Granični vod 66 graničnog odseka Maribor

E onda nije ta Snežana. Ipak ljepo ime ljepe cure. Ako trebaš šta iz Celja, ja sam tu, samo piši na privat.

Hvala ti Druže

konjevodac (citat):

E onda nije ta Snežana. Ipak ljepo ime ljepe cure. Ako trebaš šta iz Celja, ja sam tu, samo piši na privat.

Vidim da si ti iz Celja bio u Štipu u vojsci. U mojoj četi u Mariboru bio je sličan slučaj, samo koji kilometar drastičniji, naime čovek je bio iz Đevđelije.
Još nešto vezano za mesto služenja vojnog roka, kada sam išao po poziv, referent u opštini me pita, "Štip ili Maribor", rekoh "Maribor". I evo me na podforumu "Slovenija" umesto "Makedonija".

Ja sam dobio Štip zbog toga, što sam odbio Bileču.

halo 92 (citat):

konjevodac (citat):

E onda nije ta Snežana. Ipak ljepo ime ljepe cure. Ako trebaš šta iz Celja, ja sam tu, samo piši na privat.

Vidim da si ti iz Celja bio u Štipu u vojsci. U mojoj četi u Mariboru bio je sličan slučaj, samo koji kilometar drastičniji, naime čovek je bio iz Đevđelije.
Još nešto vezano za mesto služenja vojnog roka, kada sam išao po poziv, referent u opštini me pita, "Štip ili Maribor", rekoh "Maribor". I evo me na podforumu "Slovenija" umesto "Makedonija".

Jedan još 15-ak kilometara drastičniji a mislim da dalje nije ni mogao, kod mene na karauli Špičnik je bio vojnik iz Đevđelije, pa to je daleko da dalje ne može, 1083 km Gevgelija-Špičnik cestovna udaljenost.
A ja sam mislio da sam daleko Zenica-Špičnik 468 km

Kako rekoh te davne osamdeset osme zima je bila izuzetno blaga .Mislim da sam video samo jedan sneg u Mariboru. Dakle bila mi je jedna topla zima , hehe , a tamo negde u Februaru ja  pomoćnik dežurnog , sedim celu noć u hladnom i dosta promajnom hodniku i osećam da neće biti dobro . Ujutro sam morao u stacionar , tempratura ogromna grlo gori ajd na lečenje .Tamo u sobi me dočeka vojnik , ne sećam se nažalost imena , koji je već skoro mesec dana u stacionaru .Folira čovek i ne krije to , čak mi predlaže da mu pravim društvo.Sve bi to bilo u redu do jednog dana kada sam slučajno video i čuo da su u jednoj sobi vojnici koji imaju šugu .Teško njima pomislim i tada vidim kako one tacne za obroke samo ovlaš obrišu a pomešaju se sa tacnama na kojima obeduju i ti jadni vojnici.Smučilo se meni , bila je nedelja , naprasno sam ozdravio , temperaturu sam "naštelovao" i nekako ubedim doktora da me pusti .Kaže on ako je neko dole da ti da uniformu slobodan si.Mislim se ja , pa iako nije sutra ujutro idem što dalje od stacionara a i Srebrena lisca je pa bi mogao da odem da pogledam.Nisam svakako nikad do tada bio na Pohorju. Pada sneg gladamo na tv-u sve spremno ja jedva čekam jutro. Dođe i to jutro dobijem otpusni  list izađem napolje i neznam gde sam , napolju nekakav jugo duva vode po pisti kao more , nigde snega .A moje Pohorje , čujem otkazano skijanje .Te godine se vozilo negde u Austriji. Svega tog se možda i ne bi sećao da mi tog ponedeljka nije bio rođendan.Nastaviće se

šepa (citat):

Jedan još 15-ak kilometara drastičniji a mislim da dalje nije ni mogao, kod mene na karauli Špičnik je bio vojnik iz Đevđelije, pa to je daleko da dalje ne može, 1083 km Gevgelija-Špičnik cestovna udaljenost.
A ja sam mislio da sam daleko Zenica-Špičnik 468 km

E pa sad, ako ćemo "u sitna crevca" i ovaj čovek iz moje generacije je prekomandovan na neku karaulu, ne sećam se tačno koju (neka bude Brezovnik ).

konjevodac (citat):

Ja sam dobio Štip zbog toga, što sam odbio Bileču.

To je kao u onom vicu, oglas u novinama: "menjam vartburg za trabant, šifra: govno za govno"

zeljoni (citat):

Evo stidim se
hehehe, To je bio jedan od retkih luksuza kod Slađe.
Zato nismo smeli da ložimo one male peći duže od 9h .
Ako bi to Sladojević video morali bi po pesak pa lepo gasi i onda očisti peć.
Pa se onda tuširaj koliko hoćeš hehe

Zeljoni.
Kad smo kod luksuza ovo te moram pitati.
Te 1988 godine dok si bio u kasarni "Tone Tomšič" u graničnom vodu i kada ste dobivali SDO, kako ste jeli one hladne, masne konzerve.?
Jeste li i za njih spremiti za jelo imali neki luksuz ili ste ih jeli onako hladne, masne, skorene, tvrde i nikakve.
Ono jedeš ti njega a jede i on tebe.

Samo ako bih se tog dana zadesili negde na reonu neke od karaula.Napisao sam negde da je u prizemlju naše zgrade bio pozadinski granični vod . Jeste da nismo bili u najboljim odnosima , zbog ljubomore, upravo smo od njih dobijali malo "luksuzne" hrane za vreme ZDO dana .Oni su naime imali magacin pun kojekakve hrane , od svežih jaja do konzervi praške šunke . Njihov zadatak je bio snadbevanje karaula hranom , municijom , odećom i ostalim stvarima . Mi smo uglavnom jeli one mesne nareske , i dan danas ih volim, a konzerve samo jeli kad baš nema ništa drugo. Još jedna zanimljivost , kada bi se vratili u kasarnu a ručak ili doručak je prošao , imali smo pravo da idemo u menzu gde su nam čuvali naše obroke.

A da ja pitam tebe , nisam to pročitao još ni na jednoj temi , jel istina da je Josip Broz  bio pritvoren baš u vašoj zgradi . Ili je to bila smo jedna legenda .

zeljoni (citat):

Samo ako bih se tog dana zadesili negde na reonu neke od karaula.
Napisao sam negde da je u prizemlju naše zgrade bio pozadinski granični vod .
Jeste da nismo bili u najboljim odnosima , zbog ljubomore, upravo smo od njih dobijali malo "luksuzne" hrane za vreme ZDO dana .
Oni su naime imali magacin pun kojekakve hrane , od svežih jaja do konzervi praške šunke .
Njihov zadatak je bio snadbevanje karaula hranom , municijom , odećom i ostalim stvarima .
Mi smo uglavnom jeli one mesne nareske , i dan danas ih volim, a konzerve samo jeli kad baš nema ništa drugo.
Još jedna zanimljivost , kada bi se vratili u kasarnu a ručak ili doručak je prošao , imali smo pravo da idemo u menzu gde su nam čuvali naše obroke.

Zeljoni.
Da mi se bilo te 1988 godine u kasarni "Tone Tomšič" najesti spasio bi se.
I dan danas kad se sjetim toga iscrpljivanja i gladovanja, zategnem na hlačama remen-kaiš da mi hlače ne padnu.!
Ha ha ha ha ha ha....

Ja sam otišao sa sedamdeset pet  šest  , i uz sav taj napor , trčanje , ustajanje "pre petlova" , dobio nekih deset kg. Sad posle skoro trideset godina rado bih na Jna dijetu hehe, sad htedo reći  vagam 120 .

zeljoni (citat):

Ja sam otišao sa sedamdeset pet  šest  , i uz sav taj napor , trčanje , ustajanje "pre petlova" , dobio nekih deset kg.
Sad posle skoro trideset godina rado bih na Jna dijetu hehe, sad htedo reći  vagam 120 .

Ja mislim da ja sada imam oko 105 - 110 kilograma.
Koliko sam imao tada u kasarni ne mogu se sjetiti ali se vrlo dobro mogu sjetiti da sam bio gladan..!

Jeli se u tvoje vreme pričalo da je baš u vašoj zgradi bio pritvoren Josip Broz Tito ili je to samo legenda .Pardon mislio sam da ova porika nije prošla , molim admina da je ukloni

zeljoni (citat):

Jeli se u tvoje vreme pričalo da je baš u vašoj zgradi bio pritvoren Josip Broz Tito ili je to samo legenda .Pardon mislio sam da ova porika nije prošla , molim admina da je ukloni

Ne znam koga pitaš, ali da se ne baci, u moje vreme niko to nije pominjao i ovo sada prvi put čujem.
U svakom slučaju bi bilo zanimljivo da izneseš malo više podataka. I na koju zgradu konkretno misliš?

zeljoni (citat):

Jeli se u tvoje vreme pričalo da je baš u vašoj zgradi bio pritvoren Josip Broz Tito ili je to samo legenda .Pardon mislio sam da ova porika nije prošla , molim admina da je ukloni

Koja zgrada???

zeljoni (citat):

Jeli se u tvoje vreme pričalo da je baš u vašoj zgradi bio pritvoren Josip Broz Tito ili je to samo legenda .Pardon mislio sam da ova porika nije prošla , molim admina da je ukloni

Zeljoni.
Da je u kasarni "Tone Tomšič" u zgradi u kojoj je bila smještena 1 i 2 četa bio pritvoren Josipa Broza Tito, prvi put čujen sada od tebe.!?

Vojnik Graničar (citat):

zeljoni (citat):

Samo ako bih se tog dana zadesili negde na reonu neke od karaula.
Napisao sam negde da je u prizemlju naše zgrade bio pozadinski granični vod .
Jeste da nismo bili u najboljim odnosima , zbog ljubomore, upravo smo od njih dobijali malo "luksuzne" hrane za vreme ZDO dana .
Oni su naime imali magacin pun kojekakve hrane , od svežih jaja do konzervi praške šunke .
Njihov zadatak je bio snadbevanje karaula hranom , municijom , odećom i ostalim stvarima .
Mi smo uglavnom jeli one mesne nareske , i dan danas ih volim, a konzerve samo jeli kad baš nema ništa drugo.
Još jedna zanimljivost , kada bi se vratili u kasarnu a ručak ili doručak je prošao , imali smo pravo da idemo u menzu gde su nam čuvali naše obroke.

Zeljoni.
Da mi se bilo te 1988 godine u kasarni "Tone Tomšič" najesti spasio bi se.
I dan danas kad se sjetim toga iscrpljivanja i gladovanja, zategnem na hlačama remen-kaiš da mi hlače ne padnu.!
Ha ha ha ha ha ha....

Ta SDO pakovanja meni uopšte nisu bila loša, osim onog kupusa sa ovčetinom, a spageta sa ćuftama u paradajz sosu se i dan-danas sećam. Mi smo te obroke podgrevali ispred ložišta na onim velikim pećima u spavaonicama. I uopšte, hrana je bila zadovoljavajuća, to ipak nije elitni restoran i tu ne rade profesionalni kuvari od ugleda. Što bi se reklo, od koga je i za koga je, dobro je. Bilo je par loših jela, već ranije spomenuti bezukusni pasulj, zatim ona kuvana odvratna slanina za doručak i možda još nešto. Mislim da je veći problem bio što nije bilo crnog luka, nego SDO.

Kada smo došli u Maribor pisao sam da nije bilo vojske , sa ono malo vojnika smo se upoznali i išli smo negde u podrume družeći se sa pivom . Tada sam čuo da je gledajući od izlaza iz moje zgrade levo , je navodno bio Tito pritvoren . Pitanje sam postavio Graničaru. Zna li se uopšte čemu su služile te zgrade u vreme pre prvog svetskog rata .

4.08.1928 god Josip Broz je uhapšen na nekim demonstracijama i osuđen na pet godina zatvora. Početkom 1929 odveden u Lepoglavu na izdržavanje kazne . Negde početkom 1931 iznenada biva prebačen u kaznionicu u Mariboru , poznatu kao najgora u Jugoslaviji . Tu je izdržao celu kaznu .                                                                                                                                             Izvor Wikipedija.                                                                                                                                                                                                                                                                                            E sad jeli to baš zgrada u našoj kasarni nisam siguran , samo znam da su nam stariji vojnici rekli za ovaj podatak [You must be registered and logged in to see this image.]

zeljoni (citat):

4.08.1928 god Josip Broz je uhapšen na nekim demonstracijama i osuđen na pet godina zatvora. Početkom 1929 odveden u Lepoglavu na izdržavanje kazne . Negde početkom 1931 iznenada biva prebačen u kaznionicu u Mariboru , poznatu kao najgora u Jugoslaviji . Tu je izdržao celu kaznu .                                                                                                                                             Izvor Wikipedija.                                                                                                                                                                                                                                                                                            E sad jeli to baš zgrada u našoj kasarni nisam siguran , samo znam da su nam stariji vojnici rekli za ovaj podatak [You must be registered and logged in to see this image.]

Iskreno govoreći, sumnjam da je kasarna u Melju ikada bila kaznionica. S obzirom na to kako je zidana i kakve su prostorije, od podruma do tavana, pre bih rekao da je tu uvek bila kasarna. Gledajući zgrade, ta zgrada koju pominješ, je  građena  u sito vreme kao i zgrada naspram nje, u kojoj je bila smeštena 3.četa (u ovoj prvoj su bile 1. i 2.), a ostale zgrade su očigledno kasnije sazidane. Na svakom spratu postoje velike prostorije, koje se nikako ne uklapaju u formu malih zatvorskih ćelija, a one manje prostorije su isto tako suviše velike da biu bile zatvorske ćelije. Podrum je većim delom neuređen, sa zemljanim podovima, sa takođe velikim prostorijama, tako da ne mislim da je to bio zatvor. Možda neko na forumu zna gde je bila mariborska kaznionica, na internetu se pominje da ju je iznajmio neki mesar.

Vojnik Graničar (citat):

zeljoni (citat):

Jeli se u tvoje vreme pričalo da je baš u vašoj zgradi bio pritvoren Josip Broz Tito ili je to samo legenda .Pardon mislio sam da ova porika nije prošla , molim admina da je ukloni

Zeljoni.
Da je u kasarni "Tone Tomšič" u zgradi u kojoj je bila smještena 1 i 2 četa bio pritvoren Josipa Broza Tito, prvi put čujen sada od tebe.!?

Tito je robijao deo robije u Mariboru (1931-1934), ali ne u kasarni u Melju. Ona je oduvek bila samo kasarna (pre toga parni mlin ).

Tito je bio u muskoj kaznionici Maribor [You must be registered and logged in to see this link.]

Dakle barem smo saznali da nismo služili u bivšoj mučionici ,Kemo svaka čast pravi si specijalac.

zeljoni (citat):

Dakle barem smo saznali da nismo služili u bivšoj mučionici ,Kemo svaka čast pravi si specijalac.

Da je Tito bio zatvaran u kasarni "Tone Tomšič" u Mariboru mislim da bi komunistička partija Jugoslavije na prikladan način označila da se to dogodilo tada, u toj zgradi na tom mjestu, itd....
Ali kako vidiš netko je tebi rekao da je to bilo u Mariboru ali očito nije znao gdje je to bilo pa je "pukao" da je to bilo u toj kasarni.

zeljoni (citat):

Samo ako bih se tog dana zadesili negde na reonu neke od karaula.
Napisao sam negde da je u prizemlju naše zgrade bio pozadinski granični vod .
Jeste da nismo bili u najboljim odnosima , zbog ljubomore, upravo smo od njih dobijali malo "luksuzne" hrane za vreme ZDO dana .
Oni su naime imali magacin pun kojekakve hrane , od svežih jaja do konzervi praške šunke .
Njihov zadatak je bio snadbevanje karaula hranom , municijom , odećom i ostalim stvarima .
Mi smo uglavnom jeli one mesne nareske , i dan danas ih volim, a konzerve samo jeli kad baš nema ništa drugo.
Još jedna zanimljivost , kada bi se vratili u kasarnu a ručak ili doručak je prošao , imali smo pravo da idemo u menzu gde su nam čuvali naše obroke.

Zeljoni.
Ovo si mi nekako graničarski preskočio.
Kako ste jeli te konzerve koji su bili hladni, masni i tako neukusni.!
Da mi je te 1988 godine u kasarni "Tone Tomšič" bilo naći neku peć da konzervu podgrijem spasio bi se.!
Onakvu neukusnu sam ja jeo nju a ona je jela mene, ha ha ha ha ha...

Vojnik Graničar (citat):

Zeljoni.
Ovo si mi nekako graničarski preskočio.
Kako ste jeli te konzerve koji su bili hladni, masni i tako neukusni.!
Da mi je te 1988 godine u kasarni "Tone Tomšič" bilo naći neku peć da konzervu podgrijem spasio bi se.!
Onakvu neukusnu sam ja jeo nju a ona je jela mene, ha ha ha ha ha...

Pa zar u spavaonocama 1988. niste imali one velike kaljeve peći, bile su visoke nešto preko 2 metra, obložene zelenom keramikom?

Zar vas niso nikad naučili kako koristiti pastu za čizme i s njom pogrijati konzervu.

Vojnik Graničar (citat):

Zeljoni.
Ovo si mi nekako graničarski preskočio.
Kako ste jeli te konzerve koji su bili hladni, masni i tako neukusni.!
Da mi je te 1988 godine u kasarni "Tone Tomšič" bilo naći neku peć da konzervu podgrijem spasio bi se.!
Onakvu neukusnu sam ja jeo nju a ona je jela mene, ha ha ha ha ha...

halo 92 (citat):

Pa zar u spavaonocama 1988. niste imali one velike kaljeve peći, bile su visoke nešto preko 2 metra, obložene zelenom keramikom?

Ni jedna soba u 2 četi nije imala niti jednu peć.
Osim toga bilo je ljeto.
A da smo i imali peć nismo je imali sa čime naložiti.

konjevodac (citat):

Zar vas niso nikad naučili kako koristiti pastu za čizme i s njom pogrijati konzervu.

Konjovodac.
To bi onda bila čađava i smrdljiva konzerva.
Zamisli da 100 vojnika jedne četa zapali na 10-ak minuta te paste za čišćenje cipela.!?
Izgledalo bi kao da si zapalio kotač od automobila.!

Vojnik Graničar (citat):

Ni jedna soba u 2 četi nije imala niti jednu peć.
Osim toga bilo je ljeto.
A da smo i imali peć nismo je imali sa čime naložiti.

Mi smo se snalazili na razne načine, pošto je bila zima, a peći su se ložile (u 1. četi su bile peći), mi smo otvarali vrata i na početku ložišta stavljali otvorene konzerve i podgrevali ih. Par puta se desilo da neko ubaci neotvorenu konzervu u peć, šta je bilo posle toga možeš da zamisliš. Redovna "aktivnost" na poligonu je bilo loženje vatre, na kojoj smo podgrevali konzerve ili pekli neku odvratnu masnu salamu, što bi joj svakako poboljšalo ukus. Znali smo i za foru sa pastom za obuću, ali što ti kažeš, mnogo je smrdelo, pa ti se ogadi konzerva. Pa mi smo i na Pohorju, kada su nam rekli da od klope nema ništa dok ne nabacamo dovoljno snega na stazu, ložili vatru, grejali se i podgrevali konzreve iz sopstvenih crnih fondova. Očigledno je da to kada imaš komandira čete "alkosa" ima i dobrih strana, jer nikada nije sa vojskom.

Vojnik Graničar (citat):

Vojnik Graničar (citat):

Zeljoni.
Ovo si mi nekako graničarski preskočio.
Kako ste jeli te konzerve koji su bili hladni, masni i tako neukusni.!
Da mi je te 1988 godine u kasarni "Tone Tomšič" bilo naći neku peć da konzervu podgrijem spasio bi se.!
Onakvu neukusnu sam ja jeo nju a ona je jela mene, ha ha ha ha ha...

halo 92 (citat):

Pa zar u spavaonocama 1988. niste imali one velike kaljeve peći, bile su visoke nešto preko 2 metra, obložene zelenom keramikom?

Ni jedna soba u 2 četi nije imala niti jednu peć.
Osim toga bilo je ljeto.
A da smo i imali peć nismo je imali sa čime naložiti.

Nemoguće, bile su peći, pa došao sam samo 4 mjeseca poslije tebe ali od maja do septembra se ne loži pa ih nisi primjećivao.Mi smo ložili ali nije bilo praksa podgrijavati konzerve.Peći su bile male od livenog željeza, takve su kod nas zvali "kraljica", ne znam da li je to fabrički naziv ali i danas takve peći nazivaju isto.Pisao sam jedanput o tome kako sam išao po drva u neku kasarnu u gradu, a drva i ugalj su u melju bili smješteni pored kupaonice.Privilegiju da peć koriste i za nešto drugo osim grijanja imali su desetari,onaj ludi Nuhanović, koji je otkuhavao čarape u konzervi. Kad je ishrana u pitanju kao i mnoge druge stvari Melje i karaula su bile neuporedivi

Vojnik Graničar (citat):

konjevodac (citat):

Zar vas niso nikad naučili kako koristiti pastu za čizme i s njom pogrijati konzervu.

Konjovodac.
To bi onda bila čađava i smrdljiva konzerva.
Zamisli da 100 vojnika jedne četa zapali na 10-ak minuta te paste za čišćenje cipela.!?
Izgledalo bi kao da si zapalio kotač od automobila.!

Mi smo u Štipu 1983 skoro 2 meseca u zimi jeli sve na terenu, jer su renovirali kuhinjo. Na terenu je bilo to super. Pa makar je bila konzerva črna izvana, iznutra je bila topla in jako okusna.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U zimu 80/81 u spavaonicama su bile peći vrlo slične ovoj po obliku i veličini, svetlozelene boje. Osim za podgrevanje konzervi, služile su i za sušenje najčešće šinjela, ali i ostale odeće (čarapa, na primer). Naravno i za grejanje prostorije.

šepa (citat):

Kad je ishrana u pitanju kao i mnoge druge stvari Melje i karaula su bile neuporedivi

Zar vi na karaulama niste imali mogućnost da sami podgrejete ili skuvate nešto u kuhinji? Da li ste mogli da založite vatru napolju i da podgrejete konzerve?

halo 92 (citat):

šepa (citat):

Kad je ishrana u pitanju kao i mnoge druge stvari Melje i karaula su bile neuporedivi

Zar vi na karaulama niste imali mogućnost da sami podgrejete ili skuvate nešto u kuhinji? Da li ste mogli da založite vatru napolju i da podgrejete konzerve?

Naravno, ovo se odnosi na kasarnu. Na karauli si mogao sve naročito poslije 15.00 h kada komandir ode kući poslije radnog vremena. Ja sam redovno kuhao i pio kafu pa su i drugi to preuzeli, ponekad kad ti se ne sviđa obrok, ispržiš neke kobasice ili hrenovke sa jajima, kajgana itd.Nije bilo potrebno ložiti vatru napolju kad imaš plin, kuhar nije pravio probleme ako ostaviš čisto.Na karauli je pored redovnih obroka i marende, bio i jedan dodatni obrok mislim da je zvanični naziv bio "dopuna", a sastojao se od "Alpskog mlijeka" 1/2 litra, pola nareska i hljeb naravno.Ovaj obrok je ostavljan u trpezariji poslije večere za sve vojnike koji idu u patrolu, pa smo se sami posluživali prije ili poslije patrole, a svrha mu je kao što naziv kaže dopuna redovnih obroka zbog stalnih napora jer smo pješačili svaki dan najmanje 10 km, danju noću, po kiši suncu snijegu, planinski teren itd.

šepa (citat):

Kad je ishrana u pitanju kao i mnoge druge stvari Melje i karaula su bile neuporedivi

halo 92 (citat):

Zar vi na karaulama niste imali mogućnost da sami podgrejete ili skuvate nešto u kuhinji?
Da li ste mogli da založite vatru napolju i da podgrejete konzerve?

Halo 92.
Karaula je bila mila majka po tom pitanju za razliku od kasarne "Tone Tomšič".
U karauli nas je bilo 30-ak.
Nije bilo potrebe ložiti vatru negdje vani i grijati konzerve.
Kuhar stavi konzerve u lonac sa toplom vodom dok se ne ne zagriju i jedeš kao čovjek a ne kao svinja u kasarni onako skorene, masno hladno.
Nikad nikoga nisam u karauli "Ceršak" vidio da je na svoju ruku nešto pekao, kuhao i kuhinji.
Nije bilo potrebe jer smo imali dovoljno hrane.
U kasarni ni pribor za jelo nismo imali s čime da operemo.
A kad bi ga prali onda bi to radili u hladnoj vodi bez ikakvog sredstva za pranje posuđa i spužvice.

Vojnik Graničar (citat):

zeljoni (citat):

Samo ako bih se tog dana zadesili negde na reonu neke od karaula.
Napisao sam negde da je u prizemlju naše zgrade bio pozadinski granični vod .
Jeste da nismo bili u najboljim odnosima , zbog ljubomore, upravo smo od njih dobijali malo "luksuzne" hrane za vreme ZDO dana .
Oni su naime imali magacin pun kojekakve hrane , od svežih jaja do konzervi praške šunke .
Njihov zadatak je bio snadbevanje karaula hranom , municijom , odećom i ostalim stvarima .
Mi smo uglavnom jeli one mesne nareske , i dan danas ih volim, a konzerve samo jeli kad baš nema ništa drugo.
Još jedna zanimljivost , kada bi se vratili u kasarnu a ručak ili doručak je prošao , imali smo pravo da idemo u menzu gde su nam čuvali naše obroke.

Zeljoni.
Ovo si mi nekako graničarski preskočio.
Kako ste jeli te konzerve koji su bili hladni, masni i tako neukusni.!
Da mi je te 1988 godine u kasarni "Tone Tomšič" bilo naći neku peć da konzervu podgrijem spasio bi se.!
Onakvu neukusnu sam ja jeo nju a ona je jela mene, ha ha ha ha ha...

Hehehe pa baš tako kako si objasnio,

A na poligonu dok ste bili na obuci, da li ste ložili vatru i grejali konzerve ili pekli marendu?
(Mi smo u najlonskim kesama kao za zamrzivač dobijali salamu, debljine prsta, prilično masnu, pakovanu po 10 kom i to nam je bila marenda. Da bi malo poboljšali ukus, pekli smo je kao ražnjiće. Ali to je bila 80/81, možda je kasnije bilo drugačije.)

halo 92 (citat):

Vojnik Graničar (citat):

Zeljoni.
Ovo si mi nekako graničarski preskočio.
Kako ste jeli te konzerve koji su bili hladni, masni i tako neukusni.!
Da mi je te 1988 godine u kasarni "Tone Tomšič" bilo naći neku peć da konzervu podgrijem spasio bi se.!
Onakvu neukusnu sam ja jeo nju a ona je jela mene, ha ha ha ha ha...

Pa zar u spavaonocama 1988. niste imali one velike kaljeve peći, bile su visoke nešto preko 2 metra, obložene zelenom keramikom?

Ne , imali smo nekakve male uske pećke , jednu u učionici jednu u maloj spavaoni i jednu u velikoj spavaoni.

zeljoni (citat):

Ne , imali smo nekakve male uske pećke , jednu u učionici jednu u maloj spavaoni i jednu u velikoj spavaoni.

To znam, takve peći su bile u zgradi graničnog voda i kada sam ja tamo bio. Ovo se pitanje odnosilo na vreme obuke, na onu zgradu za koju si pitao da li je JBT u njoj bio na robiji. U toj zgradi i zgradi tačno naspram nje, koje su očigledno građene mnogo pre nego ostale zgrade u krugu kasarne, trebalo bi da su bile velike kaljeve peći, osim ako ih nisu izbacili između 1981 i 1988.

Ja sam u kaseti ,kad već pričamo  o hrani , imao teglu meda.Moj otac se bavio pčelama pa mi je svako malo slao med , mene to u početku nerviralo , a onda kada vam padne šećer , malo margarina , putera ili maslaca i celo prvo odeljenje graničnog voda jede hleb namazan medom, ako se nabavi još i mleka eto prave gozbe.Vrlo brzo sam zvao oca da pošalje novu isporuku meda Heehe. Sećate li se da se u kasarni Tone Tomšić koristila ona telefonska govornica tako što bih nazvali i pričekali da vas nazovu ,Naime čim sam došao  u Maribor rekli su mi da znaju broj od govornice i da ga dam svojima pa da me oni zovu.Jedini problem je bio zvono . nije se čulo te ste morali otprilike sačekati dok vas nazovu i uspostavi se veza.E dok nas je bilo stotinjak u celoj kasarni mogli ste zvati i pričati bez čekanja i gužve .Sa stizanjem cele jedne generacije mislim junske kasarna se napunila i mi više nismo skoro ni koristili tel. male su cifre bile pa se samo komuniciralo preko  uplatica novčanih normalno hehe.Nastaviće se

halo 92 (citat):

zeljoni (citat):

Ne , imali smo nekakve male uske pećke , jednu u učionici jednu u maloj spavaoni i jednu u velikoj spavaoni.

To znam, takve peći su bile u zgradi graničnog voda i kada sam ja tamo bio. Ovo se pitanje odnosilo na vreme obuke, na onu zgradu za koju si pitao da li je JBT u njoj bio na robiji. U toj zgradi i zgradi tačno naspram nje, koje su očigledno građene mnogo pre nego ostale zgrade u krugu kasarne, trebalo bi da su bile velike kaljeve peći, osim ako ih nisu izbacili između 1981 i 1988.

To bi trebalo da znaju Vojnik Graničar ili Šepa , oni su tu bili na obuci ja sam obuku završio u Celju sa radijatorima

Evo ga , vojna tajna.[You must be registered and logged in to see this image.]

Moji roditelji su takodje imali zapisan broj govornice u kasarni Slava Klavora.

Cini mi se da je bio petocifren, ne mogu se sa sigurnoscu setiti. Isto smo komunicirali kao u Melju; nazoves, prekines, drzis onu kuku za prekidanje veze rukom, i kad cujes brujanje u slusalici, otpustis rucnu

I kod nas je taj broj bio neka vrsta vojne tajne, bar je to tako progutalo nekoliko prvih fazana - dzombe su im tu tajnu odavale za po jedno pivo u kantini .

kod mene u slavonskoj pozegi je bio broj 055 72 780 .taj broj nikad nisam negde zapisao a evo i posle skoro trideset godina je ostao u secanju

vidan (citat):

kod mene u slavonskoj pozegi je bio broj 055 72 780 .taj broj nikad nisam negde zapisao a evo i posle skoro trideset godina je ostao u secanju

Mislio sam da se sve zaboravilo a onda čitajući po forumu razne teme , vraćaju se slike , uglavnom lepe

Jedne noći u idealno vreme , negde oko pola dva, utrčava pomoćnik dežurnog u malu spavaonu i tiho govori > ustaj vojsko uzbuna, da bi u velikoj spavaoni " zaurlao " naš zastavnik  USTAJ VOJSKO UZBUNA . Da spavaš najtvrđim snom probudio bi se  i uplašio , pogotovo prvih dva tri puta.Od tog trenutka do polaska iz kasarne imamo max 10 minuta .Treba se obući , uzeti kompletnu opremu , normalno namestiti krevete, otići u naš magacin i zadužiti svoj deo opreme, u mom slučaju dvogled za noćno osmatranje .Pre samog ulaska u pincgauere zastavnik izdaje naređenje na koji reon ide svako odeljenje , gde treba postaviti zasedu , koliko dugo i normalno zborno mesto koje je po pravilu 15-20 km udaljeno.Sve je to u redu odemo , rasporedimo se i onda čekanje , sami u tami .Ja sam se zabavljao gledajući ostale kako "ubijaju" vreme .Svi puše iako je strogo zabranjeno , grupišu se opet zabranjeno , govore glasno , smeju se ... E onda prođe glas stiže Slađo . Normalno ništa nije dobro urađeni za kaznu u Maribor pešice , skoro svaki put, osim baš kad je kiša.A ONDA : Oj krevetu čudna spravo ja ti kažem zdravo zdravo . Nastaviće se kao i uzbune

Jedno pitanje za vojnike iz kasarne Vojvoda Mišić : jel tu bio pritvor za "neću" hehe jel , za ne mogu se ide u stacionar

Nisam bio u Vojvodi Misicu, ali sam bio u Klavori...tu je bio pritvor; tu su izdrzavali kazne do 30 dana.

Pricalo se da ispod dezurane/strazare postoji neka soba za "hladjenje", tj kad nekog privedu pijanog i sl...mada, licno mislim da je to bilo u kasarni Vojvoda Misic - neka vrsta policijskog pritvora. U pritvoru Klavore su uglavnom samo sluzili kazne.

zeljoni (citat):

Jedne noći u idealno vreme , negde oko pola dva, utrčava pomoćnik dežurnog u malu spavaonu i tiho govori > ustaj vojsko uzbuna, da bi u velikoj spavaoni " zaurlao " naš zastavnik  USTAJ VOJSKO UZBUNA .
Da spavaš najtvrđim snom probudio bi se  i uplašio , pogotovo prvih dva tri puta.
Od tog trenutka do polaska iz kasarne imamo max 10 minuta .
Treba se obući , uzeti kompletnu opremu , normalno namestiti krevete, otići u naš magacin i zadužiti svoj deo opreme, u mom slučaju dvogled za noćno osmatranje .
Pre samog ulaska u pincgauere zastavnik izdaje naređenje na koji reon ide svako odeljenje , gde treba postaviti zasedu , koliko dugo i normalno zborno mesto koje je po pravilu 15-20 km udaljeno.
Sve je to u redu odemo , rasporedimo se i onda čekanje , sami u tami .
Ja sam se zabavljao gledajući ostale kako "ubijaju" vreme .
Svi puše iako je strogo zabranjeno , grupišu se opet zabranjeno , govore glasno , smeju se ...
E onda prođe glas stiže Slađo .
Normalno ništa nije dobro urađeni za kaznu u Maribor pešice , skoro svaki put, osim baš kad je kiša.
A ONDA : Oj krevetu čudna spravo ja ti kažem zdravo zdravo .
Nastaviće se kao i uzbune

Tako je i moju četu pješačenjem pokušavao kazniti i izmoriti komandir čete poručnik Marijan Šokec.
Kad bi u četi vojnici u alkoholiziranom stanju napravili nered onda nas poručnik natjera čistiti sobe, hodnik, WC itd...
Kad to nije upalilo onda poručnik ispred nas a mi za njim pješice na vrh brda Pohorje.
I to se ne bi penjali na brdo nekakvim stazama nego prečicom kuda i koze ne bi mogle proći.
I onda u pola Pohorja poručnik Marijan Šokec kaže: "Tko želi pušiti cigaretu može sada slobodno".!
A mi i bez cigareta ne možeš doći do zraka.
Uglavnom do vrha Pohorja nam je falilo oko 100 metara ali poručnik kaže: "Danas nećemo na vrh Pohorja to će mo drugom prilikom".!!!
Ta druga prilika nikada nije došla.
Otišli smo po karaulama Graničnog odsjela Maribor.