Granični vod 66 graničnog odseka Maribor

I u mojoj klasi jedan je vraćen kući nakon mjesec dana,koliko se sjećam bio je iz Splita

zeljoni (citat):

A moj veliki prijatelj , sada živi u Australiji , Zoran , zajedno smo bili ceo vojni rok , odluči da svaki vikend ili bar dva puta mesečno ode kući .
Ni manje ni više nego u Beograd. Zaljubio se , bolje reći zaželeo se uhvatio ga "vrbopuc" i šta da se radi . Rizikuje pa šta bude. Petkom uveče izađe , preskoči onaj zid pored naše zgrade, pravac na autobus za Ljubljanu pa avionom za Bg. Pokrivali mi koliko smo mogli , stvarno niko ne pita ništa , on se u nedelju vrati, sve dok ne proradi ljubomora . Neko ga prijavi , ustvari prijavi da nema vojnika. E sad , u ono vreme nije bilo mobilnih tel, on se nije javljao da vidi kakvo je stanje , petak uveče dolazi zastavnik , prebrojava , svi na broju Zoki je dobio izlaz u grad. Vidimo nešto se mulja i naš problematični prijatelj ,Momir , nazove svoju sestru u Ljubljani i zamoli je da ode do aerodroma i pokuša da nađe Zokija . I kad je neko srećan koliko je težek a Zoran je baš težak , nađe ga i on se vrati u kasarnu kao da dolazi iz grada. Pojavljuju se kapetan i Slađo broje pet puta , mrmljaju nešto i odlaze. Nikada nisu saznali za njegova putešestvija , mislim da je četiri pet puta uspeo da  uspešno kidne.
Ovaj glavonja najvišlji je Zoki

Zoran je stvarno imao hrabrosti za ta putovanja.
Ali otkuda mu toliki novci za autobuse - avione.!?
Ne znam nekoga iz moje klase da se tako sa novcima hajdemo reći "razbacivao" kao on na putovanja, a i da je tako uspjevao iz kasarne bježati kući.

Avion nije bio tada toliko skup kao danas, secam se da je bio 2 ili 3x skuplji od autobuske karte za istu relaciju.
Ali 2 ili 3x mesecno povratna karta Lju-Beg ...valjda se imalo para.

Tvoj prijatelj Zoran je bio kao Ninkov iz filma "Najbolji:...svaki petak hvatam zicu

Imao je veliku srecu da ga nikad nisu uhvatili... vojna policija na autobuskoj stanici u Mariboru, na aerodromima, usput; jedino ako se nije presvlacio u civilku da zavara trag.

Cudi me samo da je isao u Ljubljanu na avion, imali smo i u Mariboru aerodrom i dobre linije za Beograd.

Kemo Specijalac (citat):

Avion nije bio tada toliko skup kao danas, secam se da je bio 2 ili 3x skuplji od autobuske karte za istu relaciju.
Ali 2 ili 3x mesecno povratna karta Lju-Beg ...valjda se imalo para.

Tvoj prijatelj Zoran je bio kao Ninkov iz filma "Najbolji:...svaki petak hvatam zicu

Imao je veliku srecu da ga nikad nisu uhvatili... vojna policija na autobuskoj stanici u Mariboru, na aerodromima, usput; jedino ako se nije presvlacio u civilku da zavara trag.

Cudi me samo da je isao u Ljubljanu na avion, imali smo i u Mariboru aerodrom i dobre linije za Beograd.

A možda je taj avion letio do Pesnice i natrag.

Kemo Specijalac (citat):

Avion nije bio tada toliko skup kao danas, secam se da je bio 2 ili 3x skuplji od autobuske karte za istu relaciju.
Ali 2 ili 3x mesecno povratna karta Lju-Beg ...valjda se imalo para.
Tvoj prijatelj Zoran je bio kao Ninkov iz filma "Najbolji:...svaki petak hvatam zicu
Imao je veliku srecu da ga nikad nisu uhvatili... vojna policija na autobuskoj stanici u Mariboru, na aerodromima, usput; jedino ako se nije presvlacio u civilku da zavara trag.
Cudi me samo da je isao u Ljubljanu na avion, imali smo i u Mariboru aerodrom i dobre linije za Beograd.

Specijalac.
Ovo si dobro rekao.!?
Zašto je Zoran autobusom putovao za Ljubljanu na avion za Beograd kad je kako ti kažeš imao aerodrom u Mariboru sa koga je također letio avion za Beograd.!?
Deder (rekao bi jedan kojeg odavno nema na forumu) da se Zeljini očituje o ovome rasporedu letenja.!!!

Siguran sam da je išao za Ljubljanu a za raspored letenja nisam baš siguran. Hehe , inače Zokijevi roditelji su tada radili u Australiji pa otud pare za ove avanture. Iako je bio jedan vrlo skroman čovek , nije se moglo zaključiti da "leži " na lovi. Svaki put po povratku bi se skupilo nas nekoliko "starih" na mom tavanu te bi Zoki podneo detaljan raport uz neku čašicu . Inače smo se Zoki i ja istog dana skinuli i putovali do Bg. Nažalost nikada više se nismo ni videli ni čuli. Stvarno ste kao Poaro , svaka se rečenica i reč tri puta meri odnosno čita  , hihihi

zeljoni (citat):

Siguran sam da je išao za Ljubljanu a za raspored letenja nisam baš siguran. Hehe , inače Zokijevi roditelji su tada radili u Australiji pa otud pare za ove avanture. Iako je bio jedan vrlo skroman čovek , nije se moglo zaključiti da "leži " na lovi. Svaki put po povratku bi se skupilo nas nekoliko "starih" na mom tavanu te bi Zoki podneo detaljan raport uz neku čašicu . Inače smo se Zoki i ja istog dana skinuli i putovali do Bg. Nažalost nikada više se nismo ni videli ni čuli. Stvarno ste kao Poaro , svaka se rečenica i reč tri puta meri odnosno čita  , hihihi

Nisam ja kriv.
Kriv je tvoj zemljak kemo specijalac.
On se dosjetio da je u Mariboru bio aerodrom sa koga su avioni poljetali za Beograd.!
Meni taj detalj oko Zokijevog putovanja za Ljubljanu nije zapeo za oko.!

Veliki minus , ja bi se kladio na tebe , ovaj put svaka čast Kemi. Nažalot nikoga iz moje generacije da se pojavi a moja memorija vrlo bleda , tu i tamo se prisetim nekog zanimljivog detalja ,još da nema ovih replika mislim da bi tema vrlo brzo zamrla.

Vojnik Graničar (citat):

zeljoni (citat):

Siguran sam da je išao za Ljubljanu a za raspored letenja nisam baš siguran. Hehe , inače Zokijevi roditelji su tada radili u Australiji pa otud pare za ove avanture. Iako je bio jedan vrlo skroman čovek , nije se moglo zaključiti da "leži " na lovi. Svaki put po povratku bi se skupilo nas nekoliko "starih" na mom tavanu te bi Zoki podneo detaljan raport uz neku čašicu . Inače smo se Zoki i ja istog dana skinuli i putovali do Bg. Nažalost nikada više se nismo ni videli ni čuli. Stvarno ste kao Poaro , svaka se rečenica i reč tri puta meri odnosno čita  , hihihi

Nisam ja kriv.
Kriv je tvoj zemljak kemo specijalac.
On se dosjetio da je u Mariboru bio aerodrom sa koga su avioni poljetali za Beograd.!
Meni taj detalj oko Zokijevog putovanja za Ljubljanu nije zapeo za oko.!

Daleko od toga da nesto istrazujem da bih nekoga uterao u laz...nije mi to cilj ni privatno ni sluzbeno

Samo mi je bilo jako cudno zasto do Ljubljane...jer sam i ja leteo avionom na odsustvo kad god bi to bilo vremenski izvodljivo.

Secam se aviona rano ujutru, kada sam u januaru ili februaru prvi put putovao na nagradno odsustvo. Poletao je  jako rano, mozda oko 6 ili 7 ujutru, a mi te noci svirali negde u gradu; ja sam hteo pravo sa svirke na avion, jer sam iskukao knjizicu i objavu dan ranije od svog kapetana upravo zbog takvog plana, ali me je zastavnik Bjelica razlozno opomenuo da me moraju upisati na prijavnici kad izadjem, kao i da se obavezno javim dezurnom oficiru (zbog cega, ne znam); tako da sam morao da se vratim u kasarnu, istovarim kombi, pa tek onda put pod noge do aerodromskog autobusa u centru grada, u vreme kad gradski prevoz ne vozi nocu, a ubogi vojnik svirac je zbog avionske karte potrosio pare za taksi...

Ovo sve uzgred receno zbog secanja na jutarnji avion za Beograd..imao je jos jedan uvece, medjutim, tu se gubio ceo dan.

Zeljonijev drug je sigurno imao svojih razloga zasto je isao u Ljubljanu na let...

Kemo Specijalac (citat):

Daleko od toga da nesto istrazujem da bih nekoga uterao u laz...nije mi to cilj ni privatno ni sluzbeno
Samo mi je bilo jako cudno zasto do Ljubljane... jer sam i ja leteo avionom na odsustvo kad god bi to bilo vremenski izvodljivo.
Secam se aviona rano ujutru, kada sam u januaru ili februaru prvi put putovao na nagradno odsustvo.
Poletao je  jako rano, mozda oko 6 ili 7 ujutru, a mi te noci svirali negde u gradu; ja sam hteo pravo sa svirke na avion, jer sam iskukao knjizicu i objavu dan ranije od svog kapetana upravo zbog takvog plana, ali me je zastavnik Bjelica razlozno opomenuo da me moraju upisati na prijavnici kad izadjem, kao i da se obavezno javim dezurnom oficiru (zbog cega, ne znam); tako da sam morao da se vratim u kasarnu, istovarim kombi, pa tek onda put pod noge do aerodromskog autobusa u centru grada, u vreme kad gradski prevoz ne vozi nocu, a ubogi vojnik svirac je zbog avionske karte potrosio pare za taksi...
Ovo sve uzgred receno zbog secanja na jutarnji avion za Beograd..imao je jos jedan uvece, medjutim, tu se gubio ceo dan.
Zeljonijev drug je sigurno imao svojih razloga zasto je isao u Ljubljanu na let...

Možda i ovdje leži odgovor zašto je Zoki putovao za Ljubljanu na avion.
Vjerojatno nije mogao na vrijeme pobjeći iz kasarne i na vrijeme stići na poljetanje ovih aviona koji su rano poljetali sa Mariborskog aerodroma za Beograd.!

Imao sam priliku da letim tim avionom od Beograda do Maribora, pošto se radilo o vikendu, da bi iskoristio što više vremena kod kuće, a morao sam da budem u nedelju do 24 č. u kasarni, odlučio sam da se vratim avionom. Sećam se da sam nosio poveliki paket od kuće i prolazeći pored policajaca na aerodromu, pomislio sam šta bi se desilo kada bi mi tražili da otvorim torbu, jer u njoj je bilo sve ono što bi trebalo da bude, od mesa do rakije, ali i par kilograma crnog luka (nama je u to vreme u kasarni najviše nedostajao crni luk)?! Toga sam se setio mnogo godina kasnije, gledajući jednu tv emisiju koja je govorila o našim sitnim i krupnim krimosima koji su odlazili u inostranstvo da "rade". Tako je jednom gostovao i čuveni Dača, koji je po sopstvenoj tvrdnji delio radno mesto sa papom, dok papa drži misu na Trgu Svetog Petra, dotle Dača "obrađuje" novčanike vernika na Trgu i koji je ispričao kako je iz Beograda u Italiju u Rim, nosio pun lonac sarmi, jer mu je društvo naručilo da po povratku iz Beograda obavezno dosnese sarmu. I sve bi bilo u redu dok nije došao na carinu, na rimskom aerodromu. Tek tada je postao svestan da mu niko neće verovati da je u zemlju, koja je jedna od svetskih gastronomskih velesila, pokušao da unese jelo i to sarmu. Shvatio je da, ako ga pretresu, da će pomisliti da prenosi drogu, ili dijamante, ili nešto slično. Tako sam se slično osećao i ja one večeri na mariborskom aerodromu. A samo mogu da zamislim face policajaca kada bi videli da vojnik u avionu nosi -crni luk?!

Verovatno je moj prijatelj Zoran imao svoje razloge  i sigurno ih je podelio sa nama no vremenska distanca čini svoje . Mislim da je imao civilku  i  nije sigurno išao u uniformi. On je sve to vrlo uspešno organizovao  , jedino je bilo muka slušati ga kad se vrati . Zavist , ljubomora  , ej čovek bio kući i to 500 km od Maribora . Sve to je kompezovano upravo raznim paketima sličnog sadržaja. Kajmak , pršuta , slanina , čvarci , i normalno Rakija . Jedva sam čekao sledeću nedelju

zeljoni (citat):

Verovatno je moj prijatelj Zoran imao svoje razloge  i sigurno ih je podelio sa nama no vremenska distanca čini svoje .
Mislim da je imao civilku  i  nije sigurno išao u uniformi.
On je sve to vrlo uspešno organizovao  , jedino je bilo muka slušati ga kad se vrati .
Zavist , ljubomora  , ej čovek bio kući i to 500 km od Maribora .
Sve to je kompezovano upravo raznim paketima sličnog sadržaja.
Kajmak , pršuta , slanina , čvarci , i normalno Rakija .
Jedva sam čekao sledeću nedelju

Ne znam kako je to kod vas bilo moguće imati civilku kod sebe u kasarni ali u istoj kasarni "Tone Tomšič" u Mariboru , iste 1988 godine, od vašega graničnog voda jugo-zapadno 50 metara u mojoj II četi nitko nije imao civilnu odjeću kod sebe.
Čak je jedno jutro na sred piste čitava četa morala spustiti hlače do koljena da bi se vidjelo da li netko nosi civilni donji veš.
I tom prilikom su kod jednoga vidjeli i najurili su ga nazad u četu da skine civilni donji veš i obuče veš made in JNA.!

Vojnik Graničar (citat):

zeljoni (citat):

Verovatno je moj prijatelj Zoran imao svoje razloge  i sigurno ih je podelio sa nama no vremenska distanca čini svoje .
Mislim da je imao civilku  i  nije sigurno išao u uniformi.
On je sve to vrlo uspešno organizovao  , jedino je bilo muka slušati ga kad se vrati .
Zavist , ljubomora  , ej čovek bio kući i to 500 km od Maribora .
Sve to je kompezovano upravo raznim paketima sličnog sadržaja.
Kajmak , pršuta , slanina , čvarci , i normalno Rakija .
Jedva sam čekao sledeću nedelju

Ne znam kako je to kod vas bilo moguće imati civilku kod sebe u kasarni ali u istoj kasarni "Tone Tomšič" u Mariboru , iste 1988 godine, od vašega graničnog voda jugo-zapadno 50 metara u mojoj II četi nitko nije imao civilnu odjeću kod sebe.
Čak je jedno jutro na sred piste čitava četa morala spustiti hlače do koljena da bi se vidjelo da li netko nosi civilni donji veš.
I tom prilikom su kod jednoga vidjeli i najurili su ga nazad u četu da skine civilni donji veš i obuče veš made in JNA.!

Baš sve isto su radili 4-5 mjeseci poslije kad sam ja bio na obuci, samo su još i čarape bile na udaru. Donji veš je baš morao biti made in JNA, a čarape su mogle proći ako su bile SM boje, pa sam dobijao od kuće takve jer su krali čarape kao zlato

Citat :

Ne znam kako je to kod vas bilo moguće imati civilku kod sebe u kasarni ali u istoj kasarni "Tone Tomšič" u Mariboru , iste 1988 godine, od vašega graničnog voda jugo-zapadno 50 metara u mojoj II četi nitko nije imao civilnu odjeću kod sebe.

Dosta vojnika je imalo civilke negde u gradu. Najvise Slovenci - imali su rodjake, prijatelje u studentskom domu. Znam i za nekoliko Albanaca (oni svuda imaju zemljake); cak su iz moje tadasnje zabiti (Zajecar), dve devojke studirale u Mb i zivele u studentskom domu...ko god je hteo da rizikuje, mogao je malo da istrazi, isplanira, i bilo je tu hiljadu kombinacija za drzanje civilke negde u gradu. Uglavnom su sa tim svojim cuvarima civilki isli u provode u okolna mesta.

Pisao sam vec o Janezu iz moje grupe...on je imao tetku preko puta Kadetnice, i tamo je provodio svako popodne kad nije bilo drugih poslova. Imao je tu i svoju peglicu, tako da verujem da je kao autenticni Slovenac najmanje 30 puta zbrisao kuci do Ljubljane u civilki i peglici na par sati.

šepa (citat):

Baš sve isto su radili 4-5 mjeseci poslije kad sam ja bio na obuci, samo su još i čarape bile na udaru. Donji veš je baš morao biti made in JNA, a čarape su mogle proći ako su bile SM boje, pa sam dobijao od kuće takve jer su krali čarape kao zlato

Ovo za krađu čarapa me je baš iznenadilo. Pa mogle su se kupiti u svakoj radnji. Da ne pričam o brzom sušenju čistih čarapa, uvijanjem u peškir se skoro osuši i onda se noću stave na dušek na kojem se spava i ujutru su suve i čiste. Sve vreme dok sam bio u vojsci niko nije proveravao koji veš nosimo, a mislim da bi nastalo opštenarodno veselje u okolnim fabrikama (posebno u MTT) da nam je neko naredio na postrojavanju da svučemo pantalone da bi proverio boju i kroj naših gaća?!

halo 92 (citat):

šepa (citat):

Baš sve isto su radili 4-5 mjeseci poslije kad sam ja bio na obuci, samo su još i čarape bile na udaru. Donji veš je baš morao biti made in JNA, a čarape su mogle proći ako su bile SM boje, pa sam dobijao od kuće takve jer su krali čarape kao zlato

Ovo za krađu čarapa me je baš iznenadilo. Pa mogle su se kupiti u svakoj radnji. Da ne pričam o brzom sušenju čistih čarapa, uvijanjem u peškir se skoro osuši i onda se noću stave na dušek na kojem se spava i ujutru su suve i čiste. Sve vreme dok sam bio u vojsci niko nije proveravao koji veš nosimo, a mislim da bi nastalo opštenarodno veselje u okolnim fabrikama (posebno u MTT) da nam je neko naredio na postrojavanju da svučemo pantalone da bi proverio boju i kroj naših gaća?!

Ti nisi bio na obuci u Melju (ako se ne varam), došao si u granični vod koji je bio uredniji deset puta. Vjeruj mi ni one najprljavije koje bi morali noću staviti preko čizama u hodniku nisi mogao sačuvati, a o kakvom pranju i sušenju govoriš pa u II četi pogotovo u zimskom periodu je to bilo nemoguće, o tome smo pisali. Mislim da vojnik graničar to može potvrditi bili smo u istoj četi obojica, jednostavno to nisi mogao raditi a i kad bi oprao čarape to bi bio samo jači mamac da ti ih ukradu. Vojnik graničar je bio u zgradi do graničnog voda, a ja i u toj, i onoj kod glavne kapije, nakon preseljenja, ali uslovi su bili jednako loši u obje zgrade.

šepa (citat):

Ti nisi bio na obuci u Melju (ako se ne varam), došao si u granični vod koji je bio uredniji deset puta. Vjeruj mi ni one najprljavije koje bi morali noću staviti preko čizama u hodniku nisi mogao sačuvati, a o kakvom pranju i sušenju govoriš pa u II četi pogotovo u zimskom periodu je to bilo nemoguće, o tome smo pisali. Mislim da vojnik graničar to može potvrditi bili smo u istoj četi obojica, jednostavno to nisi mogao raditi a i kad bi oprao čarape to bi bio samo jači mamac da ti ih ukradu. Vojnik graničar je bio u zgradi do graničnog voda, a ja i u toj, i onoj kod glavne kapije, nakon preseljenja, ali uslovi su bili jednako loši u obje zgrade.

Varaš se, ja ne samo da sam bio u Melju na obuci, ja sam ceo svoj vojni rok proveo u Melju. 5 meseci i 22 dana na obuci (1.nišandžija, 1. odeljenja, 1. voda, 1. čete) i 8 meseci u komandi GO Maribor. Tako da sam prilično upoznat sa dešavanjima u toj kasarni, ali to je vreme od oktobra 80-te do novembra 81-ve. Ti si tamo bio nekoliko godina kasnije i iz tvog, kao i iz pisanja drugih forumaša, koji su sa tobom bili u vojsci, mogu da zaključim da je bilo nekih razlika u odnosu na "moje" vreme. Koliko mogu da zaključim, to su ipak bile sitnice, jer čarape i donji veš ipak smatram samo sitnicama. U vreme dok sam bio u Melju nije bilo nekih velikih krađa, tu i tamo se ukradu neke čizme, obije neka kaseta zbog cigareta ili klope, ali čarape ne znam da je iko ukrao. U svojoj kaseti sam imao uvek dva-tri para novih čarapa, jer su se mogle kupiti u skoro svakoj radnji, a ako mi baš ponestane, ja bih ih oprao i osušio na način na koji sam već opisao. O tome da nam neko zagleda u gaće nema govora. Pa šta bi bilo sledeće, da nam na postrojavanju mere čiji je duži?!

Vojnik Graničar (citat):

zeljoni (citat):

Verovatno je moj prijatelj Zoran imao svoje razloge  i sigurno ih je podelio sa nama no vremenska distanca čini svoje .
Mislim da je imao civilku  i  nije sigurno išao u uniformi.
On je sve to vrlo uspešno organizovao  , jedino je bilo muka slušati ga kad se vrati .
Zavist , ljubomora  , ej čovek bio kući i to 500 km od Maribora .
Sve to je kompezovano upravo raznim paketima sličnog sadržaja.
Kajmak , pršuta , slanina , čvarci , i normalno Rakija .
Jedva sam čekao sledeću nedelju

Ne znam kako je to kod vas bilo moguće imati civilku kod sebe u kasarni ali u istoj kasarni "Tone Tomšič" u Mariboru , iste 1988 godine, od vašega graničnog voda jugo-zapadno 50 metara u mojoj II četi nitko nije imao civilnu odjeću kod sebe.
Čak je jedno jutro na sred piste čitava četa morala spustiti hlače do koljena da bi se vidjelo da li netko nosi civilni donji veš.
I tom prilikom su kod jednoga vidjeli i najurili su ga nazad u četu da skine civilni donji veš i obuče veš made in JNA.!

Nisam ni rekao da je civilka bila u kasarni . Ni mi nismo smeli imati ništa što nije na spisku zaduženja , kako reće , napisa, Kemo , civilka je bila negde u gradu . Sa čarapama i svom ostalom  opremom u granićnom vodu nikada nije bilo problema .Bar dok sam ja bio. Slađo je zahtevao da se kasete ne zaključavaju . I zaista kada vam nešto treba pitate i uvek isti odgovor uzmi, samo je bitno znati ko je i kada uzeo bilo šta iz kasete. Ja sam se jedva navikao na taj običaj posle Celja , gde su mi znali celu kasetu maznuti.

zeljoni (citat):

Verovatno je moj prijatelj Zoran imao svoje razloge  i sigurno ih je podelio sa nama no vremenska distanca čini svoje .
Mislim da je imao civilku  i  nije sigurno išao u uniformi.
On je sve to vrlo uspešno organizovao  , jedino je bilo muka slušati ga kad se vrati .
Zavist , ljubomora  , ej čovek bio kući i to 500 km od Maribora .
Sve to je kompezovano upravo raznim paketima sličnog sadržaja.
Kajmak , pršuta , slanina , čvarci , i normalno Rakija .
Jedva sam čekao sledeću nedelju

Zeljoni.
Je li ova domaća hrana i tekućina u kasarnu "Tone Tomšič" u Mariboru ušla kroz glavna vrata kasarne ili je Zoki i to prebacivao preko zida kasarne.!?

Ako nije bilo derivata šljive unosio bi na glavni ulaz , a ponekad bi bilo dozivanje preko ograde

Evo par slika prelaza danas u 13,00
     [You must be registered and logged in to see this image.]
        [You must be registered and logged in to see this image.]
        [You must be registered and logged in to see this image.]
        [You must be registered and logged in to see this image.]

Zeljoni.
Mislim da si se od 27. Mar. 2015 do danas dovoljno odmorio.
Pa da te nešto pitam.
Možda se ti uspiješ nečega sjetiti.
Vjerojatno si imao prilike slušati kaga vojnici iz kasarne "Tone Tomšič" izlaze iz kasarne i idu na neke od poligona ili se vračaju u kasarnu a onda zapjevaju usput koju borbenu.
Jedna od borbeni je bila i ova:

"U novembru četrdesettreće zadobismo bolove naj veće izgubismo narodnog heroja druga Lolu sekretara skoja.
Drug je Lola bio desna ruka Titi zato su ga ubili fašisti".!

Bila je još jedna ali sam nju zaboravio.
Sjećam se da je početak išao ovako: "Na dedinju Tito spava naj mudrija svjetska glava........"
Dalje sam zaboravio.

Pa me zanima da li si ti nešto od toga zapamtio.

Vojnik Graničar (citat):

Zeljoni.
Mislim da si se od 27. Mar. 2015 do danas dovoljno odmorio.
Pa da te nešto pitam.
Možda se ti uspiješ nečega sjetiti.
Vjerojatno si imao prilike slušati kaga vojnici iz kasarne "Tone Tomšič" izlaze iz kasarne i idu na neke od poligona ili se vračaju u kasarnu a onda zapjevaju usput koju borbenu.
Jedna od borbeni je bila i ova:

"U novembru četrdesettreće zadobismo bolove naj veće izgubismo narodnog heroja druga Lolu sekretara skoja.
Drug je Lola bio desna ruka Titi zato su ga ubili fašisti".!

Bila je još jedna ali sam nju zaboravio.
Sjećam se da je početak išao ovako: "Na dedinju Tito spava naj mudrija svjetska glava........"
Dalje sam zaboravio.

Pa me zanima da li si ti nešto od toga zapamtio.

Već je toliko prošlo , u nekom poslu sam , stignem samo uveče da malo prelistam po forumu .Svečano se obavezujem na redovnije prisustvo .Ajd sad onu našu graničarsku : Od Maribora do Titova dvora pružila se žica telefona , a kroz žicu Tito nam govori  jel vam teško graničari moji . Nike teško a nije ni lako jer graničar nemož biti svako.

zeljoni (citat):

Vojnik Graničar (citat):

Zeljoni.
Mislim da si se od 27. Mar. 2015 do danas dovoljno odmorio.
Pa da te nešto pitam.
Možda se ti uspiješ nečega sjetiti.
Vjerojatno si imao prilike slušati kaga vojnici iz kasarne "Tone Tomšič" izlaze iz kasarne i idu na neke od poligona ili se vračaju u kasarnu a onda zapjevaju usput koju borbenu.
Jedna od borbeni je bila i ova:

"U novembru četrdesettreće zadobismo bolove naj veće izgubismo narodnog heroja druga Lolu sekretara skoja.
Drug je Lola bio desna ruka Titi zato su ga ubili fašisti".!

Bila je još jedna ali sam nju zaboravio.
Sjećam se da je početak išao ovako: "Na dedinju Tito spava naj mudrija svjetska glava........"
Dalje sam zaboravio.

Pa me zanima da li si ti nešto od toga zapamtio.

Već je toliko prošlo , u nekom poslu sam , stignem samo uveče da malo prelistam po forumu .Svečano se obavezujem na redovnije prisustvo .Ajd sad onu našu graničarsku : Od Maribora do Titova dvora pružila se žica telefona , a kroz žicu Tito nam govori  jel vam teško graničari moji . Nike teško a nije ni lako jer graničar nemož biti svako.

Ovu graničarsku znam, a ove druge nikad čuo. Inače sječam se da je neko od oficira (mislim M. Šokec) imao primjedbu na ovu pjesmu, nije mu se dopadao dio "a nije ni lako", smatrao je da to ne odgovara. A prava pjesma je započinjala ispod onog mosta na dvije etaže koji je stvarao eho, e ko tamo nije pjevao ide na raport.

U Novembru ... su morali da pevaju najgrlatiji , a mi smo ih pratili. Mnogo se više pevalo u Celju nego u Melju , kod Slađe se više plakalo , hehe.

zeljoni (citat):

U Novembru ... su morali da pevaju najgrlatiji , a mi smo ih pratili.
Mnogo se više pevalo u Celju nego u Melju , kod Slađe se više plakalo , hehe.

Tako je bilo uvijek.
Jedan je počinjao a ostali bi ponavljali.
Interesantno je da ja te "borbene" nikada nisam čuo u ovim krajevima gdje ja živim.
Sa tim sam se susreo tek kad sam došao u Maribor u kasarnu "Tone Tomšič".

zeljoni (citat):

Već je toliko prošlo , u nekom poslu sam , stignem samo uveče da malo prelistam po forumu .
Svečano se obavezujem na redovnije prisustvo .
Ajd sad onu našu graničarsku : Od Maribora do Titova dvora pružila se žica telefona , a kroz žicu Tito nam govori  jel vam teško graničari moji .
Nije teško a nije ni lako jer graničar nemož biti svako.

Vidiš ove graničarske se ja ne mogu sjetiti.
A mislim da nam i nije bila na repertoaru te 1988 godine.!

sarics (citat):

Evo par slika prelaza danas u 13,00
     [You must be registered and logged in to see this image.]
        [You must be registered and logged in to see this image.]
        [You must be registered and logged in to see this image.]
        [You must be registered and logged in to see this image.]

Što se ne javite kada prolazite kroz Šentilj.Pa možemo popiti kavu i malo popričati-.

Pozdrav drugarima iz granicnih jedinica.Ja sam sluzio od 17.09.1987 do 14.09.1988,na obuci, u Celju VP2420 u ceti porucnika Marjana Sokec,desetar Tot Geza iz Novog Sada.Prekomanda pocetkom januara Maribor 5457.Isti dan odlazak na karaulu Konjisce Apace na reci Muri,komandir karaule zastavnik1.kl.Joze Rotar.Moji skolski drugovi i kasnije u zivotu i dan danas su Zoran Ruzic i Momir Zigerovic.Inace u prekomandi ostali u G.V.u Mariboru.Zoran je u Australiji mada sam ga video u Februaru u BGD i rekao mi je da ce verovatno ostati u Srbiji.Momu nisam video jako dugo i kako mi je njegov brat rekao sada zivi negde na B.brdu.Svaka pohvala za onog ili one koji su smislili ovaj forum,kod mene je ovo probudilo jako lepe uspomene iz vojske,cak mi se cini kao da je proslo tek nekoliko godina a ne 27.Pronasao sam slike moje karaule,i tuga me uhvati kad vidim kako je sve zapusteno.Secam se kako je to u nase vreme izgledalo sredjeno i utegnuto,ali sta da se radi.Ako neko zna sta je sa zastavnikom Rotarom neka se javi,bio je jako  dobar i kao oficir i kao covek,i bas bih voleo da cujem nesto o njemu.U Celju mi je bilo dobro,jedino smo na...ali na vojnim manevrima JESEN 87. 27 dana sume,inace sam ja Beogradjanin koji se potukao sa "siptarom"na manevrima s tim sto nije bio siptar vec mladji vodnik Nebojsa iz Negotina ili tako nesto. Na karauli je bilo mnogo bolje.Nasa granicna linija je bila na sredini reke Mure celom duzinom rejona tako da i nismo imali posla ,mozda dva tri pokusaja prelaska za celo sluzenje.Glavne aktivnosti su nam bile pecanje (6 jezera u blizini)odrzavanje baste(paradajz luk i itd),hranjenje svinja(20ak komada).Sto se tice izlazaka u grad tu smo imali odresene rukei bilo ih je neograniceno,uglavnom do sela Apace,kod Betke u kafanu ili u Gornju Radgonu,redje do Maribora.Ja sam cesce isao u Maribor jer sam se nalazio sa Momom i Zoranom pa kod naseg drugara Igora u studentski grad po civilke i u zez.Cesto smo Igorovim kolima vozili Zorana na aerodrom u Ljubljanu da bi stigao da se vidi sa devojkom u Bgd.Sa mnom na karauli su sluzili Nenad iz Sarajeva Enver iz Mostara,Cabo Ante iz okoline Splita Nikola iz Arandjelovca,Nadj iz Martonosa pored Kanjize,Hodza sa Kosova inace tada ziveo u SlovenijiAndi iz Maribora Saso iz Skoplja,Milovanovic i okoline Valjeva,i jos dosta dobrih ljudi i drugara cijih imena ne mogu trenutno da se setim,i da nezaboravni i verni prijatelj pas Kastor jedini doberman u Mariborskom granicnom odseku

Konačno neko iz moje generacije , dobro nam došao. Znaš Zorana i Momu , mora da te znam , jer su Momir i Zoran bili zajedno samnom u G. vodu . Sa Zokiem sam bio ceo vojni rok , dok je Momir došao kasnije . Pozdrav za tebe i pozdravi mi ih oboicu kad se vidite.

zeljoni (citat):

Konačno neko iz moje generacije , dobro nam došao. Znaš Zorana i Momu , mora da te znam , jer su Momir i Zoran bili zajedno samnom u G. vodu . Sa Zokiem sam bio ceo vojni rok , dok je Momir došao kasnije . Pozdrav za tebe i pozdravi mi ih oboicu kad se vidite.

Zoki je bio semtembarac a Moma ili januarac ili martovac.U Celju sam imao dobrog drugara iz N.Sada Dabica,medjutim u prekomandi je otisao svako na svoju karaulu i nismo se vise videli.Isto tako sam se na dan skidanja na razduzenju upoznao sa jednim momkom iz Zrenjanina i zajedno smo cunjali po Mariborskim restoranima do voza i zajedno tim vozom dosli do Beograda.Naravno po starom dobrom obicaju voz je kasnio nekoliko sati tako da kad smo stigli u BGD momak nije imao nikakav prevoz do Zranjanina.Normalno, idemo kod mene, klopa pice uz pricu do kasno u noc.savladao nas umor pa smo pospali.Kako mi je majka kad sam se probudio negde posle podne ispricala, momak se probudio oko 9h nije hteo ni da doruckuje probao da me probudi da se pozdravimo ,ali ja ga od umora nisam registrovao.Zahvalio se mojima i rekao da me puno pozdrave i otisao kuci u Zrenjanin.Nit je ostavio br. tel nit se ja secam kako se zvao.Cesto sam se u zivotu pitao sta je sa tim momkom.Jeste da je nase drugarstvo trajalo nepuna dva dana,ali je ostalo u secanju.Znas ono kad nekog skapiras iz prve.Zoki je na FB pa ako zelis da ga cujes potrazi ga.G.V. je kod nas na karaulu dolazio barem dva puta,secam se da ste dosta bili umorni od pesacenja ali svi dobro raspolozeni.Kod nas se niste zadrzavali niti dolazili na ispomoc jer mi i nismo imali intervencije.Secam se kad ste dosli negde u julu  koliko sam se zblanuo kad sam video medju vama Momira kako ide sa puskomitraljezom na ramenima i obe ruke obesio na njega cigarom u ustima i rejbankama na nosu (ko rambo).Znajuci kakav vam je autoritet bio komandir nije mi bilo jasno kako je Moma uspeo da se izbori za tako nesto.Tek mi je posle desetak minuta Zoki objasnio.Znao sam ja da je Moma pravio probleme u kasarni,ali ipak po reonu je moralo sve da pude picnuto jer vide nas susedi pa smo morali da izgledamo kao prava vojska

vlada malinoa (citat):

Pozdrav drugarima iz granicnih jedinica.Ja sam sluzio od 17.09.1987 do 14.09.1988,na obuci, u Celju VP2420 u ceti porucnika Marjana Sokec,desetar Tot Geza iz Novog Sada.Prekomanda pocetkom januara Maribor 5457.Isti dan odlazak na karaulu Konjisce Apace na reci Muri,komandir karaule zastavnik1.kl.Joze Rotar.Moji skolski drugovi i kasnije u zivotu i dan danas su Zoran Ruzic i Momir Zigerovic.Inace u prekomandi ostali u G.V.u Mariboru.Zoran je u Australiji mada sam ga video u Februaru u BGD i rekao mi je da ce verovatno ostati u Srbiji.Momu nisam video jako dugo i kako mi je njegov brat rekao sada zivi negde na B.brdu.Svaka pohvala za onog ili one koji su smislili ovaj forum,kod mene je ovo probudilo jako lepe uspomene iz vojske,cak mi se cini kao da je proslo tek nekoliko godina a ne 27.Pronasao sam slike moje karaule,i tuga me uhvati kad vidim kako je sve zapusteno.Secam se kako je to u nase vreme izgledalo sredjeno i utegnuto,ali sta da se radi.Ako neko zna sta je sa zastavnikom Rotarom neka se javi,bio je jako  dobar i kao oficir i kao covek,i bas bih voleo da cujem nesto o njemu.U Celju mi je bilo dobro,jedino smo na...ali na vojnim manevrima JESEN 87. 27 dana sume,inace sam ja Beogradjanin koji se potukao sa "siptarom"na manevrima s tim sto nije bio siptar vec mladji vodnik Nebojsa iz Negotina ili tako nesto. Na karauli je bilo mnogo bolje.Nasa granicna linija je bila na sredini reke Mure celom duzinom rejona tako da i nismo imali posla ,mozda dva tri pokusaja prelaska za celo sluzenje.Glavne aktivnosti su nam bile pecanje (6 jezera u blizini)odrzavanje baste(paradajz luk i itd),hranjenje svinja(20ak komada).Sto se tice izlazaka u grad tu smo imali odresene rukei bilo ih je neograniceno,uglavnom do sela Apace,kod Betke u kafanu ili u Gornju Radgonu,redje do Maribora.Ja sam cesce isao u Maribor jer sam se nalazio sa Momom i Zoranom pa kod naseg drugara Igora u studentski grad po civilke i u zez.Cesto smo Igorovim kolima vozili Zorana na aerodrom u Ljubljanu da bi stigao da se vidi sa devojkom u Bgd.Sa mnom na karauli su sluzili Nenad iz Sarajeva Enver iz Mostara,Cabo Ante iz okoline Splita Nikola iz Arandjelovca,Nadj iz Martonosa pored Kanjize,Hodza sa Kosova inace tada ziveo u SlovenijiAndi iz Maribora Saso iz Skoplja,Milovanovic i okoline Valjeva,i jos dosta dobrih ljudi i drugara cijih imena ne mogu trenutno da se setim,i da nezaboravni i verni prijatelj pas Kastor jedini doberman u Mariborskom granicnom odseku

Pozdrav i dobro došao na forum.
Napisao si da si bio na obuci u Celju u četi poručnika Marijana Šokeca, to mi je nejasno jer je Šokec Marijan bio moj komandir čete u Melju od 15.09.1988.g a znam da je bio i "Vojniku graničaru" komandir u generaciji od 15.05.1988. tako da mi nije jasno kako je istovremeno mogao biti u Celju i Mariboru. Inače naša VP je 8164/20-3

šepa (citat):

vlada malinoa (citat):

Pozdrav drugarima iz granicnih jedinica.Ja sam sluzio od 17.09.1987 do 14.09.1988,na obuci, u Celju VP2420 u ceti porucnika Marjana Sokec,desetar Tot Geza iz Novog Sada.Prekomanda pocetkom januara Maribor 5457.Isti dan odlazak na karaulu Konjisce Apace na reci Muri,komandir karaule zastavnik1.kl.Joze Rotar.Moji skolski drugovi i kasnije u zivotu i dan danas su Zoran Ruzic i Momir Zigerovic.Inace u prekomandi ostali u G.V.u Mariboru.Zoran je u Australiji mada sam ga video u Februaru u BGD i rekao mi je da ce verovatno ostati u Srbiji.Momu nisam video jako dugo i kako mi je njegov brat rekao sada zivi negde na B.brdu.Svaka pohvala za onog ili one koji su smislili ovaj forum,kod mene je ovo probudilo jako lepe uspomene iz vojske,cak mi se cini kao da je proslo tek nekoliko godina a ne 27.Pronasao sam slike moje karaule,i tuga me uhvati kad vidim kako je sve zapusteno.Secam se kako je to u nase vreme izgledalo sredjeno i utegnuto,ali sta da se radi.Ako neko zna sta je sa zastavnikom Rotarom neka se javi,bio je jako  dobar i kao oficir i kao covek,i bas bih voleo da cujem nesto o njemu.U Celju mi je bilo dobro,jedino smo na...ali na vojnim manevrima JESEN 87. 27 dana sume,inace sam ja Beogradjanin koji se potukao sa "siptarom"na manevrima s tim sto nije bio siptar vec mladji vodnik Nebojsa iz Negotina ili tako nesto. Na karauli je bilo mnogo bolje.Nasa granicna linija je bila na sredini reke Mure celom duzinom rejona tako da i nismo imali posla ,mozda dva tri pokusaja prelaska za celo sluzenje.Glavne aktivnosti su nam bile pecanje (6 jezera u blizini)odrzavanje baste(paradajz luk i itd),hranjenje svinja(20ak komada).Sto se tice izlazaka u grad tu smo imali odresene rukei bilo ih je neograniceno,uglavnom do sela Apace,kod Betke u kafanu ili u Gornju Radgonu,redje do Maribora.Ja sam cesce isao u Maribor jer sam se nalazio sa Momom i Zoranom pa kod naseg drugara Igora u studentski grad po civilke i u zez.Cesto smo Igorovim kolima vozili Zorana na aerodrom u Ljubljanu da bi stigao da se vidi sa devojkom u Bgd.Sa mnom na karauli su sluzili Nenad iz Sarajeva Enver iz Mostara,Cabo Ante iz okoline Splita Nikola iz Arandjelovca,Nadj iz Martonosa pored Kanjize,Hodza sa Kosova inace tada ziveo u SlovenijiAndi iz Maribora Saso iz Skoplja,Milovanovic i okoline Valjeva,i jos dosta dobrih ljudi i drugara cijih imena ne mogu trenutno da se setim,i da nezaboravni i verni prijatelj pas Kastor jedini doberman u Mariborskom granicnom odseku

Pozdrav i dobro došao na forum.
Napisao si da si bio na obuci u Celju u četi poručnika Marijana Šokeca, to mi je nejasno jer je Šokec Marijan bio moj komandir čete u Melju od 15.09.1988.g a znam da je bio i "Vojniku graničaru" komandir u generaciji od 15.05.1988. tako da mi nije jasno kako je istovremeno mogao biti u Celju i Mariboru. Inače naša VP je 8164/20-3

Izvinjavam se što se mešam, ali gledajući sa strane, meni ovo deluje sasvim logično. Marjan Šokec je bio u Celju do početka 1988, a zatim je i on očigledno dobio prekomandu u Maribor. Dakle, ispratio je generaciju vojnika u januaru 1988. godine u Celju, a zatim sačekao majsku generaciju u Melju. Ovi boldovani datumi to potvrđuju. Ili ja negde grešim?

halo 92 (citat):

šepa (citat):

vlada malinoa (citat):

Pozdrav drugarima iz granicnih jedinica.Ja sam sluzio od 17.09.1987 do 14.09.1988,na obuci, u Celju VP2420 u ceti porucnika Marjana Sokec,desetar Tot Geza iz Novog Sada.Prekomanda pocetkom januara Maribor 5457.Isti dan odlazak na karaulu Konjisce Apace na reci Muri,komandir karaule zastavnik1.kl.Joze Rotar.Moji skolski drugovi i kasnije u zivotu i dan danas su Zoran Ruzic i Momir Zigerovic.Inace u prekomandi ostali u G.V.u Mariboru.Zoran je u Australiji mada sam ga video u Februaru u BGD i rekao mi je da ce verovatno ostati u Srbiji.Momu nisam video jako dugo i kako mi je njegov brat rekao sada zivi negde na B.brdu.Svaka pohvala za onog ili one koji su smislili ovaj forum,kod mene je ovo probudilo jako lepe uspomene iz vojske,cak mi se cini kao da je proslo tek nekoliko godina a ne 27.Pronasao sam slike moje karaule,i tuga me uhvati kad vidim kako je sve zapusteno.Secam se kako je to u nase vreme izgledalo sredjeno i utegnuto,ali sta da se radi.Ako neko zna sta je sa zastavnikom Rotarom neka se javi,bio je jako  dobar i kao oficir i kao covek,i bas bih voleo da cujem nesto o njemu.U Celju mi je bilo dobro,jedino smo na...ali na vojnim manevrima JESEN 87. 27 dana sume,inace sam ja Beogradjanin koji se potukao sa "siptarom"na manevrima s tim sto nije bio siptar vec mladji vodnik Nebojsa iz Negotina ili tako nesto. Na karauli je bilo mnogo bolje.Nasa granicna linija je bila na sredini reke Mure celom duzinom rejona tako da i nismo imali posla ,mozda dva tri pokusaja prelaska za celo sluzenje.Glavne aktivnosti su nam bile pecanje (6 jezera u blizini)odrzavanje baste(paradajz luk i itd),hranjenje svinja(20ak komada).Sto se tice izlazaka u grad tu smo imali odresene rukei bilo ih je neograniceno,uglavnom do sela Apace,kod Betke u kafanu ili u Gornju Radgonu,redje do Maribora.Ja sam cesce isao u Maribor jer sam se nalazio sa Momom i Zoranom pa kod naseg drugara Igora u studentski grad po civilke i u zez.Cesto smo Igorovim kolima vozili Zorana na aerodrom u Ljubljanu da bi stigao da se vidi sa devojkom u Bgd.Sa mnom na karauli su sluzili Nenad iz Sarajeva Enver iz Mostara,Cabo Ante iz okoline Splita Nikola iz Arandjelovca,Nadj iz Martonosa pored Kanjize,Hodza sa Kosova inace tada ziveo u SlovenijiAndi iz Maribora Saso iz Skoplja,Milovanovic i okoline Valjeva,i jos dosta dobrih ljudi i drugara cijih imena ne mogu trenutno da se setim,i da nezaboravni i verni prijatelj pas Kastor jedini doberman u Mariborskom granicnom odseku

Pozdrav i dobro došao na forum.
Napisao si da si bio na obuci u Celju u četi poručnika Marijana Šokeca, to mi je nejasno jer je Šokec Marijan bio moj komandir čete u Melju od 15.09.1988.g a znam da je bio i "Vojniku graničaru" komandir u generaciji od 15.05.1988. tako da mi nije jasno kako je istovremeno mogao biti u Celju i Mariboru. Inače naša VP je 8164/20-3

Izvinjavam se što se mešam, ali gledajući sa strane, meni ovo deluje sasvim logično. Marjan Šokec je bio u Celju do početka 1988, a zatim je i on očigledno dobio prekomandu u Maribor. Dakle, ispratio je generaciju vojnika u januaru 1988. godine u Celju, a zatim sačekao majsku generaciju u Melju. Ovi boldovani datumi to potvrđuju. Ili ja negde grešim?

Da u pravu si, onda Vlada može da potvrdi da je vidio Šokeca u Melju preostalih osam mjeseci. Previdio sam detalj da je u Januaru došao u Maribor

vlada malinoa (citat):

Sa mnom na karauli su sluzili Nenad iz Sarajeva Enver iz Mostara, Cabo Ante iz okoline Splita , Nikola iz Arandjelovca,Nadj iz Martonosa pored Kanjize,Hodza sa Kosova inace tada ziveo u SlovenijiAndi iz Maribora Saso iz Skoplja,Milovanovic i okoline Valjeva,i jos dosta dobrih ljudi i drugara cijih imena ne mogu trenutno da se setim,i da nezaboravni i verni prijatelj pas Kastor jedini doberman u Mariborskom granicnom odseku

Vlada Malinoa, pa mogu ti slobodno reći da nigdje u okolini Splita ne postoji prezime "Cabo" ali ima prezime Čabo, ali nema niti jedan da se zove Cabo Ante ili Čabo Ante.!

šepa (citat):

halo 92 (citat):

šepa (citat):

vlada malinoa (citat):

Pozdrav drugarima iz granicnih jedinica.Ja sam sluzio od 17.09.1987 do 14.09.1988,na obuci, u Celju VP2420 u ceti porucnika Marjana Sokec,desetar Tot Geza iz Novog Sada.Prekomanda pocetkom januara Maribor 5457.Isti dan odlazak na karaulu Konjisce Apace na reci Muri,komandir karaule zastavnik1.kl.Joze Rotar.Moji skolski drugovi i kasnije u zivotu i dan danas su Zoran Ruzic i Momir Zigerovic.Inace u prekomandi ostali u G.V.u Mariboru.Zoran je u Australiji mada sam ga video u Februaru u BGD i rekao mi je da ce verovatno ostati u Srbiji.Momu nisam video jako dugo i kako mi je njegov brat rekao sada zivi negde na B.brdu.Svaka pohvala za onog ili one koji su smislili ovaj forum,kod mene je ovo probudilo jako lepe uspomene iz vojske,cak mi se cini kao da je proslo tek nekoliko godina a ne 27.Pronasao sam slike moje karaule,i tuga me uhvati kad vidim kako je sve zapusteno.Secam se kako je to u nase vreme izgledalo sredjeno i utegnuto,ali sta da se radi.Ako neko zna sta je sa zastavnikom Rotarom neka se javi,bio je jako  dobar i kao oficir i kao covek,i bas bih voleo da cujem nesto o njemu.U Celju mi je bilo dobro,jedino smo na...ali na vojnim manevrima JESEN 87. 27 dana sume,inace sam ja Beogradjanin koji se potukao sa "siptarom"na manevrima s tim sto nije bio siptar vec mladji vodnik Nebojsa iz Negotina ili tako nesto. Na karauli je bilo mnogo bolje.Nasa granicna linija je bila na sredini reke Mure celom duzinom rejona tako da i nismo imali posla ,mozda dva tri pokusaja prelaska za celo sluzenje.Glavne aktivnosti su nam bile pecanje (6 jezera u blizini)odrzavanje baste(paradajz luk i itd),hranjenje svinja(20ak komada).Sto se tice izlazaka u grad tu smo imali odresene rukei bilo ih je neograniceno,uglavnom do sela Apace,kod Betke u kafanu ili u Gornju Radgonu,redje do Maribora.Ja sam cesce isao u Maribor jer sam se nalazio sa Momom i Zoranom pa kod naseg drugara Igora u studentski grad po civilke i u zez.Cesto smo Igorovim kolima vozili Zorana na aerodrom u Ljubljanu da bi stigao da se vidi sa devojkom u Bgd.Sa mnom na karauli su sluzili Nenad iz Sarajeva Enver iz Mostara,Cabo Ante iz okoline Splita Nikola iz Arandjelovca,Nadj iz Martonosa pored Kanjize,Hodza sa Kosova inace tada ziveo u SlovenijiAndi iz Maribora Saso iz Skoplja,Milovanovic i okoline Valjeva,i jos dosta dobrih ljudi i drugara cijih imena ne mogu trenutno da se setim,i da nezaboravni i verni prijatelj pas Kastor jedini doberman u Mariborskom granicnom odseku

Pozdrav i dobro došao na forum.
Napisao si da si bio na obuci u Celju u četi poručnika Marijana Šokeca, to mi je nejasno jer je Šokec Marijan bio moj komandir čete u Melju od 15.09.1988.g a znam da je bio i "Vojniku graničaru" komandir u generaciji od 15.05.1988. tako da mi nije jasno kako je istovremeno mogao biti u Celju i Mariboru. Inače naša VP je 8164/20-3

Izvinjavam se što se mešam, ali gledajući sa strane, meni ovo deluje sasvim logično. Marjan Šokec je bio u Celju do početka 1988, a zatim je i on očigledno dobio prekomandu u Maribor. Dakle, ispratio je generaciju vojnika u januaru 1988. godine u Celju, a zatim sačekao majsku generaciju u Melju. Ovi boldovani datumi to potvrđuju. Ili ja negde grešim?

Da u pravu si, onda Vlada može da potvrdi da je vidio Šokeca u Melju preostalih osam mjeseci. Previdio sam detalj da je u Januaru došao u Maribor

Nisam bas nesto vario Sokeca niti je on mene,nisam siguran ali mislim da sam ga prilikom jednog silaska u Maribor video u gradu u prolazu,ali nisam to povezao sa time da je on dosao u prekomandu u Maribor.Skidam mu kapu na fizickoj kondiciji,uvek nam je govorio da je njemu pesacenje hobi,medjutim kao covek nije bio bas na mestu,tako da me posle prekomande nije zanimalo ni gde je ni sta je sa njim.Jedino sigurno znam da smo mi otisli u Maribor 07.01.1988 bez njega.Kad je on dosao u Maribor i gde ne znam.

Vojnik Graničar (citat):

vlada malinoa (citat):

Sa mnom na karauli su sluzili Nenad iz Sarajeva Enver iz Mostara, Cabo Ante iz okoline Splita , Nikola iz Arandjelovca,Nadj iz Martonosa pored Kanjize,Hodza sa Kosova inace tada ziveo u SlovenijiAndi iz Maribora Saso iz Skoplja,Milovanovic i okoline Valjeva,i jos dosta dobrih ljudi i drugara cijih imena ne mogu trenutno da se setim,i da nezaboravni i verni prijatelj pas Kastor jedini doberman u Mariborskom granicnom odseku

Vlada Malinoa, pa mogu ti slobodno reći da nigdje u okolini Splita ne postoji prezime "Cabo" ali ima prezime Čabo, ali nema niti jedan da se zove Cabo Ante ili Čabo Ante.!

Izvini moja greska,puno ime je Grubišič (Grubesič) Čabo Ante i bio je dosta stariji od nas 27 28god.Imam blokcic gde su mi upisana imena, prezimena,adrese i telefoni vecine drugara sa karaule,imam i fotografije,medjutim posto smo se selili ne mogu da nadjem,cim nadjem sve objavljujem.

vlada malinoa (citat):

Izvini moja greska, puno ime je Grubišič (Grubesič) Čabo Ante i bio je dosta stariji od nas 27 28 god.
Imam blokcic gde su mi upisana imena, prezimena,adrese i telefoni vecine drugara sa karaule,imam i fotografije, medjutim posto smo se selili ne mogu da nadjem, cim nadjem sve objavljujem.

Takvih prezimena Grubišič Čabo ima u Sinju i Trilju.
Ja poznajem dvojicu sa takvim (duplim) prezimenom.
Ovaj tvoj je vjerojatno rođen negdje 1960 godine.!

vlada malinoa (citat):

šepa (citat):

halo 92 (citat):

šepa (citat):

vlada malinoa (citat):

Pozdrav drugarima iz granicnih jedinica.Ja sam sluzio od 17.09.1987 do 14.09.1988,na obuci, u Celju VP2420 u ceti porucnika Marjana Sokec,desetar Tot Geza iz Novog Sada.Prekomanda pocetkom januara Maribor 5457.Isti dan odlazak na karaulu Konjisce Apace na reci Muri,komandir karaule zastavnik1.kl.Joze Rotar.Moji skolski drugovi i kasnije u zivotu i dan danas su Zoran Ruzic i Momir Zigerovic.Inace u prekomandi ostali u G.V.u Mariboru.Zoran je u Australiji mada sam ga video u Februaru u BGD i rekao mi je da ce verovatno ostati u Srbiji.Momu nisam video jako dugo i kako mi je njegov brat rekao sada zivi negde na B.brdu.Svaka pohvala za onog ili one koji su smislili ovaj forum,kod mene je ovo probudilo jako lepe uspomene iz vojske,cak mi se cini kao da je proslo tek nekoliko godina a ne 27.Pronasao sam slike moje karaule,i tuga me uhvati kad vidim kako je sve zapusteno.Secam se kako je to u nase vreme izgledalo sredjeno i utegnuto,ali sta da se radi.Ako neko zna sta je sa zastavnikom Rotarom neka se javi,bio je jako  dobar i kao oficir i kao covek,i bas bih voleo da cujem nesto o njemu.U Celju mi je bilo dobro,jedino smo na...ali na vojnim manevrima JESEN 87. 27 dana sume,inace sam ja Beogradjanin koji se potukao sa "siptarom"na manevrima s tim sto nije bio siptar vec mladji vodnik Nebojsa iz Negotina ili tako nesto. Na karauli je bilo mnogo bolje.Nasa granicna linija je bila na sredini reke Mure celom duzinom rejona tako da i nismo imali posla ,mozda dva tri pokusaja prelaska za celo sluzenje.Glavne aktivnosti su nam bile pecanje (6 jezera u blizini)odrzavanje baste(paradajz luk i itd),hranjenje svinja(20ak komada).Sto se tice izlazaka u grad tu smo imali odresene rukei bilo ih je neograniceno,uglavnom do sela Apace,kod Betke u kafanu ili u Gornju Radgonu,redje do Maribora.Ja sam cesce isao u Maribor jer sam se nalazio sa Momom i Zoranom pa kod naseg drugara Igora u studentski grad po civilke i u zez.Cesto smo Igorovim kolima vozili Zorana na aerodrom u Ljubljanu da bi stigao da se vidi sa devojkom u Bgd.Sa mnom na karauli su sluzili Nenad iz Sarajeva Enver iz Mostara,Cabo Ante iz okoline Splita Nikola iz Arandjelovca,Nadj iz Martonosa pored Kanjize,Hodza sa Kosova inace tada ziveo u SlovenijiAndi iz Maribora Saso iz Skoplja,Milovanovic i okoline Valjeva,i jos dosta dobrih ljudi i drugara cijih imena ne mogu trenutno da se setim,i da nezaboravni i verni prijatelj pas Kastor jedini doberman u Mariborskom granicnom odseku

Pozdrav i dobro došao na forum.
Napisao si da si bio na obuci u Celju u četi poručnika Marijana Šokeca, to mi je nejasno jer je Šokec Marijan bio moj komandir čete u Melju od 15.09.1988.g a znam da je bio i "Vojniku graničaru" komandir u generaciji od 15.05.1988. tako da mi nije jasno kako je istovremeno mogao biti u Celju i Mariboru. Inače naša VP je 8164/20-3

Izvinjavam se što se mešam, ali gledajući sa strane, meni ovo deluje sasvim logično. Marjan Šokec je bio u Celju do početka 1988, a zatim je i on očigledno dobio prekomandu u Maribor. Dakle, ispratio je generaciju vojnika u januaru 1988. godine u Celju, a zatim sačekao majsku generaciju u Melju. Ovi boldovani datumi to potvrđuju. Ili ja negde grešim?

Da u pravu si, onda Vlada može da potvrdi da je vidio Šokeca u Melju preostalih osam mjeseci. Previdio sam detalj da je u Januaru došao u Maribor

Nisam bas nesto vario Sokeca niti je on mene,nisam siguran ali mislim da sam ga prilikom jednog silaska u Maribor video u gradu u prolazu,ali nisam to povezao sa time da je on dosao u prekomandu u Maribor.Skidam mu kapu na fizickoj kondiciji,uvek nam je govorio da je njemu pesacenje hobi,medjutim kao covek nije bio bas na mestu,tako da me posle prekomande nije zanimalo ni gde je ni sta je sa njim.Jedino sigurno znam da smo mi otisli u Maribor 07.01.1988 bez njega.Kad je on dosao u Maribor i gde ne znam.

On je u Melju bio komandir II čete i bio je u zgradi neposredno do graničnog voda, poslije smo preselili u zgradu kod ulazne kapije. Za fizičku spremnost si u pravu, jedanput je "preletio" preko onih pješadijskih prepreka a mi smo gledali i nismo vjerovali šta čovjek radi.

Vojnik Graničar (citat):

vlada malinoa (citat):

Izvini moja greska, puno ime je Grubišič (Grubesič) Čabo Ante i bio je dosta stariji od nas 27 28 god.
Imam blokcic gde su mi upisana imena, prezimena,adrese i telefoni vecine drugara sa karaule,imam i fotografije, medjutim posto smo se selili ne mogu da nadjem, cim nadjem sve objavljujem.

Takvih prezimena Grubišič Čabo ima u Sinju i Trilju.
Ja poznajem dvojicu sa takvim (duplim) prezimenom.
Ovaj tvoj je vjerojatno rođen negdje 1960 godine.!

Naj verovatnije da je taj,kao sto sam napisao bio je dosta stariji od nas,na samoj granici starosti sluzenja(28god).Bio je uvek rumen u obrazima,smedje kose i malo nizi.Sad kad si ti spomenuo,mislim da je stalno spominjao Sinj,ali nisam siguran davno je bilo.Jbg nekih se dogadjaja setim u detalje kao da su juce bila a nekih na podsecanje drugih.

šepa (citat):

vlada malinoa (citat):

šepa (citat):

halo 92 (citat):

šepa (citat):

vlada malinoa (citat):

Pozdrav drugarima iz granicnih jedinica.Ja sam sluzio od 17.09.1987 do 14.09.1988,na obuci, u Celju VP2420 u ceti porucnika Marjana Sokec,desetar Tot Geza iz Novog Sada.Prekomanda pocetkom januara Maribor 5457.Isti dan odlazak na karaulu Konjisce Apace na reci Muri,komandir karaule zastavnik1.kl.Joze Rotar.Moji skolski drugovi i kasnije u zivotu i dan danas su Zoran Ruzic i Momir Zigerovic.Inace u prekomandi ostali u G.V.u Mariboru.Zoran je u Australiji mada sam ga video u Februaru u BGD i rekao mi je da ce verovatno ostati u Srbiji.Momu nisam video jako dugo i kako mi je njegov brat rekao sada zivi negde na B.brdu.Svaka pohvala za onog ili one koji su smislili ovaj forum,kod mene je ovo probudilo jako lepe uspomene iz vojske,cak mi se cini kao da je proslo tek nekoliko godina a ne 27.Pronasao sam slike moje karaule,i tuga me uhvati kad vidim kako je sve zapusteno.Secam se kako je to u nase vreme izgledalo sredjeno i utegnuto,ali sta da se radi.Ako neko zna sta je sa zastavnikom Rotarom neka se javi,bio je jako  dobar i kao oficir i kao covek,i bas bih voleo da cujem nesto o njemu.U Celju mi je bilo dobro,jedino smo na...ali na vojnim manevrima JESEN 87. 27 dana sume,inace sam ja Beogradjanin koji se potukao sa "siptarom"na manevrima s tim sto nije bio siptar vec mladji vodnik Nebojsa iz Negotina ili tako nesto. Na karauli je bilo mnogo bolje.Nasa granicna linija je bila na sredini reke Mure celom duzinom rejona tako da i nismo imali posla ,mozda dva tri pokusaja prelaska za celo sluzenje.Glavne aktivnosti su nam bile pecanje (6 jezera u blizini)odrzavanje baste(paradajz luk i itd),hranjenje svinja(20ak komada).Sto se tice izlazaka u grad tu smo imali odresene rukei bilo ih je neograniceno,uglavnom do sela Apace,kod Betke u kafanu ili u Gornju Radgonu,redje do Maribora.Ja sam cesce isao u Maribor jer sam se nalazio sa Momom i Zoranom pa kod naseg drugara Igora u studentski grad po civilke i u zez.Cesto smo Igorovim kolima vozili Zorana na aerodrom u Ljubljanu da bi stigao da se vidi sa devojkom u Bgd.Sa mnom na karauli su sluzili Nenad iz Sarajeva Enver iz Mostara,Cabo Ante iz okoline Splita Nikola iz Arandjelovca,Nadj iz Martonosa pored Kanjize,Hodza sa Kosova inace tada ziveo u SlovenijiAndi iz Maribora Saso iz Skoplja,Milovanovic i okoline Valjeva,i jos dosta dobrih ljudi i drugara cijih imena ne mogu trenutno da se setim,i da nezaboravni i verni prijatelj pas Kastor jedini doberman u Mariborskom granicnom odseku

Pozdrav i dobro došao na forum.
Napisao si da si bio na obuci u Celju u četi poručnika Marijana Šokeca, to mi je nejasno jer je Šokec Marijan bio moj komandir čete u Melju od 15.09.1988.g a znam da je bio i "Vojniku graničaru" komandir u generaciji od 15.05.1988. tako da mi nije jasno kako je istovremeno mogao biti u Celju i Mariboru. Inače naša VP je 8164/20-3

Izvinjavam se što se mešam, ali gledajući sa strane, meni ovo deluje sasvim logično. Marjan Šokec je bio u Celju do početka 1988, a zatim je i on očigledno dobio prekomandu u Maribor. Dakle, ispratio je generaciju vojnika u januaru 1988. godine u Celju, a zatim sačekao majsku generaciju u Melju. Ovi boldovani datumi to potvrđuju. Ili ja negde grešim?

Da u pravu si, onda Vlada može da potvrdi da je vidio Šokeca u Melju preostalih osam mjeseci. Previdio sam detalj da je u Januaru došao u Maribor

Nisam bas nesto vario Sokeca niti je on mene,nisam siguran ali mislim da sam ga prilikom jednog silaska u Maribor video u gradu u prolazu,ali nisam to povezao sa time da je on dosao u prekomandu u Maribor.Skidam mu kapu na fizickoj kondiciji,uvek nam je govorio da je njemu pesacenje hobi,medjutim kao covek nije bio bas na mestu,tako da me posle prekomande nije zanimalo ni gde je ni sta je sa njim.Jedino sigurno znam da smo mi otisli u Maribor 07.01.1988 bez njega.Kad je on dosao u Maribor i gde ne znam.

On je u Melju bio komandir II čete i bio je u zgradi neposredno do graničnog voda, poslije smo preselili u zgradu kod ulazne kapije. Za fizičku spremnost si u pravu, jedanput je "preletio" preko onih pješadijskih prepreka a mi smo gledali i nismo vjerovali šta čovjek radi.

Secam se porucnika Marijana kao manijaka za hodanje,i nama je demonstrirao prepreke i imao je sta da pokaze.Nismo ni mi bili za bacanje igrom slucaja u mom vodu je bilo dosta nas fizicki prpremljenih,jedan momak iz Ljubljne ne secam se imena desetobojac,Nebojsa iz Bgd karatista Ivica Bgd neka borilacka vestina jedan atleticar ijos dosta znam da smo se svi cudili da li su nas namerno ili slucajno sastavili.Ni pesacenje mi nije tesko padalo pogotovo kad prezubcis pa ti svejedno dali ides 100m ili 100km,nego bilo mnogo dosadno.Na manevrima JESEN 87,posle frke sa M.V.Nebojsom mene stave da budem kurir,napesacio sam se,cini mi se toliko da sam mogao da dva puta odem peske kuci i nazad.Jedino je bilo deobro sto nisam oskudevao ni u cemu (hrana,voda i itd) dok su moji iz cete vise bili gladni i zedni nego siti.

Ja ne znam da koristim ovaj forum imam 64 godine i hocu da zamolim nekoga ko je sluzio ili poznaje nekoga ko je sluzio 77/78god u mariboru kasarne slava klavore da mi se javi , mnogo bi mi znacilo.Hvala

Ima li neko iz 89/90g.Karaula Jozica Flander

Nuko (citat):

Ima li neko iz 89/90g.Karaula Jozica Flander

Nuko, imaš karaulu J.Flander na stranici 2. Foruma (Slovenija). Služio sam na toj karauli par godina ranije, ali vjerujem da na tim stranicama možeš pronaći nešto zanimljivo. Ako ništa, makar možeš vidjeti fotografije karaule od prije nekoliko mjeseci, koje je fotografisao i postavio Miran Cvilak...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svim pripadnicima Graničnog voda, 66 graničnog odsjeka Maribor , sretan 15.08.2018 dan graničara JNA.