Ramiz Sadiku Prizren 88/89 (prvi dio teme)

Slobodane,onaj veliki tekst ti je super.Najviše pažnje si posvetio našem sapatniku Mirkoviću, tako da dam se i ja setio te face beše visok i malo povijen i terao je kosu na stranu ako me sećanje dobro služi.
Setiću se i tebe samo polako.
Nas trojica smo po dolasku zaglavili u Pvo,a u odnosu na Kičevo je bila noćna mora,a znam da je u pozadini bila druga pesma mnogo opuštenije i lakše za vozače,opisao sam u ranijim postovima kako je bilo,a i tebi je poznato.
POZDRAV SLOBO,imaš plus za onaj tekst.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Призрен 1989 г

[You must be registered and logged in to see this image.]

Призрен 1989
Мирковић Бранислав - Бране из Босанског Петровца  "стрелац "
први са леве стране је на слици.
Ја сам крајње десно

[You must be registered and logged in to see this image.]

Призрен 1989 противпозарци

[You must be registered and logged in to see this image.]

Јанез и Слободан Призрен 1989 Возачи ОТС

[You must be registered and logged in to see this image.]

Призрен 1989

[You must be registered and logged in to see this image.]

Призрен 1989 дизалица Цолес

[You must be registered and logged in to see this image.]

Призрен 1989 радионица Тенк т34

[You must be registered and logged in to see this image.]

Радионице ТАМ Т 150 Призрен 1989

SLOBO kako ove slike vracaju secanje i to unazad za 20tak godina svaka cast druze imas veliki + od mene.Ja imam neke slike ali to je slikano prema selu ljubizde POZDRAV druze. 

Slobodane, gdje si maznuo graničarsku kapu? I onaj tvoj prijatelj sa prve slike što sjedi na TAMovom blatobranu ima baš lijepe čarape. To je vjerojatno iz "manekenskog" kompleta uniforme.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sa leva na desno Brane " strelac "    Kuzma, Žika , i moja malenkost Slobodan.Slikano u Prizrenu 1989 ispred radionice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo jedne slike nas vozača iz Kičeva.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kičevo gusteri 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ekipa ispred radionice Prizren 1989  obrati pažnju na ovaj mkodel kape koju nosi lik prvi sa leve stane 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sigurno se secas ovog lika u gorenjem redu u sredini levo od mene cuveni Raka Smrt  iz Aleksandrovca  kog smo trazili ceo dan  po kasarni u Prizrenu  kad se sakrio zbog terorisanja kom je bio izložen Eh posle su ga prebacili u stacionar i tamo je bio do kraja vojnog roka.Raku smo jos u Kičevu stalno zezali i pitali ga svako jutro da li je živ i cudili se cudom da nije umro u snu.  
Bio je bas dobar lik i dobar drugar a posle nam je po stacionaru svasta isposlovao a meni je pompogao mnogo kad sam se tesko razboleo i kad sam iz stacionara posle desetak dana loseg lecenja
zavrsio u gradskoj bolnici.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo kako su  svecano proslavili zakletvu moji drugari u Kičevu dok sam ja ostao u kasarni pa sam zato izostao .Doduse ja ionako nisam bio  konzument alkohola tako da mi nije tesko palo.Cirkus je nastao kad su se vratili u kasarnu e tada je nastalo driblanje bilo je bljuvanja vatre  kao da su zmajevi. 

vargas (citat):

Slobodane, gdje si maznuo graničarsku kapu? I onaj tvoj prijatelj sa prve slike što sjedi na TAMovom blatobranu ima baš lijepe čarape. To je vjerojatno iz "manekenskog" kompleta uniforme.

• Чарапар •
је лик који посебно треба да се опише тешки бестрзајац и ленчуга прве врсте који се сваки дан жалио да је гладан  од умних активности   презивао се Шушак и тај се никад није ознојао осим испод језика а могао је да појде за десеторицу а ове чарапе су му још и нормалне какве је све моделе носио .  Имао је неке алкарсе чарапе на тему Сињске алке   због којих је милион пута ишао на рапорт.
Граничарска капа је пала као ратни плен из интендантског магацина који се налазио преко пута наšе  касарне.Тамо је био такав неред и  тоне опреме су биле побацане на једну гомилетину и тамо сам се свакодневно снабдевао са редовним и ванредним потрепштинама.Тај неисцрпни рудник сам жестоко експлоатисао и снабдевао сам своје  другаре са свом могућцом и немогућом опремом.
Никад ми није било јасно како је било могуће да се онолика опрема тако бацала на гомилу и да то нико није барем сложио .Ко зна колико је потпуно нове  опреме тако пропало јер је буквално било на изволте мишевима да је масакрирају.

Slobo, koliko vidim vi ste "skljocali" k'o na godisnjem odmoru. Jel' to nisu bili zabranjeni fotoaparati u kasarni. Ja sam sluzio 84-85, i nije bilo teorije slikati se u krugu kasarne osim za zakletvu. Jedino smo za Novu Godinu uspjeli prosvercovati par slika u stacionaru.  

Slobodan. (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kičevo gusteri 

SLOBO,al ovo beše brdo iznad Kičeva.......Kale
Vredi ova slika Druže,opaka je

Onaj sa bijelom kapom, to je kapa "kalimero", ako se sjećaš pilića iz crtanog filma. A za graničarsku kapu mogu samo da potvrdim iz prve ruke kako je magacin preko puta kpsa bio jedno "brdo" svačega. Prvi put kad sam bio u njemu nisam mogao vjerovati da tolika količina uniformi i obuće može biti na jednoj gomili. Imam slike koje su slikali moji graničari kad su dobili dužnost da urede magacin. Sve skupa je bilo nabacano na visinu od preko jednog metra po cijelom magacinu, pa sam znao upozoravati dečke neka paze da ih ne pojede krokodil sakriven u gomili.

Slobo slike su odlične,vraćaju u neka davna vremena..
Slažem se sa Perom,ja sam služio samo godinu ranije i imam samo par slika uglavnom sa terena,ni jednu iz kasarne na otvorenom...
A da ne govorim o uzimanju naoružanja za fotografisanje

Slobodan. (citat):

Sigurno se secas ovog lika u gorenjem redu u sredini levo od mene cuveni Raka Smrt  iz Aleksandrovca  kog smo trazili ceo dan  po kasarni u Prizrenu  kad se sakrio zbog terorisanja kom je bio izložen Eh posle su ga prebacili u stacionar i tamo je bio do kraja vojnog roka.Raku smo jos u Kičevu stalno zezali i pitali ga svako jutro da li je živ i cudili se cudom da nije umro u snu.  
Bio je bas dobar lik i dobar drugar a posle nam je po stacionaru svasta isposlovao a meni je pompogao mnogo kad sam se tesko razboleo i kad sam iz stacionara posle desetak dana loseg lecenja
zavrsio u gradskoj bolnici.

Al je i Raka sa nama došao iz Kičeva,polako slažem mozaik sećanja,za ove tvoje slike nemam reči........

Vargas,da li je ovo raspored karaula ka Makedoniji..Orčuša,Čestak,Restalica..

pera84 (citat):

Slobo, koliko vidim vi ste "skljocali" k'o na godisnjem odmoru. Jel' to nisu bili zabranjeni fotoaparati u kasarni. Ja sam sluzio 84-85, i nije bilo teorije slikati se u krugu kasarne osim za zakletvu. Jedino smo za Novu Godinu uspjeli prosvercovati par slika u stacionaru.  

Slikanje je bilo izricito zabranjeno i sam bog zna koliko je nasih prethodno  prosvercovanih foto aparata i filmova   bilo oduzeto ali sam ja ipak uspeo jedan aparat sakriti i ovekoveciti nase dogodovstine.Zao mi je samo sto su neke slike otisle u nepovrat (slikali smo jednog pijanog  kuvara u kazanu a prethodno smo ga skroz skinuli golog)slika je bila vanvremenska   Tu sliku je jedna budala iz cete tehnickog odrzavanja odnela u grad da je umnozi i cvrc oduzeli su nam je zajedno sa filmom i aparatom.Svu odgovornost je na sebe preuzeo jedan martovac koji se trebao skinuti sutradan i spasao nas je belaja.Svi aparati su oduzeti osim ovog kog sam ja sakrio na specijalnom mestu   za koje niko od cinkarosa ali i od drugara nije znao.Bilo je mnogo pokusaja da ga pronadju  jer uvek ima cinkarosa zar ne.  
Sve su zivo prevrnuli i nisu ga pronasli i onda je krenuo psiholoski rat da se aparat mora predati jer u protivnom nikad se necemo skinuti jer zaboga oni sve znaju  .Vestom taktickom igrom namestio sam jednom cinkarosu igru da su kod njega pronasli aparat koji je zapravo bio samo moj  mamac i nije bio onaj moj nego neka krsina koju sam pazario u Svetozarevu.
Avaj ala je cinkaros posle  toga najebao. 

Djida (citat):

Slobodan. (citat):

Sigurno se secas ovog lika u gorenjem redu u sredini levo od mene cuveni Raka Smrt  iz Aleksandrovca  kog smo trazili ceo dan  po kasarni u Prizrenu  kad se sakrio zbog terorisanja kom je bio izložen Eh posle su ga prebacili u stacionar i tamo je bio do kraja vojnog roka.Raku smo jos u Kičevu stalno zezali i pitali ga svako jutro da li je živ i cudili se cudom da nije umro u snu.  
Bio je bas dobar lik i dobar drugar a posle nam je po stacionaru svasta isposlovao a meni je pompogao mnogo kad sam se tesko razboleo i kad sam iz stacionara posle desetak dana loseg lecenja
zavrsio u gradskoj bolnici.

Al je i Raka sa nama došao iz Kičeva,polako slažem mozaik sećanja,za ove tvoje slike nemam reči........

Raka je bio samnom i sa krajisnikom u Kicevu u istoj spavaonici.Lik je bio odlican drugar i trpio je svakojake nase sale na njegov racun, nije u njemu bilo ni trunke zla niti zlovolje bio je toliko miran i dobar covek da je to bilo za nepoverovati.Mogu samo zamisliti kako mu je bilo kad je dopao kod onih zlikovaca koji su ga uhvatili u masinu pa je morao da pobegne i da se sakrije .Trazili smo ga ceo dan dok ga nismo pronasli izbezumljenog na stadionu tamo ispod tribina.

vargas (citat):

Onaj sa bijelom kapom, to je kapa "kalimero", ako se sjećaš pilića iz crtanog filma. A za graničarsku kapu mogu samo da potvrdim iz prve ruke kako je magacin preko puta kpsa bio jedno "brdo" svačega. Prvi put kad sam bio u njemu nisam mogao vjerovati da tolika količina uniformi i obuće može biti na jednoj gomili. Imam slike koje su slikali moji graničari kad su dobili dužnost da urede magacin. Sve skupa je bilo nabacano na visinu od preko jednog metra po cijelom magacinu, pa sam znao upozoravati dečke neka paze da ih ne pojede krokodil sakriven u gomili.

Kad sam ja @inventarisao@   po tom  intendantskom magacinu ta gomila je bila bukvalno do plafona .
Dakle vi ste zatekli vec poprilicno sredjeno stanje.
Zaista ne znam kako je taj staresina koji je duzio to ruglo mogao da opstane a da ne zavrsi iza resetaka.
Pricalo se da je on taj magacin zaduzio u takvom stanju ali se opet postavlja pitanje ko je to pre njega doveo u takvo stanje.
Tu je bilo  porpilicno nove opreme koja je bila u sveznjevima  bacena bukvalno na tu gomilu da se prlja i prasnjavi.
Secam se koliko sam paketa majica carapa i kosulja izneo mojim drugarima a i staresinama koje nisu bile gadljive na moje nepristojne ponude u vezi nekih sitnih zahteva da zazmure na jedno oko kad u gradu pazarujem drugarima neophodne potrepstine ( najcesce burek iz cuvene burekdzinice Sarajevo)
Kad god bih dolazio u magacin  po opremu sa kamionom posto sam je sam utovarao napakovao bih koji svezanj mimo zvanicnog spiska. 
Racunao sam da je ,to ipak nama potrebnije nego misevima koji su seckali  tu opremu na froncle.

Secam se jednog paketa kosulja koji sam doneo i zaprepastio se kad sam naknadno utvrdio da su sve  do jedne misijim radom probusene tacno po sredini.

Sto se tice Kalimera taj lik je iz Nisa a kapu koju je nosio bila je moja i nju sam doneo kuci kao @ratni plen@
Secam se face  naseg starijeg vodnika Selmani Mehmeda kad je ugledao tu kapu u mojoj inace potpuno praznoj  torbi( pretresao nas je sve kad smo odlazili kuci pa smo znajuci za taj njegov naum sve rizicne stvari prethodno evakuisali  

) nije znao sta da mi kaze , samo me je pitao odakle mi na sta sam mu ja odgovorio da sam je dobio na poklon 

Djida (citat):

Slobodan. (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kičevo gusteri 

SLOBO,al ovo beše brdo iznad Kičeva.......Kale
Vredi ova slika Druže,opaka je

Jeste slika je iz Kiceva secam se da smo sipcili do tog brda gde se nalazio neki spomenik pa smo se tu i grupno fotografisali a fotograf je bio onaj tragikomican lik @Foto Zrak@ cije sam ja ime modifikovao u Foto Mrak i zajebavao sam se toliko da mu je par sklocanja propalo  ne sluteci da je u pitanju staresina cija je to bila fotografska radnja verovatno registrovana na njegovu zenu.

Slobo,koliko smo se ja i Dinosaurus mučili da se setimo kakva je radionica bila i gde se tačmo nalazila,ti sa onim tvojim slikama otkloni svaku sumnju,ma slika bolje govori od reči.
Vidi se na jednoj fotki i stražarska kućica,zapamtio sam je dobro jer sam jednom u zimu 89. tu proveo noć stražareći i smrzao sam se toliko da i dan danas pamtim.
Prve dane provedene u Prizrenskoj kasarni i ja pamtim po izdrkavanju desetara i poručnika Cipiripija u pešadijskom paviljonu.Za ta dva dana koristili su svaki trenutak da nas omalovaže i pokažu svoju veličinu i superiornost.....bili su pravi bolesnici.Kao da su jedva čekali da dođemo.
Koliko se sećam niko nije bio raspoređen u pešadijski bataljon.
Pozdrav Druže,imaš još jedan plus za one slike.

Kako se mi prizrenci okupljamo na forumu dace bog zdravlja da nas u sto vecem broju ima.POZDRAV ZA SVE FORUMASE A I ZA PRIZRENCE 

Slobo,pogleda na 55 strani preko puta tenka malo udesno je bio magacin opreme SMB moglo bi se ceta vojske snjim snabdeti predpostavljam da se radi o istom magacinu mada sam x puta ulazio unutra ali sve je staro pocepano .Prvi put sam usao sa puzom i bucalom kako bi trazili stare kosulje posto nam je pucval nestao pa smo morali kosulje da cepamo,bilo lepo u radionici zezanje krivina do pumpe padne kafa metla u ruke i udri brigu na veselje.POZDRAV DRUZE 

Magacin se nalazio izvan kasarne dakle moralo se izaci iz kasarne preci magistralni put i u nekoj staroj  rusevnoj zgradi preko puta kasarne se nalazila sva ta oprema.Ne secam se imena oficira koji je bio zaduzen za taj magacin ali je stanje u istom bilo ocajno .Nekoliko puta sam u taj magacin dopremio potpuno novu opremu koja je dosla iz Vranja i proizvodio je Jumko.Svu tu opremu sam morao sam da iznesem i ostavim je u  tom magacinu posto nije bilo nikoga od vojnika da mi pomogne oko istovara  a onda bi dosao neko iz komande pozadinskog bataljona  da papiroloski prekontrolise broj kutija koje sam istovario sve stiklira i ostavi mi jedan primerak  ali pri tome  ne kontrolise  i njihov sadrzaj.  
To saznanje mi je odlicno posluzilo da obavestim ekipu mojih saboraca sta mi je potrebno od rekvizita ukoliko zele da se  sledeci put snabdemo sa novim stvarima.

Djida (citat):

Slobo,koliko smo se ja i Dinosaurus mučili da se setimo kakva je radionica bila i gde se tačmo nalazila,ti sa onim tvojim slikama otkloni svaku sumnju,ma slika bolje govori od reči.
Vidi se na jednoj fotki i stražarska kućica,zapamtio sam je dobro jer sam jednom u zimu 89. tu proveo noć stražareći i smrzao sam se toliko da i dan danas pamtim.
Prve dane provedene u Prizrenskoj kasarni i ja pamtim po izdrkavanju desetara i poručnika Cipiripija u pešadijskom paviljonu.Za ta dva dana koristili su svaki trenutak da nas omalovaže i pokažu svoju veličinu i superiornost.....bili su pravi bolesnici.Kao da su jedva čekali da dođemo.
Koliko se sećam niko nije bio raspoređen u pešadijski bataljon.
Pozdrav Druže,imaš još jedan plus za one slike.

Radionica se nalazila u produzetku stadiona u donjem delu kasarne prema magistralnom putu.
Po pitanju hladnoce secam se tih uzasa sa  prizrenskom klimom pogotovo onih opakih mrazeva.
Taj lik Cipiripi mi je ostao poznat po kompleksima koje je vukao i po snishodljivosti koju je imao prema visim cinovima.
Cesto me je drndao kad je bio dezuran zato sto sam  dolazio sa kamionom u kasarnu bez pratnje staresine.(steresine sam cesto odvozio kuci a onda bih se sam sa kamionom vratio u kasarnu)Staresine su uglavnom imale poverenja u mene da necu praviti gluposti i da se necu muvati po gradu.
Secam se da sam se jednom prilikom vratio sa puta iz Nisa i Cipiripi me je po ko zna koji put  jebavao na KPS-u .Prvo je bilo drndanje sto nema staresine samnom i morao sam skoro dva sata da mu  pisem neku izjavu pocev od mog "nevojnickog" drzanja frizure uniforme i cipela  pa sve do putnog lista koji je po njegovom misljenju netacan    jer se iz Nisa do prizrena ne moze stici za 5 sati.Kad je sve zive prijave napisao pustio me je i ja sam konacno  ispred radionice  parkirao mog vernog  Tama 110 C4426   Tamo me je sacekao onaj brkati major sto je stalno nosio maskirnu izvidjacku uniformu i pitao me gde sam se zadrzao do sad i da me on ceka vec dva sata .Jedva sam docekao da mu kazem za Cipiripija i njegovo driblanje. Major me je pitao da li  bih mogao odmah voziti njega i jos neke policajce  na teren i da je stvar hitna.On je vec dobio odobrenje od naseg majora Zlatica koji me je preporucio za tu  voznju jer je mislio da cu stici mnogo ranije iz Nisa i da cu se uspeti odmoriti.Iako sam bio umorand voznje  prihvatio sam da ih vozim a to sta je taj major uradio Cipiripiju to je bilo za pricu.Posle toga Cipiripi me se klonio i imao je potpuno drugi nastup kad bi me video.

Slobodan. (citat):

sta je taj major uradio Cipiripiju to je bilo za pricu.Posle toga Cipiripi me se klonio i imao je potpuno drugi nastup kad bi me video.

Slobodane,odgovoran si za drndanje cipiripija,
Za to imaš plus.

Koliko se secam taj major je posle postao komandira nase kasarne mada ne mogu biti 100 % siguran.
Imao je onu novu maskirnu uniformu i kapu sa kojom je stalno paradirao po kasarni.
Znam da je Cipiripi bio na KPS-u kad me je ugledao da sam opet ja u vozilu.
Vec se zaleteo da me opet dribla ali se usrao od straha kad je na suvozacevom sedistu
video brkatog majora koji mu je porucio da ga sutra  ocekuje kod sebe u kancelariji da mu objasni 
zasto me je drzao cela 2 sata na kpas-u i da zbog njegove gluposti vec debelo kasnimo.
Znam da sam ih vozio do Dragasa i da je major rekao da vozim najbrze sto mogu i da je vrlo bitno da se stigne sto pre .Kad smo stigli na periferiju Dragasa policajci  su nam utovarili neke sanduke koje smo preneli u blizinu jedne karaule gde su nas cekali neki operativci koji su vec popizdili zbog naseg kasnjenja.
Do tad nikad nisam video da u nasoj vojsci postoje takve maskirne uniforme koje su oni imali.
Pokupili su sanduke i rekli su mi da se sklanjam sto pre .
Kamion sam sklonio do jednog punkta gde je vec bila policija i tu sam odspavao sve do jutra kad su mi javili da opet dovezem kamion i pokupim majora i one likove koji su me cekali na jednom policijskom punktu.
Secam se da su bili izuzetno raspolozeni i da su  se  sve vreme u tovarno delu kamiona smejali kao blesavi.
Nisam znao sta je u pitanju a iskreno nisam ni smeo da ih pitam bilo sta.
Major mi je rekao da sam slobodan sve do sutradan uvece i da se dobro odmorim.
Sledece veceri sam bio opet angazovan i ovog puta sam vozio samo one policajce.
Znam da su sve vreme samo cutali a onaj lik koji je sedeo pored mene preko policijske maskirne uniforme je nosio nasu SMB vojnu vetrovku.
Nije progovarao nista osim sto je rekao gde da ih vozim i tek kad smo stigli na to mesto
gde su ih cekali opet oni maskirni likovi  rekao mi je da se vratim na policijski punkt i da tamo sacekam poziv.
Bilo je vanredno stanje i znam da je bilo vrlo napeto, ja nisam do tad uopste imao neku predstavu o svemu koliko je to zaista ozbiljno i koliko se tu desava svakojakih stvari koje nisu bile poznate nama vojnicima.

Mislio sam da posle odlaska iz Prizrena više nikad neću videti Cipiripija al sam se grdno prevario.
On je napustio vojsku i par puta sam bio sa njim oči u oči,neverovatno  .
A što se tiče vanrednog stanja kod mene u jedinici je bila najebotina.U Prizrenu i okolnim mestima imam više spavanja pod šatorom nego u krevetu ali šta da se radi tako beše suđeno.
Pozdrav 

Bas me zanima gde si sreo tog kompleksasa Cipiripija i cime se taj lik mogao baviti ukoliko je napustio JNA.

Na cipiripija su se mnogi žalili,meni je naj dosadniji bio poručnik ''kafeni''...bio je u četi koja je bila smeštena sa nama na istom spratu,starog paviljona.Nosili su one čunkove na ledjima i ni sada ne znam koja je to bila jedinica.
Kad god je prolazio kroz hodnik nešto bi zakerao dežurnom ili požarnom...kafeni ili čokoladni..

Cokoladni    je bio idealan za neku misiju po Africi.Oni likovi sa pleksigas solundarima   nisu imali brige oko
korozije na cevima i  ogrebotinama na bruniru .
Mi smo retko kad iznosili licno naoruzanje na smotru.
U retkim trenutcima kad smo to cinili moglo se videti koliko je moja tandzara bila sva izgrebana i iscesana od
premtanja  po vozilu .
Secam se da mi je vodnik stalno pretio da cu morati da platim ostecenje oruzja kao da je bila moja krivica sto u
mom vozilu nije bilo prikladnog mesta gde bi se ista drzala da mi ne smeta a da mi je pri tome uvek negde na
dohvat ruke.

Nije bio plroblem sa Cipiripijem kad se drzao onih klasicno vojnih drilova.
Problem je bio kad su kod istog na videlo izlazili svakojaki kompleksi.
Prvi kompleks je bila njegova tragikomicna pojava koja ga je i kvalifikovala da ga zovu imenom
one veverice Cipiripi  sa cokoladnog bloka Centroproizvoda koji smo imali za marendu.
Sta reci na to kad se  isti izdire na mene koji sedim u kamionu a on ne moze da dobaci ni do ivice istog.
Jos vece komplekse dobije kad ja izadjem iz kamiona i sa svojih 193 cm nezainteresovano  gledam na tog  
poganog patuljka koji hoce da svisne od muke.
Uvek sam imao pedantnu dokumentaciju i svu pripadajucu opremu u vozilu koje sam zaista odrzavao
maksimalno u ispravnom stanju ali sam obozavao da ga nerviram.
Namerno sam  glumio da preturam i trazim sve sto je on trazio da mu stavim na uvid i da to nemam .
Taman se lik ponada da nesto nemam u vozilu i vec pociinje da pise taj nedostatak kad gle cuda
ja to pronadjem.  
Onda Cipiripi mora sve da prepravlja trazi sledeci nedostatak "ha gde su ti lanci za sneg"
Cipiripi je presrecan jer  se ja vajkam da je prosla sezona snega .
On je neumoljiv ides prema granici, Sar planina zna da zabeli u sred leta dakle nemas ih.
Opet pise izvestaj  kad cvrc ipak sam pronasao i lance za sneg a on hoce iz koze da iskoci.
Pored mene sedi vodnik Joksimovic cuveni Joksa koji sve vreme daje asistenciju Cipiripiju i
kune taj dan kad sam mu ja dopao da ga vozim.
Naravno kad izadjemo konacno na drum i prodjem teror na KPS-u nastaje davljenje pitona Jokse.
Kako je moguce da ne znas gde ti stoji oprema sutra ides na raport kod kapetana....
Joksa je sav u propisima ( bio je nekoliko godina u zatvoru u Nisu zbog manjka u magacinu municije)
On se u zivotu bojao samo dve stvari svega i svacega.
Sto puta u toku voznje trazi da ne vozim brze od ogranicenja .
Iz pocetka je pokusao da me dribla ali sam ga na moj nacin odvratio zanavek od te ideje.
Propitivao me je stalno  koji smo znak prosli i naravno kad bih namerno rekao da nisam video koji je
terao me je da parkiram kamion i da u njegovom prisustvu idem do istog i da  ga
pozdravim i raportiram mu sve po PS-u
@Druze znace Vojnik Slobodan.....   i naravno uz nekoliko Ostav-a vracam se u kamion i teraj dalje.
Joksa sav blista od srece i ne sluti da je otkopao ratnu sekiru.
Sve sam mu pamtio i cekao sam ga na zicer.
Pri jednom  nasem povratku iz Leposavica gde sam kamion nakrcao sa municijom bukvalno na maksimum nosivosti
najzad mi se ukazala prilika da ga naucim pameti.
Sav tovar  sam morao sam da popakujem u kamion  jer oni likovi iz magacina nisu hteli ni da  pipnu
sanduke nego su ih samo ubacivali  sto u kamion  sto pored  i otisli su da se greju .
Joksa je uveliko  pizdio sto kasnimo i  terao me da pozurim sa utovarom jer je vec bio sumrak.
On se naravno nije prihvatio ni jednog sanduka.
Utovar sam zavrsio mokar kao mis od znoja od kog su mi i gace bile mokre.
Ja sam malo dao po gasu  da bih se sto pre vratio u kasarnu i okupao a onda je potpuno nenadano usledio
cuveni   Joksin dril ,ostav za ostavom zbog "drugova znakova".
Gasi kamion povuci rucnu pa trcecim korakom do znaka a ondaa joksa daje ostav za ostavom i zajebava me krvnicki.
Rekoh u sebi sad cu ti ja naduveno pokazati ko je glavni zajebant.
Onako mokar izlazio sam milion puta na putu  do Pristine da salutiram znacima ali namerno nisam hteo da
mu pruzim zadovoljstvo da se pokorim i kazem naziv znaka koji smo prosli.
Joksa je dril nastavio i na Dulju  a ponoc je vec prosla.
E kad smo zasli u mracnu sumetinu  lepo ja isceniram da kamion posle jednog u nizu ostava
na onoj vukojebini   nece da upali.
Joksa se odsekao od straha, kako nece da upali sta da radimo u ovoj sumetini ko zna cega sve tu  ima.
Ne vredi druze vodnice izgleda je anlaser ili akumulatori vajkam se ja preterali ste sa paljenjem i gasenjem.
Predlazem da izadjemo i pogledamo akumulatore a Joksa vec umro od straha.
Smisli drugi nacin samo da se ne izlazi.   puni smo municije da li ti znas sta se moze desiti ako neko zapuca.
Jedina sansa  druze vodnice  da se kamion  upali u rikverc vi morate ici jedno dvesta metara iza niz put da gledate
da neko ne naleti na nas ili da ja ne sletim niz put sami ste rekli da je tovar opasan.
Joksa izlazi sa bateriskom lampom.  
Mucenik se naoruzao do zuba uzeo je cak i moju pusku a ja sam ga jebavao i namerno sam
se spustao skoro sve do pocetka uspona .
Joksa je sipcio svaki put po dvesta metara unazad u sve veci mrak a kamion sve za malo da upali.  
Ne vredi Vodnice  kamion nece da upali moramo cekati zoru ili da neko naidje da nas povuce rekoh Joksi na sta se on zaprepastio i onako  izbezumljeno rekao da ce nas do zore ovde zasigurno ucmekati i opljackati razbojnici ili ce
nas rastrgnuti svakojake zveri koje se nalaze po ovim sumetinama.
Kad sam se najzad smilovao i uplaio kamion Joksa me je proglasio za Ajnstanja.
Vise nije mario ni za brzinu ni za znake teraj pun gas pozuri kasnimo opako.
Joksa je naravno  morao posle  da se pravda u komandi za kasnjenje a ja sam u izvestaju
 majoru Hinicu napisao da su se akumulatori ispraznili jer sam cesto gasio kamion da bih pozdravljao
sve  znake uz put.
Joksi je dupe pomerioprvo  major Hinic  a  kasnije i kapetan  Zlatic.
Secam se da me je na sledecoj voznji onako snuzdeno ukorio
"Samo zbog tebe sam  kaznjen treba da te bude stid onako sramno si me opisao kao da sam ja neki lakrdijas  ajde da se mi lepo izmirimo i da od sad budemo drugari". 

Cipiripi u ovim našim prepiskama posta glavni,kada bi video ovo baš me interesuje dal bi se uključio u diskusiju.
Slobo ne bi da otkrivam baš tačno radno mesto gde je radio posle napuštanja vojske,al otkriću da je radio u jednoj državnoj instituciji,ajde da ga pustimo više na miru ne zaslužuje ovoliko prostora i naše pažnje.U jednom se svi slažemo da je bio najomrženiji lik u kasarni i da se mnogo pravio važan a verovatni razlog  beše visina od metar i žilet,nije ni njemu mučeniku bilo lako da shvati kako vojnik može biti viši od jednog u to vreme poručnika...ha ha ha....kompleks i to kakav...ma veći od Šar planine sigurno.
Čitajući ove tvoje zgode sa vodnikom Joksimovićem setio sam se mog sranja sa  kapetanom prve kl. Zoranom Kneževićem.Pri povratku iz Makedonije sa Krivolaka ja ostavim čoveka u Suvoj reci i sam dođem u Prizren,mnogo sam se obrukao.Nije bilo namerno već se radilo o klasičnoj zabuni odnosno nesporazumu jer sam poslušao kapetana Hodzu da palim kamion i priključim se koloni vozila.Knežević mi je to tvrdo zamerio i gledao me drugim očima sve do kraja vojnog roka,a to isto veče onako umoran i iscrpljen bio po kazni požarni kod vozila na položaju Pvo u kasarni.
Kako je on došao i sa kim iz Suve reke pitam se i dan danas.

Čokoladni je uvek pravio problem,stalno je znao da kao kauboj otvori leptir vrata od hodnika i stane,čekajući da dežurni i požarni ustanu od stola i pozdrave ga.Ne samo da ga pozdrave,nego je i vodio računa kojom brzinom će se ustati.
Po škripanju i padanju stolica na drugom kraju hodnika,gde su njegovi bili smešteni,znali smo da je čokoladni na vratima.Često smo se pravili da da kontrolišemo svesku brojnog stanja..i tek kad bi prišao stolu,ustali bi i pozdravili.
Inače '87 je bio potporučnik,da bi kasnije dobio čin poručnika,ali smo mi i dalje nastavili da na njegove zahteve odgovaramo sa ''razumem druže potporučniče''....PORUČNIK,ispravio bi on.
Valjda je to bila navika i drugih,uglavnom primetio sam da je iz njegovog dzepa košulje zeleni kanap bio vezan za epoletu,kako bi se epoleta bolje videla..

DJida,u moje vreme zvani cipiripi tj GORAN MLADENOVIC je bas bio buckast sav crven u licu oni brkovi naostreni ja mislim da do podneva je mrzeo sam sebe a od podne celu kasarnu. Vidjao sam ga dole znas o cemu pricam.Po povlacenju bili smo stacionirani u opstini Lebane a bili smo da se razduzimo trazio voznju do leskovca.tada je imo cin majora, sto kasez da je vojsku napustio mozda je u penziji.

Dakle ipak je porastao, doduse u sirinu.  
Da li se iko seca onog tragikomicnog incidenta kad je komandant kasarne drzao kriticki osvrt na ludacku avanturu nekih nasih  vojnika koji su se opili u gradu pa su u povratku  prema kasarni upali nekim ljudima u kucu gde je u toku bio verski obred u vezi sahrane pokojnika.Ludaci su tvrdili da se pokojnik pretvara i da je u pitanju kamuflaza trazili su rakiju .Kad je nisu dobili  pogrebni obred i skup su nazvali kao okupljanje albanskih terorista i pocela je makljaza.Tada je  izbio pravi rat i  bilo je razbijenih noseva i glava.
Znam da je komandant zavrsio govor sa recima da od sad ko se vrati iz grada i dobije batine ide u buvaru momentalno.

Slobodan. (citat):

Da li se iko seca onog tragikomicnog incidenta kad je komandant kasarne drzao kriticki osvrt na ludacku avanturu nekih nasih vojnika koji su se opili u gradu pa su u povratku  prema kasarni upali nekim ljudima u kucu gde je u toku bio verski obred u vezi sahrane pokojnika. Ludaci su tvrdili da se pokojnik pretvara i da je u pitanju kamuflaza trazili su rakiju. Kad je nisu dobili  pogrebni obred i skup su nazvali kao okupljanje albanskih terorista i pocela je makljaza.Tada je  izbio pravi rat i  bilo je razbijenih noseva i glava.

 

Nisam bio tad na Kosovu, a čini mi se kao priča s druge planete.

Možda to sve bilo tako, pod normalno.

Pijanci su zaglavili na vojnom sudu  i rebnuli su ih  drakonskom zatvorskom kaznom .Koliko sam upoznat u pitanju su bili neki Hercegovci iz okoline Mostara

Slobo,dali ste vi dezurali na starom KPS .mi smo dezurali na novom to je bilo prema OTS dezuramo cele noci sutra smo slobodni ceo dan nemamo nikakve aktivnosti mada jedan vodnik Topalovic nas je uve tero da preredjujemo kanistere sa gorivom taj magacin je bio od prijavnice gore desno.

E Miki priseti se dežurstva na Kps-u,ja sam dežurao dosta na starom Kps-u.U početku kao pomoćnik a kasnije i dežurni.
Bilo je  zanimljivo i dinamično jer su vozila non stop ulazila i izlazila,za policiju da ti ne pričam koliko su bili aktivni u vreme vanrednog stanja.
Jedino beše problem loženje peći nekim nekvalitetnim uz to i mokrim ugljem i drvima..e to mi je bila prava noćna mora.Prava umetnost da se naloži i održava vatra jer mokro neće da gori.
Posebno sam nestrpljivo isčekivao obilazak dežurnog oficira noću i koju će nepravilnost da pronađe,neki su bili fer i korektni i posle pozdavljanja bi onako neobavezno proćaskali.Posebno pampim obilaske kapetana 1. klase Cvijića komandanta pešadijskog bataljona izuzetnog oficira i čoveka koji bi onako roditeljski popričao o svemu.Nisam nikad dozvolio da me savlada san nalazio sam zanimaciju pišući pisma obično,jer ne znam kako bi se proveo da me ili dežurni ili pomoćnik uhvati na spavanju.
Čičica koji je prevozio hleb za kuhinju iz grada beše moj zemljak i uvek bi me iznenadio sa ponekim hlebom vrućim prizrenskim.
Slučaj je hteo da sam dežurao kada je kasarnu obišo komandant Prištinskog korpusa general Andrija Silić sa svitom.Kako je to spremanje i glancanje bilo na Kps-u.Zaboravio sam ko mi je od oficira naredio da od njegovog vozača obavezno potražim putni radni list i upišem podatke u knjigu.Inače vozač generala razvodnik po činu u početku mi beše čudan i mislio sam da je neki baksuz,al kad poče priča vido da sam se zajebo u proceni,bio iz Vršca čak sam i prezime zapamtio...Predolac.
Par puta sam dežurao i po otvaranju novog Kps-a,a dobro sam ga upamtio po driblanju komandanta kasarne Himza Pečenkovića jer njegovom vozaču nisam zatražio putni radni list.

Opet vazano za KPS ja dezurni bataljona negde u jesen dosli nam rezervisti prizrenci njih 5ro bio vikend dobili dozvole do 21 i 30 svi dosli ja kod dof-a nosim brojno stanje i meni kaze jedan ti fali nije doso on i ime mi kaze ko fali reko on je tu idi i snjim zajedno opet da se vratimo u njegovu dezuranu i pitaga dof gde si uso u kasarnu on mu kaze na prijavnicu bilo guzve i grupno usli sto je on izlago u sao na KPS posto je rakiju uneo i tako da sam i ja morao da lazem DOF-a a on je meni to reko tek posle sat vremena kad je pocela rakija da ga hvata.POZDRAV