Osijek - Bijela kasarna 'Milan Stanivuković'

pa i uspeli su u tome da sklone najsposobnije oficire osim Bore Ivanovica. maj Momir Zec je prekomandovan u Tuzlu pocetkom 1991

Popara (citat):

Ja sam sluzio u mehaniziranoj ceti kod petkovica 87 decembarac. javite se

 Parčetić Zoran  3 četa I OKB  87. Decembarac

Došao iz Banja luke (prekomanda) pred Novu 1988. Vp 5530/38. Vozač tenka t 55. Komandir Taskov. Pošto sam bio ekonomista, odlično kucao na mašini, odmah sam bio ćata. Komandant Kokolanski me je uzeo da budem ujedno i njegov kurir. Tada su komandatima bataljona uveli da ne smeju da imaju svoje kurire. Obavljao sam posao u svojoj četi ali i kod majora. Tolerisali su to iz komande ali pri javljanju na telefon sam se predstavljao kao evidentičar 1. čete. Već su ljudi komentarisali da je disciplina bila na nivou, tako da i mene nije mnogo toga zaobišlo. Za sada toliko. Pozdrav svima.

Pozdrav i dobro nam došao. Rado bismo pročitali poneku anegdotu "evidentičara 1. čete"

Pošto sam bio zadužen i za poštu, svakog dana sam išao u,, gornju,, kasarnu(Milan Stanivuković) po istu. Pošta se uzimala u prostoriji gde je bio razglas a tu je radio jedan moj zemljak. Ja ga zamolim da ujutru, pre smotre dok je neformalni deo pusti od grupe Magazin pesmu kokolo moj. Tog dana sam išao na odsustvo. Ide pesma a komandant,, donje,, kasarne, major Kokolanski Atanas, prevrće očima i preti mu da neću na odsustvo. Ja se naravno, pravim lud, muzika se pušta iz,, gornje, kasarne, nemam ništa sa tim. Setiću se još ponečega.

Morao sam uključiti plusić za ovu ideju

vladimir (citat):

pa i uspeli su u tome da sklone najsposobnije oficire osim Bore Ivanovica. maj Momir Zec je prekomandovan u Tuzlu pocetkom 1991

..... boro ivanović-konj je posebna priča znam ga iz prištine kao potporučnika (zajedno smo radili bili  komadiri vodova)

Keri (citat):

Došao iz Banja luke (prekomanda) pred Novu 1988. Vp 5530/38. Vozač tenka t 55. Komandir Taskov. Pošto sam bio ekonomista, odlično kucao na mašini, odmah sam bio ćata. Komandant Kokolanski me je uzeo da budem ujedno i njegov kurir. Tada su komandatima bataljona uveli da ne smeju da imaju svoje kurire. Obavljao sam posao u svojoj četi ali i kod majora. Tolerisali su to iz komande ali pri javljanju na telefon sam se predstavljao kao evidentičar 1. čete. Već su ljudi komentarisali da je disciplina bila na nivou, tako da i mene nije mnogo toga zaobišlo. Za sada toliko. Pozdrav svima.

Tom istom majoru sam superlepkom izlepio sve što je moglo da se pomeri:Staklo na stolu,zastavicu,telefon,brave svih fioka.Navatao nas da sedimo u njegovoj kancelariji popodne ćata i ja.Pa nas isterao ispred štaba da do sutra ujutro pomerimo neke panjeve od cca 10 kubika.

srdic (citat):

Pozdrav svim bivsim vojnicima i oficirima... ako si sluzio vojsku 1985, 1986 moj otac general Veso Srdic vam je bio komandant... dolazila sam i ja u Osijek... uvek je pricao sa osmehom i uvek govorio moji vojnici , moji oficiri. Mnogo je voleo JNA i Jugoslaviju. Pred rat je umro iznenada na  Kosovu, bio je komadant tamo, najmladji general potpukovnik JNA. Nisu nam dali ni da ga vidimo niti su nam dali nalaze obdukcije, zahtevali smo ali nista. Ja sam onda napustila zemlju kada je poceo rat... slucajno sam naisla na ovaj forum, vratili ste me na momenat u divna vremena. Sve najbolje svima

Dugo nisam bio na forumu, ima nekoliko godina.Citirani post mi je važan, zbog moje neobično bliske veze sa gen.Srdićem za nekog ko je bio običan vojnik na kadrovskom roku.General-major Veso Srdić je tek postavljen za komandanta divizije (jesen 1984.g.) i ubrzo sam i ja otkomandovan u Dom JNA (po njegovom naređenju,iako uz otpore iz trupe, ali kad general naredi puk.Cvetković je morao da to sprovede). U prvo vreme,dok nije dobio onaj stančić u zgradi preko puta Komande divizije na korišćenje, gen. Srdić je spavao u apartmanu Doma. Samim tim je provodio dobar deo slobodnog vremena u Domu.Da bi izbegao "saletanje" oficira koji su gledali kako da mu se približe,general je počeo da se druži sa vojnikom-razvodnikom koji je bio na stalnom radu u Domu JNA, to jest sa mnom.Pozajmljivao sam generalu peglu,čak i kada se preselio u stančić, nikada nije zahtevao da mu bilo ja bilo neki drugi vojnik pegla delove uniforme ili čisti cipele ili čizme.Bili smo redovni partneri za šah i stoni tenis.Šah je voleo da igra i sa zastavnikom Burom.Kako sam u Dom JNA došao na preporuku (ili preko veze, kako ko smatra,tačno je i jedno i drugo) od generalštabnog generala koji je bio predavač  gen. Srdiću na Ratnoj školi, te je gen. Srdić i naredio moju otkomandu u Dom iz RB LSARD-a,u mene je imao veliko poverenje.To opet nije bilo neobično jer smo, mi koji smo radili na opsluživanju Doma, bilo osobito vezani za oficirski kadar KOS-a i VOS-a,čije je sedište bilo u Domu,pa smo i prošli neke ozbiljne provere, a i izvesnu obuku tog tipa.Veoma se radovao kada su mu dolazila supruga (češće) i kći u posetu.Pošto dosta dobro pamtim, postoji čitav niz zanimljivosti iz tog perioda vezanih za generala Vesu, divnog i dobrog čoveka,vrsnog oficira i beskrajnog patriotu.Bio je najmlađi general KoV-a.Jedna od zanimljivih scena kojoj sam iz bliza prisustvovao bila je kada je gen.Srdić, u čizmama,besprekornog vojničkog držanja, odmarširao strojevi korak i predao raport general - pukovniku Antonu Lukežiću,komandantu VII armije. Ja sam strojevi gazio nekoliko puta u počasnom vodu ( spremao ga kap.Antić, ko je to probao ili gledao, znao je koliko smo bili sjajni), ali moram da skinem kapu generalu Srdiću i zastavniku Vodenskom (upravo je predavao raport gen. Srdiću),takva odsečnost i savršenstvo koraka su samo da se kaže svaka čast.

Drago mi je da se na forumu pojavi neko iz 12 proleterske divizije iz vremena kad sam i ja sluzio JNA