio u kući, a zatim u strahu odlutao, ili se nekako izgubio... Elem, posle nekoliko dana pas je pronađen i vraćen vlasniku, ili se već nekako, ofucan sam vratio.
Vlasniku je bilo drago, što se pas srećno vratio i što je ponovo sa njim, pa je u potpunosti zaboravio da je bio ljut na njega. Međutim, pas je po dolasku samo lunjao i kunjao po kući bez hrane i odmora. Zabrinuti čovek se konačno obratio veterinaru i ovaj saslušavši priču, reče vlasniku da smota novine i odalami psa po zadnjici par puta, pa će sve biti u redu. Čovek bi začuđen, ali posluša.
I tako se dogodi čudo i pas bi izlečen i ponovo veseo i raspoložen.


Računi su ponovo bili čisti.

Nema slicajnosti, jer ko "vjeruje u slucajnosti u Boga ne vjeruje"-Sv.Vladika Nikolaj
Covek i zena nisu mogli imati decu.Zive u Svajcarskoj i kako je on bio dobar i posten radnik kod nekog Svajcarca koji nije imao nikoga na svetu,Svajcarac
koji je bio vec star, prepisa mu sve svoje imanje i ovaj preko noci posta vrlo bogat covek.
Medjutim nije se dalo da ima dece....Zena nije mogla izneti trudnocu ni par meseci.Tako je tesko podnosila to saznanje da je na kraju zavrsila u psihijatrijskoj ustanovi.On slomljen,dodje kuci u Bosnu na odmor, i slucajno sazna da u okolini Banja luke,postoji porodica sa mnogo dece i sa nikakvim uslovima za zivot.Pomisli........Kakav je to zivot, ja imam sve a nemam nista, a oni imaju samo brige i probleme.I spakuje se ,napuni auto svim i svacim,i podje da potrazi porodicu.Kad je stigao ,rece, da od tog dana on vodi brigu o njima i sta god im treba od njega da traze.U povratku cu vest da je zena izasla iz bolnice,vrati se u Svajcarsku i ona posle par meseci opet zatrudni.On je naravno ispricao sta je uradio kuci a ona ga zamoli da opet odu zajedno,iako je njena trudnoca bila pod znakom pitanja,i tako i ucinise i opet svega odnese siromasnoj porodici.
I........posle nekog vremena rodi se zdrava devojcica,a potom i zdrav decak.I dan danas oni se brinu o toj porodici i samo u tome vide da su nekako
od Boga izmolili svoju vlastitu porodicu.Na neki nacin oni su zahvalni toj porodici na svojoj.

PRICA IZ ZIVOTA

Sokrat je slovio za mudraca. Jednog dana ga potraži neki covek i reče:
''Znaš li šta sam sve čuo o tvome prijatelju?''
'Trenutak.'' odgovori Sokrat. ''Pre nego sto mi ispričaš voleo bih da prodjes jedan brzi test. Da li si to što mi želiš reći prosejao kroz tri sita?''
''Tri sita?''
''Da.'' odgovori Sokrat. ''Pre nego sto mi ispričaš neke stvari o drugome, dobro je da uzmeš malo vremena i proseješ ono što mi želiš reći. To nazivam test od tri sita! Prvo je sito Istine. Jesi li proverio da li je istina ono sto mi želiš ispričati?''
''Ne, pa i nisam. Nisam video, samo sam čuo kako pričaju.''
''Dobro! Ne znaš da li je to istina. Probajmo ponovo: pokušajmo prosejati drugačije, sad ćemo uzeti sito Dobrote. Ono što mi želiš ispričati o
prijatelju, je li nešto dobro?''
''Ne, baš suprotno! Čuo sam kako se tvoj prijatelj loše poneo prema drugima.''
''Dakle,'' nastavi Sokrat, ''želiš mi ispričati loše stvari o prijatelju, a nisi siguran jesu li istinite. To i nije baš ohrabrujuće! Još uvek možeš proći test,
jer je ostalo još sito Koristi. Je li korisno da mi ispričaš sve što je moj prijatelj uradio?''
''Korisno? Pa i ne verujem da bi ti to moglo koristiti.''
''Dakle,'' zaključi Sokrat, ''ono što mi želiš ispričati nije Istina, ni Dobro, ni Korisno, pa zašto bi mi onda pričao. Ne želim ništa znati od onoga što si mi
hteo ispričati, i tebi će biti bolje da sve to zaboraviš.''

Svako godisnje doba ima svoje lepote.....Ali ljudi kad dodje ova zima........ Kad ce prolece....



"Kad dođe vreme da se u šest sati posle podne može čitati bez druge svetlosti sem dnevne - za mene počinje pravi život, dobra polovina godine.
To vreme počinje prvih dana aprila i traje otprilike do početka oktobra.Lepa svetlost!......".

IVO ANDRIC