Ramiz Sadiku Prizren 88/89 (prvi dio teme)

dinosaurus (citat):

Šta ima ko da me dočekuje u mom Prizrenu...
Ti si Djida ipak svraćao kasnije,ja nisam...11. marta je punih 26 godna od kada sam izašao iz kasarne..

Celu našu martovsku klasu su pustili istog tog dana...
Zadnje postrojavanje za dizanje zastave izvršili smo u civilnom odelu tog sunčanog jutra,bilo je prilično emotivno.
Znam da smo svi sanjali kada će doći taj dan,i kad dodje ipak nije svejedno...

Krenuli smo posle doručka ka prijavnici,onako u gomili....i još jednom svratili do garaže  kod prijavnice gde su bili naši BRDM parkirani i pozdravili se sa poručnikom Žikicom ponovo.

Vodnika Savu smo zvali iz pošte u gradu telefonom jer je u to vreme bio sa našima na izdvojenoj straži u selu Ljubižde...

Ceo dan smo proveli u gradu i onda večernjim vozom krenili za Beograd

Dinosauruse,znam ja i isto mislimo da je to naš Prizren,naša kasarna,samo sam hteo da budem realan u odnosu na sadašmju situaciju.Veruj mi da bi imao svašta da kažem i napišem ali je ovo politički neutralan forum i iz tog razloga neću.Dovoljno je napisati NAŠ PRIZREN,NAŠA KASARNA RAMIZ SADIKU.

[You must be registered and logged in to see this image.]

03.01.2014


[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pogled iz stacionara na kasarnu

Djida (citat):

Dinosauruse,znam ja i isto mislimo da je to naš Prizren,naša kasarna,samo sam hteo da budem realan u odnosu na sadašmju situaciju.Veruj mi da bi imao svašta da kažem i napišem ali je ovo politički neutralan forum i iz tog razloga neću.Dovoljno je napisati NAŠ PRIZREN,NAŠA KASARNA RAMIZ SADIKU.

  Znam Djida šta si hteo reći,nije sporno...samo sam napisao šta ja mislim...a znam da su nam razmišljanja ista 

Slika stacionara je sjajna,podsetio si me kako sam se nekad prijavljivao za lekarski,samo da bi malo izašao van kasarne...
Našao sam i vojnu zdravstvenu knjžicu...imao sam 6 pregleda bez veze,a svaki put upisana dijagnoza  ....a možda i nije bez veze 
Imaš + iza ponoći za sliku DjIIIIDA

Djida (citat):

Dinosaurus,veliko plus za Naš DOM JNA,ograda je vidim ostala ista.

Imam nekoliko slika iz tog dvorišta,napravljene posle zakletve...vidim da je ograda ista..
Ne sećam se da sam ikada ulazio u sam dom JNA... 

dinosaurus (citat):

Djida (citat):

Dinosauruse,znam ja i isto mislimo da je to naš Prizren,naša kasarna,samo sam hteo da budem realan u odnosu na sadašmju situaciju.Veruj mi da bi imao svašta da kažem i napišem ali je ovo politički neutralan forum i iz tog razloga neću.Dovoljno je napisati NAŠ PRIZREN,NAŠA KASARNA RAMIZ SADIKU.

  Znam Djida šta si hteo reći,nije sporno...samo sam napisao šta ja mislim...a znam da su nam razmišljanja ista 

Slika stacionara je sjajna,podsetio si me kako sam se nekad prijavljivao za lekarski,samo da bi malo izašao van kasarne...
Našao sam i vojnu zdravstvenu knjžicu...imao sam 6 pregleda bez veze,a svaki put upisana dijagnoza  ....a možda i nije bez veze 
Imaš + iza ponoći za sliku DjIIIIDA

U stacionaru je radio 88. i 89. godine Dr. Krstić po činu kap.prve klase.I ja sam nekoliko puta posećivao doktora,a jednom sam dobio poštedu od nošenja čizama jer sam igrajući odbojku po vrelom avgustovskom betonu dobio plikove na tabanima i pet dana odmarao noge od teške obuće.
Ja sam u dom Jna ulazio nekoliko puta sa posetom,a jednom smo nešto vozili i sređivali unutar doma,sve u svemu spoljašnost zgrade se nije bitnije promenila.

Djida (citat):

U stacionaru je radio 88. i 89. godine Dr. Krstić po činu kap.prve klase.

  dr.Zoran Krstić...tako mi piše na jednom od pečata..18.07'87...u vojnoj zdrastvenoj 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo druže putem pored kasarne.Ovo je tačno pored starog kps-a.Zelena zgrada je bila neki magacin vojne opreme.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo je otprilike baš pored stacionara,malo ovaj semafor buni ali to je to.Vidi se i novi kps ispred crnog parkiranog auta   .
Pozdrav 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ispod stare zgrade i piste napravljen je teren za odbojku,tu ti je letnja učionica bila verovatno  

    Samo malo desno se nalazila učionica,sve jedno slika je sjajna Djida

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo je pogled na dom Jna kad se naiđe od kasarne.
Prepoznaćeš Dinosauruse sigurno  

Naravno,navatao si opet neko leglo fotografija... 

[You must be registered and logged in to see this image.]

I na ovoj je još u životu bila zgrada po kojoj se prepoznavala NAŠA KASARNA............    

dinosaurus (citat):

Naravno,navatao si opet neko leglo fotografija... 

Imao sam odavno,samo su bile velikih rezolucija pa nisam smeo da ih kačim.Sad znam kako da ih umanjim.
Pozdrav 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vidi se u gornjem delu slike paviljon.

Otprilike tu je bila letnja učionica...pored zadnje glavudže desno vidi se zaravnjena trava.. 

Djida prešli smo na muzički deo....Carskog grada

dinosaurus (citat):

Djida prešli smo na muzički deo....Carskog grada

Ej bez veze mi beše pa sam skinuo onu pesmu,a umesto nje postavio onu sliku iz grada prema domu jna,pa pravo u kasarnu
Pozdrav 

Slede nove slike 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nemačka bolnica u našoj kasarni

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pogled iz donjeg dela kasarne  

Djida ne prepoznajem na 1. i 3. slici o kom delu kasarne se radi.. 

djida ona zelena zgrada sto vi kazete stari KPS u moje vreme tu je POSTA bila odatle smo kuci zvali.

Ah iz cuga sam procitao svih 32 strane  i uzivao.Doduse nesto ste starija generacija jer ja sam septembarac 91'-92' a u prizren sam stigao samovoljno jer nisam hteo da idem na ratiste i da ubijam ljude. Mozda vam to zvuci bezveze ali mene niko nije stvorio da bih ja bio ubica jer ja to nisam i volim ljude oko sebe nebitno koje su nacije i vere.
Iz tog razloga smo uspeli da sredimo da dodjem u Prizren. Imao sam tad 18 godina i odmah posle srednje skole  sam resio da odsluzim vojsku. Iz NS za BG pa onda u autobus za Prizren u kom upoznah jednog vojnika Tesic Jovana  a kom sam ispricao svoju pricu i tu napravio gresku jer nisam hteo da se izdvajam i zeleo sam da imam odnos ka meni kao prema svim ostalim vojnicima ali...objasnicu kasnije.
Dolazim u Prizren i trebalo je tu da me saceka rodjak  medjutim on je skontao da cu ja odmah sici na prvom stajalistu  a ja usled nepoznavanja odem skroz na autobusku stanicu a onda me je tamo nasao jedan covek tj. zastavnik Bosnic kog je ovaj moj poslao da me nadje.Posto prvih par dana i nisam isao u kasarnu nego sam bio kod rodbine iznenadilo me je kad sam se javio  i svi su vec znali za mene.  
E sad da objasnim o cemu se radi-Isak Ilija  koji je tad bio potpukovnik i komandant kasarne je moj rodjeni ujak.  
Od dolaska je prema meni bio nesto drugaciji odnos oficira medju kojima su bili moj komandir baterije porucnik Vojislav Krstovic kod kog me je ujak i poslao a to je bilo u novoj crvenoj zgradi pored zgrade milicije a ispred koje je bila betonska pista na kojoj smo vezbali ujutro cuveni gusterov let i ostale vezbe a onda pravac na veliki teren gde smo trcali pa nazad. Posto sam imao problem sa cizmama i jako su me zuljale  nosio sam cipele.
Imam mnogo mnogo toga u memoriji ali skroz drugacije od onog sto ste vi dosad ispricali jer ja nisam bio klasicni vojnik i nemam ni dana straze a ispricacu vam i zbog cega.
Iznenadjeni? 

Dule dobro došao!

Isak Ilija u vreme mog služenja je po činu bio major,zadužen za bezbednost...

Sve pohvale za rad Dinosaurus,jesu to dosli drugari iz nekad boljeg zivota?

ercov54 (citat):

Sve pohvale za rad Dinosaurus,jesu to dosli drugari iz nekad boljeg zivota?

  Hvala ercov..

Sakupljaju se drugari polako,nije moja klasa ali lepo je razmeniti neko sećanje sa ljudima koji su služili u Prizrenu...tačno,u nekim boljim vremenima..

Ja sam naime bio svega nekih 3 meseca u kasarni i nagledao se raznih izivljavanja dzombi nad mladom vojskom a to nisam hteo da trpim pa nisam ni bio deo toga  ako nisam hteo da dozvolim jer ipak nisam hteo da se izdvajam ali kad jedan Preljvukic Predrag  crnogorcina iz Pljevalja moze da radi na HOP 10 sklekova ispred mene da mi dzombe pokazu kako se slusa zamislite sta su im onda radili kad se spremalo i cistilo. 
Moja baterija je bila na prvom spratu a vojna policija na vrhu tj cetvrtom a dole pored stepenica je bila bajbokana gde su privodili pijane vojnike iz grada i one sto su kasnili.
Situacija je bila takva da prvih 6 meseci nismo mogli u grad jer tako nam je receno ali neko se snasao a neko nije.   Cesto me je ujak zvao gore u komandu  i davao mi lubenice ili gajbe grozdja da nosim u jedinicu sto su svi jedva cekali. Bio je u jedini ci i neki potrcko  Krsco Augustin koji je bio uvlakac oficirima i kafe kuvar i jednom prilikom ,dok sam ja bio u stacionaru lezao,ostao sam apsolutno bez opreme koju sam duzio.Tad je bio komandantski pregled pa su se ljudi posluzili sta im je falilo a po povratku  i z stacionara pita me porucnik jel mi nesto fali na sta sam ja rekao pa nesto  malo."sta ti fali?" na sta sam morao reci "Sve.". U tom momentu se proderao iz petnih zila "Krssssccccoooooo...." i ovaj se stvorio za sekund i ovaj mu objasnio a ja sam sutra imao skoro tri puta vise opreme nego sto sam imao. Bio sam isao i u vojnu bolnicu Skoplje gde su me pregledali  jer sam imao problem sa cizmama  pa i cipelama jer sam imao nezna stopala koja su bolela. E to je takodje jedna od lepih uspomena.
Kad sam se vratio iz bolnice sam ujak me je poslao na 10 dana da lezim u stacionar jer je video da nemam zelju da se neko izivljava na meni. Tad je taj neki kapetan doktor  prvi put doziveo da komandant dolazi najavljen u stacionar pa smi  ,verovali ili ne,prali zidove varikinom.Ja sam jedini bio zdrav i i odrzavao sam vatru  i cepao drva a tu je bio jedan smesni bosanac Dobrosavljev Miroslav  kom sam se stalno smejao.
Ponovni odlazak u Skoplje je rezultirao odgadjanjem vojske na 4 godine i ja srecan dolazim kod ujaka  i masem mu sa papirom  i on ga uzme ,pogleda i strpa u svoju aktovku rekavsi "Ne ides ti nigde."
Ah moje tuge a on je video  i sutradan poslao svog zamenika Boru Kuzmanovica da mi ponudi nesto drugo  i kaze on meni kurir komandanta sto bi bio san vecine ali ja odbijem i ovaj moj ujak pocne da psuje i vice kako je to sramota i ovo i ono a onda me posalju u hodnik da bi me ponovo zvali i rekli-vojnicki klub a ja opet necu i ovaj ponovo drvi i grebe  a ja opet u hodniku.Onda me Bora pozvao i rekao dom JNA na sta sam ja rekao dali mogu da razmislim i on rece sutra ujutro da javim i ja javio da idem.
Od 15.01.1992 sam presao u Dom JNA i nisam se vise vracao u kasarnu sem  sto sam isao da jedem.
U domu je spavao porucnik makedonac Domazetovski a secam se da je Cipiripi ziveo u zgradi pored doma. Kapetan Donovic je bio zaduzen za dom a upravnica je bila neka strklja  kojoj se ne mogu setiti imena.Kasnije je stigla nova upravnica Sonja ciji je muz bio neki kapetan (ne mogu se setiti koji).
Pekara pored doma je bila mislim najbolja pekara na svetu jer su imali pogacu od kile koju sam vrucu celu mogao pojesti sa litrom mleka.
S druge strane je bila cevabdzinica  koju ste vec pominjali a mi smo se zezali da su cevapi pravljeni od kereceg mesa.Verujem da su neki bili ubedjeni u to.
Tu je bila i poslasticarnica u kojoj sam redovno  uzimao dve tulumbe i jednu sampitu a secam se kad mi je jednom dao ceo red sampita po ceni jedne jer su se srusile sto sam ja jedva docekao pa posle jedva preziveo noc jer mi je pena krenula na usi.  
Svaki dan sam bio u gradu sto u uniformi a sto u civilki mada je u civilki bilo zabranjeno.
Ono sto je bilo najlepse je da su srednje skole odrzavale probe folklora u domu a vojni orkestar je svirao.Ja sa 18 godina i te devojke od 15,16 pa sta ces lepse.
Klavijaturista je bio Jakovljevic Srdjan iz nekog Milanovca,bubnjar Peric Zoran iz Cacka,harmonikas Nikola ili Gica iz Leskovca kako smo ga zvali,pevac Suad i cak su svirali i skolske igranke i svatove kao i maturske veceri a ja sam svo vreme bio tu na vratima ili i sam svirao  jer sam znao da sviram harmoniku.
Sta je tu devojcica bilo a sve su nas gledale kao da smo im zadnja nada.Da ,zaista je tako bilo i ja sam jedno prilikom ostisao  tamo kroz Sadrvan u jednu srednju skolu i kad su me videle to je bilo na prozorima devojaka na sva tri sprata a ja kao da sam Elvis Prisli i sve me zovu.Verovali ili ne ali zaista je tako bilo.
Zato sam ja prvi vojnik u  koji se sa OPP-a od 10 dana vratio u Prizren posle 4 dana. 

Dule dobar tekst   ....
Imaš li neko sećanje na kafanu ŠADRVAN....to mi je omiljeno pitanje 

Ja koji sam znao da zaglavim nocu i posle 12 je se ne mogu setiti a siguran sam da sam bio u svim mogucim tada.Devojke su me vodile u diskoteku Feniks a u samom Sadrvanu kad se predje levi most pa nastavi pravo su bila dva srpska kafica  kojima se ne mogu setiti imena  a koji su bili u podrumima kuca.
Kad se predje most sa leve strane je bio neki turski kafic  a kad se dodje do cesme pa skrene levo su takodje bili srpski kafici a tamo prema cuvenoj prodavnici nozeva Famipa su bili albanski kafici.
A ja mlad i glup bio po svim kaficima i vidim da me cudno gledaju.  
Bio je i jedan kafic Vitraz koji je bio jos dalje kad se krene od Sadrvana.
Sama kafana Sadrvan  mi je stalno u glavi ali se ne mogu setiti tacne lokacije gde je bila.
Bio sam i u crkvi  a pevanje sa dzamija mi uopste nije smetalo jer sam se navikao a  daleko se jace culo u domu nego u kasarni.
Inace sam poslednja generacija koja je nosila petokraku  i negde u julu  su nam dali ambleme da ih presijemo i oficire nismo vise zvali "druze" nego "gospodine".  
Srecom pa mi je bilo sitno  a bio sam postrojavan jednom od kapetana Donovica jer me je terao da kazem gospodine a ja tri puta ponovim druze namerno. 
Imao sam jednu zensku koja je bila starija od mene 8 godina a za kom je ceo Prizren uvece zvizdao jer je jedna od retkih prizrenki koja je nosila minice i stikle  a bila je pedagog u osnovnoj skoli.
Prvo je mislila da sam policajac jer sam bio u civilki a kad me je ugledala drugom prilikom u uniformi  rekla je "Pa volim ja vojsku." I tako smo se zabavljali neko vreme.Zvala se Divna.
A secam se devojcica koje su dolazile u dom  a imena su bila sarena al secam se Anife,Salhide,Belkize i nasih Silvane,Dragane,Dobrosavljevic Suzane,Danijele Stojkovic,Danijele Vazura,Sanje Gligorijevic....
Igrali smo bilijar u podrumu doma JNA kao i ping pong i bili smo neumorni.Cistili smo i odrzavali dom  a jednom prilikom smo  imali priliku da gledamo kako lik sa lovackom puskom ubija  kerove iz copora koji su bili u dvoristu  a namnozili se pa je bilo po 20 u coporu.Onda smo ih bacali u kontenjere a ono leto pa se to usmrdi dok ne dojde kamion da odnese kontenjer.
Bili smo mladi i nista nam nije smetalo pa samtako kad sam davao dezurstvo znao jednostavno da se bacim na pod u kongresnoj sali i da zaspim a ujutro bi me probulili lupajuci na vrata a ja samo kazem da sam obilazio krug.   Naime trebao sam da otvorim kapiju oficirima koji su tu drzali kola ali  oni su sami otvorili i izvozili kola.

Drugovi vojnici POZDRAV !!!
Evo me letim iznad planina i brda Vase i Nase mladosti !
Par slika za DINOSAURUSA i drustvo za stolom !!!

[You must be registered and logged in to see this image.]

HVALA VLADIMIRE... 

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ja sam jednom prilikom nokautirao  Zarkovic Gorana iz Prigrevice koji je samnom sluzio u domu JNA.
Kajem se i dan danas zbog toga ali mladost ludost i jos pun energije a sve zbog toga sto me je gadjao kamencicima dok sam na klupi u krugu doma pricao sa jednom devojkom koja mi je donela neke pokloncice.
Decko je zavrsio u bolnici  a drugi koji je krenuo na mene je takodje dobio  levicom u facu  i sutradan na raportu kod kapetana Donovica ovaj se smejao jer sam jednim udarcem ovom napravio dve sljive.
Zao mi je jako zbog toga.
Zbog toga sam bio kaznjen koliko je to najblaze moglo i bio sam u pritvoru tj u onom kontenjeru na ulazu gde je bila i straza. Tu sam proveo 15 dana zalivajuci cvece a mogao sam i u jedinicu do 3h.
Smesno je  da je tad Isak Ilija  uvek kad je dolazio na posao pregledao strazu i pritvorenike i prvo jutro po mom dolasku je krenuo prema nama  i ugleda mene i samo se okrenuo i nastavio dalje.Za tih 15 dana nije pregledavao strazu sto je odlicno doslo strazarima.
Znali su me svi a jedan zemo novosadjanin Jug Damir me je u avgustu priveo jer sam isao u civilki kroz grad i tad sam bio i u bajboku ali sam poceo da lupam i rekao ko sam da bi me dezurni kapetan tad odveo u cetu policije da spavam. Ujutro sam isao na dorucak u civilki a ostali su gledali u mene  ceznjivo i mislili da sam se vec skinuo mada je to trebalo da bude u oktobru jer smo imali produzenje vojnog roka od mesec dana.I dve klase pre nas su imale produzenje ali neki i 3 meseca.
Kad su nam ukinuli produzenje kakva je to radost bila a meni cak i zao jer mi je bilo ekstra.
Cak i kad sam se skinuo ostao sam jos jedno nedelju dana u lepom Prizrenu a posle nekih godinu dana  sam opet dosao u Prizren jer toliko mi je nedostajao. Ne ,nisam pio vode sa sadrvanske cesme ako ste to pomislili jer postoji prica da ko se napije te vode ostaje zauvek u Prizrenu.

Druže DULE,želim ti dobrodošlicu na ovaj forum,drago mi je da si u jednom dahu pročitao naše prepiske i sećanja na Naš PRIZREN i dane provedene u njemu i okolini Carskog grada.
U vreme kada sam ja služio Jna tvoj ujak beše major  pomoćnik komandanta kasarne.
Veliki pozdrav 

Hvala druze Djido.  
Secam se dezurstva u auto parku gde sam u decembru mesecu na -17  proveo samo 8 sati jer su se ovi moji nesto obezobrazili iako sam do tad bio kao i svi ostali i nisam se izdvajao.Valjda su hteli da provere koliko mogu da izdrzim jer je smena bila svaka 2h a ja sam izgurao 4 smene.Tih dana je bilo vanredno stanje i mi smo bili u bunkerima  koji su bili pored auto parka. Video sam ih kroz zicu a i oni mene i dozivao da posalju smenu i kad sam video da ne fermaju lepo sam napustio strazarsko mesto i otisao u paviljon i izvalio se. Milite da me je iko pitao sta? 
To je jedan od razloga zasto sam i napustio kasarnu i otisao u dom jer nisam ja stoka pa da se izivljava na meni. Glavni problem je sto nas je u celu PVO jedinicu doslo svega 24 pa smo bili u velikoj manjini naspram stare vojske i morali cutati inace pada cebovanje.
Lepsi momenti u kasarni su bili u kuhinji ,kantini i posti a vidim da se nesto ne hvalite sa kvalitetom hrane mada je meni bila bas dobra.Mozda su je poboljsali te 91'-92'.
Ono sto sam redovno radio,kao i dosta vojske,je da sam u onaj keks tj kolutice sipao vodu i onako u najlonu ga gnjecio dok ne postane kao testo i onda sa slascu pojeo cedeci ga iz kesice.
Poslednja dva meseca u kasarni nisam radio jutarnje vezbe ali sam za to vreme bio zaduzen za krug oko paviljona da ga ocistim.To je ustvari bio onaj kanal u kom sam svega i svacega nalazio jer se bacalo kroz prozor samo tako.
Jednom prilikom sam trebao do udaljenog stacionara i porucnik Vojislav Krstovic me vidi i hoce da me odveze kolima i nisam nikako mogao da ga odbijem a onda je cekao ispred stacionara jer sam rekao da idem kod ujaka na rucak.Covek se uvlacio samo tako i otvoreno pitao dali ujak prica povoljno o njemu na sta sam ja rekao  da me ne bi stavio kod njega u jedinicu da je mislio nesto lose.
To uvlacenje  me je strasno nerviralo jer sam to video kod svih oficira da rade a jednom prilikom i moj rodjeni ujak  kad je general Ojdanic dolazio u kasarnu  i dom JNA pa kad mu je otvarao vrata kao da ovaj to ne moze sam.Pa nije zensko majku mu zar ne?