Granični vod 66 graničnog odseka Maribor

zeljoni (citat):

Dok smo obilazili reone naših karaula imali smo i zadatak da obilazimo i neko granično kamenje koje se nije nalazilo na samoj stazi kojom smo se kretali. Tako jedne prilike po naređenju našeg zastavnika prvo odeljenje dobije upravo takav zadatak .
Taj kamen se nalazio baš na nekom  nepristupačnom mestu te smo morali ići okolo .
E u tom "okolišanju" odosmo mi malo dalje od tog kamena , bilo nam je odmah sumljivo jer smo već petnaest minuta neuspešno pokušavali da ga nađemo .
Već smo i odustali i krenuli  nazad , tako smo bar mislili , kad ispred nas čovek popravlja traktor , a registracija austrijska.
Pa znali smo da ima i na našoj strani  traktora sa A tablama i nismo se baš nešto zabrinuli dok nam taj dobri čikica nije objasnio da smo debelo ušli u teritoriju Austrije .
Lepo on nas uputi prema Yugi i mi sretni idemo nazad , vidimo veliki znak da napuštamo Austriju a i iza znaka stoji naš zastavnik sa pištoljem u ruci .
Daj lozinku , odakle idete , bilo vrlo nezgodno .
Jao šta će biti majko mila , raport normalno , predavanje , o kazni da ne pričam , orjentacija u prirodi ovaj put na Pohorju , tri dana , da ne zalutamo opet .
Hehehe , nastaviće se

zeljoni (citat):

Polako , polako , nismo bili na  nepoznatom , nismo bili bez iskusnih vojnika , naš zastavnik znao je te predele kao svoj džep , nisam ovo ispričao da bih srušio ugled Graničnog voda kome sam pripadao , bio sam na mnogo drugih zadataka koji su bili izazvani mnogo gorim incidentima  vojnika koji nisu bili pripadnici GV čak ni graničari,  nije naj gora stvar slati vojnike na reon koji ne poznaju jer je ovo imalo za ishod mnogo revnosniji odnos prema službi .
M i smo i dalje obilazili sve reone i dolazili na ispomoć jer nam je to bila glavna zadaća.
A poseta Austriji kako kaže Šepa nekad vrag tera po svom , a i šta bi mi sad i o čemu raspravljali .

zeljoni (citat):

Negde sam već pisao da smo zaista provodili dosta vremena na reonima svih karaula .
Na nekim smo bili po više dana , kao na primer Špičnik i Šentilj naročito.
Sad kad bolje razmislim uvek smo bili u kombinaciji sa nekim sa karaule dok smo na reonu.
Kada smo izvodili vežbe normalno sami smo išli u patrole u zasede i šta smo već radili.
Odgovorno mogu reći da smo poznavali sasvim korektno sve reone , normalno statistički smo bili prisutniji na "prometnijim" reonima .
Dane i noći smo ostavili baš tada kad ste vi na karaulama mislili da sad baš nema nikoga na reonima .
Znam da smo par puta bili nešto dalje raspoređeni i gledali kako naši prijatelji sa karaula patroliraju.
Dok sam ja bio u GV bilo je što kažete svakojakih situacija , baš kako ih i opisujem , ali smo bili za razliku od vas pod vrlo strogim režimom.
Da je bilo propusta jeste , ali ovo je bila formacija sa vrlo jasnim zadatkom , pomoći graničarima u svakom momentu , kao u fudbalu klupa  rezervnih igrača , koja trenira isto kao i oni koji su u prvom timu hehe.
Na Šentilju sam proveo više od mesec dana , a na ostalim karaulama po desetak dana.

Zeljoni.
Kako god pisao i kako god se pravdao čitaj što sam napisao ovim velikim slovima:
PRIPADNICI JNA GRANIČNOG VODA 66 GRANIČNOG ODSJEKA MARIBOR SU ILEGALNO UŠLI U AUSTRIJU 1987/1988 GODINE SKUPA SA TOBOM.
I gotova prića o iskustvu i poznavanju terena i granične linije Graničnog odsjeka Maribor.
Niti si bio prvi, niti si bio zadnji koji je to uradio.
I ja bi se izgubio da su me poslali na neku od JNA karaula Graničnog odsjeka Maribor.
Ma koliko god ja tvrdio da bi se ipak snašao i da poznajem teren.

zeljoni (citat):

Dok smo obilazili reone naših karaula imali smo i zadatak da obilazimo i neko granično kamenje koje se nije nalazilo na samoj stazi kojom smo se kretali. Tako jedne prilike po naređenju našeg zastavnika prvo odeljenje dobije upravo takav zadatak .
Taj kamen se nalazio baš na nekom  nepristupačnom mestu te smo morali ići okolo .
E u tom "okolišanju" odosmo mi malo dalje od tog kamena , bilo nam je odmah sumljivo jer smo već petnaest minuta neuspešno pokušavali da ga nađemo .
Već smo i odustali i krenuli  nazad , tako smo bar mislili , kad ispred nas čovek popravlja traktor , a registracija austrijska.
Pa znali smo da ima i na našoj strani  traktora sa A tablama i nismo se baš nešto zabrinuli dok nam taj dobri čikica nije objasnio da smo debelo ušli u teritoriju Austrije .
Lepo on nas uputi prema Yugi i mi sretni idemo nazad , vidimo veliki znak da napuštamo Austriju a i iza znaka stoji naš zastavnik sa pištoljem u ruci .
Daj lozinku , odakle idete , bilo vrlo nezgodno .
Jao šta će biti majko mila , raport normalno , predavanje , o kazni da ne pričam , orjentacija u prirodi ovaj put na Pohorju , tri dana , da ne zalutamo opet .
Hehehe , nastaviće se

Zeljoni nego da mi krenemo dalje.
Ovo si mi nekako graničarski preskočio.!!!
Daj mi ovo objasni.
Zašto je komandir graničnog voda vadio pištolj.!?
Koja svrha toga i koja svrha traženja lozinke.!?
Naj kasnije lozinka se traži samo noću.
A u ovome tekstu nigdje ne vidim da si spomenio koje je doba dana bilo.

Predajem se , idemo dalje , u pravu ste , bila je povreda graničnog prostora Austrije , na sreću registrovanog samo ovde na forumu , za lozinkiu nemam odgovor . Da nije bilo sve tako ozbiljno i strogo skoro svako veče pobrinuo bi se niko drugi do Momir , vijnik koji je bio u pritvoru. Momir je imao gitaru i bio je pravi virtouz. Svirao nam je sve i svašta , a pre spavanja od Branka kockice : u svetu postoji jedno carstvo u kome caruje drugarstvo. Znao je da pogodi svakoga u žicu, pa tako jedne večeri našem drugu Slovencu za opkladu da će ga "naći" sa pesmom iznenadi i njega i sve nas .Neće te poverovati sa pesmom odakle si sele , jeli znao nešto više od nas ili ga je pratio , samo znam da nam je kasnije Slovenac pričao da mu je Baka iz Kraljeva i da ga je ona čuvala i često pevala tu pesmu . Hehe a Momir bećar stari ispriča nam da se njegova devojka družila sa sestrom od Slovenca i da je tako saznao za ovu priču. Pustite me da se sećam i setim ovih lepih priča bez povrede PS-a hehehe . Nastaviće se.

zeljoni (citat):

Predajem se , idemo dalje , u pravu ste , bila je povreda graničnog prostora Austrije , na sreću registrovanog samo ovde na forumu , za lozinkiu nemam odgovor .
Da nije bilo sve tako ozbiljno i strogo skoro svako veče pobrinuo bi se niko drugi do Momir , vijnik koji je bio u pritvoru.
Momir je imao gitaru i bio je pravi virtouz.
Svirao nam je sve i svašta , a pre spavanja od Branka kockice : u svetu postoji jedno carstvo u kome caruje drugarstvo.
Znao je da pogodi svakoga u žicu, pa tako jedne večeri našem drugu  Slovencu za opkladu da će ga "naći" sa pesmom iznenadi i njega i sve nas .
Neće te poverovati sa pesmom odakle si sele , jeli znao nešto više od nas ili ga je pratio , samo znam da nam je kasnije Slovenac pričao da mu je Baka iz Kraljeva i da ga je ona čuvala i često pevala tu pesmu .
Hehe a Momir bećar stari ispriča nam da se njegova devojka družila sa sestrom od Slovenca i da je tako saznao za ovu priču.
Pustite me da se sećam  i setim ovih lepih priča bez  povrede PS-a  hehehe .
Nastaviće se.

Bez obzira na sve što je išlo protiv Momira ipak je imao i neku svoju dobru stranu.
A to je njegova gitara, svirka i smisao za zabavu.
Pa neka netko kaže da se i ti "loši vojnici" nisu mogli iskoristiti na neki drugi način.!

zeljoni (citat):

Pustite me da se sećam  i setim ovih lepih priča bez  povrede PS-a  hehehe . Nastaviće se.

Samo se ti sećaj i piši kad već imaš o čemu i još si voljan da to podeliš sa nama.

Vojnik Graničar (citat):

zeljoni (citat):

Predajem se , idemo dalje , u pravu ste , bila je povreda graničnog prostora Austrije , na sreću registrovanog samo ovde na forumu , za lozinkiu nemam odgovor .
Da nije bilo sve tako ozbiljno i strogo skoro svako veče pobrinuo bi se niko drugi do Momir , vijnik koji je bio u pritvoru.
Momir je imao gitaru i bio je pravi virtouz.
Svirao nam je sve i svašta , a pre spavanja od Branka kockice : u svetu postoji jedno carstvo u kome caruje drugarstvo.
Znao je da pogodi svakoga u žicu, pa tako jedne večeri našem drugu  Slovencu za opkladu da će ga "naći" sa pesmom iznenadi i njega i sve nas .
Neće te poverovati sa pesmom odakle si sele , jeli znao nešto više od nas ili ga je pratio , samo znam da nam je kasnije Slovenac pričao da mu je Baka iz Kraljeva i da ga je ona čuvala i često pevala tu pesmu .
Hehe a Momir bećar stari ispriča nam da se njegova devojka družila sa sestrom od Slovenca i da je tako saznao za ovu priču.
Pustite me da se sećam  i setim ovih lepih priča bez  povrede PS-a  hehehe .
Nastaviće se.

Bez obzira na sve što je išlo protiv Momira ipak je imao i neku svoju dobru stranu.
A to je njegova gitara, svirka i smisao za zabavu.
Pa neka netko kaže da se i "loši vojnici" nisu mogli iskoristiti na neki drugi način.!

Loš vojnik ali dobar čovek , sećam se kada sam se skidao pita me Momir : Jaša oš mi ostaviti patike za basket , hehe , šangajke , ostale .

zeljoni (citat):

Loš vojnik ali dobar čovek , sećam se kada sam se skidao pita me Momir : Jaša oš mi ostaviti patike za basket , hehe , šangajke , ostale .

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zeljoni.
Daj mi ovo objasni.
Gdje je to on igrao košarku.
Što ja znam u kasarni "Tone Tomšič" u Mariboru nije bilo nigdje koša ni igrališta za košarku.!?

Vojnik Graničar (citat):

zeljoni (citat):

Loš vojnik ali dobar čovek , sećam se kada sam se skidao pita me Momir : Jaša oš mi ostaviti patike za basket , hehe , šangajke , ostale .

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zelčjoni.
Daj mi ovo objasni.
Gdje je to on igrao košarku.
Što ja znam u kasarni "Tone Tomšič" u Mariboru nije bilo nigdje koša ni igrališta za košarku.!?

Kako nije bilo? Kada se ide od moje zgrade prema tel. govornici je bio košarkaški teren desno od njega je bio odbojkaški . Derali smo po basketu svako popodne kad smo bili u kasarni , jedino kad je Slađo hteo da igra odbojku onda smo svi "naprasno" zavoleli odbojku. Ko bi sa vragom imao posla.

zeljoni (citat):

Kako nije bilo?
Kada se ide od moje zgrade prema tel. govornici je bio košarkaški teren desno od njega je bio odbojkaški .
Derali smo po basketu svako popodne kad smo bili u kasarni , jedino kad je Slađo hteo da igra odbojku onda smo svi "naprasno" zavoleli odbojku.
Ko bi sa vragom imao posla.

Zeljoni.
Vjeruj mi da se ne mogu sjetiti ni koša ni košarkaškog terena ni odbojkaškog terena.!?
Jednostavno to mi je isparilo iz glave.
Ne mogu se sjetiti ni da sam nekoga viđao te 1988 godine da igra te sportove.!????

Iskreno govoreći nije to baš tako blizu , vremenski, volim basket i ceo život sam basketaš , pa se sećam .Ali sam zato pozaboravljao milion drugih stvari . Da da tu je bio teren a tamo ispred jarbola za zastavu je bio teren za mali fudbal . Ja ne mogu da se setim kako je izgledala ulica od kasarne do nove Železničke stanice , kažem nove jer se tih godina gradila , a stara je bila na putu za Šentil ako i to nisam zaboravio hehe

zeljoni (citat):

Iskreno govoreći nije to baš tako blizu , vremenski, volim basket i ceo život sam basketaš , pa se sećam .Ali sam zato pozaboravljao milion drugih stvari . Da da tu je bio teren a tamo  ispred jarbola za zastavu je bio teren za mali fudbal . Ja ne mogu da se setim kako je izgledala ulica od kasarne do nove Železničke stanice , kažem nove jer se tih godina gradila , a stara je bila na putu za Šentil ako i to nisam zaboravio hehe

Da, da bio je teren za basket i mali fudbal ali 88/89 stajali su koši na terenu koji se ujedno koristio i za fudbal - ispred jarbola. Ispod onog koša koji je bio bliži jarbolu imala je Baterija svoje zborno mesto za postrojavanje. I da, igrala se košarka dosta često, skoro svake nedelje, naročito 89. Takodje i fudbal, samo su se vrata uklanjala radnim danima i bila su smeštena negdje pored kotlovnice. Odbojka se igrala jako, jako malo i skoro je nema u mojim sječanjima ali sigurno je bio teren i za odbojku, no mreža nije bila raspeta, skoro nikad, pa teren nije bio uočljiv u tu svrhu.

U "moje"vreme toga nije bilo. Samo su postojala dva rukometna gola, u veoma lošem stanju, koja smo postavljali na pistu ( da se razumemo, tada nije postojala ni pista, već utabano zemljište sa nekom žućkastom prašinom, ali ajde da kažemo da je to pista) za postrojavanje, gde su nam golovi bili jedan ispred kuhinje, a drugi naspram njega u veličini rukometnog igrališta. Pošto je "pista" bila malo pod uglom, imali smo jedinstevni teren uzbrdo/nizbrdo. Koševi su bili misaona imenica, a kakav je krug bio najbolje svedoči podatak da nigde nije postojao ni jedan jedini kvadratni metar betona, svuda utabana zemlja sa, već pomenutom, žutom prašinom. Naša rekreacija se uglavnom sastojala od igranja na male golove i to upravo ispred zgrade GV. Patike sam obuo samo dva puta, kada smo igrali dve košarkaške utakmice u nekoj sali, mislim da je bila neka osnovna škola, ali je sala bila manjih dimenzija, tako da su ekipe imale po četiri igrača (trojka se sa krila šutirala ako izađeš napolje, ), tako da sam ih razdužio skoro neupotrebljavane.
Čitam ovo što pišete i divim se vašem komforu koji ste imali samo nekoliko godina kasnije.

halo 92 (citat):

U "moje"vreme toga nije bilo. Samo su postojala dva rukometna gola, u veoma lošem stanju, koja smo postavljali na pistu ( da se razumemo, tada nije postojala ni pista, već utabano zemljište sa nekom žućkastom prašinom, ali ajde da kažemo da je to pista) za postrojavanje, gde su nam golovi bili jedan ispred kuhinje, a drugi naspram njega u veličini rukometnog igrališta. Pošto je "pista" bila malo pod uglom, imali smo jedinstevni teren uzbrdo/nizbrdo. Koševi su bili misaona imenica, a kakav je krug bio najbolje svedoči podatak da nigde nije postojao ni jedan jedini kvadratni metar betona, svuda utabana zemlja sa, već pomenutom, žutom prašinom. Naša rekreacija se uglavnom sastojala od igranja na male golove i to upravo ispred zgrade GV. Patike sam obuo samo dva puta, kada smo igrali dve košarkaške utakmice u nekoj sali, mislim da je bila neka osnovna škola, ali je sala bila manjih dimenzija, tako da su ekipe imale po četiri igrača (trojka se sa krila šutirala ako izađeš napolje, ), tako da sam ih razdužio skoro neupotrebljavane.
Čitam ovo što pišete i divim se vašem komforu koji ste imali samo nekoliko godina kasnije.

Ipak je ostala praksa, da se i u moje vreme na teren koji je bio ujedno i pista, stavljalo te rukometne gole, koje sam nazvao vrata. I mnogo su bili razklipani, pa bi čak mogli biti isti. 

Ali da, sve je tad kasnije več bilo asfaltirano i ne betonirano. A i pista prilično izravnana, da nije bila u koso. Što se patika tiče, svako jih je mogao dobiti u vojničkom klubu, ali niso bile bogzna šta, pa su neki imali svoje.

Inače u bateriji nije bilo tople vode, tako da je umivanje svakog dana - ljeti i zimi vršilo se hladnom vodom, osim jedno tjednom tuširanje u kupatilu sa toplim vodom, koji smo neki izborenim privilegijama mogli koristiti češče. Tako da nije bilo baš nekog velikog komoditeta i napredka od vremena tvog služenja.

Ispred zgrade GV bile su pešadijske prepreke , bilo je i nekog peska za skakanje u dalj.Jedne prilike , nemam pojma odakle su se stvorile , kugle za bacanje . Mi svi željni dokazivanja odmah organizujemo takmičenje . Moj prijatelj Zoran iz Bg je visok 195 , ja 190 i još par baš "jakih " nikako nismo mogli ući u prvih 10. Ovi " manji " su imali tehniku , ni blizu onoj pravih bacača ali mnogo bolju od nas. Tri dana smo bacali , bacali , a te kugle nisu nimalo lake . da smo se svi pokočili , nikada više nisam imao takvu upalu mišića .A kugle su nestale netragom , hehee joj

Četni evidentičar (citat):

Ipak je ostala praksa, da se i u moje vreme na teren koji je bio ujedno i pista, stavljalo te rukometne gole, koje sam nazvao vrata. I mnogo su bili razklipani, pa bi čak mogli biti isti. 

Ali da, sve je tad kasnije več bilo asfaltirano i ne betonirano. A i pista prilično izravnana, da nije bila u koso. Što se patika tiče, svako jih je mogao dobiti u vojničkom klubu, ali niso bile bogzna šta, pa su neki imali svoje.

Inače u bateriji nije bilo tople vode, tako da je umivanje svakog dana - ljeti i zimi vršilo se hladnom vodom, osim jedno tjednom tuširanje u kupatilu sa toplim vodom, koji smo neki izborenim privilegijama mogli koristiti češče. Tako da nije bilo baš nekog velikog komoditeta i napredka od vremena tvog služenja.

Kada padne jača kiša na pisti bi stvarala male potočiće, koji su opet na onoj zemlji stvarali male kratere, tako da je bilo pravo ludilo hodati po njoj, a kamoli trčati za loptom. Verujem da su to isti golovi/vrata, nije se bivša JNA baš nešto mnogo trudila oko sportskih aktivnosti vojnika. Jednom kupljeni, pa dok traju, traju.
To tuširanje je bilo "privilegija" svih, jednom nedeljno zimi, a dva puta leti. Barem su nama tako rekli kada sam došao u kasarnu. Pošto sam obuku imao u toku jeseni i zime, ne znam šta se leti dešavalo. Dok sam bio na "92" koristio sam kupatilo kada mi je bilo potrebno. Kada si stari vojnik niko te ništa ne pita, samo uđeš sa nekom grupom vojnika i okupaš se.

halo 92 (citat):

Četni evidentičar (citat):

Ipak je ostala praksa, da se i u moje vreme na teren koji je bio ujedno i pista, stavljalo te rukometne gole, koje sam nazvao vrata. I mnogo su bili razklipani, pa bi čak mogli biti isti. 

Ali da, sve je tad kasnije več bilo asfaltirano i ne betonirano. A i pista prilično izravnana, da nije bila u koso. Što se patika tiče, svako jih je mogao dobiti u vojničkom klubu, ali niso bile bogzna šta, pa su neki imali svoje.

Inače u bateriji nije bilo tople vode, tako da je umivanje svakog dana - ljeti i zimi vršilo se hladnom vodom, osim jedno tjednom tuširanje u kupatilu sa toplim vodom, koji smo neki izborenim privilegijama mogli koristiti češče. Tako da nije bilo baš nekog velikog komoditeta i napredka od vremena tvog služenja.

Kada padne jača kiša na pisti bi stvarala male potočiće, koji su opet na onoj zemlji stvarali male kratere, tako da je bilo pravo ludilo hodati po njoj, a kamoli trčati za loptom. Verujem da su to isti golovi/vrata, nije se bivša JNA baš nešto mnogo trudila oko sportskih aktivnosti vojnika. Jednom kupljeni, pa dok traju, traju.
To tuširanje je bilo "privilegija" svih, jednom nedeljno zimi, a dva puta leti. Barem su nama tako rekli kada sam došao u kasarnu. Pošto sam obuku imao u toku jeseni i zime, ne znam šta se leti dešavalo. Dok sam bio na "92" koristio sam kupatilo kada mi je bilo potrebno. Kada si stari vojnik niko te ništa ne pita, samo uđeš sa nekom grupom vojnika i okupaš se.

Prema Rasporedu dnevnog radnog vremena bilo je i ljeti, isto kao u zimskom periodu tuširanje samo jednom nedeljno, a bogami i u praksi. Sva razlika između ljeti i zimi je bila u tome što se je ljeti izvodilo jutranje vežbanje do pojasa go, a zimi se moglo u podkošulji - osim ako nije dežurni oficir ocjenio, da je dosta toplo i naredio je vežbanje do pojasa golo i zimi.

Često je bilo vežbanje sa puškom - ja sam dužio AP sa preklapajučim kundakom br. 397964 - a nekad i bez puške. Barem nam na vežbanje nije bilo potrebno iznositi maske - dužio sam masko sa br. 4-43-0858.  

Pitam se, gde li mi je sad puška i maska? Hm, ko bi to znao. 

Četni evidentičar (citat):

Pitam se, gde li mi je sad puška i maska? Hm, ko bi to znao. 

Četni evidentičar, u odnosu na člana "čato" iz Jaske koji ne zna gde mu je tenk, ti si baš u velikom problemu

zeljoni (citat):

Ispred zgrade GV bile su pešadijske prepreke , bilo je i nekog peska za skakanje u dalj.Jedne prilike , nemam pojma odakle su se stvorile , kugle za bacanje .
Mi svi željni dokazivanja odmah organizujemo takmičenje .
Moj prijatelj Zoran iz Bg je visok 195 , ja 190 i još par baš "jakih " nikako nismo mogli ući u prvih 10.
Ovi " manji " su imali tehniku , ni blizu onoj pravih bacača ali mnogo bolju od nas.
Tri dana smo bacali , bacali , a te kugle nisu nimalo lake . da smo se svi pokočili , nikada više nisam imao takvu upalu mišića .
A kugle su nestale netragom , he hee joj

Kugle je uzela komanda Graničnog odsjeka Maribor da ne bi stekli kondiciju tko bi vas onda mogao kontrolirati, ha ha ha ha ha...

Četni evidentičar (citat):

Prema Rasporedu dnevnog radnog vremena bilo je i ljeti, isto kao u zimskom periodu tuširanje samo jednom nedeljno, a bogami i u praksi. Sva razlika između ljeti i zimi je bila u tome što se je ljeti izvodilo jutranje vežbanje do pojasa go, a zimi se moglo u podkošulji - osim ako nije dežurni oficir ocjenio, da je dosta toplo i naredio je vežbanje do pojasa golo i zimi.

Često je bilo vežbanje sa puškom - ja sam dužio AP sa preklapajučim kundakom br. 397964 - a nekad i bez puške. Barem nam na vežbanje nije bilo potrebno iznositi maske - dužio sam masko sa br. 4-43-0858.  

Pitam se, gde li mi je sad puška i maska? Hm, ko bi to znao. 

Zaista ne znam kako je u praksi funkcionisalo tuširanje leti. Ovo što si pomenuo za jutarnje vežbanje, mi smo u početku, možda prvih mesec dana (poečtak oktobra-početak novembra) izvodili vežbanje ili goli do pojasa ili sa potkošuljama, ali kasnije (tokom decembra, januara i februara) smo izvodili i u košuljama, čak i sa puloverima. Jutarnje vežbanje sa oružjem nismo nikada izvodili. Oružje, bluze, šinjeli i sva ostala oprema je morala biti uredno složena. Iskreno rečeno, ne znam kako bih izvodio jutarnju gimnastiku sa puškomitraljezom teškim 12,5 kgr, kojeg sam dužio prvih dvadeset dana obuke. O minobacačlijama i tromblonistima neći ni da zamišljam.

halo 92 (citat):

Zaista ne znam kako je u praksi funkcionisalo tuširanje leti.
Ovo što si pomenuo za jutarnje vežbanje, mi smo u početku, možda prvih mesec dana (poečtak oktobra-početak novembra) izvodili vežbanje ili goli do pojasa ili sa potkošuljama, ali kasnije (tokom decembra, januara i februara) smo izvodili i u košuljama, čak i sa puloverima.
Jutarnje vežbanje sa oružjem nismo nikada izvodili.
Oružje, bluze, šinjeli i sva ostala oprema je morala biti uredno složena.
Iskreno rečeno, ne znam kako bih izvodio jutarnju gimnastiku sa puškomitraljezom teškim 12,5 kgr, kojeg sam dužio prvih dvadeset dana obuke.
O minobacačlijama i tromblonistima neću ni da zamišljam.

Halo 92.
Ovo je zanimljivo.
I u mojoj 2 četi te 1988 godine je bilo vojnika koji su dužili mitraljez.
Ali se ne mogu sjetiti jesu li oni na jutarnju gimnastilu išli bez mitraljeza ili su uzimali nečije druge puške.
Također se ne mogu sjetiti što je bilo sa onima koji su dužili Ručni Bacač Raketa.
A za minobacače naravno da nisu vježbali sa njima.

Vojnik Graničar (citat):

zeljoni (citat):

Ispred zgrade GV bile su pešadijske prepreke , bilo je i nekog peska za skakanje u dalj.Jedne prilike , nemam pojma odakle su se stvorile , kugle za bacanje .
Mi svi željni dokazivanja odmah organizujemo takmičenje .
Moj prijatelj Zoran iz Bg je visok 195 , ja 190 i još par baš "jakih " nikako nismo mogli ući u prvih 10.
Ovi " manji " su imali tehniku , ni blizu onoj pravih bacača ali mnogo bolju od nas.
Tri dana smo bacali , bacali , a te kugle nisu nimalo lake . da smo se svi pokočili , nikada više nisam imao takvu upalu mišića .
A kugle su nestale netragom , he hee joj

Kugle je uzela komanda Graničnog odsjeka Maribor da ne bi stekli kondiciju tko bi vas onda mogao kontrolirati, ha ha ha ha ha...

 Hehehe .A što se tiče rasporeda za tuširanje , nešto se ne sećam , a i mi smo imali onaj veliki bojler pa smo se tuširali kako nam volja . Bio je neki raspored po odeljenjima tako da smo svaki dan mogli koristiti tu blagodet.

Vojnik Graničar (citat):

Halo 92.
Ovo je zanimljivo.
I u mojoj 2 četi te 1988 godine je bilo vojnika koji su dužili mitraljez.
Ali se ne mogu sjetiti jesu li oni na jutarnju gimnastilu išli bez mitraljeza ili su uzimali nečije druge puške.
Također se ne mogu sjetiti što je bilo sa onima koji su dužili Ručni Bacač Raketa.
A za minobacače naravno da nisu vježbali sa njima.

Pa jedino da ustanem pre svih ostalih i da ukradem nekome pušku.
Ja sam dvadeset dana išao sa tim starim puškomitraljezom na postrojavanje. Drugog oružja nisam imao. Što se mitraljezaca tiče, stvarno ne znam, jer je sastvani deo njihove opreme bilo postolje, koje mi puškomitraljesci u pešadisjkim vodovima nismo imali (da smo i to imali, bili bi isto mitraljesci, kao i oni). Ne sećam se kako su oni izlazili na postrojavanje, moguće je da su postolje ostavljali u četi, a nosili samo puškomitraljez. Svejedno, sa tako teškim oružjem u ruci nema šanse da se uradi jutarnja gimnastika. To se eventualno  može samo videti u holivudskim propagandnim filmovima.

Vojnik Graničar (citat):

halo 92 (citat):

Zaista ne znam kako je u praksi funkcionisalo tuširanje leti.
Ovo što si pomenuo za jutarnje vežbanje, mi smo u početku, možda prvih mesec dana (poečtak oktobra-početak novembra) izvodili vežbanje ili goli do pojasa ili sa potkošuljama, ali kasnije (tokom decembra, januara i februara) smo izvodili i u košuljama, čak i sa puloverima.
Jutarnje vežbanje sa oružjem nismo nikada izvodili.
Oružje, bluze, šinjeli i sva ostala oprema je morala biti uredno složena.
Iskreno rečeno, ne znam kako bih izvodio jutarnju gimnastiku sa puškomitraljezom teškim 12,5 kgr, kojeg sam dužio prvih dvadeset dana obuke.
O minobacačlijama i tromblonistima neću ni da zamišljam.

Halo 92.
Ovo je zanimljivo.
I u mojoj 2 četi te 1988 godine je bilo vojnika koji su dužili mitraljez.
Ali se ne mogu sjetiti jesu li oni na jutarnju gimnastilu išli bez mitraljeza ili su uzimali nečije druge puške.
Također se ne mogu sjetiti što je bilo sa onima koji su dužili Ručni Bacač Raketa.
A za minobacače naravno da nisu vježbali sa njima.

Da, da, mogu sigurno reči, da se je izvodilo jutranje vežbanje samo sa puškama - bez drugog naoružanja. Tako, da se mitraljezi i drugo naurožanje sigurno nije iznosilo na vežbanje. Kod nas u Bateriji, skoro svi su dužili i puško, a uz to i svaki svoj deo minobacača. Ako neko slučajno nije dužio puške, onda se uzimalo puške onih koji su bili na dužnosti i bili su osvobođeni gimnastike (jedna od smeni straže, požarni, pomočnik dežurnog...). Sječam se da je postojao i potsjetnik sa slikama - kako i koje vaje izvoditi puškom.  I zaista, nikad u košuljama, več je potkošulja bila jako retko dozvoljena. Kako za sve ostalo, pa je i u vezi toga za graničare mogao biti drugčiji režim.

U Melju nije bilo zajebancije jutranjim vežbanjem. No, sasvim drugčije je bilo u Slavonskoj požegi. Ono za mene i nije bilo neko vežbanje, več se samo nešto glumilo, kad mogu da uspoređujem.  

U vezi vežbanja mogo reči, kako mi je u sječanju odmah posle njega umivanje. Onako zagrijani, neki su to izbjegavali i pogotovo zimi sa hladnom vodom nije bilo umivanje tela sve do pojasa prijatno, pa je zbog toga jedan od staža to nadzirao i pobrinio se da se svako temeljito oprao, pogotovo ispod pajzduha.

Postrojavanje je nešto drugo. Pa da podsjetim. Odmah posle fiskulture odnosno umivanja sledilo je namešštanje kreveta, oblačenje i uredjenje prostorija te iznošenje kompletnog oružja na pistu. Posle toga postrojavanje za doručak koji je bio od 6.00 do 7.10 - požarni je čuvao naoružanje na pisti i išao na doručak kad se ostali vratili.

Posle doručka vršila se priprema za postrojavanje, pa u 7.15 dizanje zastave, poslije jutranja smotra, pa moje čitanje dnevne zapovjesti, pa onda od 7.25 do 7.35 informisanje. 

A posle toga sledila je obuka i vaspitivanje. Sve to za radni dan, dok je nedeljom uz istresanje čebadi bilo malo drugčije i umjesto u 5.00 ustajalo se u 6.00 bez fiskulture.

Četni evidentičar (citat):

Postrojavanje je nešto drugo. Pa da podsjetim. Odmah posle fiskulture odnosno umivanja sledilo je namešštanje kreveta, oblačenje i uredjenje prostorija te iznošenje kompletnog oružja na pistu. Posle toga postrojavanje za doručak koji je bio od 6.00 do 7.10 - požarni je čuvao naoružanje na pisti i išao na doručak kad se ostali vratili.

Posle doručka vršila se priprema za postrojavanje, pa u 7.15 dizanje zastave, poslije jutranja smotra, pa moje čitanje dnevne zapovjesti, pa onda od 7.25 do 7.35 informisanje. 

A posle toga sledila je obuka i vaspitivanje. Sve to za radni dan, dok je nedeljom uz istresanje čebadi bilo malo drugčije i umjesto u 5.00 ustajalo se u 6.00 bez fiskulture.

Neću da tvrdim, ali koliko se sećam, mi smo prvo, posle buđenja, nameštali krevete, umivali se, brijali i izlazili na pistu sa naoružanjem, zatim išli na doručak, pa posle doručka fiskultura, zastava i himna, dnevna zapovest i redom kako si naveo. Ono što je sigurno, to je da smo prvo išli na umivanje i posle izlaska iz čete sa naoružanjem više se nismo vraćali u zgradu, osim ako nismo imali neku nastavu u učionici.

halo 92 (citat):

Četni evidentičar (citat):

Postrojavanje je nešto drugo. Pa da podsjetim. Odmah posle fiskulture odnosno umivanja sledilo je namešštanje kreveta, oblačenje i uredjenje prostorija te iznošenje kompletnog oružja na pistu. Posle toga postrojavanje za doručak koji je bio od 6.00 do 7.10 - požarni je čuvao naoružanje na pisti i išao na doručak kad se ostali vratili.

Posle doručka vršila se priprema za postrojavanje, pa u 7.15 dizanje zastave, poslije jutranja smotra, pa moje čitanje dnevne zapovjesti, pa onda od 7.25 do 7.35 informisanje. 

A posle toga sledila je obuka i vaspitivanje. Sve to za radni dan, dok je nedeljom uz istresanje čebadi bilo malo drugčije i umjesto u 5.00 ustajalo se u 6.00 bez fiskulture.

Neću da tvrdim, ali koliko se sećam, mi smo prvo, posle buđenja, nameštali krevete, umivali se, brijali i izlazili na pistu sa naoružanjem, zatim išli na doručak, pa posle doručka fiskultura, zastava i himna, dnevna zapovest i redom kako si naveo. Ono što je sigurno, to je da smo prvo išli na umivanje i posle izlaska iz čete sa naoružanjem više se nismo vraćali u zgradu, osim ako nismo imali neku nastavu u učionici.

Pa može biti, kao što kažeš, za vas graničare je bio drugi režim i sam nisam bio baš sasvim precizan, pa stavljam u originalu raspored iz svog rukovnika, da neče biti dilime. Jedino me čudi, da bi imali fiskulturu posle doručka - sa punim želudcima i da nebi bilo posle umivanje - nebi to bilo higiensko. 

Ko čato sam trebao znati taj raspored i pamtim, kako sam ga na stoječki prepisao iz pravilnika stoječeg na oglasnoj daski.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jest da meni malo popustilo pamčenje ali kolega Četni mislim da mi nismo iznosili oružje prije postrojavanja.Koliko se sječam po ustajanju i odrađivanju lične higijene,namještali su se kreveti.Mi kad bi jednom obukli čizme više nismo ulazili u spavaone.Potom fiskultura pa doručak.Po doručku ušli bi u hodnik i uzeli naoružanje pa na smotru.Poslije smotre nastava po specijalnostima.Osim što su prva dva sata uvijek bila POV i nastava je bila zajednička,cijela baterija.Toga se dobro sječam jer sam kao zamjenik komandira voda puno puta držao tu nastavu(iako  sam čuo to su trebali držati starješine),a poslije specijalističku sa svojim vodom.
Moguče da sam nešto napisao krivo(onaj Nijemac je kriv)ali tako ja pamtim.

Četni evidentičar (citat):

Pa može biti, kao što kažeš, za vas graničare je bio drugi režim i sam nisam bio baš sasvim precizan, pa stavljam u originalu raspored iz svog rukovnika, da neče biti dilime.
Jedino me čudi, da bi imali fiskulturu posle doručka - sa punim želudcima i da nebi bilo posle umivanje - nebi to bilo higiensko.
Ko čato sam trebao znati taj raspored i pamtim, kako sam ga na stoječki prepisao iz pravilnika stoječeg na oglasnoj daski.

Četni Evidentičar.
Za danas od mene imaš jedan plus za slike ovog tvog rokovnika na kojima je JNA raspored.!

Vojnik Graničar (citat):

halo 92 (citat):

Zaista ne znam kako je u praksi funkcionisalo tuširanje leti.
Ovo što si pomenuo za jutarnje vežbanje, mi smo u početku, možda prvih mesec dana (poečtak oktobra-početak novembra) izvodili vežbanje ili goli do pojasa ili sa potkošuljama, ali kasnije (tokom decembra, januara i februara) smo izvodili i u košuljama, čak i sa puloverima.
Jutarnje vežbanje sa oružjem nismo nikada izvodili.
Oružje, bluze, šinjeli i sva ostala oprema je morala biti uredno složena.
Iskreno rečeno, ne znam kako bih izvodio jutarnju gimnastiku sa puškomitraljezom teškim 12,5 kgr, kojeg sam dužio prvih dvadeset dana obuke.
O minobacačlijama i tromblonistima neću ni da zamišljam.

Halo 92.
Ovo je zanimljivo.
I u mojoj 2 četi te 1988 godine je bilo vojnika koji su dužili mitraljez.
Ali se ne mogu sjetiti jesu li oni na jutarnju gimnastilu išli bez mitraljeza ili su uzimali nečije druge puške.
Također se ne mogu sjetiti što je bilo sa onima koji su dužili Ručni Bacač Raketa.
A za minobacače naravno da nisu vježbali sa njima.

Nikada nismo nosili puške na jutarnju gimnastiku!

šepa (citat):

Vojnik Graničar (citat):

halo 92 (citat):

Zaista ne znam kako je u praksi funkcionisalo tuširanje leti.
Ovo što si pomenuo za jutarnje vežbanje, mi smo u početku, možda prvih mesec dana (poečtak oktobra-početak novembra) izvodili vežbanje ili goli do pojasa ili sa potkošuljama, ali kasnije (tokom decembra, januara i februara) smo izvodili i u košuljama, čak i sa puloverima.
Jutarnje vežbanje sa oružjem nismo nikada izvodili.
Oružje, bluze, šinjeli i sva ostala oprema je morala biti uredno složena.
Iskreno rečeno, ne znam kako bih izvodio jutarnju gimnastiku sa puškomitraljezom teškim 12,5 kgr, kojeg sam dužio prvih dvadeset dana obuke.
O minobacačlijama i tromblonistima neću ni da zamišljam.

Halo 92.
Ovo je zanimljivo.
I u mojoj 2 četi te 1988 godine je bilo vojnika koji su dužili mitraljez.
Ali se ne mogu sjetiti jesu li oni na jutarnju gimnastilu išli bez mitraljeza ili su uzimali nečije druge puške.
Također se ne mogu sjetiti što je bilo sa onima koji su dužili Ručni Bacač Raketa.
A za minobacače naravno da nisu vježbali sa njima.

Nikada nismo nosili puške na jutarnju gimnastiku!

U ŠRO ZA Zadar sam dužio ručni bacač i poslat na popravku, pa sam uživao narednih dva meseca za jutarnju gimnastiku
kada je bila sa oružjem, a ja nosio čistilicu i sa njom mlatio 
Dakle i u ŠRO je bila gimnastika sa oružjem ali samo kada dežurni oficir kasarne to naredi.

Vojnik Graničar (citat):

Četni evidentičar (citat):

Pa može biti, kao što kažeš, za vas graničare je bio drugi režim i sam nisam bio baš sasvim precizan, pa stavljam u originalu raspored iz svog rukovnika, da neče biti dilime.
Jedino me čudi, da bi imali fiskulturu posle doručka - sa punim želudcima i da nebi bilo posle umivanje - nebi to bilo higiensko.
Ko čato sam trebao znati taj raspored i pamtim, kako sam ga na stoječki prepisao iz pravilnika stoječeg na oglasnoj daski.

Četni Evidentičar.
Za danas od mene imaš jedan plus za slike ovog tvog rokovnika na kojima je JNA raspored.!

Hvala Vojnik Graničar, mada rukupis nije bogzna što, kako sam ga prepisivao stoječki, ali glavno, da se može pročitati.

Četni evidentičar (citat):

Pa može biti, kao što kažeš, za vas graničare je bio drugi režim i sam nisam bio baš sasvim precizan, pa stavljam u originalu raspored iz svog rukovnika, da neče biti dilime. Jedino me čudi, da bi imali fiskulturu posle doručka - sa punim želudcima i da nebi bilo posle umivanje - nebi to bilo higiensko. 

Ko čato sam trebao znati taj raspored i pamtim, kako sam ga na stoječki prepisao iz pravilnika stoječeg na oglasnoj daski.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo je najbolji dokaz kako se jedno napiše, a drugo radi.   U ovom rasporedu stoji da je umivanje posle namštanja kreveta i jutarnje gimnastike, a to sigurno nije bilo tako. Prvo što se radilo po ustajanju je umivanje, pranje zuba i brijanje. I što reče Lacoš, kada se jednom ujutru uđe u čizme, više se sa njima u spavaonicu ne ulazi. Ostalo je manje više u redu, imao sam dilemu da li je fiskultura pre ili posle doručka i verujem da je ovo u rasporedu tačno.
Što se vežbanja sa naoružanjem tiče, za sve vreme obuke nikada nismo vežbali sa oružjem.  Bez obzira što smo bili u bataljonu iz koga odlaze vojnici u prekomandu na granicu, mislim da smo  imali klasičnu pešadijsku obuku, možda samo izvedenu sa malo više pažnje u odnosu na "obične" prekomande. Posle prekomande u graničnu oblast nisam izlazio na jutarnje postrojavanje, jer nisam imao tu obavezu i stvarno ne znam kako se odvijala ta procedura. O tome bi više mogli da kažu ljudi koji su bili u Graničnom vodu.

Četni evidentičar (citat):

Hvala Vojnik Graničar, mada rukupis nije bogzna što, kako sam ga prepisivao stoječki, ali glavno, da se može pročitati.

Četni Evidetničar.
Rukopis je čitljiv i uredan.
I dan danas ga može pročitati bilo koji pripadnik bivše JNA od Vardara pa do Triglava, ukoliko ga interesira.!!!
Tko bi rekao da je rokovnik još živ i nakon 27 godina.

halo 92 (citat):

Četni evidentičar (citat):

Pa može biti, kao što kažeš, za vas graničare je bio drugi režim i sam nisam bio baš sasvim precizan, pa stavljam u originalu raspored iz svog rukovnika, da neče biti dilime. Jedino me čudi, da bi imali fiskulturu posle doručka - sa punim želudcima i da nebi bilo posle umivanje - nebi to bilo higiensko. 

Ko čato sam trebao znati taj raspored i pamtim, kako sam ga na stoječki prepisao iz pravilnika stoječeg na oglasnoj daski.

Ovo je najbolji dokaz kako se jedno napiše, a drugo radi.   U ovom rasporedu stoji da je umivanje posle namštanja kreveta i jutarnje gimnastike, a to sigurno nije bilo tako. Prvo što se radilo po ustajanju je umivanje, pranje zuba i brijanje. I što reče Lacoš, kada se jednom ujutru uđe u čizme, više se sa njima u spavaonicu ne ulazi. Ostalo je manje više u redu, imao sam dilemu da li je fiskultura pre ili posle doručka i verujem da je ovo u rasporedu tačno.
Što se vežbanja sa naoružanjem tiče, za sve vreme obuke nikada nismo vežbali sa oružjem.  Bez obzira što smo bili u bataljonu iz koga odlaze vojnici u prekomandu na granicu, mislim da smo  imali klasičnu pešadijsku obuku, možda samo izvedenu sa malo više pažnje u odnosu na "obične" prekomande. Posle prekomande u graničnu oblast nisam izlazio na jutarnje postrojavanje, jer nisam imao tu obavezu i stvarno ne znam kako se odvijala ta procedura. O tome bi više mogli da kažu ljudi koji su bili u Graničnom vodu.

He, he, pa nije bila JNA opet tako formalizirana, da i za nju nebi važila poslovica, kako su pravila zato, da se krše - ili bolje, sigurno je bilo prilagođavanja, več unutar jedne kasarne između četa postojale su razlike, a kamoli između različitih kasarni i to još u različitom periodu. 

Ipak naglašujem, da se je kod nas u Bateriji strogo držalo tog redosleda i naravno, po pravilima nije se ulazilo u spavaone obuvenima čizmama, več se je izuvalo čizme i za priliko uzimanja pribora za lično higienu obuvalo papuče. Ali da, bilo je i u praksi drugčije i naravno, da je dežurni tolerirao ulazak u čizmama đombama, kolegama deseterima, čati... ali su gušteri to svakako mogli poštivati. A, da je kapetan nekoga našao u spavaoni čizmama, tom nebi bilo dobro i sigurno je usledila neka kazna i za dežurnog i za tog koji je ušao u čizmama. 

Što se fiskulture tiče - sigurno je pamtim sa puškom - prilično često ali ne uvjek. U vezi toga me čudi, kako Šepa i Vojnik graničar toga ne pamte, pa razmišljam, da se možda krajem godine 1988 to nije praticiralo i da je bila više ta praksa prolječem i ljetom 89, ali mi neide skupa to, kako mi je u jako dobrom pamčenju, da mi nije bilo ništa više mrsko nego fiskultura zimi i to gol do pojasa i još sa puškom. Tako, da dopuštam i mogučnost, da je odredio naš komandir Pera tu obavezu posebno samo za Bateriju. Moglo bi biti to skoro sigurno.

Četni evidentičar (citat):

He, he, pa nije bila JNA opet tako formalizirana, da i za nju nebi važila poslovica, kako su pravila zato, da se krše - ili bolje, sigurno je bilo prilagođavanja, več unutar jedne kasarne između četa postojale su razlike, a kamoli između različitih kasarni i to još u različitom periodu. 

Čitajući ovaj raspored koji si ovde postavio, vidim i ova dva časa popodnevne nastave. Iskreno govoreći, znam da smo to vreme uglavnom provodili u katakombama sa zemljanim podom one zgradurine gde su bile I i II četa, ali se baš i ne sećam neke nastave koju smo tamo imali. Pošto je bila zima, kantina nije radila popodne, u sobe nismo smeli, kao ni u  četni klub, ostala su nam samo dva mesta, ili tavan ili podrum. Uglavnom smo birali podrum. Ali mislim da smo popodne mi tamo samo provodili vreme, nikakvu nastavu nismo imali.

Ni ja se ne sećam baš najbolje rasporeda . Skoro sam siguran da popodne nismo imali tu nastavu , ali ni ovog jutarnjeg rasporeda se baš dobro ne sećam . Mislim da smo oružje iznosili pred smotru , odnosno posle doručka , ali nisam siguran , a to smo radili svaki dan e krečano , krečano hehehe

Na današnji dan davne 1988 klasa septembar se naveliko spremala u prekomandu .Izgubljeni pomalo uplašeni a taman se navikli na kasarnu na Celje na vojnički život, čekamo jutro , rastanak , neko na karaulu neko u GV a neko ostade u Celju. Nekoliko desetara ostaje , a ja se toliko trudio da izbegnem tu odgovornost, iskreno bilo mi žao. A kasnije kada se setim ne bih se vratio u Celje nizašta . Oj drugovi jel vam žao ... pevalo se celu noć , kakva su to bila lepa vremena , ničim ne sluteći neka opet sasvim drugačija teška , tmurna i strašna vremena.

halo 92 (citat):

Četni evidentičar (citat):

He, he, pa nije bila JNA opet tako formalizirana, da i za nju nebi važila poslovica, kako su pravila zato, da se krše - ili bolje, sigurno je bilo prilagođavanja, več unutar jedne kasarne između četa postojale su razlike, a kamoli između različitih kasarni i to još u različitom periodu. 

Čitajući ovaj raspored koji si ovde postavio, vidim i ova dva časa popodnevne nastave. Iskreno govoreći, znam da smo to vreme uglavnom provodili u katakombama sa zemljanim podom one zgradurine gde su bile I i II četa, ali se baš i ne sećam neke nastave koju smo tamo imali. Pošto je bila zima, kantina nije radila popodne, u sobe nismo smeli, kao ni u  četni klub, ostala su nam samo dva mesta, ili tavan ili podrum. Uglavnom smo birali podrum. Ali mislim da smo popodne mi tamo samo provodili vreme, nikakvu nastavu nismo imali.

Kod nas se ta popodnevna nastava izvodila i to jako marljivo - garantujem. Ta dva sata su bila rezervirana za političku nastavu. Kad sam ja bio gušter to je izvodio najčešče staža - mlađi vodnik Tomislav Zrinski, kasnije dobio čin vodnika. (Taj je radio sve po PS, dobar je bio retorik i uvjeren sam bio za njega, da če se u civilu aktivirati) i desetar Babić. A zašto pamtim popodnevnu nastavu tako posebno? 

Kad je došla nova vojska, pa na snagu stupaju desetari moje generacije, koje je sam odabrao Pera, pa nove staže..., Pera je mnogo bentio nad smotanom generacijom i naravno niko nije bio ni do koljena Zrnskom, kojeg je Pera kovao u zvezde. Pa kaže Pera jednom: "mali, a kako si stojao sa Samupravljanjem temeljima marskizma - (STM, to je bio srednješkolski predmet)"? Pa dobro, imao sam 4, kažem mu. Tad je on odredio, da ču ja Čata vršiti tu popodnevnu političku nastavu. Ta njegova odluka bila je prefrigana i time je on mene u stvari samo dodatno želo zaposliti, kako mi nebi bilo previše lagodno, a u neku ruku bio je u pravu za staže i desetare, što baš nisu bili vešči retoričkog izlaganja u učioni.  

I tako, za prvi čas nastave Pera vodi, ja mu asistiram i pušta Pera meni izlaganje... Na kraju Pera oduševljen, počnije opet od mene tražiti, da se upišem u savez komunista i da primim čin razvodnika - kako ne izgleda, da vršim nastavu kao obični vojnik - a ja mu to spretno izbjegavam i nije mi usilio ni jedno ni drugo. 

Tako sam ja često vršio to popodnevnu političku nastavu o tekovinama naše revolucije, NOB, o Jugoslaviji i o samoupravnim interesnim zajednicama (imam baš na tu temu i podsetnik u rokovniku), na kojoj su mogli biti po pravilima prisutni svi - desetari, staže i vojska. U jednu ruku to mi godilo, a i nikome verujte nije bilo dosadno na mojim časovima (posebno kad tu nije bilo Pere)... Bilo je tu mnogo zezancije, a po PS rekao sam ono što je bilo treba reči.   Kasnije je popodnevnu nastavu izvodio i desetar Rudić - Lale, onako polako i njegovi sati bili su vezani više za obuku rukovanjem MTS. A kad sam ja brojio sitnu, to je preuzeo na moj predlog desetar Malobabić, kojeg sam ujedno predložio i za novog Čatu. 

Imam i puno anekdota iz tih časova. Verujte bilo je vojnika skoro analfabeta - a jasam volio napraviti interaktivno atmosferu i znao zastavljati pitinja, pa su biseri dali "biserne"odgovore i na sasvim jednostavna pitanja, kao što je npr.; " na koje zemlje graniči Juguslavija" - moglo se čuti Nemačka, Jadransko more, pa čak i Amerika...   I nije bilo gluma posredi, da nebi neko krivo pomislio.

šepa (citat):

Nikada nismo nosili puške na jutarnju gimnastiku!

Šepa sada si me iznenadio.
Kao da nismo bili u istoj JNA, u istoj kasarni i u graničnim jedinicama.
Ja sam izlazio sa svojim puškomitraljezom na jutarnje vježbanje na pistu kasarne "Tone Tomšič" u Mariboru.

halo 92 (citat):

Neću da tvrdim, ali koliko se sećam, mi smo prvo, posle buđenja, nameštali krevete, umivali se, brijali i izlazili na pistu sa naoružanjem, zatim išli na doručak, pa posle doručka fiskultura, zastava i himna, dnevna zapovest i redom kako si naveo.
Ono što je sigurno, to je da smo prvo išli na umivanje i posle izlaska iz čete sa naoružanjem više se nismo vraćali u zgradu, osim ako nismo imali neku nastavu u učionici.

Halo 92.
Ja nikada nisam prvo išao na doručak pa poslje na "fiskulturu" vježbanje.!
Prvo je bilo vježbanje pa doručak.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Četni evidentičar je postavio svoj dnevnik u kojem je sve uredno napisano.
Samo mi je za oko zapeo jedan detalj.
Istresanje "čebadi" deka.
To se nije radilo svako jutro.
Ako se ne varam to se radilo jednom sedmično i to ako se ne varam subotom ili nedjeljom.

Vrlo je zanimljivo kako se setimo raznih "gluposti" iz JNA , a nikako se setiti onoga što smo radili ama baš svako jutro. Malo mi je lakše , nisam jedini hehe

Vojnik Graničar (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Četni evidentičar je postavio svoj dnevnik u kojem je sve uredno napisano.
Samo mi je za oko zapeo jedan detalj.
Istresanje "čebadi" deka.
To se nije radilo svako jutro.
Ako se ne varam to se radilo jednom sedmično i to ako se ne varam subotom ili nedjeljom.

Istresanje ćebadi je bilo samo jednom nedeljno i to ako nije padala kiša kod nas u ŠRO u Zadru samo nedeljom, zato što smo i subotom imali nastavu.

Evo koliko se ja secam u Klavori na obuci (bar smo bili ista brigada) :

ustajanje, namestanje kreveta, oblacenje, gimnastika (2 kruga oko zgrada i vezbe), umivanje, redarstvo, dorucak, zavrsavanje redarstva, uzimanje naoruzanja i priprema za jutarnju smotru.

Isti raspored je bio i u G.Milanovcu

Vojnik Graničar (citat):

halo 92 (citat):

Neću da tvrdim, ali koliko se sećam, mi smo prvo, posle buđenja, nameštali krevete, umivali se, brijali i izlazili na pistu sa naoružanjem, zatim išli na doručak, pa posle doručka fiskultura, zastava i himna, dnevna zapovest i redom kako si naveo.
Ono što je sigurno, to je da smo prvo išli na umivanje i posle izlaska iz čete sa naoružanjem više se nismo vraćali u zgradu, osim ako nismo imali neku nastavu u učionici.

Halo 92.
Ja nikada nisam prvo išao na doručak pa poslje na "fiskulturu" vježbanje.!
Prvo je bilo vježbanje pa doručak.

Moguće da je bio takav raspored, prvo gimnastika pa doručak. Ono što je moja primedba bila tiče se umivanja, za koje se sigurno sećam da je bilo odmah po ustajanju i vežbanje sa oružjem, za koje sigurno znam da nismo radili.

Vojnik Graničar (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Četni evidentičar je postavio svoj dnevnik u kojem je sve uredno napisano.
Samo mi je za oko zapeo jedan detalj.
Istresanje "čebadi" deka.
To se nije radilo svako jutro.
Ako se ne varam to se radilo jednom sedmično i to ako se ne varam subotom ili nedjeljom.

Ako pažljivije pogledaš raspored videćeš da je  za "ćebad" napisano vreme samo ispod "nedelja", a nema upisano vreme za ostale dane preko nedelje.

Još nešto, vezano za umivanje, siguran sam da smo to radili odmah po ustajanju, jer se dobro sećam onih smešnih plavih pidžama (sa sve velikim belim dugmadima) u kojima smo se ranom zorom vijali po umivaonici.

Vojnik Graničar (citat):

Četni evidentičar je postavio svoj dnevnik u kojem je sve uredno napisano.
Samo mi je za oko zapeo jedan detalj.
Istresanje "čebadi" deka.
To se nije radilo svako jutro.
Ako se ne varam to se radilo jednom sedmično i to ako se ne varam subotom ili nedjeljom.

halo 92 (citat):

Ako pažljivije pogledaš raspored videćeš da je  za "ćebad" napisano vreme samo ispod "nedelja", a nema upisano vreme za ostale dane preko nedelje.

Vrlo dobro Četni Evidentičar.!!!
Evo tek sada vidim da si i to precizno Evidentirao u svoj dnevnik.
Da nebi došlo do krivog tumačenja nije (ispod) nego desno od teksta "istresanje čebadi" i to u vremenu od 06:00 sati pa do 06:15 sati.

Ova JNA je sve u okrugle minute računala 5, 10, 15, 20, 25, 30......

Vojnik Graničar (citat):

Vojnik Graničar (citat):

Četni evidentičar je postavio svoj dnevnik u kojem je sve uredno napisano.
Samo mi je za oko zapeo jedan detalj.
Istresanje "čebadi" deka.
To se nije radilo svako jutro.
Ako se ne varam to se radilo jednom sedmično i to ako se ne varam subotom ili nedjeljom.

halo 92 (citat):

Ako pažljivije pogledaš raspored videćeš da je  za "ćebad" napisano vreme samo ispod "nedelja", a nema upisano vreme za ostale dane preko nedelje.

Vrlo dobro Četni Evidentičar.!!!
Evo tek sada vidim da si i to precizno Evidentirao u svoj dnevnik.
Da nebi došlo do krivog tumačenja nije (ispod) nego desno od teksta "istresanje čebadi" i to u vremenu od 06:00 sati pa do 06:15 sati.

Ova JNA je sve u okrugle minute računala 5, 10, 15, 20, 25, 30......

Tako je Vojnik graničar i služim narodu. Nisam hteo toga naknadno naglašavati, pa je lepo pojasnio halo 92. Ja sam predpostavljao, da če tebi biti odmah jasno, kako si ti rešio i mnogo teže zagonetke iz meljske kasarne - ko oko sokolovo. 
Isto tako se vidi, da su bile kultura i zabavne te sportske aktivnosti rezervirane samo za nedelju - no, malo je skener bio prekratak ili moj rokovnik nije po JUS-u. 

Mada ti moram reči, da sam i ja predpostavljao, da bi ona slika mogla biti iz Melja, ali samo intuitivno i naravno bez takvih ekspertnih i detaljnih dokaza, što si jih ti našao.