Granični vod 66 graničnog odseka Maribor

19.08.1987 došao sam na odsluženje vojnog roka u Celje. Pošto sam pešadinac mislio sam da ću ostati ceo vojni rok u Celju ali vrlo brzo smo saznali da smo tu na osnovnoj graničarskoj i pešadijskoj obuci i da ćemo biti prekomandovani na karaule. Kako je obuka napredovala od starijih vojnika čuli smo i skoro nestvarne priče o izvesnom graničnom vodu u Mariboru , o neverovatnoj disciplini o svemu totalno suprotnom od dešavanja u Celju. Skoro da sam bio siguran da ostajem u Celju kad ono 07.01 .88 lepo nas popakovaše u kamione i pravac Maribor.Izlazimo iz stodesetki i vidimo malu kasarnu , oronulu i sa veoma malim brojem vojnika . Počinje prozivanje po karaulama , neki strah u svima , taman smo se dobro upoznali i sad opet novo.Za ne poverovati svi dobiše svoj raspored jedino Kovač Goran BiH iz mog voda i ja stojimo i pojma nemamo šta se dešava .Ulazi jedan zastavnik oštrih linija lica pita kapetana šta je sa ovom dvojicom i ako nije problem menjao bi dva malo niža vojnika za ove delije , mislim se ja gde ćemo sad. Kao grom iz vedra neba odjeknulo je vojnici uzmite vaše stvari i pravac granični vod.  Vodi nas desetar u zgradu , očekujem iznurene i depresivne face , očekujem ko zna šta kad ono na stepeništu na samom ulazu čujemo harmoniku , pesma smeh , odmah primećujem da nas je šestorica iz istog voda , malo mi lakše .Mislim se pa dobro barem sam u Mariboru. Nastaviće se ...

Ista klasa u JNA, isti grad...a ja maltene nisam ni znao da u drugoj kasarni postoji granicni vod...

Hteo sam da te pitam...na ZTV "Jesen 87", Pivka oktobar 87, nasem bataljonu je bila pridruzena jedna jedinica pesadije iz Celja. Da nisi i ti bio sa njima tada?

Jesam , mi smo bili nešto dugo tamo, pripremajući se za vežbu .Gušteri, pa su nas zato valjda pridodali "crvenima". Prava uvertira za granični vod.

zeljoni (citat):

Jesam , mi smo bili nešto dugo , pripremajući se za vežbu .Gušteri pa su nas zato valjda pridodali "crvenima".

Onda mogu da ti saopstim da smo skoro mesec dana proveli blizu, na istoj poljani, 50 m razlike. Mislim da ste vi imali jedan veliki sator za sve, a mi one obicne male od satorskih krila. 

Seti se jutarnjeg informisanja tu, na terenu, kad je major, komandant bataljona, delio packe i penale zbog tuce dvojice vojnika nase trece cete...Albanca i Beogradjanina...
Secam se i da je jednom dosao da nas uveseljava vojnicki orkestar iz Pivke; pri kraju je preuzeo harmoniku jedan vas vojnik iz Celja, nizi rastom; a ja sam mu se pridruzio na gitari.

Da sećam se . Taj vojnik se zvao Meho , mlađi vodnik , ljudina negde iz Bosne. Ima jedna anegdota kada se pokušao napraviti orkestar i na prvoj probi pitaše Mehu odakle počinju , a on  im prstom pokaza na jednu od dirki na harmonici i reče , odavde . Čovek je bio samouk , slihista ali note i ostalo pojma nije imao.Eto mali je svet posle 27 godina se život postarao da se bar čujemo.

A od svega mi nekako ostalo u pamćenju kiša , po celu noć pada a ujutro ništa .

Iznenađenjima nikad kraja , naime kada sam došao u Celje i zadužio svu opremu iste večeri mi je nestala cela kaseta.Skoro da sam umro od straha na šta mi moj desetar reče da se ne brinem mnogo i da će sve biti rešeno do ujutro .Tako je i bilo , poučen tim događajem došo sam u Maribor "naoružan" sa dva ogromna katanca . E sad iznenađenje , kasete se NE zaključavaju po direktnoj naredbi našeg zastavnika  Sladojević Milenka . Celu noć nisam spavao što zbog treme , što zbog straha za kasetu. Drugo veliko iznenađenje je bilo kada sam ušao u prostoriju za umivanje i video tuš sa bojlerom od 100l , da da mi smo mogli da se tuširamo kad god smo hteli . Kada bih se vratili kasno sa terena nije bilo mogućnosti da se okupamo u prostorijama namenjenim za grupno tuširanje te smo zbog toga imali svoj tuš. Sledeće iznenađenje , malo neprijatnije , svako ali baš svako jutro su se prelazile pešadijske prepreke , posle onog lepog života u Celju odjednom nam dan prođe čas posla.Imali smo i svog psa , jednog starog Nemačkog ovčara. Ravno posle deset dana , mislim da je tako , kaže nama naš zastavnik sutra imate priliku da vidite svoje drugove koji su na karaulama .Mi sretni , videćemo  svoje prijatelje , a stariji vojnici mudro ćute i zagonetno se smeškaju .Bude nas pre zvaničnog ustajanja , ulazimo u naše pinc gauere  i krećemo put prve karaule Gornja Radgona . Ali na početak njihovog reona , tog momenta shvatamo da ćemo peške pod punom opremom obići sve naše prijatelje , a samim tim i upoznati reon našeg dejstva . 166 km od G.Radgone do sela Muta , tri dana . Negde na Kozjaku nas je uhvatio i sneg , Kod crkve Svetog Urbana kiša . Ipak videti staro društvo , videti da smo možda malo privilegovani jer smo ipak u gradu , tih tri dana i pedesetak km dnevo nije nam palo baš teško. Sledećih osam meseci svake nedelje smo bar jedan dan provodili na reonu neke od naših karaula. Nastaviće se[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvi vod prve čete , a ovako je naš drugar video Zastavnika Slađu  [You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo sam ja na zakletvi u Celju[You must be registered and logged in to see this image.]       Ovde smo u Mariboru u parku [You must be registered and logged in to see this image.]
Ja sam zadnji

Pripreme za odlazak u jedan kafić u koji je strogo zabranjen odlazak od strane starešina , imena kafića se ne sećam ali znam da se lepa kelnerica zvala Snežana [You must be registered and logged in to see this image.]

Zeljoni, dali misliš na crkvu Svetog Urbana iznad sela Muta prema Dravogradu. Ta crkva je na samoj granici sa Austrijom. Nekad je granica bila po sredi crkve, pa su od Austrije kupili deo zemljišta i pomerili granicu tako, da je od tada na našoj strani. Mislim, da je tu to vreme bila nesređena, da ne kažem demolirana u II svetskom ratu. 
1991 bila je renovirana. Okoljni selajki (iz Austrije i Slovenije) su tada vratili kipove i ikone, koje su nekad bile u toj crkvi.
Sada je ovakva.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Da to je ta crkva , ima jedna lepa priča  tamo negde u martu osamdeset osme bili  smo na terenu baš u reonu pomenute crkve , vežba vod u zasedi . Ležimo po divnom sunčanom danu nas troica , Kovač Goran , Danji Ištvan i ja tu negde oko crkve nekoliko sati  u zasedi , odmaramo i telo i dušu a oko nas se širi miris ljubičica , belih i ljubičastih. Nisam mogao da odolim , uzbrao sam par komada i nećete verovati sačuvao ih do ovih dana.[You must be registered and logged in to see this image.]

Kemo kad je bilo ono armijsko takmičenje u Mariboru , bio je neki letnji mesec ako se ne varam

zeljoni (citat):

Da to je ta crkva , ima jedna lepa priča  tamo negde u martu osamdeset osme bili  smo na terenu baš u reonu pomenute crkve , vežba vod u zasedi . Ležimo po divnom sunčanom danu nas troica , Kovač Goran , Danji Ištvan i ja tu negde oko crkve nekoliko sati  u zasedi , odmaramo i telo i dušu a oko nas se širi miris ljubičica , belih i ljubičastih. Nisam mogao da odolim , uzbrao sam par komada i nećete verovati sačuvao ih do ovih dana.

Plusić od mene za lepe ljubičice sačuvane i posle toliko godina BRAVOOO ! 

zeljoni (citat):

Kemo kad je bilo ono armijsko takmičenje u Mariboru , bio je neki letnji mesec ako se ne varam

Maj, bilo je lepo vreme. Kadetnica puna sportista.

Ucestvovao sam u kulturnom programu; sa nama je nastupila Stanka Kovacic, poznata slovenacka pevacica, inace, majka naseg harmonikasa Mateja.

Takodje je sa nama bio i Ferid Avdic, pevac, koji je u to vreme bio pri kraju vojnog roka, klasa jun 87, vozac u Slovenskoj Bistrici, privremeno otkomandovan kod nas zbog takmicenja.

Mislili smo preko veze da prihodujemo jos koji poen.

Jedan dogadjaj sa priprema tog takmicenja opisao sam u drugoj temi: [You must be registered and logged in to see this link.]

Hvala , bio sam učesnik sa košarkaškom reprezentacijom graničara , a pitao sam zato što sam baš tada pred sam početak igara bio nagrađen značkom primernog vojnika . Na predlog mojih drugova dodeljene su dve značke , mislim da je i Božo Karačić pored mene bio nosilac tog priznanja . Ja mogu sa ponosom reći da sam bio primeran vijnik pogotovo što sam je dobio u graničnom vodu. A ona mi je između ostalog donela 18 dana skraćenja.[You must be registered and logged in to see this image.]

Kemo, malo za sečanje na to vreme...

[You must be registered and logged in to see this link.]

zokika (citat):

Kemo, malo za sečanje na to vreme...

[You must be registered and logged in to see this link.]

To je bila prva koju smo odsvirali sa njom, ostalih se ne secam, proslo je dosta vremena. Bio je tu i Janezov tata Boris, poznati kompozitor; pre nastupa je covek otisao i kupio nam 2 boksa cigareta na poklon  .

zeljoni (citat):

Hvala , bio sam učesnik sa košarkaškom reprezentacijom graničara , a pitao sam zato što sam baš tada pred sam početak igara bio nagrađen značkom primernog vojnika . Na predlog mojih drugova dodeljena su dve značke , mislim da je i Božo Karačić pored mene bio nosilac tog priznanja . Ja mogu sa ponosom reći da sam bio primeran vijnik pogotovo što sam je dobio u graničnom vodu.

Jeste li i vi granicari kosarkasi bili za to vreme u Kadetnici u trenerkama? Da li ti je slucajno poznat ovaj dogadjaj: [You must be registered and logged in to see this link.]

I, jos jedno pitanje: da li ste i vi iz granicnog voda nosili granicarske znacke?

Nismo bili u trenerkama , mislim da su predstavnici Ljubljane imali trenerke jer su imali dva tri profesionalca u svojim redovima za razliku  od nas čistih basketaša. Granični vod kako mu i ime kaže pripada graničnim jedinicama , stacioniran je tako da vrlo lako može doći u pomoć vojnicima na karauli. A kao samostalna jedinica mi smo provodili dosta vremena na samoj granici pomagajući tako vojnicima sa karaula. Da nosili smo graničarske značke.

Pitao sam, jer sam video (u gradu, u stacionaru, u kasarni), vojnika sa obe znacke; granicarska i Primeran Vojnik.

Ako nije bio sa neke karaule, moguce da sam video tebe ili tvog drugara iz granicnog voda.


A oko trenerki...imali su ih svi sportisti takmicari koji su u vreme tih igara boravili u Kadetnici...sa njima su i u grad isli

Izgleda da smo se nas dva susretali više puta hehe , a tek sad smo se upoznali . Vidim da si iz Bg možda se još i zvanično upoznamo. Da ne poznaješ možda Žigerović Momira ili Ružić Zorana oba su  iz Bg a bili su samnom u vodu . Sad si me zbunio sa trenerkama , ja se iskreno njih ne sećam , ali se dobro sećam da smo tada jeli kao bogovi. Vojska ko vojska uvek gladna i uvek joj se spava hehe. Inače iz graničnog voda bila su dva predstavnika Danji Ištvan Kanjiža u maratonu i ja .

[You must be registered and logged in to see this image.]

zeljoni (citat):

Prvi vod prve čete , a ovako je naš drugar video Zastavnika Slađu

Zeljoni.
Tvoga "strašnog" komandira graničnog voda (gledajući ovu sliku) nisam imao prilike osobno upoznati.
Najčešće bi ga viđao ispred objekta graničnog voda.
Nakon nekog vremena po kasarni se je pričalo da je taj tvoj zastavnik (ako sam dobro pročitao Milenko Sladojević) bio neki zajeban tip.
Po mojoj 2 četi se pričalo da je bio u jako dobroj kondiciji.
Govorilo se je da je mogao dugo trčati te da je bio voljan dati svakome vojniku 7 dana nagradnoga ako ga netko od vojnika iz kasarne pobjedi u trčanju tj. tko može bez prestanka duže trčati.
Pa me sada baš zanima da li je ova priča ono kako se u narodu kaže "šuplja" ili od toga ima nešto istine.!?

Tih godina Slađo je imao oko 47-48  godina , na svim usiljenim marševima  bio je na čelu , držao je tempo da "umreš" .Sećam se jedne prilike kada su oficiri imali neku proveru fizičke izdržljivosti, Sladojević je bio ubedljivo najspremniji , pešadijske prepreke je prelazio brže od 90 posto nas koji smo to vežbali svaki dan. Tada sam prvi put čuo za tu njegovu izjavu , ali isto tako je zanimljivo da je bio veoma cenjen kod oficira višeg ranga , pukovnika , generala ... Mnogo puta nam je u prostorijama bio neki Pulovnik .A mi smo morali biti kao "garda" .

Jedne prilike reče nam naš zastavnik da napravimo jedan odbojkaški tim i da se pripremimo za predstojeći viken za posetu karauli Đura Đaković - Razlog posete proslava dana karaule , navodno biće i jedan ili dva civilna kluba i dve ekipe sa susednih karaula.Mali turnir.Spremili se mi na brzinu , idemo da se družimo , konačno i nama svanulo.Ranom zorom smo stigli na karaulu , lepo nas dočekali naši prijatelji , polako se skupile i ostale ekipe , počeo turnir , svi veseli , tu su omladinci i omladinke , sve za ne poverovati. Civilne ekipe nas rasturile , mislim da smo bili zadnji ali nema veze sad ćemo malo da  "unterhaltujemo" sa omladinkama , vidimo ima i domaćeg vina.E neleži vraže kao i uvek , eto nam našeg zastavnika , mirno , na oblačenje prva troica levi reon , druga trica desni reon , ostatak na stražu oko karaule, Sedam je... dana . Pitao bih one sa karaule Đura Đaković jeli ispod karaule bila neka štala , tu smo "savesno" odrađivali svoje smene , noćne . Jedne prilike "čip" u štali je bio dva desetara i dve značke primernih vojnika .Bio sam sav od slame . Nastaviče se

zeljoni (citat):

Tih godina Slađo je imao oko 47-48  godina , na svim usiljenim marševima  bio je na čelu , držao je tempo da "umreš".
Sećam se jedne prilike kada su oficiri imali neku proveru fizičke izdržljivosti, Sladojević je bio ubedljivo najspremniji , pešadijske prepreke je prelazio brže od 90 posto nas koji smo to vežbali svaki dan.
Tada sam prvi put čuo za tu njegovu izjavu , ali isto tako je zanimljivo da je bio veoma cenjen kod oficira višeg ranga , pukovnika , generala ...
Mnogo puta nam je u prostorijama bio neki Pulovnik.
A mi smo morali biti kao "garda" .

Ma vidi ti komandira graničnog voda Milenka Sladojevića.
Da sam se tada 1988 godine išao sa njim takmičiti još bi izgubio od "djeda" i umjesto na nagradnih 7 dana dobio bi pritvora 7 dana.!
Ovo je prava pouka.
Nikada nikoga nemoj podcjeniti.!

Zaista je bio čudo od čoveka , voleo je sport , odbojku . U Celju sam imao i ovakvih i onakvih oficira a Slađo mi je ostao u sećanju kao jedan pošten , iskren i nadasve skroman oficir a i čovek. Znam da je imao sina i da su živeli u Mariboru , sin mu je bio odbojkaš. Pokušao sam par puta da se čujem sa njim ali neuspešno.

zeljoni (citat):

Zaista je bio čudo od čoveka , voleo je sport , odbojku.
U Celju sam imao i ovakvih i onakvih oficira a Slađo mi je ostao u sećanju kao jedan pošten , iskren i nadasve skroman oficir a i čovek.
Znam da je imao sina i da su živeli u Mariboru , sin mu je bio odbojkaš.
Pokušao sam par puta da se čujem sa njim ali neuspešno.

Možda se čovjek zasitio vojske.
Opet da mu se netko javi nakon 26 godina koga je on zaboravio....
Lako je nama zapamtiti naše komandire odjeljenja, vodova, četa, karaula, itd...
Ali njima nije lako zapamtiti nas.
I oni su možda u nekom strahu da li tog vojnika poznajem po nečemu dobrome ili po nečemu lošemu.
Pa možda zbog toga ne žele da se jave.
Zato postoji ovaj forum da je jadamo na ta stara dobra vremena.

Da u pravu ste

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gledam ovu: "Dozvoli za vanredni izlazak van kruga kasarne za", koji je potpisan zastavnik (komandir) graničnog voda Milenko Sladojević i nikako se načuditi.
Na jednoj dozvoli dvojica vojnika.!?
Ha ha ha ha... dobro je on to uspio stisnuti na ovakvom jednom malom komadiću papira.
On je i u ono vrijeme znao što je štednja.!

O tome ću jednom prilikom, kako smo štedeli i na čemu.Pokušavam da ubedim mog velikog prijatelja , Mečkić Zorana da se registruje na forum. On je na ovoj dozvoli , davno je to sve bilo i čitajući razne postove  prisetim se ponekog događaja. Stvarno se vratim u ta vremena . Eto baš sad se setih kad sam došao u Celje na kapiji su mi tražili vojnu knjižicu , a ja zaboravio, jao kad nism tad umro neću nikad. Dođe neki kapetan i reče , dobro je , bilo bi nezgodno da je stigla knjižica a ti ne. Upadaj.

zeljoni (citat):

O tome ću jednom prilikom, kako smo štedeli i na čemu.Pokušavam da ubedim mog velikog prijatelja , Mečkić Zorana da se registruje na forum.
On je na ovoj dozvoli , davno je to sve bilo i čitajući razne postove  prisetim se ponekog događaja.
Stvarno se vratim u ta vremena.
Eto baš sad se setih kad sam došao u Celje na kapiji su mi tražili vojnu knjižicu , a ja zaboravio, jao kad nism tad umro neću nikad.
Dođe neki kapetan i reče , dobro je , bilo bi nezgodno da je stigla knjižica a ti ne.
Upadaj.

Dobar neki čovjek.
Primio te u vojsku bez vojne knjižice ha ha ha ha...
To nema nigdje u svijetu.
Kad si krenuo u JNA mislim da si ponio sa sobom svega i svačega i što treba i što ne treba a ono naj bitnije vojnu knjižicu zaboravio, ha ha ha ha...

Baš tako hehehe

Nije jedini...i ja sam stigao u JNA bez knjizice, samo vojni poziv.

Moju knjizicu su "izgubili" u vojnom odseku Zajecar; trebao je iz Zajecara preko veze u Nis na sluzenje neko drugi (regrutovan sam u plavce), a meni su uvalili Maribor i time mi samo pomogli

Knjizica je posle u moju jedinicu stigla postom ili nekim drugim zvanicnim putem.

Takodje sam isao bez knjizice i na prvo sluzbeno odsustvo: Maribor - Zajecar - Maribor (samo sa putnom objavom)

zeljoni (citat):

Iznenađenjima nikad kraja , naime kada sam došao u Celje i zadužio svu opremu iste večeri mi je nestala cela kaseta.
Skoro da sam umro od straha na šta mi moj desetar reče da se ne brinem mnogo i da će sve biti rešeno do ujutro .
Tako je i bilo , poučen tim događajem došo sam u Maribor "naoružan" sa dva ogromna katanca .
E sad iznenađenje , kasete se NE zaključavaju po direktnoj naredbi našeg zastavnika  Sladojević Milenka .
Celu noć nisam spavao što zbog treme , što zbog straha za kasetu.
Drugo veliko iznenađenje je bilo kada sam ušao u prostoriju za umivanje i video tuš sa bojlerom od 100l , da mi smo mogli da se tuširamo kad god smo hteli .
Kada bih se vratili kasno sa terena nije bilo mogućnosti da se okupamo u prostorijama namenjenim za grupno tuširanje te smo zbog toga imali svoj tuš.
Sledeće iznenađenje , malo neprijatnije , svako ali baš svako jutro su se prelazile pešadijske prepreke , posle onog lepog života u Celju odjednom nam dan prođe čas posla.
Imali smo i svog psa , jednog starog Nemačkog ovčara.
Ravno posle deset dana , mislim da je tako , kaže nama naš zastavnik sutra imate priliku da vidite svoje drugove koji su na karaulama .
Mi sretni , videćemo  svoje prijatelje , a stariji vojnici mudro ćute i zagonetno se smeškaju .
Bude nas pre zvaničnog ustajanja , ulazimo u naše pinc gauere  i krećemo put prve karaule Gornja Radgona .
Ali na početak njihovog reona , tog momenta shvatamo da ćemo peške pod punom opremom obići sve naše prijatelje , a samim tim i upoznati reon našeg dejstva . 166 km od G.Radgone do sela Muta , tri dana .
Negde na Kozjaku nas je uhvatio i sneg , Kod crkve Svetog Urbana kiša .
Ipak videti staro društvo , videti da smo možda malo privilegovani jer smo ipak u gradu , tih tri dana i pedesetak km dnevo nije nam palo baš teško. Sledećih osam meseci svake nedelje smo bar jedan dan provodili na reonu neke od naših karaula.
Nastaviće se

Zeljoni.
Sram te bilo.!!!
Kako se nisi sjetio da te 1988 godine skokneš do mene u susjednu zgradu na 1 kat u 2 četu da mi kažeš da imate boljer od 100 litara sa toplom vodim da i ja osjetim malo te vaše privilegije.!!!

Evo stidim se   hehehe, To je bio jedan od retkih luksuza kod Slađe. Zato nismo smeli da ložimo one male peći duže od 9h . Ako bi to Sladojević video morali bi po pesak pa lepo gasi i onda očisti peć. Pa se onda tuširaj koliko hoćeš hehe

Da li je moguće da baš nikoga nema iz G.V na forumu.

Ima, ali iz GV Prizren. Vezano za onu zaboravljenu vojnu knjižicu, moj vjenčani kum je zaboravio pozvati svog krizmanog kuma na oproštajnu zabavu povodom odlaska u vojsku. Naj ljepše je to što su si prvi susjedi. U žurbi i uzbuđenju čovjek svašta zaboravi, kako onda neće vojnu knjižicu.

vargas (citat):

Ima, ali iz GV Prizren. Vezano za onu zaboravljenu vojnu knjižicu, moj vjenčani kum je zaboravio pozvati svog krizmanog kuma na oproštajnu zabavu povodom odlaska u vojsku. Naj ljepše je to što su si prvi susjedi. U žurbi i uzbuđenju čovjek svašta zaboravi, kako onda neće vojnu knjižicu.

Hehehe pa Kemo i ja smo još i dobri , a daj malo atmosfere iz vašeg G.V.-a . Mi smo bili pripadnici jedne dosta specifične jedinice.

Na početku služenja u GV je bila kao "idila", mirno vrijeme, odlasci na rejone karaula i sl. Početkom vanrednog stanja stvari su se zakomplicirale, ukinuta su odsustva, izlasci u grad, vod je zaposjedao ljetne karaule kao ispomoč karaulama, imali smo zasjede, kontrolirali smo promet  koji je išao prema selima u blizini granice, ma sto čuda je bilo. Vanredno stanje nam je bilo do samog skidanja, s tim da smo ostali dva dana duže jer nas nije imao tko razdužiti jer su se oficiri požurili svojim familijama.

Zeljoni, imam dva pitanja za tebe. Prvo se odnosi na dužinu granične linije.

zeljoni (citat):

...  i krećemo put prve karaule Gornja Radgona . Ali na početak njihovog reona , tog momenta shvatamo da ćemo peške pod punom opremom obići sve naše prijatelje , a samim tim i upoznati reon našeg dejstva . 166 km od G.Radgone do sela Muta , tri dana .

Meni je negde ostalo u sećanju da je dužina same granične linije 110 km. Vidim da ti iznosiš podatak 166 km. Već sam ranije napisao da je i meni deo obuke bio peške proći  graničnom linijom od karaule do karaule, pa me interesuje da li ste se vi kretali isključivo graničnom linijom, ili ste išli nekom svojom putanjom, pa je zato rastojanje duže?

I drugo:

zeljoni (citat):

...Jedne prilike reče nam naš zastavnik da napravimo jedan odbojkaški tim i da se pripremimo za predstojeći viken za posetu karauli Đura Đaković -...

Ti si prvi na ovom forumu iz tih generacijea (druga polovina osamdesetih) koji pominje tu karaulu pod tim imenom, pod kojim je i meni ostala u sećanju. S obzirom da sam stariji od tvoje generacije pa "krečana" polako hvata maha, ne mogu da se setim jedne karaule, od trinaest koliko ih je bilo u GO Maribor. Ovo je spisak karaula sa nazivima koje ja pamtim (generacija 1980/81): Gornja Radgona, Kerenčić, Slatki Vrh, Ceršak, Šentilj, Špičnik, (Gaj-Jožica Flander), Hećimović, Đaković, Šarh, Kveder, Kapunar, Brezovnik. Jedino mi nedostaje naziv karaule Gaj-Jožica Flander iz tog vremena, jer mi ovaj naziv uopšte nije poznat. Da li ti je možda poznat naziv te karaule kakav je bio ranije?

Ja sad nisam sto posto siguran u kilometražu ali mi negde u glavi  ostalo 166 . Krečana nije samo Vaša privilegija hehe. Mi zaista jesmo išli od kamena do kamena , ali nisam siguran. Imam negde spisak svih karaula probaću da ga nađem , upravo sa imenima koja su se tada koristila. Vargas mi kao da smo služili u različitim zemljama , zar je već tada bilo tako zategnuto . Ustvari dole je uvek zategnuto.

zeljoni (citat):

Da li je moguće da baš nikoga nema iz G.V na forumu.

Zeljoni.
Ako te tješi još nema nikoga ni od moje 2 čete koja je brojala 100 vojnika.!
Nažalost doznao sam preko člana foruma "Šepe" da je jedan pripadnik moje čete koji je porijeklom iz Bosne i Hercegovine ppoginuou prometnoj nesreći (ako se tako može kazati) pprevrnuose s traktorom
To je što sam doznao.
A što je od onih za koje nikada neću ništa doznati.

Vojnik Graničar (citat):

zeljoni (citat):

Da li je moguće da baš nikoga nema iz G.V na forumu.

Zeljoni.
Ako te tješi još nema nikoga ni od moje 2 čete koja je brojala 100 vojnika.!
Nažalost doznao sam preko člana foruma "Šepe" da je jedan pripadnik moje čete koji je porijeklom iz Bosne i Hercegovine ppoginuou prometnoj nesreći (ako se tako može kazati) pprevrnuose s traktorom
To je što sam doznao.
A što je od onih za koje nikada neću ništa doznati.

A šta ja da kažem?! Vi ste se bar generacijski našli, ja čak ni to. Da ironija bude veća, to je bila prva generacija gde su skoro svi vojnici bili bar sa srednjim obrazovanjem, oktobarska klasa 1980, a ispostavilo se da očigledno retko ko od njih koristi računar. Preturajući po internetu samo sam našao par ljudi koji su genracija 80/81 i to nevezano za Maribor.

Sinoć sam se čuo sa mojim velikim prijateljem iz tih dana , zamolio sam ga da se učlani kako bi zajedno se setili što više lepih uspomena  . Njegova priča je zanimljiva , pojavili su se u G.V kad i mi u onim alpskim uniformama sve sa pelerinama , izgledali su kao Grof Drakula . Ovu  su moji drugovi sa kojima sam proveo ceo rok :Goran Kovač Pucarevo BIH, Zoran Ružić Beograd sad je u Australiji , Udovičić Josip Imotski , Jovanović Dejan Beograd , Selmani Alit Kosovo.Šest veličanstvenih , nikoga od njih nisam više video

halo 92 (citat):

A šta ja da kažem?!
Vi ste se bar generacijski našli, ja čak ni to.
Da ironija bude veća, to je bila prva generacija gde su skoro svi vojnici bili bar sa srednjim obrazovanjem, oktobarska klasa 1980, a ispostavilo se da očigledno retko ko od njih koristi računar.
Preturajući po internetu samo sam našao par ljudi koji su genracija 80/81 i to nevezano za Maribor.

Pa nije to neka filozofija ukucati u pretraživač ime kasarne i grad.
Mislim da je problem u tome što možda većina nemaju pristup internetu.!
A opet ne računajući one koje uopće nije briga za nečim ovakvim.

halo 92 (citat):

Vojnik Graničar (citat):

zeljoni (citat):

Da li je moguće da baš nikoga nema iz G.V na forumu.

Zeljoni.
Ako te tješi još nema nikoga ni od moje 2 čete koja je brojala 100 vojnika.!
Nažalost doznao sam preko člana foruma "Šepe" da je jedan pripadnik moje čete koji je porijeklom iz Bosne i Hercegovine ppoginuou prometnoj nesreći (ako se tako može kazati) pprevrnuose s traktorom
To je što sam doznao.
A što je od onih za koje nikada neću ništa doznati.

A šta ja da kažem?! Vi ste se bar generacijski našli, ja čak ni to. Da ironija bude veća, to je bila prva generacija gde su skoro svi vojnici bili bar sa srednjim obrazovanjem, oktobarska klasa 1980, a ispostavilo se da očigledno retko ko od njih koristi računar. Preturajući po internetu samo sam našao par ljudi koji su genracija 80/81 i to nevezano za Maribor.

Sreća u ovaj forum , baš se lepo opustim i uživam čitajući ove naše sudbine a osamdeset osma ili kraj prošlog veka bi davno , poneka uspomena se i izgubila  , pa nadamo se susretima .Život je kratak.[You must be registered and logged in to see this image.]

zeljoni (citat):

Sreća u ovaj forum , baš se lepo opustim i uživam čitajući ove naše sudbine a osamdeset osma ili kraj prošlog veka bi davno , poneka uspomena se i izgubila  , pa nadamo se susretima .Život je kratak

Ranije, kada neko krene u mom društvu krene sa pričom o vojsci, ta priča se otegne, nikad kraja. I uglavnom je interesantna bila samo onom ko priča. Često smo umeli da onoga ko priča, prekinemo pitanjem "a izvini, ti si bio u vojsci?", dok jednog dana, opet u nekoj priči,  nisam shvatio da je od mog izlaska iz vojske prošlo trideset godina. Prosto sam se uplašio te brojke. I prosto sam sebi ne verujem koliko mi je interesantno da čitam razne stvari na ovom forumu.

Došli smo u Maribor u sred zime , jeste da je ta zima bila jako blaga , ali kada dođete u prostorije gde se loži vatra u nekim malim pećima i gde je svaki dan natezanje ko će po ugalj  , shvatite da je Celje bilo Hilton.Kad smo se malo i privikli , primetim ja da su nam dva prozora ona pri vrhu uvek otvorena .Jedno jutro dok su svi žurili na postrojavanje odlučim ja da to  zatvorim .Popnem se na stolicu i probam da zatvorim i čujem dobro poznat glas  našeg dragog zastavnika : zakovani su vojniče marš u stroj.Već sam se video u wc-u jedno sedam dana , sad kad me uzme na zub naj... do kraja.Pravo čudo , prošao sam bez nekih većih posledica .Nije da se sad hvalim ali nisam nikada glanco wc , niti sam dobijao neke tako "složenije " zadatke.No mogu reći da mi je nekada značka primernog vojnika bila teža od tih poslova .Čak sam imao i predavanje od strane kapetana i zastavnika kako se ponaša "značkaroš" . Malte ne i u pidžami sam morao biti primeran . Ali i osamnaest dana lepo zvuči hehehe. Nastaviće se

zeljoni (citat):

Pripreme za odlazak u jedan kafić u koji je strogo zabranjen odlazak od strane starešina , imena kafića se ne sećam ali znam da se lepa kelnerica zvala Snežana [You must be registered and logged in to see this image.]

Jel to u Celju. Snežana je moja koleginica. A lokal je bio HAN.

U Mariboru , već sam pomislio kako je svet mali .Slika je iz Maribora