Titova garda

Gorica 660 (citat):

Kompleks na Dedinju odnosno Kuća cvijeća i muzej 25. maj spadaju u Muzej istorije Jugoslavije ako se ne varam, počasna straža u Kući cvijeća spada u sastavni dio zadnjih 10 godina SFRJ tako da i političari ne bi trebali imati problema sa tim. U Moskvi na glavnom trgu Ruska Garda i dan danas daje počasnu stražu isto kao i u vrijeme SSSR-a kojeg nema isto koliko i Jugoslavije i opet nisu ništa promijenili. Iste uniforme, ista petokraka i mislim da je čak ista i državna himna. 
Ne bi trebalo im biti teško ugledati se na Ruse...barem mislim tako 
........

Spada u istoriju ali odavati mu jos uvijek pocasnu strazu je ludilo.Treba to premjestiti u njegov rodni Kumrovec pa neka ga tamo slave.Vojska Srbije ima kome da odaje pocasnu strazu ako hoce.

zmanic (citat):

Babske priče.

Radnim danima kada je Muzej i KC radila, na ulazu u KC, kod te prijavnice,  se stražarilo u paradnoj (plavoj) uniformi što je zimi bilo smrt za onog kome se padne. U ostalo vreme u tzv. "gradskoj" - SMB varijanti.

PAP-ovke u počasnoj su bile sasvim normalne, i funkcionalne, samo super odmašćene i suve da ne bi flekale počasnu uniformu.

U principu i to je bila neka vrsta malo drugačije stražarske dužnosti, formalno sa svojim opisom i zadacima, smenama, komandirima, raspisima, pregledima, dnevnim redom itd ...
 
Pošteno, ja sam potezao PAP-ovku, sa bajonet dva puta na posetioce. Nikog nismo povredili, ali smo telima i bajonetima štitili prilaz grobu od neupućenih. Mislim da se i ti neupućeni posetioci sećaju kako to deluje: opako, brzo i sinhronizovano.

Ne sumnjam nimalo da su postojala određena upustva kako reagovati ako dođe do takvih i sličnih nepredviđenih situacija. Takođe ako nekom od vojnika koji u trenutku počasne straže osjete da im nije dobro odnosno da će im pozliti (izgubiti ravnotežu, onesvijestiti se i sl.) davali su se znaci prstima desne ruke koja je bila na remenu puške, ovu informaciju takođe prenosim a koliko je tačna to ne znam. 

Nisi odgovorio, jesu puške bile sa municijom ili ?
............

milutins (citat):

Gorica 660 (citat):

Kompleks na Dedinju odnosno Kuća cvijeća i muzej 25. maj spadaju u Muzej istorije Jugoslavije ako se ne varam, počasna straža u Kući cvijeća spada u sastavni dio zadnjih 10 godina SFRJ tako da i političari ne bi trebali imati problema sa tim. U Moskvi na glavnom trgu Ruska Garda i dan danas daje počasnu stražu isto kao i u vrijeme SSSR-a kojeg nema isto koliko i Jugoslavije i opet nisu ništa promijenili. Iste uniforme, ista petokraka i mislim da je čak ista i državna himna. 
Ne bi trebalo im biti teško ugledati se na Ruse...barem mislim tako 
........

Spada u istoriju ali odavati mu jos uvijek pocasnu strazu je ludilo.Treba to premjestiti u njegov rodni Kumrovec pa neka ga tamo slave.Vojska Srbije ima kome da odaje pocasnu strazu ako hoce.

Slažem se milutinse da svako ima pravo na svoje mišljenje ali da istorijsku ličnost oslovljavaš sa "to" i da pišeš da se "to" treba prebaciti u Kumrovec i slične stvari siguran sam da u najmanju ruku nije primjereno za ovaj forum koji je definisao kristalno jasno svoj pravilnik.

Za takve i slične i riječi i stavove ko hoće da ih iznese imaju forumi koji su "specijalizirani" za to...
..........

Pod " to" se podrazumijeva kuca cvijeca i taj kompleks na Dedinju.
Zasto su ovakvi stavovi neprimjereni za forum? Zato sto vrijedjaju one koji su idolopoklonici JB Tita?
U pravilima foruma jasno stoji da ovo nije forum njegovih idolopoklonika, jugonostalgicara i sl.
Cime je on toliko zaduzio Srpski narod da mu jos uvijek strazare pokraj groba?
Nije ovo moje izolirano misljenje nego vecine stanovnika Srbije.
Da je pameti odavno bi bio premjesten medju svoje u Kumrovec.

milutins (citat):

Pod " to" se podrazumijeva kuca cvijeca i taj kompleks na Dedinju.
Zasto su ovakvi stavovi neprimjereni za forum? Zato sto vrijedjaju one koji su idolopoklonici JB Tita?
U pravilima foruma jasno stoji da ovo nije forum njegovih idolopoklonika, jugonostalgicara i sl.
Cime je on toliko zaduzio Srpski narod da mu jos uvijek strazare pokraj groba?
Nije ovo moje izolirano misljenje nego vecine stanovnika Srbije.
Da je pameti odavno bi bio premjesten medju svoje u Kumrovec.

Ja ću ovdje milutinse povući ručnu i više neću ništa komentarisati...
..............

Ajde da ja malo nastavim sa svojim raritetima:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poslednja poseta Nikolae Čauseska SFRJ. Cvijetim Mijatovič i mi u dekoru.

Ambasador SSSR predaje akreditacije u zgradi SIV-a;
[You must be registered and logged in to see this image.]

Porodica Broz polaže cveće 4.maja 1986:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Delegacija SSNO istog dana:
[You must be registered and logged in to see this image.]

Polaganje zakletve, 1985. :
[You must be registered and logged in to see this image.]

Moje odelenje u trenucima predaha:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Klub :
[You must be registered and logged in to see this image.]

Hodnik pre povečerja:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na istu temu :

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bio sam i u zastavnom vodu nekoliko meseci. Za dan brigade:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posle nečijeg dočeka :

[You must be registered and logged in to see this image.]
Dal je bio Honeker ili Alfonsin više se ne sećam.

Druga A podsmena, u punom pogonu :
[You must be registered and logged in to see this image.] :
[You must be registered and logged in to see this image.]

moje mesto, na kecu :
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
Potpukovnik S.Stojanov i ja u mimohodu, 04. maj posle polaganja cveća:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Brigadiri :

[You must be registered and logged in to see this image.]

Omladinci:
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ja pred skidanje. izgužvan, umoran .....  sa značkama, čvarcima, slavom itd spreman za zidne novine :

[You must be registered and logged in to see this image.]

i ja zadnji dan u civilstvu, tačno 380 dana ranije :

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vojnik Graničar (citat):

Vojna policija Titove garde.!
Za one koji ne znaju ovo je sadašnji predsjednik Hrvatske Ivo Josipović.!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sa mnom u četi je bio bivši premijer Hrvatske, Zoran Milanović   Družilismo se po prilično. 
Nemam sliku sa njim, ali imam nešto interesantnije. Razmisliću da li i to da objavim.

Gorica 660 (citat):

Nisi odgovorio, jesu puške bile sa municijom ili ?
............

Ne nije bilo municije u tim puškama, ali bilo je u okolini po par naoružanih dežurnih oficira i podoficira.

Mislim da bi municija bila samo teret, a i dosadila nam je. Ja sam u 380 dana vojnog roka imao 189 dana raznoraznih dana straža na svakakvim mestima i svakakvim uslovima, nosio na sebi od 150 do 600 metaka uz oružje. 
U KC imam nešto oko dva i po meseca. 

Počasna straža je bila neka vrsta privilegije. Konstantna temperatura, vlažnost, ... zbog cveća i bila je milina preko zime. Leti je umelo da bude nesnosno toplo i dešavalo se da neko klizne u cveće ili padne u nesvest, ali nije bilo teškoh posledica. 

U mojoj smeni nismo imali neke posebne signale, niti su nam trebali Posle silnih vežbi jednostavno ćitaju se misli svo troje oko tebe.
Sa samog mesta, zbog silnih stakala i ogledala sve lepo videlo. Čim se nešto desi prvi koji cimne ramenom natera sve okolo da skinu puške u stavu na zemlji, krene se u smenu i čeka se da se pojavi zamena. Vojnika koji padne dežurni oficiri lagano i bez pometnje dignu, dovede se iz sledeće smene neko da ga zameni i sve se nastavlja bez galame. Od trenutka pada do nove postave ne prođe ni minut.

Što se vežbanja same smene i stajanja tiče, vežbalo se desetak dana pre peuzimanja i ulaska. Dimenzije svakog detalja znali smo u mm, ali i u koracima i stopama. To bi nam prvi put iscrtali na nekom poligonu ili terenu za neki sport. Par dana nas pratili i pustili da narednih desetak vežbamo po celi dan. Sigran sam da se dan danas sretnemo mogli bi bez probe da odradimo sve.

Pre ulaska izvrši se provera i kreće se. Tek posle mesec dana na stvarnoj straži smena počinje da liči na nešto. Tolko je otprilike potrebno da se sve sihhonizuje i automatizuje.  To mi je tek posle, kada sam izvodio obuku na drugima, postalo jasno. 
Mnogo je detalja, ali kao u svakom sportu, tek iskustvom vidiš šta je šta.

Samo stajanje u stavu mirno nije teško, više je dosadno kad nema posetioca.
Moj rekord je 55 minuta. To je već bilo bolno. Došla neka TV da snima nešto predveče, zastavnik postavi smenu kao da je dan, pa nema ko da nas menja, i dok ovi sa svetlom sve postave, jednostavno nas onaj zastavnik zaboravi. Kad dođe posle skoro sat, postane mu sumnjivo što gleda iste face i kad ukapira počne da histeriše na TV ekipu, a oni mu kažu ladno : "pa zar niste rekli da je smena 3 sata? !"

Imao sam period sa anginom da deset dana i da kašljucam a da niko ne primeti da se svo vreme grčim, .... da mi osa uđe u nozdrvu dok stojim .....

Inače, sa ljudima iz moje smene, i posle 30 godina, bar sa polovinom sam i dan danas u kontaktu preko FB i Neta. 
Nisam sreo već godinama, ali pišemo se i čujemo sa vremena na vreme.

zmanic (citat):

Gorica 660 (citat):

Nisi odgovorio, jesu puške bile sa municijom ili ?
............

Ne nije bilo municije u tim puškama, ali bilo je u okolini po par naoružanih dežurnih oficira i podoficira.

Mislim da bi municija bila samo teret, a i dosadila nam je. Ja sam u 380 dana vojnog roka imao 189 dana raznoraznih dana straža na svakakvim mestima i svakakvim uslovima, nosio na sebi od 150 do 600 metaka uz oružje. 
U KC imam nešto oko dva i po meseca. 

Počasna straža je bila neka vrsta privilegije. Konstantna temperatura, vlažnost, ... zbog cveća i bila je milina preko zime. Leti je umelo da bude nesnosno toplo i dešavalo se da neko klizne u cveće ili padne u nesvest, ali nije bilo teškoh posledica. 

U mojoj smeni nismo imali neke posebne signale, niti su nam trebali Posle silnih vežbi jednostavno ćitaju se misli svo troje oko tebe.
Sa samog mesta, zbog silnih stakala i ogledala sve lepo videlo. Čim se nešto desi prvi koji cimne ramenom natera sve okolo da skinu puške u stavu na zemlji, krene se u smenu i čeka se da se pojavi zamena. Vojnika koji padne dežurni oficiri lagano i bez pometnje dignu, dovede se iz sledeće smene neko da ga zameni i sve se nastavlja bez galame. Od trenutka pada do nove postave ne prođe ni minut.

Što se vežbanja same smene i stajanja tiče, vežbalo se desetak dana pre peuzimanja i ulaska. Dimenzije svakog detalja znali smo u mm, ali i u koracima i stopama. To bi nam prvi put iscrtali na nekom poligonu ili terenu za neki sport. Par dana nas pratili i pustili da narednih desetak vežbamo po celi dan. Sigran sam da se dan danas sretnemo mogli bi bez probe da odradimo sve.

Pre ulaska izvrši se provera i kreće se. Tek posle mesec dana na stvarnoj straži smena počinje da liči na nešto. Tolko je otprilike potrebno da se sve sihhonizuje i automatizuje.  To mi je tek posle, kada sam izvodio obuku na drugima, postalo jasno. 
Mnogo je detalja, ali kao u svakom sportu, tek iskustvom vidiš šta je šta.

Samo stajanje u stavu mirno nije teško, više je dosadno kad nema posetioca.
Moj rekord je 55 minuta. To je već bilo bolno. Došla neka TV da snima nešto predveče, zastavnik postavi smenu kao da je dan, pa nema ko da nas menja, i dok ovi sa svetlom sve postave, jednostavno nas onaj zastavnik zaboravi. Kad dođe posle skoro sat, postane mu sumnjivo što gleda iste face i kad ukapira počne da histeriše na TV ekipu, a oni mu kažu ladno : "pa zar niste rekli da je smena 3 sata? !"

Imao sam period sa anginom da deset dana i da kašljucam a da niko ne primeti da se svo vreme grčim, .... da mi osa uđe u nozdrvu dok stojim .....

Inače, sa ljudima iz moje smene, i posle 30 godina, bar sa polovinom sam i dan danas u kontaktu preko FB i Neta. 
Nisam sreo već godinama, ali pišemo se i čujemo sa vremena na vreme.

Jako zamimljivo štivo priznajem, kao i u svakom rodu vojske ali dosta snažnije i specifičnije s obzirom na samu lokaciju i dužnost koja se obavljala. Koliko vidim i ta neka mala pravila su se možda vremenom mijenjala iz generaciju u generaciju s obzirom da sam imao te informacije o davanju znakova od generacije iz 1982/83 godine. 
Takođe i prenosim i ovo što se sjećam iz njegove priče a to je da je i on tako isto vježbao na iscrtanom poligonu kao i tvoja generacija što je radila, zatim mi je spominjao bijele rukavice da su se u većoj količini donosile u nekim kutijama i da su ih često mijenjali, da su recimo za vrijeme straže u KC spavali tu negdje blizu u nekoj zgradi gdje su bile dvokrevetne i trokrevetne sobe sa kupatilom i tušem a isto tako mi je spomenio da je bilo pravilo da kada dođe Jovanka Broz na grob a znala je jako dugo ostati na grobu da tada dok ona boravi u KC se nije mogla izvršiti smjena straže (za ostale posebne posjetioce i delegacije ne znam) a sada koliko je to tačno ili ne opet ti znaš u svakom slučaju...

Siguran sam da je riječ o istom vojniku....

[You must be registered and logged in to see this image.]
...............

milutins (citat):

Treba to premjestiti u njegov rodni Kumrovec...

Definitivno se slažem da Tita treba premjestit u Kumrovec.
Već sad postoji muzej Staro selo Kumrovec s rodnom kućom ali i ostalim objektima koji dočaravaju život zagorskog sela u prošlosti, samo on još tamo fali.
I uredit još dodatno, ali s mjerom i ukusom.
Nikakav mauzolej, svetište ili nešto slično, već turističko odredište, s ponudom prigodnih suvenira i sve pristojno naplaćivat.

A jbg, jednom godišnje za 25.5. će bit malo cirkusa pa što sad, i ovako je taj dan.

Prvu sliku sam malo smanjio pa se možda ne vidi baš najbolje ovaj vojnik na njoj, međutim na tvojoj originalnoj slici koju si postavio i na onoj službenoj razglednici se lijepo može vidjeti da je skoro 100 % riječ o istom vojniku a takođe se može vidjeti i po detalju odnosno njegovoj lijevoj šaci (oblik, položaj i držanje iste).
.............

Gorica 660 (citat):

Siguran sam da je riječ o istom vojniku....
...............

Nije, znam sve sa slike  
Označeni vojnik na prvoj slici je Stipetić Josip iz Ogulina pored Splita, u mojoj smeni i podsmeni, a na drugoj jedan dobri lik  iz okoline Sarajeva čijeg se imena više ne sećam


Na drugoj slici je prva A smena, najviša u našoj postaji, sa prosečnom visinom od oko 187-190cm, a na prvoj moja druga A smena sa potpuno istom visinom od 182cm.

Mada su svi vojnici u suštini isti,  na isti kalup birani. Kao da je cilj da su što beznačajnije i neupadljive face, da mogu lako da se menjaju i da su srednje građe (178 do 190cm visine i težine 70-80kg). To nigde ne piše ali se kalup naslućuje.

Recimo bivši hrb. premijer Zoran Milanović je bio jedan od boljih vojnika, i po mišljenju sasvim solidnih ljudi, ali zbog rošavog lica, i dužnosti četnog pisara, nije nikako upadaoe u redovnu smenu. Njega smo ubacili na falš, i na prevaru samo da bi se sklikao i da bi imao šta da pokaže doma kad se vrati. Radilo se to onako uz dobru pripremu i koštalo je gajbu piva, litar rakije i nekoliko pakovanja napolitanki.

Citat :

Radilo se to onako uz dobru pripremu i koštalo je gajbu piva, litar rakije i ekoliko pakovanja napolitanki.

zmanic, skupo to slikanje. Mi smo u ambulanti prodavali postedu od terena i fiskulture, deset dana za pakovanje hrenovki. 

Svaka cast na ovim slikama i postovima. Upravo je to ono sto je osnovna ideja i cilj Foruma.

Gorica 660 (citat):

Citat :

Citat :

Jako zamimljivo štivo priznajem, kao i u svakom rodu vojske ali dosta snažnije i specifičnije s obzirom na samu lokaciju i dužnost koja se obavljala. Koliko vidim i ta neka mala pravila su se možda vremenom mijenjala iz generaciju u generaciju s obzirom da sam imao te informacije o davanju znakova od generacije iz 1982/83 godine. 

Takođe i prenosim i ovo što se sjećam iz njegove priče a to je da je i on tako isto vježbao na iscrtanom poligonu kao i tvoja generacija što je radila, zatim mi je spominjao bijele rukavice da su se u većoj količini donosile u nekim kutijama i da su ih često mijenjali, da su recimo za vrijeme straže u KC spavali tu negdje blizu u nekoj zgradi gdje su bile dvokrevetne i trokrevetne sobe sa kupatilom i tušem a isto tako mi je spomenio da je bilo pravilo da kada dođe Jovanka Broz na grob a znala je jako dugo ostati na grobu da tada dok ona boravi u KC se nije mogla izvršiti smjena straže (za ostale posebne posjetioce i delegacije ne znam) a sada koliko je to tačno ili ne opet ti znaš u svakom slučaju...

Ajde da pojasnim kako je bilo u moje vreme.

Rukavice su se menjale redovno, kolko se i kako prljaju, nekad i dva puta dnevno nekada jednom nedeljno. Leti češće zbog znojenja.

Objekat o kojem o kojoj pričaš je velika stražara, odmah pored Užičke br.15. To je kvadratni dvospratni objekat sa velikim atrijumom, u sredini, postavljen vrlo zanimljivo na velikom nagibu. Deo u zemlji, sprat i po iznad zemlje. 

Kvadratna zgrada je uokvirena hodnicima po kojima su soške i složena ostala oprema prema atrijumu a sobe prema spoljašnoisti.

Spolja je jednostavna zgrada na nagibu, gledano odozgo ima jedan sprat, a odozdo dva. Imala je nekoliko ulaza iz Užičke 15 gde su razni objekti kojei su orvoreni za posetioce. Nalazi se 20-30m, sakriveno iza zida, od KC u levo, kada se sa ulaza penjete prema KC, negde na sredini puta do KC.

U prizemlju su spavaone u kojima se odmaralo po smenama, i počasba i ostala straža iz celog kompleksa. Znao sam tačan broj ali se ne sećam. Recimo da je bilo oko 100-150 ljudi u normalnim uslovima.

Imalo dosta soba u prizemlju i na spratu, i tu je nekada, ta Titiovog života, boravila i dežurala straža sastavljena od oficira i podoficira i za prosečnu SFRJ stražaru je primer luksuza par ekselance. 


Imali smo u sred zgrade neko dvorište - atrijum, popločan keramičkim žutim pločicama, sa malo trave i izlazima na sve ćetiri strane. U njemu smo rado boravili u gaćama, sunčali se i kulirali kad je lepo vreme između smena.

Sobe u prizemlju su bile osmokrevetne, po jedna smena u njoj. Prilično prostrane za to vreme. Bez kreveta na sprat. 
Naravno da smo sve čistili i prali sami

Na spratu smo koristili samo po par soba, za komandira straže i pomoćnika, bile su jednokrevente, čiste i tople. Njih su pospremali dežurni vojnici. Duž dugačkih hodnika bila je garderoba gde je stajala uniforma i gde smo se presvlaćili za smenu.
Smotre i pregledi su bili redovni pred svaki ulazak u KC.

Tople vode je imalo uvek, to se u počasnoj podrazumevalo kao i za celu stražu po objektima, kao i redovno - gusto brijanje. U mom slučaju ponekad i dva puta u toku 24h. 

Jednom nedeljno nas je obilazio brica iz kasarne i na licu mesta šišao i sređivao. To su bili ekspresni tahvati za minut minut i po. U moje vreme nije bila aktuellba mariner frizura, vidi se na slikama da smo mi post hipi i new vawe generacija, bilo je zabranjeno šišanje na nularicu ili samo sa lekarkom dijagnozom i zabranom izlaska u grad dok ti ne poraste kosa. Jedan prijatelj je fasovao seboreu zbog stresa i ostao ćelav zauvek.

Jedan od luksuza je bila i prostrana sušara, na struju gde se za kišnih dana, sušila obuća od straže (ona koja je duž celog memorijalnog kompleksa). Veliki metalni ormani od par metara kubnih sa velikim ventilatorima i grejačima. Tu smo ostavljli čizme posle smene i posle 4-5 sati uzimali iste na glancanje i mazanje.... itd... 

Jovanka je dolazila redovno ponedeljkom ujutru, u pratnji oficira i u to vreme straža je uklanjana na tih otprilike sat - dvavremena. Ne znam da iko od mojih klasića ima sliku niti da se pohvalio da ju je video. Ponedeljak je bio neradni dan za posetioce, a nedelja udarni dan. To znači da je ponedljekom išao mimohod i samo pola angažovanja u KC, a ostali iz Aneksa, Užičke i po muzejima su bili na drugim dužnostima.

PS
Neka mi bude dopušteno da se dotaknem i polemike Kumrovec vs. KC, Šešeljevog glogovog kolca i sličnih upotvorina,  samo sa nekim proverenim podacima :
 
- Od otvaranja, negde krajem 1980. godine pa do maja 1986., znači za nekih manje od 6 godina, KC je posetilo negde oko 1,5 miliona ljudi.
- Od toga preko pola miliona stranaca. 
- Rekorda poseta je nešto preko 36 hiljada ljudi u jednom danu. 
- Niko te ljude nije terao da dolaze na silu. Možda su bili varani i naivni ali nisu to radili za sendvič i pola litre kisele.
- To je turistički potencijal (pored Muzeja Nikole Tesle) najviše kategorije za Beograd i Srbiju, koji će opstati kroz generacije!

PPS
Ideologije i mišljenje prostog, prosečnog pametnog sveta (većinskog, gladnog, besnog, ugnjetenog .... ) me ne zanimaju ni najmanje. To sam odbolevao odavno, odavno!

pera84 (citat):

Citat :

Radilo se to onako uz dobru pripremu i koštalo je gajbu piva, litar rakije i ekoliko pakovanja napolitanki.

zmanic, skupo to slikanje. Mi smo u ambulanti prodavali postedu od terena i fiskulture, deset dana za pakovanje hrenovki. 

Svaka cast na ovim slikama i postovima. Upravo je to ono sto je osnovna ideja i cilj Foruma.

To je vreme bez mobilnih, bez interneta, bez poket aparata ... ali i vreme amaterskih foto-kino klubva, procvata radio amaterizma, prvih kućnih video rekordera i osmobitnih računara .... tako da je trebalo dosta mozgati da fotografises nešto u kasarni, a da se time ne opečeš o vatru.

Slikanje u toj kasarni je bio ekskluzivitet jednog penzionisanoz podoficira, ima malo napred o njemu. Upoznao sam ga, a i kupovao neke slike od njega.


Ne smem ni sada da otkrijem odakle nam foto aparat i kako smo se i gde sve slikali. 
Pazi kad ni jedna slika nije urađena godinu i nešto posle skidanja.
Ispusacmo film i damo nekome da iznese i sakrije kod rodbine, a i da ne zna šta čuva.

Jebote, zamisli u ono vreme da u novinama osvane slika gardista u gaćama iz sred kasarne. Pa, poapsili bi nas bez trunke razmišljanja do trećeg kolena!

Sad kad kažeš klincima da je postojalo vreme u kojem realiti program nije postojao, da se TV gledao dozirano i planirano, da su lepa Brena i Minimaks bili najobičniji pajaci, da su kurve bile kod plavog mosta a ne naslovnim stranama, lopovi takođe u većini u pravim ustanovama - svi pomisle da si šenuo s uma i da ih zajebavaš! 
Naravno da nije bilo idealno ali je bilo život u slobodi za ovo.

Neću više ni reč o politici i savremenom društvu, verujte mi. Ikoliko moderatori nađu nešto protiv pravila neka me brišu please!

Još par mojih utisaka.

Počasna straža u KC brojala je 24 vojnika dnevno. Tri smene po 8 ljudi. 
Svaka smena sa dve podsmene od po 4. 
Straža se davala u režimu 3/6 (3 sata dužnost, 6 sati odmor i spavanje). To je režim za skoro sve straže u to vreme u G.mtbr  4795/6. Kompletna straža se menjala po objektu u proseku na mesec dana, a ponekad i kraće, ali i znatno duže. Rekordna mi je smena 67 dana.

U jednoj generaciji, otprilike u pešadijskim bataljonima, posle redovne obuke od 5m22 dana prelazilo se na razne straže, pa je u počasnoj je bilo po stotinak ljudi po generaciji. Oni  su se rotirali po smenama, Otprilike je svaki 2-3 iz pešadije zakačio po koju smenu a pojedini i preko stotinak dana.

Malo se zna da počasna nije bila najugodnija straža po gardiste. Pravo uživanje i bukvalnop banjski uslovi boravka i rekreacije su bili u objektu na Dobanovcima. 

Ograđena šuma 2x2km, uređena kao bolji gradski park, puno divljači (mufloni, srndaći, pernata divljač, svinje, zečevi...) ma jedan ogroman Zoo vrt. Imalo je svoje jezerce sa patkama, ekonomiju, fazaneriju, svoje njive i useve koje su obrađivali pravi majstori i agronomi. 
U to se nismo mešali, osim kad nas pozovu da nam nešto isporuče

Tamo je bukvalno kao u banji gde imaš jednu do dve smene dnevno, a kontrole su bile veoma retke jer je sve bilo ozvučeno interfonima, i ograđeno visokom žicom.

Imali smo kuvara, koji kuva po želji, a ne po rasporedu, redovno snabdevanje na svakih 15 dana iz Kasarne, gde smo naručivali kao danas iz Maxi-ja šta nam fali. 

Redovno je na obroku bilo divljači koju razni likovi iz diplomatskog kora i generalštaba ostave kod domara i kuvara....

General Zorko Čanadi je umeo da bane, proba naš pasulj, a onda naredi da nam se donese pola srne i but od divlje svinje, i naredi da bude gotovo do sutra, kad se ponovo pojavi na ručku samo da proba kako je ispalo. Nkima su kuvali njihovi kuvari, ali je on voleo takav neki prisan odnos sa stražom.

Branko Mamula je bio čuista suprotnost, ali zato kad je bio tamo, čuvali su ga njegovi vojnici i oficiri, a mi kulirali ponekad i po 2-3 dana u toplom


Odabiru stražara se posvećivala malo veća pažnja jer je bilo daleko od kasarne, i nije bilo redovnih oficira, samo stažisti i mi desetari i ml. vodnici.

Kolko je to bilo popularno, da ilustrujem ovim:
 imao sam peh da uganem ruku i iščašim lakat, Jedno 2-3 dana nateram sve da to prećutimo, u nadi da se oporavim. Kako je bivalo sve gore prijavili smo povredu telefonom u kasarnu, trećeg dana. Smenili su celu stražu (nas desetoricu) istog dana. 
To je bilo posle provedenih 20-25 dana, a trebali smo da ostanemo bar 30-45. 
Do kraja roka su me svih devetorica psovali što sam im prekinuo godišnji odmor, ali bukvalno.

pera84 (citat):

Citat :

Radilo se to onako uz dobru pripremu i koštalo je gajbu piva, litar rakije i ekoliko pakovanja napolitanki.

zmanic, skupo to slikanje. Mi smo u ambulanti prodavali postedu od terena i fiskulture, deset dana za pakovanje hrenovki. 

Svaka cast na ovim slikama i postovima. Upravo je to ono sto je osnovna ideja i cilj Foruma.

Jebiga, i nije ako si rešio da kući odneseš sliku koju familija može da gleda samo na dnevniku u pola osam, a komšije samo da beče oči kad ti ćale vikne da čuje celi komšiluk "Eve mi ga siiiiiiin!!!" i pokazuje ponosno na ekran sa koga se vidi tužna faca nekog big-budže iz belog i crnog sveta. 
Imalo je to svoju cenu i tržište. Nije bila mala svar da to omogućiš svojima.

A,  setih se,  i ovo smo radili:

Kako koja državna delegacija bude usnimljena za TV, a imalo ih je ponekad i po desetak dnevno, trčali smo na najbližu tel. govornicu pored stadiona JNA, 
i zvali kući svoje, da im javimo da nas gledaju, gde smo stojali i sa kim smo u kadru. Kad nas već rretko gledaju uživo da nas vide na TV Dnevniku.
To su nam dopuštali.

Mi smo zadnja generacija koja je služila JNA 15 meseci iz celo, pa smo dobili generacijsko skraćenje od 45 dana.
Tako da velika većina nije ni koristila redovno kako bi stigla da se malo odmori pre fax-a. Za 380 dana kući sam bio jedva tri nepuna dana.

Kad sam se skinuo i stigao u VO, hteli da me vrate u kasarnu doma, jer je na poleđini pisalo bukvalno: "Otpušta se iz JNA 78 dana ranije!" Ćata u V.Odseku nije mogo da veruje. Zvali i komandanta grada da provere da nisam falsifikovao knjižicu     

zmanic (citat):

Posle nečijeg dočeka :

[You must be registered and logged in to see this image.]
Dal je bio Honeker ili Alfonsin više se ne sećam.

Pozdrav druže zmanic.Slike iz kuće cvijeća su stvarno fantastične i opis kako je to izgledalo dežuranje i smjenjivanje straže na odru voljenog predsjednika SFRJ.Interesuje me da li je bilo razlike u šinjelu koji ste nosili vojničkog i oficirskog ili su bili isti.Pozdrav.

Ne znam. 
Kolko sam primetio oficiri i podoficiri su nosili činove na reverima i ordenjene na prsima, mi nismo.

I šinjeli i sakoi su bili sa etiketom "Vartex", mislim da nije bilo neke razlike, osim u boji opasača i axelebendera. 

Kod njih slatno žuri sa svilenim detzaljima, a naši od crnog boksa. 

Razlikovala se i kopča na opasaču, a na šapci su nosili oficirske zvezde - malo veće sa vencima okolo.

Drugo nisam primetio.

zmanic (citat):

Gorica 660 (citat):

Siguran sam da je riječ o istom vojniku....
...............

Recimo bivši hrb. premijer Zoran Milanović je bio jedan od boljih vojnika, i po mišljenju sasvim solidnih ljudi, ali zbog rošavog lica niej nikako mogao da upadne u redovnu smenu. Njega smo ubacili na falš, i na prevaru samo da bi se sklikao i da bi imao šta da pokaže doma kad se vrati. Radilo se to onako uz dobru pripremu i koštalo je gajbu piva, litar rakije i ekoliko pakovanja napolitanki.

Čitao sam negdje da je Z. Milanović služio u Gardi, nadovezujem se po pitanju tog slikanja preko "štele", komšija kojeg kontinuiarno spominjem kao izvor informacija iz generacije 1982/83 mi je takođe objašnjavao i na jednoj slici pokazivao jednog mladića koji je učestvovao u počasnoj straži, koliko se sjećam informacije bio je iz šire okolice Niša i nije mogao nikako biti u počasnoj straži zbog visine valjda ali su ga oni tako preko štele ubacili da li za vikend ili neki dan kada je kao kontrola slabija kako bi se mogao slikati u počasnoj straži jer je vukao korijen iz vojničke porodice, djed ili ko već je bio Solunac i naravno možeš misliti kolika sramota biti u Titovoj gardi a nemati sliku odnosno ne biti u počasnoj straži. Slike koje mi je pokazivao je navodno slikao neki njihov zastavnik koji im je kako on kaže masno znao naplaćivati izradu slika.
...........

P.S.: Kada smo se već dotakli političara, je li ex predsjednik RH takođe u tom nekom periodu služio Gardu ili možda ranije?
...........

I zaboravih i ovaj detalj pitati....brčići nisu predstavljali problem (ne zbog redovnih aktivnosti nego isključivo zbog počasne straže) !? 

Hbg, jedini ti imaš brkove....svi ostali bez dlačice.  
...........

Tog zastavnika zvali smo prosto Major, ili Major- Slikar. Bio je stari pripadnik, zastavnik, penzionisan u činu majora i ostao mu nadimak kod vojnika.
Kad su pocasti razne, vrzmao se po kasarni i slikao ko je hteo. 
Ne secam se da je bilo skupo, svako si je mogao priustiti. Mislim da imam pedesetak njegovih slika i jos toliko na drugi nacin nabavljenih

Brkovi nisu predstavljali nikakav problem, naravno po PS-u, uredjeni i do sirine usne, poravnati sa donjom ivicom gornje usne. 
Pa, i komandant bataljona, Stojimirovic koji je cesto na aerodromu "mahao" sabljom ispred raznih gostiju imao je karakteristicne brkove. Ja sam ih doneo iz civilstva, a mnogi su puštali samo da probaju. Nije bilo baš moderno, ali nije bilo ni neuobičajeno. Puštao je ko je mogao i hteo.

Pa nije bila nikakva sramota ne biti u pocasnoj, ili iz nje prelaziti na druge strazarske duznosti. Dešavalo se da te staršine prebacuju, kod iskusnijih vojnika, i po nekoliko puta nedeljno kad je trebalo zakrpiti neku smenu iz raznih razloga. Bilo je i vojnika koji su iz počasne bežali na druge dužnosti koje su im bile lekše ...

Ali je bilo likova koji su hteli da se slikaju po svaku cenu, verovatno vise zbog hvalisanja pred familijom.

Ajde da kazem i ovo:

Zoran Milanovic, nekadašnji predsednik vlade R.Hrv, a tada :
- prvo vojnik protivoklopnog voda I čete I bataljona GMtbr. 
- zatim tzv. "ćata" ili pisar komandira I čete, I bataljona a malo kasnije 
- uz sve to i partijski sekretar SKJ bataljonske organizacije SK, 
- moj tadašnji vrlo uvaženi drug i prijatelj, 

pored, skoro otkrivenog ustaškog porekla i predaka, imao je tada u sred Beograda i jednog rođenog strica, generalštabnog general - majora, koji je njemu i nama činio razne sitne usluge kad je bilo potrebno. Hvala mu na tome i sada !

Zoran Milanović, ex Premijer RH
Ivo Josipović, ex Predsjednik RH
..............

Mnogi bi rekli u jednoj ex Yu Republici....masonska zavjera pripremana i kovana desetljećima 
............

Što se tiče porijekla, svi imamo nekakva porijekla koja nismo mogli birati  , a što se tiče udaranja u prsa dotičnog da je on od "tog" porijekla može pričati djeci u vrtiću/obdaništu jer će mu očito samo oni (i to pod velikim znakom upitnika) povjerovati s obzirom da znamo kako je nedavno prošao i završio sa tim svojim glupostima....
............

Gorica 660 (citat):

Kada smo se već dotakli političara, je li ex predsjednik RH takođe u tom nekom periodu služio Gardu ili možda ranije?

Bila je slika na temi, ali je zbog nepouzdanog servisa ImageShack nestala (ne iz političkih razloga, nema dosta slika ranije postavljenih).

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nego ajmo mi na konkretnu i zadanu tematiku, evo opet one službene slike na kojoj se vidi kako i gdje ste vi bili locirani.....

[You must be registered and logged in to see this image.]

A kakva je ova vrsta počasne straže, očito neka druga verzija, ranija, kasnija, vandredna ili...!?

[You must be registered and logged in to see this image.]
................

orica 660 (citat):

Nego ajmo mi na konkretnu i zadanu tematiku, evo opet one službene slike na kojoj se vidi kako i gdje ste vi bili locirani.....

A kakva je ova vrsta počasne straže, očito neka druga verzija, ranija, kasnija, vandredna ili...!?

[You must be registered and logged in to see this image.]
................

Nisam siguran, mislim da je to neka ranijaa varijanta, ili neka postavka samo za fotografisanje. 
Prva slika je slikana danju, a druga večer ili u sumrak.
Prema veličini cveća rekao bih da je starija varijanta, a prema iskrzanosti pločica na stazi pre bi bila neka iz devedesetih. 
Sa druge strane, negde posle 1990-te slova na mermeru su bila pokrivena debljim staklom.

PS
Nisam ušao u KC od 18.08.1986-te. Baš bi mogao da obiđem da vidim šta je preostalo iz onih vremena.

Da, taj detalj o veličini cvijeća sam i ja primjetio odnosno da je cvijeće znatno manje i nerazvijenije što navodi na zaključak da je slikano dosta prije nego što je ona službena slika uslikana. 

Ovaj cvijetnjak su održavale mislim žene/djevojke koje su bile zaposlene kao građanska lica u JNA....
..........

Da, 
mada veličina cveća ne mora da znači ništa. Cveće je bilo u saksijama koje su poređane u vlažnom pesku, a međuprostor dobro prikriven mahovinom i zemljom.
Obično ponedeljkom, a ponekad i drugim danima po zatvaranju KC za posetioce izvođeni su radovi u tom delu.

Da li se straza davala danonocno 24/7/365?
Ili samo u toku dana kada je kompleks bio otvoren za posjetioce?

zmanic (citat):

Ajde da kazem i ovo:
Zoran Milanovic, nekadašnji predsednik vlade R.Hrv, a tada :
- uz sve to i partijski sekretar SKJ bataljonske organizacije SK...

Mislim da ovo nije točno iz više razloga.
Ne vjerujem, ako ništa drugo čisto iz organizacijskih razloga, da je bilo koji mladić na odsluženju vojnog roka bio partijski sekretar u JNA?
Tolliko mlad nije mogao bit sekretar partijske organizacije ni u civilstvu.
Pojedinci su na odsluženju vojnog roka tek tad bili primljeni u SKJ, i to pred kraj roka, vrlo je rijetko bilo da je netko sa 18-19 godina došao u JNA kao član SKJ, a još uz to i da mu se povjeri bitna dužnost sekretara, prosto nemoguće.
Vjerojatno je bio predsjednik aktiva SSOJ u jedinici, to je moguće, (ja sam bio taj u mojoj jedinici ), znači SSOJ, ne SKJ.
(Osim toga navodi se da je Milanović postao članom SDP-a <pravni sljednik SKH odnosno SKH-SDP>, tek 1999., ali to sad nije zaista bitno.)


Dobar primjer kako stvari znaju funkcionirati - sad neki novinar vidi što je Zmanic napisao, bubne masni naslov u novinama, i eto belajla ali i veselja za pučanstvo koje čita žuti tisak.  

OK, u pravu si, ali (pomalo) i ja.
On je bio samo predlagać mene za prijem u SK, a sekretar je bio poručnik Grozdić Borislav. Milanović je bio tehnički sekretar do negde pred kraj roka. 

Onda sutra - prekosutra, kačim njegov predlog za prijem mene u SKJ, odluku itd... sa sve potpisom i pečatom. pa ti veruj ili ne da sam ja falsifikator i lažov ili malo senilniji starac

Ne, nije bio sitna riba već posle mesec -dva. Kakav SSOJ, kakve zajebancije, u tome su bili svi u toj jedinici. 
To se nije ni sastajalo: SSOJ, SSRN itd ... to je bilo "boza" od organizacije  u gardi, tu je bilo nekoliko studenata bogoslovije, par kataločkih srednjoškolaca,... ma bilo nas je sa svih strana sem iz jedne  pokrajine. SKJ je bila ozbiljna priča po mnogo čemu.

Bio je aktiv SKJ sa sve sastancima, raspravama, kritikom i samokritikom, od generala do vojnika. 
On je odma je bio neko "mudo"u svemu tome. Bio mi je simpatičan što smo imali iste inicijale, pa se dešavalo sa vremena na vreme da zamenimo uniformu, odelo. šapku itd .... Jedino su mu moje čizme bile 3-4 broja veće.

milutins (citat):

Da li se straza davala danonocno 24/7/365?
Ili samo u toku dana kada je kompleks bio otvoren za posjetioce?

Već sam pisao o tome:

 1. U vreme kad ima posetioca, kad memorijalni centar i svi okolni kompleks rade: 
cela smena od 8 ljudi, u dve podsmene od 4 smenjuje se pored groba u ritmu 15/15 minuta, 3 sata po smeni.

2. U ostalim slučajevima, jedna podsmena od 4 ćoveka daje mimohod po stazi gde idu posetioci, sa strane u ritmu 30/30 minuta, 3 sata. Ide se vrlo usporeno 4x od kraja do kraja po 7,5 minuta po jedan sa svake strane i posle pola sata dolaze druga dvojica iz podsmene.

Straža je uklanjana na par sati samo kad dolazi Jovanka Broz, obično ponedeljkom rano ujutru. Tad je redovno išao mimohod celog dana,  jer je mem.centar tada bio zarvoren za posetioce.  

Ako se zadesi neka delegacija koja polaže cveće ponedeljkom, prebacivano je u full mode samo dok posetioci ne obave polaganje i odu. Posle se prebacivalo u lajt varijantu, tj, mimohod do otvaanja KC za posetioce.