Osijek - Bijela kasarna 'Milan Stanivuković'

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pekara u Tvrđi kod gimnazije:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvo,izražavam veliku zahvalnost BokiOs što mi je postavljanjem fotografija Bele kasarne u savremeno vreme , učinio veliko zadovoljstvo.Želeo bih da podsetim na vojnu ekonomiju,s tim što zaista ne znam da li je bila vezana za Garnizon Osijek,za Brigadu ili možda Diviziju.Ja sam je upoznao kroz tri dana za pamćenje.Raketna baterija ARJ PVO diviziona je brojčano mala jedinica,od 23 - 28 vojnika.Međutim,u vojnim dužnostima je imala jednake obaveze kao bilo koja druga odgovarajuća formacija u kasarni.To je za pripadnike raketne baterije bilo neprijatno jer nije bilo dana u kojem vojnika ne kači neka dužnost. Primera radi,iz oktobarske klase 1983/84 (ja sam aprlac 1984/85) bio je desetar Ranko Ivezić iz Nevesinja.Poslednje noći vojnog roka,bio je dežurni baterije na hodniku.U toj jedinici nije postojala institucija vojnika ''džombe''.Elem,da se vratim priči o ekonomiji.Jednog letnjeg jutra su odabrali polovinu baterije u kojoj am bio i ja saopštili,da odmah posle dnevnog znaimanja i ručka,odabrana grupa treba da ide na ekonomiju ' da nešto pomogne tamo''.Posle ručka,marševskim korakom pređosmo tih nekoliko kilometara,a tamo nas je sačekao neki kapetan,upravnik ekonomije (u plavom radničkom mantilu preko uniforme) i rekao da smo mi poslati kao ''elitna'' jedinica da posadimo papriku,kojoj je isticao period kada se sadi.Kaže on nama da su prethodna tri dana bili pripadnici čete ABHO (njih stotinak) ali da zbog neozbiljnosti nisu ništa uradili pa ih je oterao,a da nas desetorica,i neka njegova tri vojnika što su bili stalno na ekonomiji,treba da posadimo ukupno oko 80.000 sadnica u tri dana (to jest popodneva).Zgledali smo se zgranuto,ali vodnik staža-inače moj prijatelj,danas profesor na Mašinskom fakultetu u Ljubljani Arkar Ciril,naredi da nema povlačenja te da što pre počnemo pre ćemo da završimo.Sadnja izgleda ovako:uzmeš naramak sadnica,one su oko desetak santimetara biljčice,sve čučeći da ne upropastiš pantalone,rukama razgrneš zemlju (nije bilo alatke- sadilica) praveći rupu,postaviš biljku,pa zagrneš zemlju nazad.I tako,po letnjem poslepodnevnom suncu,negde od 16 h dok nas sumrak nije prekinuo.Taman kada smo onako,temeljno,uništeni,mislili da
smo gotovi,kapetan objavi da sada ide zalivanje svake sadnice.Kofama i kantama,naravno,na svaku biljku po dva litra vode.Završili smo u 21,45 h,pa onda peške u kasarnu.Naravno,večera preskočena, ništa niko nije prijavio,nema ni suvog obroka.Pre nego što smo krenuli sa ekonomije,kapetan nam je saopštio da smo posadili 24.000 sadnica i da sutra moramo da zapnemo.Mi,ujutru na zastavi,krenuli da kukamo kako nam treba pojačanje,ma jok,niko ništa.Ista priča,samo smo sada posle ručka skoro otrčali na ekonomiju.Rezultat drugog dana 29.000.Naravno,isto sve,bez večere.Treći dan preostalih 27.000,sa zalivanjem cele parcele,mater joj.I dan-danas kad uzmem papriku da jedem setim se tri paklena,gladna dana,na ekonomiji.

Služio 1984/85 januarska generacija,u artiljeriskom divizionu na samohodnoj havbici 122 2s1,komandant major Gengo Radenko,komandir baterije kapetan Luketa Jovo,komandir voda,kapetan nisam baš siguran Petrović?,treče odelenje.Držali smo stražu na magacinima blizu sela Tenje,imali vežbe na C poligonu i bojeva gađanja na Nabrđu.Bili smo proglašeni najboljom jedinicom divizije 1984.Izvinjavam se na lošem poznavanju jezika.Neka se javi neko iz te generacije.

Poštovani Jukio, ja sam aprilac 1984/85.Ti si služio u kasarni ''Slavonske brigade'' a ja u Divizionu ARJ PVO u ''Milanu Stanivukoviću''.Imali smo zajednički restoran (i praonicu,tuševe za kupanje) u koji smo ulazili sa dve različite strane i na međusobno razdvojene linije,kao i mesta za sedenje.Nismo se postrojavali na istoj pisti,ali zajednički su nam bili sportski tereni i staržarska mesta.odnosno straža se davala jedinstveno,za obe kasarnea.Čak mislim i da je KPS bio zajednički.Istina je da je tvoj HAD smatran dobrom jedinicom,onoliko koliko ARJ PVO divizion u 'Milanu Stanivukoviću'' toliko i HAD u ''Slavonskim brigadama''. koliko se sećam ,krajem leta -početkom jeseni primili ste i haubice 155 mm ''Nora'' (pa u oktobru dolazio admiral Mamula u posetu) jer su te haubice prvi put bile uvedene u naoružanje JNA upravo u Osijeku.Čini mi se da je u HAD-u bio i kapetan Mikić,čuven po strogosti (blago rečeno).

GSZN (citat):

Poštovani Jukio, ja sam aprilac 1984/85.Ti si služio u kasarni ''Slavonske brigade'' a ja u Divizionu ARJ PVO u ''Milanu Stanivukoviću''.Imali smo zajednički restoran (i praonicu,tuševe za kupanje) u koji smo ulazili sa dve različite strane i na međusobno razdvojene linije,kao i mesta za sedenje.Nismo se postrojavali na istoj pisti,ali zajednički su nam bili sportski tereni i staržarska mesta.odnosno straža se davala jedinstveno,za obe kasarnea.Čak mislim i da je KPS bio zajednički.Istina je da je tvoj HAD smatran dobrom jedinicom,onoliko koliko ARJ PVO divizion u 'Milanu Stanivukoviću'' toliko i HAD u ''Slavonskim brigadama''. koliko se sećam ,krajem leta -početkom jeseni primili ste i haubice 155 mm ''Nora'' (pa u oktobru dolazio admiral Mamula u posetu) jer su te haubice prvi put bile uvedene u naoružanje JNA upravo u Osijeku.Čini mi se da je u HAD-u bio i kapetan Mikić,čuven po strogosti (blago rečeno).

Pa zar bela nije bila Milan Stanivuković ?   

Pod pseudonimom Bela kasarna smatran je skup dve povezane kasarne,koje su bile u istoj žici : ''Milan Stanivuković'' i ''Slavonske brigade''.Svaka je imala svoj ulaz,ali su vojnici ''Slavonskih brigada'' prilikom povratka iz grada češće ulazili kroz kapiju ''Milana Stanivukovića'' jer se,gledano iz pravca grada,prvo na nju nailazi.Njen ulaz se vidi na drugoj fotografiji odozgo gledano,na ovoj stranici.Između dve kasarne postojao je zajednički prostor: fudbalski teren za veliki fudbal,otvoreni tereni za male sportove, pešadijski poligon,kupatila sa tuševima za kupanje,praonica rublja,nastrešnice i poluotvorene garaže za tenkove i drugu tehniku,KPS,dok je restoran bio više u krugu ''Milana Stanivukovića'',odnosno,od restorana je kretao taj zajednički prostor posle kojeg su nailazile zgrade ''Slavonskih brigada''.Recimo,Ambulanta je bila praktično u krugu ''Slavonskih brigada''.Kasarnska straža je obuhvatala negde oko 20 stražarskih mesta u obe kasarne,a davala ju je jedna jedinica,bilo iz jedne bilo iz druge kasarne,s tim da je straža boravila u objektu na ulazu u ''Milan Stanivuković''(ne sećam se tačno broja stražarskih mesta,samo sam jednom davao stražu,moja jedinica je držala stalno vatreni položaj -VP,ona dva BRDM-a ukopana u bedemu fudbalskog igrališta,na delu do restorana,ili pak kada su VP držali topovci onda vod ''praga'' 30mm/2).Bela kasarna je istina,dobila taj pseudonim,zbog glavne zgrade kasarne u ''Milanu Stanivukoviću'' (ona sa četiri reda prozora,treća fotka gledano odozgo na ovoj stranici,koja je na fotki drapkasto žuta - prefarbana je) koja je bila bele boje.

Bile su i dvije vojne pošte ako se na varam. Restoran radi i dalje punom parom (samo sada tamo poslužuju studente). Evo ovako GSZN tu zgradu pamti. 

[You must be registered and logged in to see this image.]

GSZN (citat):

Pod pseudonimom Bela kasarna smatran je skup dve povezane kasarne,koje su bile u istoj žici : ''Milan Stanivuković'' i ''Slavonske brigade''.Svaka je imala svoj ulaz,ali su vojnici ''Slavonskih brigada'' prilikom povratka iz grada češće ulazili kroz kapiju ''Milana Stanivukovića'' jer se,gledano iz pravca grada,prvo na nju nailazi.Njen ulaz se vidi na drugoj fotografiji odozgo gledano,na ovoj stranici.Između dve kasarne postojao je zajednički prostor: fudbalski teren za veliki fudbal,otvoreni tereni za male sportove, pešadijski poligon,kupatila sa tuševima za kupanje,praonica rublja,nastrešnice i poluotvorene garaže za tenkove i drugu tehniku,KPS,dok je restoran bio više u krugu ''Milana Stanivukovića'',odnosno,od restorana je kretao taj zajednički prostor posle kojeg su nailazile zgrade ''Slavonskih brigada''.Recimo,Ambulanta je bila praktično u krugu ''Slavonskih brigada''.Kasarnska straža je obuhvatala negde oko 20 stražarskih mesta u obe kasarne,a davala ju je jedna jedinica,bilo iz jedne bilo iz druge kasarne,s tim da je straža boravila u objektu na ulazu u ''Milan Stanivuković''(ne sećam se tačno broja stražarskih mesta,samo sam jednom davao stražu,moja jedinica je držala stalno vatreni položaj -VP,ona dva BRDM-a ukopana u bedemu fudbalskog igrališta,na delu do restorana,ili pak kada su VP držali topovci onda vod ''praga'' 30mm/2).Bela kasarna je istina,dobila taj pseudonim,zbog glavne zgrade kasarne u ''Milanu Stanivukoviću'' (ona sa četiri reda prozora,treća fotka gledano odozgo na ovoj stranici,koja je na fotki drapkasto žuta - prefarbana je) koja je bila bele boje.

Sve ovo sto si napisao mi je poznato ali da su bile dve razlicite, to mi je bilo nepoznato. Bio sam cak i unutra u ''Slavonske brigade'', od pozadi, vozilom, sa nekim poslom. A izpred pak smo prolazili vise puta. Celo vreme sam mislio da je to jedna ista kasarna.

Evo i pa rslike iz pravca (ulaz)''Slavonske brigade''

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nesto iz kruga tih kasarne

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hvala za sjajne fotke ! Ujedno,da ispričam i jednu anegdoticu (znam da im nije ovde mesto,ali valjda neće da me ukore):Kada je raketna baterija držala VP,to je činila formiranjem dežurnog voda ,ukupno 9 ljudi,po tri za posade ona dva BRDM-a ukopana u bedemu fudbalskog igrališta,komandir i dvočlana posada dostavnog kamiona sa raketama.Na BRDM-ovima su na lanserima bile bojeve rakete,a pored njih se davala dvadesetčetvoročasovno dežurstvo - vizuelno osmatranje vazdušnog prostora kao najniži element sistema VOST - VOJIN.U stražarskoj kućici dežurnog na VP bila su dva poljska telefona,jedan sa učionicom raketne baterije i drugi,sa dežurnim oficirom operative brigade.Kontrolne uzbune su se davale ili telefonom (ređe) ili tako što ovlašćeni oficir sa uključenom štopericom dođe do dežurnog na VP i kratko saopšti : ''Uzbuna!''.Tada počinje veselje.Dežurni panično zove učionicu baterije u kojoj je uvek ostajao dežurni pored telefona,ako nije iz nekog razloga jedinica tu. Elem, došao puk. Cvetković do dežurnog na VP i dao uzbunu.Vreme 14,20 h ,jedinica tek ušla u restoran (bila je prva ili druga na hrani).Deđurni pored telefona,preskačući vojsku koja ulazi u restoran se dernja:''Raketna,uzbuna!''. A mi,u punom restoranu,neko pojeo dva zalogaja ručka,neko ni to,ne možemo na vrata jer gladna vojska kroz njih nadire da uđe.Krene rušenje stolova (bili smo manijački spremni) i juriš kroz deo restorana koji su koristile ''Slavonske brigade''.I na njihom ulazu vojska nadire,ali dvokrilna metalno staklena vrata,a jedno krilo zatvoreno.Kroz to zatvoreno krilo,razbijajući staklo letećim kolutom sa rukama ispred glave,prošišao je razvodnik Cvetanoski Dobre (iz Kumanova), a mi za njim.Kako radno vreme nije bilo gotovo,u kasarni su ostale aktivne starešine.Čuo komandir baterije kap.Juranović i St.vodnik I kl. Stjepan Gal,komandir II voda, da smo dobili uzbunu,i oni sve zadihani od trčanja došli do VP.Posade su već bile u BRDM-ima i izvršile prevođenje sistema u borbeni položaj.Po pravilu sistema,sada komandir dežurnog voda pita davaoca uzbune da li da se izvrši napajanje raketa, davalac uzbune po pravilu kaže ''Ne'' i uzbuna je gotova.No,ovaj put puk. Cvetković kaza ''Da'', komandir voda st.vodnik I kl. Gal prenese naredbu,poklopci raketnih kontejnera padoše,žiroskopi se zaleteli (ostaje samo još radnja neposrednog lansiranja) kad puk.Cvetković kaže (a ja čujem na šlemofonu) :'' Vrlo dobro,dosta,dobre su Vam ove školske rakete'' Bled u licu,Gal mu kaže ''Druže pukovniče,ovo su bojeve rakete'' Ovaj će:''Kako bojeve,otkud bojeve,zašto mi niko nije rekao da su bojeve '' i dalje u tom stilu.Zgranut,Gal mu kaže da su na VP oduvek bile bojeve rakete,na šta je ovaj nešto mrmljao za sebe i ljutito otišao.Jbga,tenkista.Inače,imam i druge primere nesnalaženja starešina kasarne sa PVO. Stvar je u tome da su ti sistemi ranije uvek bili u sastavu RV i PVO, a tih godina su po pri put uvedeni i u KoV.

GSZN (citat):

Poštovani Jukio, ja sam aprilac 1984/85.Ti si služio u kasarni ''Slavonske brigade'' a ja u Divizionu ARJ PVO u ''Milanu Stanivukoviću''.Imali smo zajednički restoran (i praonicu,tuševe za kupanje) u koji smo ulazili sa dve različite strane i na međusobno razdvojene linije,kao i mesta za sedenje.Nismo se postrojavali na istoj pisti,ali zajednički su nam bili sportski tereni i staržarska mesta.odnosno straža se davala jedinstveno,za obe kasarnea.Čak mislim i da je KPS bio zajednički.Istina je da je tvoj HAD smatran dobrom jedinicom,onoliko koliko ARJ PVO divizion u 'Milanu Stanivukoviću'' toliko i HAD u ''Slavonskim brigadama''. koliko se sećam ,krajem leta -početkom jeseni primili ste i haubice 155 mm ''Nora'' (pa u oktobru dolazio admiral Mamula u posetu) jer su te haubice prvi put bile uvedene u naoružanje JNA upravo u Osijeku.Čini mi se da je u HAD-u bio i kapetan Mikić,čuven po strogosti (blago rečeno).

Hvala na informaciji;sada se sječam da smo se zvali HAD,malo morbidan naslov onostranstva iz grčke mitologije,ali nije nam bilo ništa strašno.Vaša kasarna je bila prema našoj vrlo moderna;imali ste centralno grijanje,učione ste imali pored spavaonica,dok smo mi imali grijanje na peči na ugalj u samim spavaonicama,koje su se nalazile u drugom spratu.Tople vode u kupatilu nismo imali.Učione smo imali u drugoj zgradi u prizemlju.Što se tiče samih haubica nismo imali zamjene tokom godine,ostali smo na 122 mm još 1985,ja sam odlužio sredinom marta.Što se tiče samog grijanja imali smo u neki period problema sa ugljem.Prvo su u otvorenom skladištu bili veliki komadi uglja(vjerovatno direktno iz rudnika) pa je bilo potrebno to iscepati sa sekirom.Posle nekog vremena komadiči bili sve sitniji,pa smo na kraju morali sa čeličnim policama nekako u stilu zlatokopa sa divjeg zapada odabirati one veče komadiče.Gorelo je slabo i u sobama je bilo sve zadimljeno i ne baš toplo.Kapetan Mikić bio je komandir druge baterije,nama u prvoj delovao je više smešnim nego strogim,vjerovatno njegovi nisu bili istog mišlenja.Zamenik komandanta HAD bio je Agić Alija.

Ha,tako je,sada si me podsetio.Jesmo u imali centralno grejanje,ali baš toplu vodu u kupatilima jok.Zimu 1984/85,a bila je ekstremno hladna,sa temperaturama koje su se spuštale na - 28 Celzijusovih stepeni,sam ja odguslao u Domu JNA,gde,priznajem,zime nije bilo.Te zime su straže menjane na sat vremena,a ja bih otključavao južni ulaz (do dvorišnog dela Komande divizije,bio je tamo oveći antenski stub) da stražar odatle može da uđe makar malo u Dom,bio je tu pored vrata u hodniku jedan dobar radijator.Stoga ja nemam iskustvo sa pravom zimom,ali ako se sećaš,u aprilu 1984.g. desetak dana pošto je moja klasa došla,zveknuo je jedan oveći sneg,ai prilično se zaledilo na pisti.Tek oko 1.maja je ojužilo.Ima jedna zimska priča sa mojom jedinicom,poslat je jedan BRDM sa posadom (komandir por.Vinko Menkovski,operator Trandafilović iz Niša i vozač Žunić iz Zemuna) na Kalinovik,da ispituje funkcionisanje sistema na temperaturama nižim od - 50 stepeni Celzijusovih.Bili su tamo desetak dana,spavanje u zidanim objektima bez ikakvog grejanja. Najebali su kao žuti mravi. U povratku još,a žurili su iz vrlo objašnjivih razloga,sudare se sa nekim putničkim vozilom - ''ladom'' koliko se sećam,negde kod Višegrada.nije bilo tragično,ali Žunić je lepo pocepao i odrao jednu ušnu školjku.Od ''lade'' ništa nije ostalo,ali niko nije stradao.Naravno,ja sam sa svim aktivnostima bio u toku,obilazio sam jedinicu kad god mogu - i da pomognem,a brate,i voleo sam ljude iz jedinice.

Da,to je u stvari bila posljednja prava zima.Sječam se zime 1985 moralo je biti januara ili februara kad smo držali stražu u selu Tenje.Najniže temperature bile su ujutro oko -30 a preko dana bilo je sasvim sunčano do -5 i to svih sedam dana koliko je straža trajala.Bilo je puno snijega i zbog sunca i nizkih temperatura ustvarila se stvarno divna atmosfera koju neču nikad zaboravit.Vojnike sam mijenjao na svaki sat ali samo preko dana,zbog onih oficira koji su povremeno radili u magazinima.Preko noči imali smo samo "dežurnog" u hodniku a ostali smo lepo spavali na toplom.Nekoliko dana na početku največe zime,od svih vozila u kasarni uključujuči i bojnu tehniku,radio je samo neki mali stari "tamič" koji je vozio ostatke hrane iz restorana  na svinjsku farmu u Tenje.Poručnik se tom faktu vrlo ljuto odazvao i pričao o sabotaži.Ne znam,možda su zaboravili na dodatke za dizel gorivo za nizke temperature.
Uprkos zime,u našoj jedinici morali smo na jutranje umivanje do pojasa goli,sve dok nam nije došla neka inšpekcija i pitala ko je naredio da se umivamo goli kad je tako hladno.Dežurni je naravno odgovorio da je to naređenje majora Genge.No,sledeči dan dobili smo naređenje da možemo biti u majici.Baš te zime naša jedinica otišla je na neke manevre,ne znam gde a kapetan Luketa na krugu,naletavao je snijeg,odlučivao je ko če biti komandir straže na Tenju.Na moju sreču bio sam izabran i nije mi trebalo na te vežbe,sa kojih su se mnogi vratili razboleli a dvojica sa upalom pljuča.
Mnoga sam imena zaboravio,tako da se sječam samo ovih:Radivojević Miodrag iz Beograda bio je šofer kamiona iz mog odelenja,Ugrinič Miro? desetar iz Biograda na moru ili otoka Pašman,Simeunovič desetar iz Hrvatske,Mehmetović Mehmed desetar iz Bih...Novaković desetar iz Srbije...
Posle svih ovih godina sada mi je žao što nisam izmenjao naslove sa mojim drugarima.Tada nisam bio baš oduševljen da služim vojni rok pa i tadašnji sistem nije mi se dopadao.Sad gledam na taj dio istorije malo sa druge strane.Stvarno bi mi bilo drago da mi se ko javi.

Jedno pitanje za vas koji se secate ili pak znate. Spominjete ekonomiju a i magacin u Tenje.

Mozete mi objisnite gde je ekonomija bila i kakva se straza davala u Tenje?

Secam se neke  straze izvan Osijeka (ca 10-15 kilometara). Neki mali objekat, malo strazarkog mesta i samo jedan ker.

Za ekonomiju mogu delimično. Pošto smo pešice,doduše,marševskim korakom stigli do nje za oko sat vremena,rekao bih da nije bila udaljena više od 6-7 km.Izlazilo se na KPS i sličnim putem se išlo kao za poligon C,ali nisu bili u susedstvu - to bih upamtio.Ona jeste imala na sredini neku kućicu,kancelarijica neka i magacin,možda je tu i spavalo dva tri vojnika,ne znam.Ekonomija je bila velika najmanje 5-6 ha (Za one koji mere u lancima,desetak lanaca) zemlje.Ja sam,na sreću upoznao samo onih sedamdesetak 
ari pod parikom,ali njih sam detaljno upoznao.

GSZN (citat):

Za ekonomiju mogu delimično. Pošto smo pešice,doduše,marševskim korakom stigli do nje za oko sat vremena,rekao bih da nije bila udaljena više od 6-7 km.Izlazilo se na KPS i sličnim putem se išlo kao za poligon C,ali nisu bili u susedstvu - to bih upamtio.Ona jeste imala na sredini neku kućicu,kancelarijica neka i magacin,možda je tu i spavalo dva tri vojnika,ne znam.Ekonomija je bila velika najmanje 5-6 ha (Za one koji mere u lancima,desetak lanaca) zemlje.Ja sam,na sreću upoznao samo onih sedamdesetak 
ari pod parikom,ali njih sam detaljno upoznao.

Razumeo 100 %. A prica o paprikama vredi nagradu.

Samo sam izbrisao več poslanu poruku.

Idi na googlemap i upiši Osijek Tenje.U Tenju idi na ulicu fra Grge Martiča.Obkekt Tenje su prve zgrade desno izvan sela.Inače su tu bili farma svinja i neka druga skladišta.Bila su dva ili tri,ne sječam se dobro,stražarska mesta.Na farmi bili su dvojica vojnika-svinjara.Da,imali smo i psa koji je bio potpuno nefukcionalan.Straža se davala po sedam dana,lično sam bio više puta komandir straže.

Da malo zaintrigiram jednom temom.U leto 1984.godine - avgust mesec,izviđačka četa iz kasarne ''Milan Stanivuković'' je davala kasarnsku stražu,ali zbog raznoraznih razloga (a najvažniji,što te godine nije izvršen prijem julske međuklase,dosta jedinica je bilo na terenu,deo jedinica su bile upućene na popunu dužnosti u Đakovo i Beli Manastir) zakači ih davanje straže više od 20 dana neprekidno.Kada se zna kakav je režim straže (a u Beloj kasarni je to bilo maksimalno ozbiljno) logično je da je to bilo iscrpljujuće.Prvih nekoliko dana je straža tiho ili poluglasno protestvovala,ali su ih lagali da će davati stražu još dan-dva-tri,pa će smena,ali tako im se kaže svakog dana.Posle jedno deset dana straže,prestane bunt.Čudno je to bilo dežurnim oficirima kasarne,čudno i komandiru straže,vrte zamišljeno glavom,komentarišu između sebe,ali niko ne zna u čemu je stvar.Onda još čudnije,preko dana maltene niko ne spava ni onih dva sata,a i noću je bilo živahno,svi kao da su na pripremi.Posle još nekoliko dana,poče da se skuplja u zgradi straže veći broj vojnika,kao zbog telefona koji je bio u hodniku,pored prijavnice (ali i gde su prostorije straže).Na kraju,neko od dežurnih starešina kasarne je upecao da se vojnici koji nisu u vodu straže mešaju neobično sa stražom,i da tu nešto baš nije kako treba .Upalile su se sve lampiceu glavi kada je video da neko od pripadnika straže nosi hranu u vojničkoj manjerci (ona u kojoj je čuturica) kao, u spavaonu straže. Pritaji se dežurni oficir,i upeca ga da sa onom manjerkom ide na tavan stražare.On za njim,kada tamo (inače,taj tavan se nije koristio,osim zbog popravke krova,a do njega se išlo drvenim stepenicama koje su škripale kao lude) pripremljen ležaj na podu (sve po redu,dušek,čaršaf,jastuk i ćebe,sve iz stražare) a na ležaju - devojka.Naravno,ispadne prvo skandal,pa posle panično zataškavanje skandala (da ne čuju više vojne vlasti,posebno Cvele),pa trenutno skidanje izviđača sa straže,navrat nanos. Utvrdilo se da je od neke subote,društvo koje je bilo na redovnom izlasku u grad,tamo pokupilo kamenjarku i smislilo da je prošvercuje u kasarnu.Dogovore sa njom tarifu,naprave dogovor sa stražom i smeste je na tavan stražare.Uspevali su da je prošvercuju do prizemlja na tuširanje,da joj donose hranu,raspremili jedan krevet u stražari i odneli gore opremu za spavanje,pa potom redom odlazili gore.I to je funkcionisalo desetak dana,a da niko od starešina nije primetio.Momci su legende.Inače,pronađen je bio među njime ''dobrovoljac'' koji je imao zadatak,za slučaj da se stvar otkrije od strane viših vlasti,da tvrdi da je to bila u pitanju njegova devojka i dalje neka srcecepajuća priča.Koliko je meni u znanju,organi bezbednosti brigade nisu saznali za ''slučaj'' (ili samo nisu preduzimali ništa) iako je poveći broj vojničkog sastava ''Milana Stanivukovića'' znao sve detalje.

Jukio (citat):

Idi na googlemap i upiši Osijek Tenje.U Tenju idi na ulicu fra Grge Martiča.Obkekt Tenje su prve zgrade desno izvan sela.Inače su tu bili farma svinja i neka druga skladišta.Bila su dva ili tri,ne sječam se dobro,stražarska mesta.Na farmi bili su dvojica vojnika-svinjara.Da,imali smo i psa koji je bio potpuno nefukcionalan.Straža se davala po sedam dana,lično sam bio više puta komandir straže.

Jeste, to je to . Nekako se nesecam da je bilo toliko zgrade, objekata?   Ne pogotovo da je bila farma svinja!

Nama u crvenu su dolazili pesadinci iz Koprivnice koji su nam pomagali u radionicu ai davali strazu tamo, po nedelju dana. I kao sto si opisao, niko, bas niko od njih nije spominjao farmu svinja, vec neki objekat. To je bilo 1979 god. Dali je doslo do promene posle toga, neznam.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da,to je to.Farma je drugi objekat desno od ulaza.U prvoj zgradi bila je straža i poseban deo za svinjare.
Morala su biti tri stražarska mesta,ukupno 11 vojnika.U tadašnja vremena i JNA počela se ponašati po principima stabilizacije,tržnih osnova,smanjenja troškova u javnom sektoru itd.Zbog toga bila je napravljena ova svinjska farma.Trideset godina poslije slušamo dosta slične parole.

Moram da vam opišem dosta nadrealistički događaj koji se desio januara davne 1984.Na poligunu C imali smo prvi put obuku iz pešadijskih znanosti in naletavao je sneg.Vojnik Ruždi Rašani nešto se zakačio sa predpostavljenim,da ne može više i da mu je svega dosta.Tada je palo ne baš lako razumljivo naređenje:trči!Ruždi počne da trči u pravcu po osobnom izboru i još se dobro sečam da mu je šatorsko krilo izpod borbenog ranca izpalo na jednom kraju i nemarno visilo,dok je on neumorno trčao.Sneg počeo padati stvarno jako i gusto i silhueta vojnika pomalo je nestajala iz vida.Tada su počeli vikati da neka se vrati,ali on jih nije ili nije htio čuti.Desetar potrči za njim vikajuči da je dosta i nek se vrati natrag.Morao se dosta potruditi da ga je stigao,jer je Ruždi bio izvrstan tekač. Mi,mlada vojska koji smo to posmatrali bili smo šokirani i nadali se da da takvi događaji nisu vsakodnevna praksa.

Sada ću da vojnike osiječkih kasarni ,klasa iz 1984. i 1985.godine podsetim na dva više nego zanimljiva
vojnika-operska pevača. Prvog od njih dvojice,tenor Voljen Grbac (danas prvak Opere HNK u Rijeci) zatekao sam na otkomandi u Domu JNA.Mislim da je u posadu (generacija pre moje,ali ja sam se preklapao sa njihovom nekih mesec dana) došao iz Crvene kasarne.Kako mu se bližio kraj vojnog roka a početak operske sezone,krenuo je sa vežbama u Velikoj sali Doma jer je imala dobru akustiku.On tako vežba,a ja,kako nisam nikada ranije prisustvovao vežbama operskog pevača,sedim sam u prvom redu sale i slušam.Kad bi ''naštelovao'' glas raspevavanjem,da mi učini (a i voleo je svoj glas) otpevao bi mi ''na suvo'' - bez instrumentalne pratnje,nekoliko napolitanskih kancona,među kojima i ''O sole mio'' i Torna a Soriento'',numere koje su postale svetski poznate kada su ih na repertoaru imala tri ''El grande'' tenora,mada su i ranije pevane,Mario Lanza, na primer.Sledeći operski pevač je došao sa oktobarskom klasom 1984.g. Osnovna jedinica mu je bila u ''Slavonskim brigadama'',lako može da bude
HAD (nisam siguran 100%),ali su ga vrlo brzo poslali da bude vokal u vojničkom orkestru restorana Doma JNA koji se nekako.početkom novembra 1984.g. počeo da formira.Prezimena se sećam, Marković,po rođenju Beograđanin (imena se ne sećam sa sigurnošću,a sramota jer smo bili bliski). Retkost za vokale,bio je bas.I Imao neverovatnu priču: sa 15 godina života (?!!) ,sa devojkom,takođe vokalom,pobegne u Veronu,Italija,da se muzički školuju.U to vreme.on je bio završio srednju muzičku 
školu - instrument fagot.Dakle,njih dvoje,otišli na Muzičku akademiju u Veronu,tamo se javili,izašli na posebnu audiciju,prime ih oboje i daju im pune stipendije.On završi fagot,ona sopran,ali su se i razišli kao par.Ona ode dalje u Španiju na doškolovavanje glasa,a on na Akademiji u Veroni upiše solo pevanje i završi i to.Onda je morao da dođe da služi JNA. Taj orkestar se fino okupio,pored osnovnog petočlanog instrumentalnog sastava,pridruženi su bili i truba i klarinet,te su imali zanimljiv repertoar.Dođu ujutru oko 11,00 H na uvežbavanje,vraćaju se u kasarnu na obedovanje,i konačno oko 23 h,na spavanje.Sa Markovićem je bila i jedna čudna anegdota.Negde sredinom decembra privedu ga na razgovor glavni oficir vojne bezbednosti iz Bele kasarne (kapetan I kl. po činu) jer je ostvario kontakt (bio na kafanskom ručku) sa pukovnikom italijanske vojske u civilu,koji je došao namenski u Osijek da ga poseti i prenese neke pozdrave,a poznavali su se iz Verone.Moj Marković nije znao da takve kontakte mora da prijavi.Saslušavali ga jedno tri puta u nedelju dana i na kraju ga pustili na miru,ali bilo mu je gusto.San mu je bio da uđe u stalnu postavu milanske Skale i znam da su mu u Domu JNA,na neke preporuke (ja sam već odslužio vojni rok,ali sam zadržao kontakt sa posadom Doma) dali uslove da sprema tu audiciju.Mislim i da je pevao sezonu dve u Skali,ali posle se vratio u Operu Verone.Tako,od njih dvojice,sam svašta novog naučio o operskom pevanju.

Jukio (citat):

Da,to je u stvari bila posljednja prava zima.Sječam se zime 1985 moralo je biti januara ili februara kad smo držali stražu u selu Tenje.Najniže temperature bile su ujutro oko -30 a preko dana bilo je sasvim sunčano do -5 i to svih sedam dana koliko je straža trajala.Bilo je puno snijega i zbog sunca i nizkih temperatura ustvarila se stvarno divna atmosfera koju neču nikad zaboravit.Vojnike sam mijenjao na svaki sat ali samo preko dana,zbog onih oficira koji su povremeno radili u magazinima.Preko noči imali smo samo "dežurnog" u hodniku a ostali smo lepo spavali na toplom.Nekoliko dana na početku največe zime,od svih vozila u kasarni uključujuči i bojnu tehniku,radio je samo neki mali stari "tamič" koji je vozio ostatke hrane iz restorana  na svinjsku farmu u Tenje.Poručnik se tom faktu vrlo ljuto odazvao i pričao o sabotaži.Ne znam,možda su zaboravili na dodatke za dizel gorivo za nizke temperature.
Uprkos zime,u našoj jedinici morali smo na jutranje umivanje do pojasa goli,sve dok nam nije došla neka inšpekcija i pitala ko je naredio da se umivamo goli kad je tako hladno.Dežurni je naravno odgovorio da je to naređenje majora Genge.No,sledeči dan dobili smo naređenje da možemo biti u majici.Baš te zime naša jedinica otišla je na neke manevre,ne znam gde a kapetan Luketa na krugu,naletavao je snijeg,odlučivao je ko če biti komandir straže na Tenju.Na moju sreču bio sam izabran i nije mi trebalo na te vežbe,sa kojih su se mnogi vratili razboleli a dvojica sa upalom pljuča.
Mnoga sam imena zaboravio,tako da se sječam samo ovih:Radivojević Miodrag iz Beograda bio je šofer kamiona iz mog odelenja,Ugrinič Miro? desetar iz Biograda na moru ili otoka Pašman,Simeunovič desetar iz Hrvatske,Mehmetović Mehmed desetar iz Bih...Novaković desetar iz Srbije...
Posle svih ovih godina sada mi je žao što nisam izmenjao naslove sa mojim drugarima.Tada nisam bio baš oduševljen da služim vojni rok pa i tadašnji sistem nije mi se dopadao.Sad gledam na taj dio istorije malo sa druge strane.Stvarno bi mi bilo drago da mi se ko javi.

Bogme jest bilo hladno te zime, snijeg se čistio tamo od 10. mjeseca pa do 5. slijedeće godine. Kad smo išli na završnu vježbu prvi
dan nam nisu stigli šatori, pa smo prespavali na snijegu, najduža noć u životu.
Zapalili smo vatru i onda pokušavali zaspati, jedna strana tijela na +50, a druga -30 pa se samo okrećeš

Sjećam se i kad smo na C poligon izašli, snijeg do pasa, a agregat neće upaliti jer se nafta pothladila, pa nas vodnik poslao do zapovjedničkog šatora da
se nafta ugrije pored vatre...onda smo ga nas dvojica pokrenuli, i tako ga radećeg vratili nazad...šetnja od ja mislim bar kilometar,
a agregat je imao 75 kila)

samo da vas pozdravim...

GSZN (citat):

Kao što sam napisao negde do novembra 1984.g. Dom JNA i Komanda Divizije su bili evidentirani (kao jedno mesto) na koje se dovozi hrana za sva tri obroka dnevno.Kamionče-furgon je tako hranu razvozio na desetak - petnaest mesta (ako se sećaš,recimo,bila je neka manja jedinica RV i PVO (otprilike 30-40 ljudi) stalno stacionirana u posebnom objektu,koliko se sećam bio je negde na putu za Cecu (Poligon C),pa se njima nosila hrana,pa na ekonomiju, i tako redom,kažem ukupno negde 10-15 mesta.Više se ne sećam tačno razloga,znam da je napravljen neki problem (možda smo uzeli manjerke namenjene za nekog drugog ),tek od novembra 1984.g. posada Doma JNA (tako je uredio načelnik Doma JNA i oficir zadužen za dežurstva u Komandi Divizije) je tri puta dnevno odlazila u Crvenu kasarnu sa manjerkama po klopu.Nosili smo dva nosača sa po tri ili četiri male manjerke (ono na sprat,jedna na drugu).Pošto smo bili,jel' te,povlašćeni,mi smo u restoran Crvene kasarne ulazili često i pre dežurnog oficira,dvadesetak minuta pre nego što vojska ulazi na obed.Bilo je dana kada nas je mrzelo da dođemo (posebno nedeljom),jer smo imali brojne mogućnosti za snalaženje (od sopstvene kuhinje do okolnih pekara,prodavnica i restorana). Naravno da se i Crvene kasarne sećam vrlo dobro,u to vreme tamo su bile uglavnom tehničke službe.Možda još neko,ali ovi su mi padali u oči.Vojnički sastav u Domu JNA se evidentirao prema svojim osnovnim jedinicama (trojica smo bili iz ''Milana Stanivukovića'',Vlada i Jantol iz ABHO čete i ja iz Diviziona ARJ PVO i jedan iz ''Slavonskih brigada'' - Uroš iz HAD-a),a u Domu JNA smo bili u otkomandi (tako su dežurni po osnovnim jedinicama prijavljivali brojno stanje).Bukvice su bile kod nas i osnovna oprema (RR je ostala u osnovnim jedinicama i lično naoružanje).Mi smo nosili samo ratnu-svečanu uniformu i cipele.Negde,krajem oktobra 1984.g. (posle posete saveznog sekretara SSNO admirala flote Mamule )počelo se sa formiranjem vojničkog orksetra u Domu JNA ,ali ti vojnici su se vraćali na hranu i spavanje u matične jedinice (bilo ih je od 5 do 7).Taj orksetar je nastupao u restoranu Doma JNA.I tu ima vrlo zanimljivih stvari,o njima će drugi put.

mjesec dana sam bio kao kurir u komandi divizije i primao hranu i dijelio oficirima,u oktobru 1984,pa do crvene kasarne svaki dan po posteljinu ,namjestiti krevete 4 komada za dežurne,posao iz snova ,svaki dan u gradu,radilo se do 19 sati i onda do 10 u gradu vanredna dozvola koju mi je sredio kap Ikl tanović goran pravi lik.

evo nakon dugo vremena da se javim pošto vidim ima ovdje dosta gentusa,prije več napisano ali da ne tražite,augustovac'84 u prvoj tenkovskoj prvi okb kod kap Ikl dekić ilije ako se tko sjeća njega,pa dedović sulejman,kom bat simić gmitar,ovih se vaših još sjećam,gengo i kompanija,eto za sada lijepi pozdrav i pitajte ako vas što zanima i ako budem znao odgovor.
definitivno najljuća zima u mome životu,kasarska straža oko božića -24 te noći najgora smjena od 04-06 srce puca davali smo 2 sata ,sjećam se onoga ugljena koji nikako nismo mogli ni cijepati a nije niti gorio,zato mast za parkete po njemu i papuče peć se tresla koliko je gorjelo,pa tereni;nabrđe,brčko,manjača,banja luka,karlovac,derventa,.....straža u čepinu u onoj bagremovoj šumi je bilo na bilione komaraca a svi gladni,kerovođa je bio moj gene iz pješadije slovenac iz ljubljane mlakar imena se ne sjećam eto toliko za sada pa se čujemo...............

sisko8868 (citat):

kompas (citat):

pozdrav sisko8868...ti si bio u izvidzackoj ceti?Kapetan Zemanic je bio mali po rast ali pravi atleta i bio komandir I vod tenkiste 1985-1986.Jas sam se skinuo u decembru 1986.Dali je bio i komandir II voda izvidzaca Jure Culjak?Lazukic Pero je bio komandir cete.

Pozdrav kompas, jeste kap.Zemanic je bio komandir cete mehanizovane pesadije, u prvom vodu je bio st. vodnik Milosevic Rodoljub,u drugom mladji vodnik tesic Zoran,a u trecem vodnik Markovic. Komandant bataljona puk. Valent Matesic, ako se ne varam.Kasnije ga zamenio puk. Petkovic. Ne secam se za izvidjace. 

Valent matešić otišao u mirovinu 1985 naslijedio ga je major simić gmitar to ti je bio prvo OKB

nitrowinja (citat):

E pa kolege (ili drugovi vojnici) eto i mene da se pridruzim. Ja sam decembarska klasa 90' . VP 5530 / 33 .Vidim da mi je ovde i pajtos i cete  ( 2tc 2okb). Drago mi je sto ste se potrudili da nam slikama i snimcima osvezite secanja. Bilo je svacega . Pogotovo sto smo bili ekipa iz cele YU pa je bilo mnogo dobrog zezanja . A i izlasci ( ono malo sto smo tada mogli) su bili za pamcenje. Imam i danas u vojnoj knjizici zalepljen na zadnjoj strani odstampan spisak 10 objekata koje mi kao NISMO smeli da obilazimo ( Max,Licka kapa itd). Naravno u svakom smo popili bar po jednu haha. I stvarno je bila disciplina kod nas (u odnosu na neke druge kasarne) . Negde su u 7h ustajali. Mi smo bili vec na dorucku u to vreme. Pominju se i neki oficiri i podoficiri. Neki su bili ljudi i face ,a neki ... Meni je prvi nadredjeni bio kap. Boricic. On je negde u maju ili junu 91'sam trazio prekomandu u Sarajevo i otisao. Posle mi je komandir cete bio kap Taskov Dragisa ( Tasko). Komandir voda mi je bio pok Gainov Gavrica . Covek je bio ljudina . Koliko smo se samo puta napili kod njega u kancelariji . U pesadijskoj ceti se secam Cavkusica i Hoti Ganija. Komandir naseg OKB-a je bio major Nenad Vodenik,zamenici kap1k Petkovic i kap 1k Djordjevic ( covek sa slemom ulazio u tenk,smejala se cela ceta). Zastavnik Nedjo ( njega je Bora Konj prvi pozdravljao kad se sretnu na pisti).Bezbednjak por Penzes ( taj je bio pravi bezbednjak). Kap Pirke iz MAD-a  itd itd. Citava plejada likova. I naravno Sneza iz kantine mmmmm. Svi su bili zaljubljeni u nju haha. Toliko za pocetak od mene

'84-'85 je gavrica bio u II vodu prve tč prvog okb,imaš pravo kakav je to ČOVJEK bio,išao sam kod njega doma na ručak nekada nedjeljom,dobio je sina te godine.zajedno smo na terenima bili,bio sam kaplar kod njega,on je bio šef a ja predradnik kada se gradila streljana na pampasu,na žalost nije više sa nama,poginuo je u tenju jula '91.JBG..

GSZN (citat):

Kasarnu ''Milan Stanivuković'' pamtim pre svega po besprekornoj disciplini (samo je četa ABHO odskakala po ''kaubojštini'' ali oni nisu pripadali brigadi,već su bili vezani direktno za komandu divizije,pa njima puk.Cvetković nije bio komandant).Disciplina se ogledala u izvrsnoj fizičkoj i mentalnoj spremnosti,te obučenosti vojnika,vojničkom ponašanju i držanju,besprekornosti opšteg izgleda i stanja opreme,do ponašanja prilikom izlazaka u grad i roka povratka u jedinicu.Naravno,bilo je pojedinačnih iskakanja i incidenata,ali se to oštro kažnjavalo.Recimo,bekstvo u grad je bilo mislena imenica,a ilegalni odlazak van Osijeka - nemoguća misija.Puk. Cvetković je znao da se ''šunja'' po kasarni i ''iskače'' pred oficire i vojnike i ako im oprema slučajno ne bi bila u besprekornom stanju sledilo je ''ribanje'' urlanjem, a oficire je umeo da ''lupi'' po plati.Onako,opšti utisak imam,kada uporedim režim koji je vladao u ''Mianu Staivukoviću'' i ''Slavonskim brigadama'' sa režim iz vojničkih priča većine osoba koje poznajem,stičem utisam da je disciplina bila skoro pa kao u Gardi.U ''Slavonskim brigadama'' je bila i četa vojne policije,što je imalo svoje posledice.Međutim,sve zajedno gledano,mišljenja sam da je takav način služenja vojnog roka izvrsna stvar u formiranju ličnosti čoveka.Nekako,popravi se red u glavi i čovek se samodisciplinuje.

istina Cvele je bio gad,a u moje vrijeme je bezbednjak mislim bio boro konj,zločesti lik kao iz crtanog filma,ličio je na taličnog toma samo sa šapkom.
slažem se dril je bio na visini,fizička sprema na visini...............

Iako je 1984.godina u svakom pogledu daleka prošlost,podsetio bih na neke bezbednosne probleme koji su opterećivali život u kasarnama ''Milan Stanivuković'' i ''Slavonske brigade'',odnosno,prilike u kojima su se bezbednjaci iz Komande brigade posebno isticali.Prva stvar je bila relativno benigne prirode : tokom noći,lokalni osiječki dripci su preskakali zid kasarne (u zoni stražarskog mesta 5 ,koliko se sećam) i dovlačili se do otvorenog hangara-nadsrešnice sa vojnom tehnikom (tenkovi i kamioni) i krali naftu iz tehnike.Prespu u metalne 25-litarske kanistere i onda natrag preko zida i tako svaku drugu noć.Stražar bi moralo da ih primeti,ali često je znao da se zavuče među tenkove i drema. Postojala je opasnost da se naglo probudi,uplaši i ''razvuče'' po kradljivcima,iako pravilo stražarske službe zahteva drugačije.Koliko se sećam,dugo se lečio ovaj problem.Inače,dežurni na VP je ''komandovao'' reflektorskim osvetljenjem nad delom kruga gde su hangari i smanjivao noćno osvetljenje ako ometa vizuelno osmatranje vazdušnog prostora. Drugi bezbednosni problem je bio vezan za starešinski kadar albanske nacionalnosti koji je leta 1984.g,počeo da se izdvaja i samoizoluje što je kontekstu tadašnjih političkih događaja u zemlji izazivalo sumnje.Krenuli su bezbednjaci da zovu na razgovore i starešine i vojnike te nacionalnosti,što je kod nekih od njih, pak, izazivalo revolt.Do mog odlaska iz JNA taj problem je bio aktuelan,a posebna opreznost se izražavala za vreme terenskih aktivnosti.Bio je i treći problem - alkohol među starešinama.Neki su pravili ozbiljne
''pizdarije'' - tako se to ''stručno'' zvalo u to vreme,naročito za vreme dežurstava u kasarni,kada se nosila bojeva municija.Neću da imenujem nikoga,mada je jedan od njih,oficir, napravio baš veliko ''sranje'',dobio je zabranu napredovanja u službi 4 godine.Sa druge strane,nekima da bi bili ''ludnuti'' nije trebalo nikakvo pomagalo - to ime je bilo prirodno.Nije uvek bilo lako sačuvati glavu sa takvima.

Dobra večer i pozdrav svima na ovom forumu.

Bela kasarna Osijek.Septembar 1989.Izvidjačka četa.Por Čavkušić,p-por Simić Radenko,st.vodnik Jurak.
Nekoliko dana i onda 6 meseci Tuzla,kasarna Husinske bune.Kapetan Nikolic komandir čete.
Pa mesec dana obuke skijanja na Jahorini i ponovo Osijek.Do septembra 1990.
Sve sjajni drugari,ljudi,braća.Na žalost sa svima izgubio kontakt.
Ko se ovoga seti neka se javi.
Pozdrav svima.

Hvala na slikama garaj :-)
Sto ste ono vi bili prebaceni u Tz. Sad me posjeti na to, ali ne mogu nikako se sjetiti razloga. Poz od Mostarca

pogresno

Mostarac_juni'89 (citat):

Hvala na slikama garaj :-)
Sto ste ono vi bili prebaceni u Tz. Sad me posjeti na to, ali ne mogu nikako se sjetiti razloga. Poz od Mostarca

Mostarac dobro nam dosao!

Slike nije postavio garaj vec bokios! On je iz Osijeka i rado nam pomaze sa raznim zeljama i molbama. Verujem da ce i tebi rado pomoci ako imas neku zelju, volju.  

Rado nam opisi tvoje dozivljaje iz tvog vremena i rado postavi neku fotku ako imas.

Pozdrav

Mostarac_juni'89 (citat):

Hvala na slikama garaj :-)
Sto ste ono vi bili prebaceni u Tz. Sad me posjeti na to, ali ne mogu nikako se sjetiti razloga. Poz od Mostarca

Nisu to moje slike.Ja sam ih samo prosledio.Okačio ih je drugar iz Osijeka.
A prekomandovani smo u Tuzlu verovatno radi završetka obuke.
Jer posle 6 meseci koliko nam je trajala obuka,svi smo ponovo vraćeni za Osijek.

Znam da ste vraceni bili :-) bili smo poslije skupa do juna onda :-)

Hvala na dobro doslici SveJug, pozdrav i tebi i ostalima. Mislim da imam nekoliko sa Vidare ( obuke ljetne kod Gradacca) i par iz kasarne. Rado cu ih ubrzo postaviti ( ako budem znao :-)

Evo opet mene sa još dve pričice,obe se tiču funkcije osmatrača vazdušnog prostora/dežurnog na VP u kasarni.Pošto je raketna baterija PVO najčešće davala dežurstvo-jedan vod (dva BRDM sa lanserima), nas pripadnike baterije koji nismo bili desetari jer smo mlađa klasa ,najčešće je kačila ova dužnost koja se daje u istim vremenskim intervalima kao i straža,samo nema pripreme.U stražarskoj kućici (da podsetim,ona pored fudbalskog stadiona,do restorana) bila su dva poljska telefona,jedan za vezu sa dežurnim oficirom operative brigade i drugi sa komandom baterije,jedan običan vojnički dvogled i lista,koja se svaka tri dana menjala,sa predviđenim koridorima i vremenima najavljenih letova vojnih letilica.Iskreno ,mnoge od tih preleta niko nije video (možda radaristi),ali mi vizuelno uglavnom ne. Postojala je obaveza dežurnog,ako slučajno ugleda neku vojnu letilicu,a taj let nije u listi najavljenih, da telefonom obavesti dežurnog operative.E,meni se zalomio jedan takav let.Pošto je na VP dosadno,i pošto izbleneš sve što bi moglo da se izblene onim dvogledom (okolne zgrade),počneš malo da njime šaraš po nebu.I ja tako ugledam kako se,kroz oblake,po inače oblačnom danu,uspinje nenajavljeni ''orao''.Naravno,najviše da bih zezao dežurnog oficira operative,ja zgrabim telefon i raportiram podatke o letu sa koridorima i pravcem leta (prema onim oznakama,kao časovnik, koje su bile na VP).Oficir počne da muca (najčešće nisu imali pojma odakle se javljamo,valjda su tamo u kancelariji dežurnog operative imali pet šest telefona),u stilu,pa kakva je sad procedura, šta da radim i slično,a ja mu kažem da mora da upiše javljane i prijavu u knjigu dežurstva.On upiše,a ja sutradan dobijem pohvalu i prekoredni izlazak u grad zbog revnosne službe.Inače,posle sam saznao od jednog mlađeg oficira iz radarske službe,da je taj ''orao'' često nenajavljen doletao sa mostarskog aerodroma, jer je pilot,pukovnik po činu, imao prijateljicu u Osijeku,pa bi joj nadletao zgradu i mahnuo krilima. Rekao mi je još da je taj pukovnik-pilot bio nešto posebno nagrađivan i imao poseban status (a bio je i komandant eskadrile) pa je tako mogao da ima ''svoje'' letačke rute. Drugi događaj je bio baš čudan. Letnja,izuzetno vedra noć,moja smena od 02,00 do 04,00.Negde pola sata po otpočinjanju smene, pojavi se na nebu ono što obično nazivamo, NLO. Nejasnih ivica,jarkog svetla,velikom brzinom se kreće po nebu,ali ni dvogledom ne može da se razazna ništa preciznije od onog jarkog svetla.Pratio sam ga pogledom desetak minuta,a telo se naglo približi (uveća se drastično odraz na nebu) čas se udalji,pa pređe sa moje desne strane skroz na levu,i tako redom.Da ne bih u sopstvenim očima bio ludnut,pozovem dežurnog požarca iz auto parka da dođe i on da pogleda,pa onda stražara sa stražarskog mesta kod tenkova - svi vidimo isto. I trajalo je to šaranje po nebu već sat vremena, kada sam opet odlučio da se malo zezam i pozovem dežurnog operative, da javim.Naravno,probudio sam ga iz sna.Raportiram ja najbolje što umem,ali ovaj se snašao i pita me : ''Jel' nas napadaju ?'' Ja.šta ću, kažem ''Ama,ne,ali....''Nije mi dao da završim,kaže mi :''Slušaj,prati situaciju,pa ako slete ili nas napadnu,ti mi javi,ali pre toga nemoj više da me obaveštavaš '' . ''Gle,mudrice'' kažem ja sebi, ''zeznuo me,a hteo ja njega malo''. Istina,imao sam povod da zovem,ali glavno je bilo da mi bude manje dosadno.Elem,tek ''NLO'' je špartao do kraja moje smene,a kad mi je došla zamena (bio je to razvodnik Otašević,iz Nikšića) pokažem mu taj ''NLO'',gleda,vrti i on glavom začuđeno... Dvadesetak minuta kasnije počelo je već da zori,a sutra mi je rekao da ga je objekat ''zezao'' sve dok se nije potpuno razdanilo.Prijavimo mi ujutru sve to starešinama (a i da ''pokrijem'' ono zvanje dežurnog operative) ,oni zatraže izveštaj od radarskog osmatranja-ma jok,ništa.Osta to tako,pomalo nejasno i starešinama (da li ih, može biti, ne zajebavamo) i nama,šta je to u stvari bilo. A da je bilo,bilo je, brate,kao pola punog noćnog meseca - ne može da se pomeša ni sa čim,bar meni poznatim.Mnogo se brzo kretalo i menjalo pravac tako naglo,sa oštrim uglovima,kako ne može ni jedna letilica-bar to bi trebalo da znamo,kao neki protivavionci smo.Raspitivao sam se kod ostalih, niko iz te dve klase, sa kojima sam služio rok, nije imao slično iskustvo.A siguran sam,da je bilo i mnogo drastičnijih iskustava sličnog karaktera,na drugim mestima.

Pozdrav svima, novi sam na forumu apratim ga vec neko vrijeme.Jun 88/89 VP 5530/6 kod kap. Vidovica. treca MC.Ako ima neko iz tog vremena nek se javi.

Dobrodošao na Forum, kolega Transporter, budi strpljiv već će se netko naći od klasića.

u moje vrijeme k- dant brigade je bio puk. Sebenik, tu je bio ako se dobro sjecam major Kovacevic, pa major Stosic k-dant naseg bataljona a u njemu tri meh.cete iminobacacka baterija. U ceti uz kap. Vidovica bili su st.vod.Trifunovic, pred kraj 88 prebacen u izvidjace,a dosao je ppor. Hoti Gani.Jos je tu bio i vod. Stojkovic. Raspored u zgradi:- prizemlje desno dezurni i komanda bat.lijevo MBB. 1 kat:-desno 2-gaMC. lijevo 2-gaMC. i dio prve MC. Drugi kat desno 3-ca MC. a lijevo glavnina prve. 3 -ci kat LSARD :-( prage i rakketna;-). Ako sam nesto promasio neka me neko ispravi. Sjecam se jos dosta oficira, ali i vojnika iz ostamlih jedinica pa ako nekog nesto interesira tu sam.Zahvaljujem svima na objavljenim slikama.

Bojniče Hvala na dobrodošlici!

transporter (citat):

Bojniče Hvala na dobrodošlici!

sa vremena na vrijeme prošetam bivšom vojarnom, onako kada sam u OS da ubijem dosadu i malo se podsjetim.

GSZN (citat):

Da se i ja prijavim,sa specifičnostima: Generacija 1984/85 AR PVO divizion,komandant major Žarković,a u okviru njega raketna baterija kmandir kap/kap I kl. Z.Juranović-Napoleon,komandni kadar por.Vinko Menkovski,stariji vodnik I kl. Stjepan Gal,zastavnik Veljko Vrtača.Naravno,sve prošao,od ''Cece'' do Čepina.Od avgusta 1984.sam bi u otkomandi u Domu armije u Osijeku sve do otpusta,marta 1985.Pošto sam,kao ''domac'' imao punu slobodu špartanja gradom 24 h bilo mi je osobito zanimljivo.Posebno pamtim burek u Tvrđi , ''Lovački rog'',Studentski dom preko puta Doma armije i Dom železničara,a imao sam i sopstvenu kafanu - restoran Doma JNA.

Kapikul Konjic?
 Ekavica je u pitanju, mora da je Dule ?

Da li je nekom poznato da smo pocetkom 89-te nas par vojnika i oficira odputovali u Jastrebarsko zbog preuzimanja tenkova za nas bataljon. Ali to je propalo jer tenkovi nisu bili kompletni tj.falilo je dosta djelova prema popisu pa smo se za 2-3 dana vratili neobavljena posla

molim kolegu Veroljuba posto smo sluzili u istoj jedinici da se javi.

Pozdrav svima znam da kasnim mnogo sa prijavljivanjem na forum , Sluzio sam u beloj kasarni prvih 6 meseci u komandnom vodu kod popporucnika Boris Gorjup a ostatak u raketnoj bateriji kod kap; Miroslava Jovanovic zvanog  megafon u to vreme je bio kom. kasarne cini mi se major Dobrislav Kovacevic naravno u divizionu su bile jos dve baterije praga kod kapetana prve klase Antic Miroslava . ja sam bio generacija 86\87 god voleo bih da nadjem jos neke ljude ovde posto ih na fejsu nema ako vas sta interesuje pitajte