Josip Broz Tito kao genijalni vojni strateg

Ova tema je posvećena Titu kao vojskovodji i sjajnom vojnom strategu, te bitkama kojima je zapovjedao.
Josip Broz Tito, vođa antifašističkog otpora u bivšoj Jugoslaviji je predvodio slavnu narodnooslobodilačku borbu,
koja je pod njegovim genijalnim vodstvom dovela do sloma fašizma i oslobodjenja zemlje.  


[You must be registered and logged in to see this image.]

Baš si me dao maločas u razmišljanje oko nove teme i evo, Ti si je oformio. Uvodna napomena je baš onako istaknuta i jaka, da se tako izrazim. Mada, ruku na srce, ne znam da li se može reći da je bio baš tako genijalan, jer bilo je tu i drugih kraj njega koji su ga savetovali, tako da pretpostavljam da odluke u najtežim momentima nije donosio baš sam.
Mislim na komandante iz njegovog okruženja, koji su se kasnije razišli od njega... Pre svega mislim na Koču Popovića koji je bio jedan od obrazovanijih tj. pismenijih iz te epohe revolucije.

Koča je bio za svaku pohvalu, mada je Tito imao svoje savjetnike, ipak bez njega to sve ne bi bilo moguće izvesti.

Čitao sam negde da je Tito najviše imao poverenja u Ivu Stevu Krajačića. Poštovao je i slovenačke kadrove kao što su Edvard Kardelj i Stane Dolanc.

Dobro, to je bilo kasnije. No u vrijeme NOB je imao svoje provjerene kadrove.

Koča je bio na Sorboni koju nikad nije završio.
Bio je i španski borac.

Kasnije komandant 1.proleterske brigade koji je probio obruč na Ssutjesci kroz koje se izvukao Tito sa Vrh.štabom.
Bilo je dosta kontroverzi oko Koče kasnije, no nesumnjivo je bio dobar taktičar i borac.

I uz to vrh.intelektualac.

Doktor Živago (citat):

Koča je bio na Sorboni koju nikad nije završio.
Bio je i španski borac.

Kasnije komandant 1.proleterske brigade koji je probio obruč na Ssutjesci kroz koje se izvukao Tito sa Vrh.štabom.
Bilo je dosta kontroverzi oko Koče kasnije, no nesumnjivo je bio dobar taktičar i borac.

I uz to vrh.intelektualac.

Slažem se Admirale. Čak mislim da Koča nije dovoljno priznat s obzirom na ulogu koju je nedvojbeno imao.

Pa bio je komandant jedne od četiriju armija koje su sudjelovale u oslobođenju zemlje.

Kasnije cijenjeni veleposlanik.

Briljantan um, kao takav često neshvaćen.

Konstantin Koča Popović.

Doktor Živago (citat):

Pa bio je komandant jedne od četiriju armija koje su sudjelovale u oslobođenju zemlje.

Kasnije cijenjeni veleposlanik.

Briljantan um, kao takav često neshvaćen.

Konstantin Koča Popović.

Pisao je i pjesme.

U mojim očima je jako jako visoko od svih komandanata tog vremena.

Vidi, nisam znao da još netko tako razmišlja.

Ja odista jako cijenim Koču. Za razliku od potonjih koji dodjoše, ali to nije tema ovoga posta.

O njemu cemo malo vise kasnije.
Ja bih da idemo nekim redom..da preskočino Titovo djetinjstvo i da ktenemo od ilegalnog rada pa u novije doba.
Ovo bi trebala biti ozbiljna tema, sa svim kontroverzama koje ju i danas prate.

Mora se reći da je prošao iskušenja i zarobljeništvo u 1.svj.ratu te unatoč svim nedaćama uspio se i oženiti, rastati i imati vise ljubavnica.

Bio je stvarno višestruko nadaren. Britkog i lukavog uma sto mu je pomoglo kad je bio u Kominterni i stanovao u hotelu mislim Lux u Moskvi, gdje se spasio kako je znao i umio od Staljinovih čistki, postaje sekretar Partije, a uz to je usput negdje naučio i svirati klavir i lijepo se ponašati.
Filmska priča.

Jednostavno je znao nanjušiti opasnost, izbjeći je pod svaku cijenu i pobijediti smrt.
Osim Staljina mislim a nisam provjeravao u literaturi, da su mu o glavi radili i Petko Miletić i Mustafa Mujke Golubić. Ali, mozda sam nesto i pobrkao, tesko mi je sad sve to istinito napisati.
Za vrijeme boravka u Moskvi naučio je svašta, a sve je savladao briljantno. Bio je majstor ilegale i konspiracije, pa čak kažu da je u španskom ratu sudjelovao i kao likvidator nepicudnih partijskih kadrova.
O tome je u zadnje vrijeme napisano i nekoliko knjiga, pa xak da Tito nije bio iz nasih krajeva jer nije dobro govorio nas jezik nego da je bio neki ruski grof i sl.

Osobno u to ne vjerujem.

Ali da su ga Rusi svasta naučili,  to sam siguran da jesu.

O ovoj temi bi mogli najvise znati Slibo i Poručnik.

Tema je u biti smještena u okvire Titovog komandnog djela u ratu. Dakle od 1941 do 1945.

Da.  Ja sam tako razumeo da se odnosi na period 41-45 godina... Moram se malo pripremiti za temu pa ću se uključiti.

Ok. Malo sam se zanio.

Tema je intrigantna jer je i Tito bio takav kao i ljudi koji su ga okruzivali.

Ovako: u njegovom stabu su mu najblizi bili Moša Pijade, njegov drug sa mitrovačke robije, i pol.savjetnik, načelnik štaba Milutin Morača, zatim Svetozar Vukmanovic Tempo, Ranković, Sreten Žujović Crni, Milutinović, Kardelj i nikako da se sjetim onog Crnogorca koji je kasnije zavrsio na robiji zbog IB ovskog ponasanja.

I kao tajnica, def.najljepsa članica štaba Davorjanka Paunović-Zdenka, njegova tajnica..i ono drugo.
I njegov vjerni pas.

Mozda sam nekog i zaboravio.

Jovanka ja srela svog vrhovnog komandanta u Drvaru prije desanta, ali su se tek kasnije spandjali.

Po nekim teorijama zavjere, Jovanka he njemu podmetnuta od strane nekih generala.
Svi su znali koliko je slab na žene.

No iako ju je ozenio, ni jednu nije volio kao Zdenku.

Da..bilo mi na vrh jezika. Milovan Đilas..a i onaj Arso Jovanović. E sad bilo je tu i vezista i jos nekih ljudi koji su se tijekom godina rata mijenjali.

Doktor Živago (citat):

 Arso Jovanović. 

Ker je že omenjen general Arso Jovanović in ker je njegova vloga med vojno vezana tudi na Slovenijo bom napisal nekaj misli na to temo. Veliko je dokumentov, zakaj je Tito poslal Jovanovića v Slovenijo. Menda bi naj to bilo na zahtevo Kardelja. Tako v dokumentih ali pa je zares bilo tako nasprotni dokumenti ne obstajajo (več, ali pa morda še v kakšnem arhivu, ki ga bodo odprli čez 100 let ali še kasneje). Uradna razlaga bi naj bila, da je Kardelj ugotovil, da so slovenski partizani in slovenski poveljniki počasni in je zato potrebno nov pristop, ki pa bi ga lahko prinesel Črnogorec Jovanović. 

Mnenje VŠ in Tita osebno je bilo, da poveljevanje slovenskim enotam prevzame (rečeno je bilo začasno)  Jovanović, pomagal pa mu je Milovan Šaranović in še 12 drugih. Dejansko stanje pa je bilo, da je Titu slovenska vojska postaja vse bolj odtujena, kasneje bi se reklo "nacionalistična", sicer pa so se podobne stvari dogajale tudi na Hrvaškem. 

Ostro je temu nasprotoval Franc Rozman Stane. Vemo pa kako je komandant Stane končal. Dolgo časa so očitali Jovanoviću, da je imel prste pri trem. Pravijo, kjer je dim je ogenj. Ko sem bil še aktiven sem se ob neki priložnosti seznanil z visokim oficirjem takratne zvezne UDBE. Ne bom pisal kaj mi je povedal, vse skupaj bi se slišalo kot teorija zarote.

Pa še o Jovanoviću. Bil je prvi načelnik GŠ. Po vojni se je opredelil za resolucijo informbiroja, torej proti Titu in za Stalina. Mislim, da leta 1948 je hotel pobegniti v Romunijo, vendar je bil na meji ustreljen. Tako uradni podatki. Pri vsem pa je zanimivo, da ko bi naj bežal v Romunijo (če je to sploh res) ni bil sam, uradno je bil z njim še eden (pogooglajte, morda boste našli kdo je bil to), temu pa je uspelo. Še bolj zanimiva pa je vrnitev te osebe ponovno v Jugoslavijo. Tema za kakšen ameriški triler. zakaj nisem bolj natančen, nimam namreč nobenih neposrednih ali posrednih dokazov, samo pripovedovanje osebe, ki sem jo omenil zgoraj. Ji pa verjamem, ker sem do podobnih podatkov prišel tudi iz drugih virov. Veste, nič ne more ostati večno skrito.

Omenil sem, da je bil Jovanović ustreljen na meji. Bolj verjetno je, da ga je likviriral KOS, pa ne na meji. Tja so ga kot sem slišal že mrtvega pripeljali iz zapora. 

Bi pa bil vesel, če bi še kdo napisal kaj na to temo.

Slažem se s tobom Arči.
Možemo nešto napisati i na tu temu, o rezoluciji IB-a, i kažnjavanju dotadašnjih revolucionara, i prvoboraca iz razloga neslaganja sa Titom.

Međutim, tu valja biti oprezan, da nam se opet ne dogodi da dio članstva foruma negoduje, jer se radi o neprijateljskoj djelatnosti.

Iako je tema jako zanimljiva, a uostalom, radi se i o povijesnim činjenicama.

Pročitao sam na internetu. Arso je piše ubijen ( poginuo) u okolici Vršca u Vojvodini. Bježao je zajedno sa Vladom Dapčevićem i Brankom Petričevićem, no skrenuli smo s teme.

Doktor Živago (citat):

Pročitao sam na internetu. Arso je piše ubijen ( poginuo) u okolici Vršca u Vojvodini. Bježao je zajedno sa Vladom Dapčevićem i Brankom Petričevićem, no skrenuli smo s teme.

Ko sem pisal sem imel v mislih Vlada Dapčeviča.

pa da se vrnem h generalu Arsu. osebno sem prepričan, da je bil general likvidiran v preiskovalnem zaporu. O tem so obstajale priče, ki pa so danes že pokojne. Visok oficir KOS-a polkovnik I. K. namestnik načelnika KOS-a se je hvalil, da mu je uspelo zlomiti Jovanovića. Po mučenju seveda. vsi ki vsaj malo poznate tisti čas, pa tudi danes ni nič drugače, veste, da sojenje ni prišlo v poštev. Generala so morali likvidirati. In ga seveda mrtvega pripeljati na prizorišče zaigranega poskusa bega v Romunijo. Ko sem že omenil ljudi na visokih položajih v zvezni UDBI so mi namignili, da bi lahko likvidacijo izvršil osebno generalpodpolkovnik J. Š. Ne bom napisal na kakšnem položaju je bil ta generalpodpolkovnik takrat, bi se dalo kaj hitro ugotoviti koga mislim. Je pa seveda danes že pokojni. 

Gre seveda za eno izmed zgodb iz tistega časa. Bilo jih je mnogo. Samo recimo temu žrtve niso bile vedno na tako visokih položajih, pa se o teh zgodbah ne ve veliko ali pa sploh ničesar.

Nažalost su to bila olovna vremena. Nije Arso jedini koji je tako likvidiran.

Bilo je njih puno vise.

Kada se to dogodilo tada je to mogla učiniti samo OZNA a njeni su oficiri imali činove i uniforme.
Kos je nastao kasnije.

Nije Jožek bio nikakav strateg, to su radili oficiri u Štabu, dokazano.

Nisam bio ali bi se nojniče mogao s tobom složiti.

Koliko se sjećam i taj spomenuti Arso Jovanović je bio školovani oficir.

Iz Kraljevine Jugoslavije.

bojnik (citat):

Nije Jožek bio nikakav strateg, to su radili oficiri u Štabu, dokazano.

Zanimalo bi me čut malo više o tom.

austrougarski narednik genijalni strateg???? ajmeee

Treba priznat da je bilo gadnih bitaka i pakla sa puno manje oruzja i ljudi, iz kojih je izasao kao pobjednik.

Tko ga je savjetovao ne znam, ali znam da je sorbonski đak probio obruč na Sutjesci a nije bio vojno obrazovan, osim španjolskog građ.rata.

Uloga Koče je potpuno zanemarena, što svjesno što pod moranje. Jednom će se neke knjige morat ponovo pisat.

Naravno da je bilo svjesno.

Čitao sam puno članaka i knjiga koje su između ostalog govote o njemu kao čovjeku, vojskovođi i nekome tko ne saginje glavu.

Bila je godišnjica bitke na Sutjesci a Koči nitko nije uputio službeni poziv.

Došao je sam sa svojom Spačekom.

Suborci su bili oduševljeni.

Za vrijeme rata se držao kormila partije i vojevao je kako je najbolje znao i umio.

I tu mu se ne moze ništa spočitavati.
Uvijek je bio uz Tita.

Koču su u partizanima, potpuno opravdano, nazivali čudom. Naravno zbog njegovih sposobnosti. Inače je bio iz bogate građanske obitelji, školovan, odlično je vladao francuskim, imao je istančane manire i opću kulturu. Ovaj jako kultivirani čovjek je zasigurno odudarao od mnoštva tada neobrazovanih suboraca.

Slazem se s tobom.

Ali je imao i osjećaj za pravdu i priključio se vrlo rano antifašističkom pokretu.

Drugima je to moralo imponirati.

VBČ (citat):

Koču su u partizanima, potpuno opravdano, nazivali čudom. Naravno zbog njegovih sposobnosti. Inače je bio iz bogate građanske obitelji, školovan, odlično je vladao francuskim, imao je istančane manire i opću kulturu. Ovaj jako kultivirani čovjek je zasigurno odudarao od mnoštva tada neobrazovanih suboraca.

Nije bas tako, na kljucnim mestima koji su predvodili operativne borbe bili su postavljeni bivsi oficiri bivse jugodlovenske vojske, a to znaci da su bili obrazovani, jedina je razlika sto od svih osoba u okruzenju Tita niko ga nije poznavao osim njega, sreli su se u Spanskom gradjanskom ratu i to dva puta, a Tito eto nije ucestvovao u Spaniji, bio je po nekom verovatno drugom pitanju, A isto se moze reci da je posle rata Tito morao skloniti istog  malo sa strane taj zadatak je dobio Rankovic koji je angazovao Milosa Minica itd itd....

Koliko je znam Koča je imao oficirski čin Vojske Kraljevine Jugoslavije.

Doktor Živago (citat):

Slazem se s tobom.

Ali je imao i osjećaj za pravdu i priključio se vrlo rano antifašističkom pokretu.

Drugima je to moralo imponirati.

Doktore, Dokyore, pravda je za njega bila da je onako kako on misli...

VBČ (citat):

Koliko je znam Koča je imao oficirski čin Vojske Kraljevine Jugoslavije.

Tako je, bio je rezervni porucnik pri izbijanju rata, svi mladici sa zavrsenim visim skolama u Kraljevini Jugoslaviji sluzili su vojni rok u skoli rezervnih oficira SRO, tako d aje i on bio taj, mislim da je bio Artiljerac...

Ipak neosporiva je njegova uloga u proboju na Sutjesci što je omogućilo izvlačenje glavnine snaga.

imao je TITO vojnog iskustva  od bitke na Ceru do Galicije

Ovdje sve nesto obilazimo ko kisa oko Kragujevca.
Te nadaren, te intrigantan, te lukav, te ovo te ono... 
Hoce li neko (ako zna) da navede neki konkretan "genijalan" potez Vrhovnog?
Bez da tu genijalnost nisu platile hiljade svojim zivotima.
Kao na primjeru Sremskog fronta kada je bez ikakve potrebe izginulo sto dvadeset hiljada najboljih sinova i kceri nasih naroda (necemo ulaziti u procente, to nije ni tema). I to sve zbog toga sto je (gore navedeni) Koca (plus Velebit i Djilas) imao tajni sporazum sa Vermahtom.

Poplako druže Pero.

Mi na Sutjesci a ti vec na Sremskom frontu.

Ratovalo se pet godina.

Nisu odmah krenuli u oslobođenje.

Što se tiče Sutjeske tu je Tita Koča upozorio da neprijatelj sprema ofenzivu ali je Tito cekao englesku misiju i tako kasnio u proboj sa svojom snagama. Radilo se o par dana, ali je obruč vec bio zatvoren i placen tisućama života uz minimalne neprijateljske gubitke.

Tito kao lukav komandant se znao i umio okružiti sposobnom ljudima, a to je već pola od uspjeha. Za onu drugu polovicu će skrbit pametni i sposobni.

VBČ (citat):

Ipak neosporiva je njegova uloga u proboju na Sutjesci što je omogućilo izvlačenje glavnine snaga.

Od oko 18000 boraca, izzvuklo se oko 5000 hiljada, bitno je samo da ceo stab izadje neokrnjen, zato su ga morali hitno skloniti od Crnogorskih boraca jer je njih naj vise izginulo a znali su ko ih je uvukao u klopku..

pera84 (citat):

Ovdje sve nesto obilazimo ko kisa oko Kragujevca.
Te nadaren, te intrigantan, te lukav, te ovo te ono... 
Hoce li neko (ako zna) da navede neki konkretan "genijalan" potez Vrhovnog?
Bez da tu genijalnost nisu platile hiljade svojim zivotima.
Kao na primjeru Sremskog fronta kada je bez ikakve potrebe izginulo sto dvadeset hiljada najboljih sinova i kceri nasih naroda (necemo ulaziti u procente, to nije ni tema). I to sve zbog toga sto je (gore navedeni) Koca (plus Velebit i Djilas) imao tajni sporazum sa Vermahtom.

Svi njegovi politicki potezi bili su genijalni, bratija oko njega je odradjivala ostalo....

Koča je djelovao samostalno jer nije imao vezu s glavnom komandom. Mogao je ili čekati ili djelovati. Kako se obruč sve više stezao, svako čekanje je bilo ravno samouništenju.

Doktor Živago (citat):

Poplako druže Pero.

Mi na Sutjesci a ti vec na Sremskom frontu.

Ratovalo se pet godina.

Nisu odmah krenuli u oslobođenje.

A izvini, jadan! 
Nisam znao da treba da pocnem sa malo manje genijalnim pa postepeno prema briljantnim potezima.

Upravo tako. Od jadnijih prema vrhunskim herojstvima/ genijalnostima.

Mnogi povjesničari spominju da je na Sutjesci poginulo vise od 7500 boraca od kojih je pola bilo Dalmatinaca.
Druga dalmatinska brigada je imala 800 poginulih boraca.
Po meni je to bio jedan od tezih poraza NOVJ, a Neretva je bila pobjeda jer su do nogu porazili četnike.

U odnosu na Sremski front i njegov proboj smatram da je brojka od oko 120.000 poginulih na strani osloboditelja prevelika brojka, ali ni nekih malo manje od 15.000 poginulih boraca nije do kraja zatvoren iznos.

I dan danas se vode polemike oko stvarnog broja poginulih, no moja je pretpostavka da ih je bio između 30.000 i 80.000 i to najviše srpske omladine ugl. prisilno regrutirane u starosti od 18 do 31 godine, bez ikakve ili samo osnovne obuke u trajanju do 10 dana, vrlo slabo naoružane i pripremljene.

Slažem se sa prof. Dimitrijevićem koji je rekao da su Titovi partizani ušli u Srbiju kao obrambena vojska nenavikla na frontalno ratovanje kao što je bilo u Srijemu.

Te golobrade mladiće su mobilizirali krajem 1944 i poč.1945. i tu je Tito pogriješio odbijajući na neki način rusku pomoć koju mu je ponudio maršal Tolbuhin, pokašavajući dokazati da je jugoslavenski partizan bolji od ruskog borca ili barem izjednačen.

Što se tiče Perinog navoda o paktu koju je potpisao Vermacht sa Kočom i Velebitom, odn. Đilasom, o tome sad prvi put čujem, odn. nisam naišao na spominjanje teksta tog ugovora ili vidio njegov sadržaj.

Baš ću pokušati pronaći ima li šta o tome, jer sam imao nekad u prilici vidjeti Đilasove i Velebitove memoare.

Ako su nešto i radili tog tipa, onda su to činili po naređenju Vrh. komandanta a nikako na svoju ruku.

Ako je to istina, onda je to ravno izdaji.