FORUM БИВШИХ PRIPADNIKA НЕКАДАШЊЕ JNA 22.12.1941 - 18.07.1991
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
FORUM БИВШИХ PRIPADNIKA НЕКАДАШЊЕ JNA 22.12.1941 - 18.07.1991
Sva(t)ko ima pravo na sjećanja - Свако има право на сећања - Vsak ima pravico na spomine - Секој има право на сеќавање - Gjith kush ka të drejt për kujtime - Mindenkinek joga van az emlekeihez - Everyone has the right to memories
Izraz "košta kao svetog Petra kajgana" koji označava da nas je nešto skupo koštalo ili da smo ga platili više nego inače ima nekoliko tumačenja o nastanku. Prema glavnom tumačenju, Petra je zaista skupo koštala kajgana, a ovu priču je Jovan Jovanović Zmaj pretočio u stihove. Pročitajte još: Šta se dogodi kada seljaku proradi inat? Reakcije stanovnika elitnog naselja će vas iznenaditi! (VIDEO)
Skupa kajgana svetog Petra
U pesmi pod naslovom Skupa kajgana svetog Petra govori se o tome kako su Isus Hristos i apostol Petar išli po svetu da kušaju ljude. Uz to, „Hristos kuša još i Petra svog”. Jedne večeri prespavali su u kolibi siromašne udovice Rajke, koja je imala nejake dece. Ona ih lepo dočeka i ponusi im kajganu za večeru. Hristos to odbije i ode na slamu da spava, upozorivši Petra: „Ne založi večerice njene, večerice deci zgotovljene”. Petar kome je bilo dosta gladovanja, ne posluša Isusa, dohvati se kajgane, ali se ona u istom času okameni tako da je nije mogao jesti. Nakon toga Isus mu je dao zadatak da ostane u Rajkinoj kući i obezbedi deci hranu. Tako da je petar danima prosio po kućama ne bi li obezbedio hranu za decu.
Kad se Isus vrati i upita: „Je l’ sve dobro, pa da te opraštam?”, Petar mu, satrven i izmožden, odgovori: „Sve je dobro, milom tebi hvala! Al’ kajgana skupo me je stala.”
Druga verzija
Prema ovoj verziji, Petar i Isus su prenoćili u kući nekog domaćina. Petar je gladan odlučio da, bez pitanja, spremi sebi kajganu. Domaćin ga je nakon toga dobro prebio i zbog toga se može tumačiti da je i ova kajgana bila skupa.
Izraz preuzet od Grka
Postoji i teorija po kojoj je taj izraz preuzet od Grka, koji imaju sličnu izreku, samo spominju svetog Đorđa. Legenda kaže da je jedan dečak Svetom Đorđu napravio kajganu i odneo mu u crkvu. Međutim, naišla su četiri trgovca. Videli su kajganu i pojeli je. Sveti Đorđe im potom nije dozvolio da izađu iz hrama dok svaki od njih nije platio - skupo ih je koštala.
_________________ In medias (t)res...
Doktor Živago voli ovaj upis
Doktor Živago Pukovnik
VZ VZ PV BROJ POSTOVA: : 13028 ČLAN OD: : 2020-07-15 DOB : 57 Vinkovci
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Thu Jul 22, 2021 11:44 pm
Vidiš druže Gorane, nikad mi nije palo na pamet da se uopće zapitam za tu uzrečicu, a ovo što si stavio, nisam znao. Svaka čast!!
goran9030 voli ovaj upis
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Mon Jul 26, 2021 9:33 pm
Najveću svjetsku pukotinu u permafrostu zovu vrata pakla. O čemu je točno riječ, kako je nastala i predstavlja li za ikoga prijetnju? [You must be registered and logged in to see this image.] Batagajski krater u JakutijiYoutube/screenshot
Batagajski krater u sibirskoj Jakutiji ne samo da je najveća pukotina u permafrostu na svijetu, nego i ne prestaje rasti. Ono što je počelo kao mala dolina ubrzo je preraslo u nešto što mještani danas zovu vratima pakla. Dalo bi se pretpostaviti kako iza tog nadimka stoje kakva drevna vjerovanja – ali ova pukotina datira tek iz prve polovice prošloga stoljeća, a ni njezino porijeklo nije misterij. Krajem tridesetih godina u blizini rijeke Batagaj vršila se eksploatacija olova, a šezdesetih godina tlo je uleglo zbog prevelike sječe šuma. Prema riječima državnog inspektora, ulegnuće se svake godine proširi za 10 do 15 metara. Stručnjaci objašnjavaju kako je to spor proces i naglašavaju da nema mjesta za brigu. - Ova prirodna pojava ni na koji način ne predstavlja prijetnju za naš planet. Najveća stvarna prijetnja je to da možeš pasti i slomiti nogu, rekao je Aleksej Lupačov iz Instituta za proučavanje tla Ruske akademije znanosti za portal Russia Beyond. Širenju pukotine pogoduju ljetne vrućine koje ubrzavaju otapanje zaleđenog tla, ali zimske temperature padaju i do 50 stupnjeva ispod nule, zbog čega su vrata podzemnog svijeta okovana ledom. U ovom trenutku veličina kratera dostiže približno kilometar u dužinu, 800 metara u širinu i 100 u dubinu. Batagajski je krater zanimljivo odredište za znanstvenike iz cijeloga svijeta – zbog otapanja leda razotkriveni su stariji slojevi tla, na osnovu kojih se mogu istražiti biološke i klimatske karakteristike planeta. Najstariji sloj kojem se može pristupiti star je 600 do 650 tisuća godina, a na dnu kratera nalaze se ostaci mamuta, bizona i drugih drevnih životinja.
_________________ In medias (t)res...
Doktor Živago voli ovaj upis
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Mon Jul 26, 2021 9:42 pm
Мистерија на падини поред Дрине
Завршен део истраживања на археолошком локалитету „Орловине” у Малом Зворнику
[You must be registered and logged in to see this image.] Остаци базилике из шестог века (Фото Завод за заштиту споменика културе Ваљево) Ваљево, Мали Зворник - Добро очувани остаци византијске базилике, огромне тробродне цркве, површине око 800 квадратних метара, која потиче вероватно из шестог века, испливали су након истраживања која су последњих година, нарочито ове, интензивирана на археолошком локалитету „Орловине” у Малом Зворнику. Та величанствена грађевина је међутим само „кап у мору” локалитета површине преко 40 хектара на падини у непосредној близини хидроелектране на Дрини. Све указује да је реч о утврђеном насељу са комплетном инфраструктуром, могућем административном центру и епископском седишту. Археолошки посматрано, то је један од највећих касноантичких, односно рановизантијских локалитета на територији Србије, за сада потпуно мистериозан, јер о њему не постоје никакви документи нити се помиње у било каквим историјским изворима... Овај увод у причу за „Политику” прави Радивоје Арсић, археолог Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву, који је територијално надлежан за подручје Малог Зворника. Ваљевски археолози, заједно са колегама из Чачка, придружили су се истраживањима која је на овој локацији пре пет-шест година започео професор Дејан Радичевић са београдског Филозофског факултета, Одсек археологија. Досадашње истраживање, предстојећу конзервацију и припрему локалитета за туристичку презентацију финансира општина Мали Зворник.
Хришћански гроб Као посебну занимљивост археолог Радивоје Арсић наводи да на локалитету цркве у Орловинама, која датира из шестог века, постоји један гроб где је сахрана обављена у осмом или деветом веку, у којем почива особа дечјег узраста сахрањена на хришћански начин. На себи је имала накит, што указује на властелинско порекло, припадност вишем слоју. Према Арсићевим речима, то доказује да је вероватно већ у то време постојао део становништва везан за хришћанство, људи словенског порекла који нису могли да обнове цркву, али су били свесни њеног религијског значаја и зато су дете ту сахранили...
‒ Добрим делом је истражена црква која је јако добро очувана. Посебно је занимљив олтарски део са седиштима за свештенство и епископа, што указује на значај овог објекта. Около се налази више објеката од којих су неки спратни, али су урушени. Још не знамо чему су служили, претпостављамо да је један од њих био епископски двор, јер је везан директно за цркву. У близини су и остаци велике цистерне за воду која је снабдевала део насеља или цело насеље. Сачуван је и део канала за воду који пролази кроз цркву и вероватно је водио до крстионице ‒ наводи Радивоје Арсић. Према његовим речима, посебна атракција овог истраженог дела археолошког локалитета јесу гробнице које су биле саставни део пројекта цркве, јер су сазидане испод црквеног пода. Откривене су вероватно због тога што су опљачкане, јер су пљачкаши пробили под и дошли до једне гробнице, па су тако и археолози, вековима касније, практично трагом лопова, открили нешто ново... ‒ Постоји могућност и да овде нису били пљачкаши у питању већ да су Ромеји, тадашњи становници насеља, под најездом Авара, напуштајући ову локацију отворили гробнице и из њих понели све што је било од религијске важности. Могуће је и да су ексхумирали црквене великодостојнике који су ту били сахрањени ‒ каже Арсић, додајући да је тешко временски лоцирати ове догађаје, али да је вероватно да је крајем шестог века црква запаљена... Постоји могућност да је читава локација једно време припадала провинцији Далмација, која дуго није улазила у састав Источног царства, него је ту пролазила граница, да би тек касније била прикључена том царству, указује он. ‒ Значај овог локалитета је огроман, јер је био потпуно непознат, а очигледно је имао важну улогу. Ми смо до сада овде истраживали трагове из шестог века и из каснијих периода, из рано средњовековне српске државе, што је такође врло битно, јер тога има јако мало истраженог. Ово је национално значајан локалитет везан за поменути период ‒ истиче ваљевски археолог.
_________________ In medias (t)res...
Doktor Živago voli ovaj upis
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Tue Aug 03, 2021 8:48 am
Prije i poslije: Katedrala sv. Vasilija Blaženog prije 100 godina i danas
[You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej Najprepoznatljivija crkva u Moskvi podignuta je prije više od 400 godina i za to je vrijeme više puta pretrpjela izmjene. Pogledajte fotografije iz 20-ih godina prošlog stoljeća i usporedite ih sa suvremenim prizorima. Katedrala Vasilija Blaženog podignuta je 1555.-1561., tako da 2021. puni 460 godina. [You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej
Izgradnju katedrale naredio je Ivan Grozni u čast osvajanja Kazanjskog Carstva i prisajedinjenja Kazanja Moskovskoj Državi. To se dogodilo dan poslije važnog pravoslavnog praznika Pokrova Presvete Bogorodice, kojem je katedrala i posvećena. [You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej; Sergey Stepykin (CC BY-SA 3.0) U cijelom je svijetu ova građevina poznata kao katedrala Vasilija Blaženog, premda je njezin službeni naziv zapravo crkva Pokrova Presvete Bogorodice na Rovu ili Pokrovska crkva. [You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej
Poseban dio crkve sa sporednim oltarom, posvećen jurodivom Vasiliju Blaženom, dozidan je kasnije. Samo je taj dio crkve imao grijanje i u njemu su se službe održavale svakog dana, pa je po njemu čitava crkva ponijela ime. [You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej
Čitava katedrala ima ukupno 11 oltara, odnosno 11 samostalnih crkava sa svojim ikonostasima. Katedrala ima i 11 kupola: devet se nalazi iznad deset posebnih crkava, dvije nad crkvom Vasilija Blaženog, a jedna nad zvonikom. [You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej
Prema najpoznatijoj verziji, graditelji katedrale bili su izvjesni Barma i Postnik. Ivan Grozni je, prema legendi, kasnije naredio da se oni oslijepe kako nikada ne bi sagradili ništa ljepše. [You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej
Katedrala je nekoliko puta gorjela i u 17.-18. stoljeću nekoliko je puta mijenjala izgled. Katedrala je preuređivana, dozidane su joj preprate, trijem i sporedni oltari. Čak se i krov mijenjao. Na primjer, na starim gravurama prikazana je crkva s jednom visokom kupolom u obliku šatora koja je kasnije izgubljena. [You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej
Tijekom antireligijske kampanje u SSSR-u katedrala je čudom preživjela, premda je sovjetska vlast planirala i nju srušiti. Ali najugledniji arhitekti i povijesničari izborili su se da se crkva sačuva, s tim što je pretvorena u povijesno-arhitektonski muzej. [You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej
A kako stanovnici Sovjetskog Saveza ne bi zaboravili da crkva više nema raniju funkciju, postav je bio posvećena temi: religija je zlo. Na primjer, u sovjetsko doba iznad vrata je stajao citat Karla Marxa: "Ukidanje religije kao iluzorne sreće naroda neophodan je uvjet njegove istinske sreće." [You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej
U sovjetsko doba katedrala je ozbiljno restaurirana i planirano je da joj se vrati izvorni izgled. Zbog toga su skinuti slojevi boje i otkrivene cigle i elementi dekora od bijelog kamena. Pritom su mnoge stare freske zauvijek izgubljene. [You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej
Danas se u katedrali Vasilija Blaženog održavaju bogoslužja, no ona je i dalje podružnica Povijesnog muzeja i u njoj se redovno priređuju obilasci s vodičem. Jedan od glavnih simbola Moskve također je objekt Svjetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO-a. [You must be registered and logged in to see this image.] Press photo/Državni povijesni muzej Izložba "Vrijeme promjena. Pokrovska crkva od 1920-ih do 1930-ih" bit će održana u Povijesnom muzeju od 28. srpnja 2021. do 24. siječnja 2022. godine.
_________________ In medias (t)res...
Doktor Živago voli ovaj upis
Doktor Živago Pukovnik
VZ VZ PV BROJ POSTOVA: : 13028 ČLAN OD: : 2020-07-15 DOB : 57 Vinkovci
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Tue Aug 03, 2021 11:09 am
Jedna meni od najljepših crkava na svijetu i rekao bih zaštitni i prepoznatljiv znak Moskve!
goran9030 voli ovaj upis
Zoran I Poručnik
NA VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 2838 ČLAN OD: : 2015-01-02 Izola
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Fri Aug 06, 2021 5:16 am
ZLATA TORTA
Na dražbi 40 let star kos torte s poroke princese Diane
V dražbeni hiši pričakujejo, da bodo za najdražjo neužitno torto iztržili od 250€ do 420€.
Angleška dražbena hiša Dominic Winter Auctioneers bo na dražbi ponudila kos poročne torte, ki so jo stregli na poroki princa Charlesa in princese Diane leta 1981. Ocenjujejo, da bi lahko zanj iztržili med 250 € in 420 €.
Gre za kos ene izmed 23 tort, ki so jih pred 40 leti ponudili na kraljevi poroki. Po mnenju predstavnika dražbene hiše je okoli 800 gramov težek kos, ki ga bodo ponudili na dražbi, verjetno del ene od tort, ki jih je dobilo osebje, saj je pripadal Moyri Smith, uslužbenki matere kraljice Elizabete II.
40 let staro rezino, ki je bila shranjena v plastični foliji, je družina Smith leta 2008 prodala dražbeni hiši Dominic Winter Auctioneers. "Kos torte je videti popolnoma enako kot takrat, ko je bil prvič prodan," je dejal dražbenik in dodal: "Kljub temu pa odsvetujemo, da bi ga kdo pojedel." Na dražbi bodo na voljo tudi tiskani slovesni programi s poroke, ki si jo je po vsem svetu ogledalo več kot 700 milijonov ljudi.
Sinova princese Diane, princa William in Harry, sta se pred le nekaj meseci odločila, da bosta materino poročno obleko posodila za javno razstavo v Kensingtonski palači, na dražbi pa so za 60 tisoč evrov pred kratkim prodali avtomobil, ki ga je princ Charles podaril princesi Diani kot zaročno darilo. [You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this image.] Poroka princese Diane in princa Charlesa [You must be registered and logged in to see this image.] Dobro vidni Kraljevi znak na torti [You must be registered and logged in to see this image.] Kos neužitne torte s poroke je pripadal Moyri Smith, uslužbenki matere kraljice Elizabete II. [You must be registered and logged in to see this image.] Vabilo na poroko 29.julija 1981 ob 11:00
Zoran I: komentar modifikovan dana: Fri Aug 06, 2021 6:11 am; prepravljeno ukupno 1 puta
Doktor Živago voli ovaj upis
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Fri Aug 06, 2021 6:05 am
Hmmm, za toliku lovu kupiti tortu, a ne smjeti je pojesti... Siguran sam da neću sudjelovati u aukciji
_________________ In medias (t)res...
Doktor Živago voli ovaj upis
Sloba1 Podpukovnik
PM VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 6762 ČLAN OD: : 2014-12-20 DOB : 61 Petrovaradin
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Fri Aug 06, 2021 5:55 pm
Pronašao u starom herbarijumu i to rukopis moje majke... Ko zna od kada je, ali sigurno negde iz 70-tih godina prošlog veka, kada sam išao u osnovnu školu a herbarijumi bili aktuelni.
PORUCNIK, Zoran I and Doktor Živago vole ovaj upis
Zoran I Poručnik
NA VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 2838 ČLAN OD: : 2015-01-02 Izola
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Sun Aug 08, 2021 7:26 am
RED BULL RB14
Dirkalnik Formula 1 - Red Bull RB14 s katerim je Max Verstappen dosegel 11 uvrstitev na stopničke ter dve zmagi v Avstriji in Meksiku v sezoni 2018 so videli na tovornjaku CarNext širom po Nizozemski. Dirkalnik je bil na store e-commerce di Breukelen in prispel v Max Verstappen Shop v Batavia Stad Fashion Outlet v Lelystad.
[You must be registered and logged in to see this image.] Max Verstappen je dosegel 11 uvrstitev na stopničke ter 2 zmagi v letu 2018 [You must be registered and logged in to see this image.] Red Bull RB14 so pripeljali pred CarNext [You must be registered and logged in to see this image.] Red Bull RB14 Shop v Batavia Stad Fashion Outlet v Lelystad [You must be registered and logged in to see this image.] Red Bull RB14 končno pri Maxu Verstappnu na Nizozemskem
Red Bull RB14 iz leta 2018 je prispel na Nizozemsko
Red Bull RB14 je prispel na Nizozemsko
Doktor Živago voli ovaj upis
Sloba1 Podpukovnik
PM VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 6762 ČLAN OD: : 2014-12-20 DOB : 61 Petrovaradin
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Mon Aug 09, 2021 9:41 pm
NA VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 2838 ČLAN OD: : 2015-01-02 Izola
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Wed Aug 11, 2021 8:36 pm
SIRACUSA 48,8° C
Temperaturni rekord v Siracusi, ko je termometer pokazal 48,8° C
V mestu Siracusa na Siciliji, točneje Floridia, je bil registriran toplotni rekord, ko so malo po poldnevu termometri pokazali in dosegli še nikoli viden rekord v Evropi 48,8° C, kar je tri desetinke višje, kot prejšnji rekord iz leta 1999 v mestu Catenanuova v provinci Enna, ko je bila dosežena temperatura 48,5° C
Vrhunec vročinskega vala bo v petek s 15 rdeče označenimi mesti, kar je najvišja stopnja tveganja za zdravje zaradi vročine, ki jo navaja bilten italijanskega ministrstva za zdravje. 15 mestnih središč bo: Bari, Bologna, Bolzano, Brescia, Cagliari, Campobasso, Firence, Frosinone, Latina, Palermo, Perugia, Rieti, Rim, Trst in Viterbo. Ministrstvo poudarja tveganje za zdravje vseh in ne le najbolj ranljivih. [You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this image.] V mestu Floridia je bila dosežena najvišje izmerjena temperatura 48,8° C
goran9030 voli ovaj upis
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Sat Aug 14, 2021 2:18 am
Arheolozi u Turskoj pronašli ostatke trojanskog konja?
Arheolozi koji vrše iskopavanja u Turskoj, na mestu istorijskog grada Troje na brdima Hisarlika, otkrili su veliku drvenu konstrukciju za koju veruju da su ostaci legendarnog trojanskog konja
Iskopavanja su otkrila ostatke desetine jelovih dasaka i greda dužine do 15 metara koji su sastavljeni u neobičnom obliku, što je navelo stručnjake da posumnjaju da pripadaju Trojanskom konju, prenosi "Grik reporter". Većina naučnika smatra da je trojanski konj mitska građevina i obično se povezuje sa Homerovim epovima "Ilijada" i "Odiseja".
Priča o Trojanskom konju odnosi se na sam kraju rata, kao deo strategije da se zauzme Troja i potpuno pobedi u sukobu, a priču o njemu najistaknutije prikazuje Vergilije u "Eneidi", tekstu iz vremena Avgustove vladavine u Rimu.
Istoričari sugerišu da je antički pisac koristio sliku konja kao analogiju za ratnu mašinu, ili čak možda za prirodnu katastrofu. Pronađena struktura odgovara opisu Vergilija, Avgusta i Kvinta iz Smirne, tako su arheolozi počeli da veruju da ovo otkriće zaista jesu ostaci lukave strategije koji su Grci koristili za osvajanje drevne Troje.
Još jedno otkriće koje potkrepljuje tvrdnje arheologa je oštećena bronzana ploča sa natpisom „Za povratak kući, Grci posvećuju ovu ponudu Atini“, koja je pronađena na lokalitetu, a i Kvint iz Smirne se poziva na određenu ploču u svojoj epskoj pesmi „Posle Homera“. Dvoje arheologa koji vode iskopavanja, profesori Univerziteta u Bostonu, Kristin Moris i Kris Vilson, kažu da su u velikoj meri uvereni da je ova struktura zaista povezana sa legendarnim konjem i da su svi dosadašnji testovi samo potvrdili njihovu teoriju.
- Svi testovi datiranja ugljenika i druge analize sugerišu da drveni komadi i drugi artefakti potiču iz 12. ili 11. veka pre nove ere, što se podudara sa datumima koje su mnogi drevni istoričari, poput Eratostena ili Prokla, naveli za period Trojanskog rata - kaže profesorka Moris.
Ona je naglasila da ne želi da zvuči previše samouvereno, ali da je prilično sigurna da se radi o otkriću delova Trojanskog konja jer se i drugi dokazi poput njihovog sastava podudaraju sa opisima iz mnogih izvora.
_________________ In medias (t)res...
Doktor Živago voli ovaj upis
Zoran I Poručnik
NA VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 2838 ČLAN OD: : 2015-01-02 Izola
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Mon Aug 16, 2021 6:08 am
McLAREN F1 za 17.300.000 €
Na dražbi Gooding&Co.v Kaliforniji jim je uspelo enega izmed originalnih mclarnov F1 prodati za več kot 20.400.000 $.
Ta McLaren F1 iz leta 1995 nosi oznako šasije 029, edini med izdelanimi pa je imel to različico rjave barve. Na dražbi v Pebble Beachu v Kaliforniji so ga prodali za vrtoglavih 20,4 milijona dolarjev (17,3 milijona evrov). Pred dražbo so zanj sicer napovedali prodajno ceno več kot 15 milijonov dolarjev. Do zdaj so povsem serijski original pred štirimi leti prodali za največ 15,6 milijona dolarjev.
Prevoženih le 390 kilometrov
Omenjeni mclaren F1 je imel dolgo v lasti japonski zbiratelj. Avtomobil ima še vedno nameščene originalne Goodyearove pnevmatike eagle F1, prevoženih pa vsega 390 kilometrov.
McLaren je sicer med letoma 1992 in 1998 izdelal 106 primerkov superšportnika F1. Avtomobil je poganjal 6,1-litrski motor V12 z močjo 461 kW in 650Nm navora. Moč se je na zadnji kolesi prenašala prek šeststopenjskega ročnega menjalnika. Masa praznega avtomobila je znašala le 1.240 kilogramov. Mclaren F1 je do danes še vedno najhitrejši serijski avtomobil z atmosferskim motorjem. Dosegel je namreč lahko hitrost kar 386 km/h.
[You must be registered and logged in to see this image.] McLAREN F1 je še vedno najhitrejši serijski avtomobil z atmosferskim motorjem [You must be registered and logged in to see this image.] McLAREN F1 ima št.šasije 029 in prevoženih le 390 kilometrov [You must be registered and logged in to see this image.] McLAREN F1 je na dražbi Gooding&Co.dosegel ceno 17.300.000 € [You must be registered and logged in to see this image.] Med leti 1992 in 1998 so izdelali le 106 primerkov superšportnika McLAREN F1
Doktor Živago voli ovaj upis
Zoran I Poručnik
NA VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 2838 ČLAN OD: : 2015-01-02 Izola
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Wed Aug 18, 2021 1:02 am
ZAŠČITA ALI SAVNA
Plaže so polne turistov, tako tujih kot domačih, zato lahko redno vidite nenavadne prizore, ki nasmejejo internet. Na Facebook strani Dnevna doza prosječnog se je pojavila fotografija moškega, ki se sonči na plaži v Dalmaciji, prekrit s polivinil folijo. Česa vse se ne spomnijo ljudje!
[You must be registered and logged in to see this image.] Na plaži si je umislil moderno in zastonj savno
goran9030 voli ovaj upis
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Wed Aug 18, 2021 8:19 am
Zorane, zaista mi nije jasno kako ne shvaćaš ovog izumitelja??? Pa čovjek je slušao vremensku prognozu u kojoj najavljuju pogoršanje vremena i grmljavinske pljuskove na Jadranu. Ovim najlonom se osigurao da ne pokisne do gole kože ako zaista naglo pljusne... Uz to, vidiš kako je onim žutim vrećama osigurao odjeću da se ne smoči od kiše? Osim toga, dok se sunča najlon sprečava da vlaga napusti njegovo tijelo i najbližu okolicu. Samim time neće dehidrirati. Mene najviše brine to što mu je flašica prazna, a možda je baš u njoj još jutros bilo dobre rakije. Sokovi se i tako ne nose na plažu. Dođu tuđa djeca pa ih popiju.
_________________ In medias (t)res...
Sloba1 Podpukovnik
PM VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 6762 ČLAN OD: : 2014-12-20 DOB : 61 Petrovaradin
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Wed Aug 18, 2021 10:07 pm
19.08. 295. p.n.e.
Rimski konzul Kvint Fabije Maksimus uveo visoke novčane kazne za preljubnice u Rimu.
_________________ Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda. porucnik ness
goran9030 voli ovaj upis
Doktor Živago Pukovnik
VZ VZ PV BROJ POSTOVA: : 13028 ČLAN OD: : 2020-07-15 DOB : 57 Vinkovci
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Sun Aug 22, 2021 12:54 am
To moze biti samo kod Vas...bravo
PORUCNIK Pukovnik
NA VZ VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 10461 ČLAN OD: : 2014-08-01 DOB : 62 Bijelo Polje
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Sun Aug 22, 2021 9:03 am
Ma sigurno bih pobijedio u lenjčarenju, ali me godinama mrzilo da se prijavim. Poslije bi trebalo još da odem do taamo pa da radim isto što i ovdje za samo 300€
_________________ Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda. porucnik ness
goran9030 and Doktor Živago vole ovaj upis
Doktor Živago Pukovnik
VZ VZ PV BROJ POSTOVA: : 13028 ČLAN OD: : 2020-07-15 DOB : 57 Vinkovci
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Sun Aug 22, 2021 10:53 am
Ne bih bas rekao da je tako..kad vidim onaj tvoj plastenik..ovce..janjce. Ali kažu da je važno sudjelovati!!
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Sun Aug 22, 2021 2:59 pm
PORUCNIK (citat):
tradicija
Počelo takmičenje u ležanju u Crnoj Gori: Osam učesnika u borbi za 300 eura
Jedan moj prijatelj bi se rado pridružio. Zanima ga šta se dešava kada se hladovina pomakne? Ima li neka ekipa koja prenosi takmičare? I još jedno: jesu li ovo na slici kvalifikacije ili finale? Mene ne zanima, ali pitam za njega.
_________________ In medias (t)res...
Doktor Živago voli ovaj upis
PORUCNIK Pukovnik
NA VZ VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 10461 ČLAN OD: : 2014-08-01 DOB : 62 Bijelo Polje
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Mon Aug 23, 2021 12:03 am
Doktor Živago (citat):
Ne bih bas rekao da je tako..kad vidim onaj tvoj plastenik..ovce..janjce. Ali kažu da je važno sudjelovati!!
To je ono kad nisam sasvim dobro
_________________ Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda. porucnik ness
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Mon Aug 23, 2021 12:37 am
Nikad pronađeni: Svjetioničari s ovog otoka nestali u istoj noći... Expressnedjelja, 22.8.2021. u 7:37
Svi su satovi bili zaustavljeni, kreveti spremljeni, a nedostajala su i dva od tri impregnirana kaputa koje bi nosili u zimskim mjesecima. Velika potraga nije dala rezultata - kao da su isparili... Škotski Hebridi su krševiti arhipelag omotan maglom, a nazubljene stijene izbijaju iz Sjevernog mora poput očnjaka nekog vodenog Levijatana. No, u vedrih dana voda postaje plava, a otoci, osvijetljeni sunčevom svjetlošću, izgledaju idilično. 26. prosinca 1900. bio je jedan takav dan, prema svjedočanstvu kapetana Jamesa Harveyja, koji je poslan na otoke Flannan kako bi dostavio potrepštine trojici svjetioničara na otoku Eilean Mor. No, unatoč lijepom vremenu, Harvey je imao predosjećaj da nešto nije u redu. Približavao se obali sa zamjenskim svjetioničarem Jamesom Mooreom, koji je kasnio šest dana zbog lošeg vremena. Kad su se približili obali vidjeli su da zastava nije podignuta, nitko ih nije nestrpljivo dočekao, kao što je to bio običaj. Potrubio je i dao svjetlosni signal, ali sve je ostalo bez odgovora. Kad je Moore zakoračio na obalu i ušao u svjetionik vidio je da kamin nije bio upaljen već danima. Ono na što su naišli ostat će misterij idućih stoljeća. Svi su satovi bili zaustavljeni, kreveti spremljeni, a nedostajala su i dva od tri impregnirana kaputa koje bi nosili u zimskim mjesecima. Opsežna potraga potvrdila je ono što je Moore posumnjao: sva trojica su nestala bez traga. James Ducat (43) Donald MacArthur (40) i Thomas Marshall (28) bili su jedni od prvih svjetioničara na Eilean Mor i, u vrijeme njihovog nestanka, jedini stanovnici otoka.
U sedmom stoljeću irski redovnik, sv. Flannan, sagradio je kapelicu na Eilean Moru, čije ruševine i danas ondje stoje. Međutim, ubrzo nakon posvećenja građevine, irski redovnik i njegovi sljedbenici pobjegli su s otoka tvrdeći da ih progone 'čarobna bića'. Priče o mitskoj rasi 'malih ljudi' o kojima su pričali mještani okolnih otoka i dalje su kružile. Pastiri koji su se brinuli samo za stalne stanovnike otočića, a to su bile ovce, smatrali su otok 'drugom zemljom' i nikad tamo nisu htjeli prenoćiti. No, unatoč takvom 'ugledu' otoka Eilean Mor, krajem 19. stoljeća škotski svjetioničarski odbor odlučio je izgraditi svjetionik na otoku. Svjetionik je dovršen 7. prosinca 1899., a nestanak se dogodio samo godinu dana kasnije. Još 15. prosinca 1900., dakle desetak dana prije no što su Moore i Harvey, stigli na svjetionik, s broda Cosmopolitan Line Steamers kapetan je javio da na svjetioniku Eilean Mor ne gori svjetlo. No, nitko nije proslijedio poruku svjetioničarskom odboru. [You must be registered and logged in to see this image.] Otok Eilean Mor | Foto: wikipedia
Ubrzo nakon Mooreovog strašnog otkrića o nestalim svjetioničarima, zapovjednik Upravnog odbora Northern Lighthousea [size=17]Robert Muirhead pokrenuo je istragu. Volonteri koji su pretraživali otok pronašli su da nedostaje kutija s konopima za sidrenje, iako je bila čvrsto uglavljena u pukotinu i dobro pričvršćena. 'Bilo je očito da ju je morala iščupati velika sila“, zapisali su, a prenosi portal Ozy. Ovaj prvi dokaz doveo je Muirheada do zaključka da su muškarci pokušali stabilizirati kutiju konopaca za privezivanje i da ih je povukao val. Ali nisu svi bili uvjereni u tu priču. Zašto nijedno tijelo nije bilo izbačeno na obalu? Zašto je jedan od muškaraca otišao bez kaputa usred silnog vjetra bez kojeg se nije moglo ni izaći? I kako bi tri iskusna pomorca baš tako odnio val? Desetljećima kasnije, priča je postala još bizarnija. U knjizi iz 1965. citirana je publikacija časopisa iz 1920-ih o završnim unosima dnevnika svjetioničara od 12. do 15. prosinca 1900. godine. Ovaj dokument, navodno, napisao je Thomas Marshall. Pisao je da je harala velika oluja, tako intenzivno da su se sva trojica bojala za svoje živote. McArthur je plakao i molio u kutu dok je Ducat, stariji čuvar, navodno sjedio u tišini i ošamućen. Posljednji unos glasi: »Oluja je završila. More mirno. Bog je iznad svih. " Sve to dovelo je do novih teorija – je li jedan ubio drugu dvojicu, pa onda sebe? Druge teorije gledaju na tajnovitu povijest Eilean Mor otoka i tu traže odgovore, tvrdeći da su muškarce odvela tzv. čarobna bića. Treći pak da su ih oteli vanzemaljci, četvrti vjeruju u gusarski napad, pa čudovište iz Loch Nessa… No, unatoč ezoteričnim pretpostavkama koje su se više od jednog stoljeća vrtjele oko nestanka svjetioničara, mnogi stručnjaci tvrde da nema misterije i nikada je nije bilo. Godine 2015., prirodoslovac John Love objavio je u svojoj knjizi ' Prirodna povijest svjetionika', da je nestanak lako objašnjiv i da je trojicu svjetioničara naprosto povukao val u ocean.[/size]
_________________ In medias (t)res...
Doktor Živago voli ovaj upis
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Mon Aug 23, 2021 2:38 am
Građani Rusije dobivaju po hektar zemlje na Arktiku
Rusi koji žive na arktičkom teritoriju od 1. kolovoza mogu besplatno dobiti "arktički" hektar jer su stupili na snagu odgovarajući amandmani na federalne zakone, što je priopćeno u Ministarstvu za razvoj ruskog Dalekog istoka i Arktika. "U Arktičkoj zoni Ruske Federacije besplatni hektar se može dobiti na teritoriju Murmanske oblasti, u Nenjeckom autonomnom okrugu i Jamalo-Nenjeckom autonomnom okrugu, a također u općinama Arhangelske oblasti, Republike Komi i Karelije", citira agencija RIA "Novosti" lipanjski ukaz predsjednika Rusije, Vladimira Putina.
U prvih pola godine važenja predsjedničkog ukaza zemlju će moći dobiti samo predstavnici nabrojanih regija, a dobijeno zemljište može biti iskorišteno u različite svrhe, kako poduzetničke tako i osobne.
Od 1. veljače 2022. godine pravo na vlastitu parcelu na arktičkom prostranstvu dobit će i drugi građani Rusije, između ostalih i sudionici državnog programa povratka sunarodnjaka koji žive izvan Rusije.
Rusima će biti stavljena na raspolaganje velika površina, ukupno oko 1,1 milijun hektara. Građani mogu izabratu parcelu pomoću portala "gektarvarktike.rf" i dobiti je po pojednostavljenoj proceduri za samo mjesec dana. Najširi je asortiman u Murmanskoj oblasti, gdje se procjenjuje da ima 767 hektara slobodne zemlje. Na drugom mjestu je Karelija s 339 hektara.
Osim toga, oni koji su dobili i iskoristili prvi "dalekoistočni" hektar zemlje, od 1. kolovoza mogu besplatno dobiti i drugi.
_________________ In medias (t)res...
Sloba1 and Doktor Živago vole ovaj upis
VBČ KONTRA ADMIRAL
SP FS JM BROJ POSTOVA: : 15050 ČLAN OD: : 2009-04-30
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Mon Aug 23, 2021 4:01 am
Ruski imperijalizam i kradja zemlje autohtonog naroda.
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Tue Aug 24, 2021 2:27 pm
Čestitam!!! Definitivno ovo ljepše izgleda nego podatak iz 2019 po kojem prosječni Etiopljanin pojede 7, a stanovnik Rwande 8 kg mesa. Prema podacima iz 2009. tabela za neke Europske zemlje je izgledala ovako: [You must be registered and logged in to see this image.] Valja pojasniti i da se ‘kilogram mesa po glavi stanovnika’ mjeri na način da se uzima cjelokupna potrošnja mesa. To uključuje ne samo kupljeno meso, nego sve meso neovisno o izvoru (domaće ili kupovne prerađevine) te neovisno o vrsti – od velikih tovnih životinja, divljači, konja, egzotičnih te malih životinja poput zečeva. Pomaci su poprilični.
_________________ In medias (t)res...
Sloba1 and Doktor Živago vole ovaj upis
Doktor Živago Pukovnik
VZ VZ PV BROJ POSTOVA: : 13028 ČLAN OD: : 2020-07-15 DOB : 57 Vinkovci
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Tue Aug 24, 2021 7:16 pm
Pitanje je druže Gorane, koliko mi u SLAVONIJI pojedemo meso godišnje per capita?
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Tue Aug 24, 2021 9:33 pm
Eh dragi moj druže Doktore, netko se sjetio u meso uvrstiti ribu i zečeve što mi ovdje obično jedemo za predjelo ili kad nismo gladni. Tako da pada u vodu naša geografska pripadnost. No u svakom slučaju te su se količine povećale u odnosu na one od prije 12 godina. Čak mislim da će ove godine još dodatno porasti s obzirom na to da je urod krumpira u Lici i Međimurju manji za oko 70% (a nije puno bolja situacija ni kod mene). Ako ne želimo postati "blitvari", morat ćemo se okrenuti - mesu.
_________________ In medias (t)res...
Doktor Živago voli ovaj upis
Doktor Živago Pukovnik
VZ VZ PV BROJ POSTOVA: : 13028 ČLAN OD: : 2020-07-15 DOB : 57 Vinkovci
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Wed Aug 25, 2021 2:13 am
Ako nema mesa,odmah me ubij, nemoj me mučit!!
jozl52 Stariji vodnik I klase
PV BROJ POSTOVA: : 788 ČLAN OD: : 2016-09-07 DOB : 72 kočevje
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Wed Aug 25, 2021 3:14 am
brez svinjine-krmaka ali ovce-janjeta, ta se pri nas dobi na zdravniški recept, kot mentadon, haha je vse sama tema - tama, mi je danes en novosadčan povedal kako se pravi, ko je to oboje na pladnju, sem pozabil, boste vi od "dole" vedeli kako se reče, se lepo sliši, še bolje je za v usta, kad se brada omasti...
Sloba1, goran9030 and Doktor Živago vole ovaj upis
Doktor Živago Pukovnik
VZ VZ PV BROJ POSTOVA: : 13028 ČLAN OD: : 2020-07-15 DOB : 57 Vinkovci
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Wed Aug 25, 2021 4:17 am
Upravo tako druze Jozi
pera84 Podpukovnik
NA JM JM JM BROJ POSTOVA: : 6178 ČLAN OD: : 2011-03-17 USA
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Wed Aug 25, 2021 4:24 am
Citat :
Ako ne želimo postati "blitvari", morat ćemo se okrenuti - mesu.
Podsjeca me na anegdotu iz (nadam se) zadnjeg rata. Sin, dezerter, pise ocu i majci iz Minhena, dragi mama i tata imate li sta jesti? Oni odgovaraju, sine, nama kad nestane hrane mi zakoljemo krme.
goran9030 and Doktor Živago vole ovaj upis
Sloba1 Podpukovnik
PM VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 6762 ČLAN OD: : 2014-12-20 DOB : 61 Petrovaradin
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Fri Aug 27, 2021 5:21 am
Iz Kongresne biblioteke SAD. 1890. Stiže pošta na Cetinje.
goran9030, Berač šparuga na utvrdama and Doktor Živago vole ovaj upis
Zoran I Poručnik
NA VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 2838 ČLAN OD: : 2015-01-02 Izola
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Fri Aug 27, 2021 5:58 am
KRILO ECLIPSE
Dolžina: 57 metrov Širina: 13 metrov Potnikov: 445 Leto izdelave: 2001 Hitrost: 43 vozlov Tip: HSC
Odlučili smo se brodom otići do Unija. Ovo je super prilika za cjelodnevni izlet na otok s obzirom da smo ondje bili već u 8 ujutro, a za nazad nas je brod pokupio tek navečer, oko 20 sati. Na ovakvim manjim otocima jedan dan je dovoljan da obiđete cijelo mjesto, a dosta vremena ima i za kupanje. Vožnja brodom je ugodna, ako sjedite do prozora možete cijelim putem uživati u panorami, kaže Kristina iz Pule
Brzi putnički brod "Krilo Eclipse" prije mjesec dana preuzeo je redovnu brodsku liniju iz Pule za Unije, Susak, Mali Lošinj, Ilovik, Silbu i Zadar, jedinu pomorsku liniju koja Pulu veže s ostatkom hrvatskog Jadrana. Mnogi Puljani, kao i strani i domaći gosti, koriste ovu liniju i za jednodnevne ili višednevne izlete do obližnjih otoka ili dalje put Zadra. Putnici koje smo zatekli na Riječkom gatu, po povratku "Krila Eclipse" u pulsku luku, iznosili su s broda i kufere i bicikle. Neki od njih kažu nam da su se odlučili radije za ovu vrst prijevoza, nego vožnju autobusom ili automobilom.
Za četiri i pol sata
Odlučili smo se brodom otići do Unija. Ovo je super prilika za cjelodnevni izlet na otok s obzirom da smo ondje bili već u 8 ujutro, a za nazad nas je brod pokupio tek navečer, oko 20 sati. Mislim da je na ovakvim manjim otocima jedan dan dovoljan da obiđete cijelo mjesto, a dosta vremena ima i za kupanje. Vožnja brodom je ugodna, ako sjedite do prozora možete cijelim putem uživati u panorami, kaže nam Puljanka Kristina.
Istim brodom se s otoka Suska vratila i peteročlana obitelj Kovačević koja često običava ploviti na ovoj liniji, posebice do Silbe i Malog Lošinja, gdje znaju provoditi cijeli godišnji odmor. Jako su zadovoljni jer vožnja ovim brodom traje kraće nego nekadašnjim "Bišovom", a dolazak i odlazak iz luka odvija se brže.
Prošli brod koji je obavljao prijevoz često se znao pokvariti, isplovio bi pa se vratio, ili ni ne bi isplovio. Nismo se osjećali baš sigurno, pa smo ga u posljednje vrijeme zaobilazili. Na svaki je otok lijepo otići, no Susak je zaista poseban i često mu se vraćamo. Izgledom čak podsjeća na Havaje. Pijesak je posvuda zbog čega smo i mi i djeca oduševljeni, ali tu su i uvale sa stijenama za one koji ne preferiraju pješčane plaže. Ipak, na Susku treba biti oprezan jer se nemaš gdje skloniti od sunca. Zato uvijek nosimo suncobran, jer oni koji se iznajmljuju na plažama uz ležaljke - dobro koštaju, kažu nam Kovačevići.
Iz tvrtke Kapetan Luka-Krilo, hrvatskog trajektnog prijevoznika koji je u vlasništvu Ivana Tomića iz Jesenica, saznajemo da se linija održava po prijašnjem rasporedu plovidbe, samo je putovanje kraće za jedan i pol sat. Brod je kapaciteta 440 putnika, a izgrađen je 2001. godine. Na brodu je bar, a osim spomenutih bicikala, mogu se prevoziti i kućni ljubimci.
Dnevno 700 putnika
Prosječno smo do sada na ovoj liniji u oba smjera imali oko 700 putnika. Cijene karata su jednake kao i prije, a ne određujemo ih mi, nego Agencija za obalni linijski pomorski promet, doznajemo od Luke Tomića iz tvrtke Kapetan Luka-Krilo.
Brod "Krilo Eclipse" do konca ovog tjedna vozi sve dane, s tim da u petak i nedjelju ne pristaju na Iloviku. Isplovljavaju iz Pule u 7 ujutro, a oko 11.30-11.45 su u Zadru koji je krajnja točka. Potom iz Zadra kreću u 16 sati, a na Riječki gat u Pulu dolaze u 20.30-20.45, ovisno o danu. Od ponedjeljka, 30. kolovoza, vozit će samo petkom i nedjeljom ali s pristajanjem u svim lukama na ruti, a od 4. listopada do konca godine samo petkom iz Pule i s povratkom iz Zadra u nedjelju. Karte je moguće kupiti online, na brodu ili u agenciji A-turizam Istra u Kandlerovoj ulici. Cijena prijevoza do otoka i nazad kreće se od 80 do 110 kuna, dok do najudaljenijeg Zadra košta 200 kuna. [You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this image.] Trimaran Krilo Eclipse
Trimaran Krilo Eclipse
Doktor Živago voli ovaj upis
Sloba1 Podpukovnik
PM VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 6762 ČLAN OD: : 2014-12-20 DOB : 61 Petrovaradin
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Sat Aug 28, 2021 9:18 pm
PM VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 6762 ČLAN OD: : 2014-12-20 DOB : 61 Petrovaradin
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Tue Aug 31, 2021 1:29 am
Stari Grci su verovali da žene imaju dve materice - jednu za dečake, a drugu za devojčice [You must be registered and logged in to see this image.]
Zoran I Poručnik
NA VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 2838 ČLAN OD: : 2015-01-02 Izola
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Tue Aug 31, 2021 10:53 am
FORMULA 1 x 3
Ob prireditevah minulega vikenda Minardi Day 2021 so se spet pojavile predelane "Triposto F.1" ekipe Squadra Corse Angelo Caffi, ki so vsem srečnim in ekskluzivnim gostom nudili edinstvene emocije. Le-ti so namreč na dirkališču Enzo in Dino Ferrari v Imoli, lahko preizkusili občutke Formule 1 z V10 Jordan, ki je ponujal močno prepoznaven zvok.
Bivša dirkača v Formuli 1 Alex Caffi in Nikola Larini sta vozila Formulo 1 s tremi sedeži ob nepozabni izkušnji, pri čemer je Alex Caffi po dirkališču odpeljal tudi ob dežju.
Prav v organizaciji tradicionalne prireditve Minardi Day 2021 se je pokazalo, kako sta brata Minardi pomagala v okviru programa, ki je bil rezerviran za Squadra Corse Angelo Caffi.
Prav izkušnje so odločilno pripomogle, da je vse teklo gladko, prav zaradi omejitev mest sodelujočih, saj je bil čas omejen, bodo pa s temi oblikami voženj nadaljevali tudi na drugih dogodkih, posebej predelane Formule 1 in sicer Jordan EJ-13 in Jordan_EJ14 iz leta 2003 in 2004. Ta sta bila opremljena z motorji V10 Judd z 3.500 ccm,približno 750 KM, karbonskimi zavorami ter gomami za dirko.
Prav to, da so opremili dirkalnike Formule 1 za vse tiste, ki si želijo takšnega edinstvenega poskusa, je potrebnega veliko truda in odlične organizacije, kar poudarja Benedetta Caffi Marelli, predsednica ekipe Squadra Corse Angelo Caffi in prav sodelovanje bivšega izkušenih dirkačev Formule 1 Alex Caffi in Nicola Larini je pripomogla k uspehu, kar je velika garancija ter velika dodana vrednost. Vedno pa presodimo z veliko pozornostjo vse prispele prošnje, tudi zaradi tega, ker je pomembna velika profesionalinost in občutek za dirkalnike, da ne bi pretiravali z njihovo uporabo.
Na Minardi Day Sodelujejo:
Cooper Maserati T51 leta 1959, Toro Rosso STR03 s katerim Sebastian Vettel zmaga prvo dirko leta 2008, Minardi PS04 -189 – M192 – M194 – PS04 Alboreto, Martini, Bruni, Baumgartner in Sala, Ferrari 312T – 126C4 – 312B2 – 312B3 – 643 telaio 128 – 639 telaio 106 – 412 T1 telaio 154, F93A od Alboreto, Alesi, Ickx e Merzario, Lauda, Regazzoni, Mansell in Berger, Williams FW14 (dirkač Riccardo Patrese) – FW08C – FW16 od Rosberg, Patrese, Senna, Hill e Coulthard, McLaren MP4/5 B e MP4/7 od Ayrton Senna in Berger, Tyrrell P36 od Scheckter in Depailler, Tecno F1 123/3 telaio 005, Wolf WR7 James Hunt, Theodore TR1, Fittipaldi F8 Keke Rosberg, la Ensing 177, l’Osella-Alfa Romeo, Arrows A11- A21 – A22 od Verstappen, De La Rosa in Cheever, March 761, Surtees F5000, l’ Osella Fondmetal FA 1M,Dallara-Consworth 190 od Pirro, De Cesaris in Morbidelli ter Lola-Alfa Romeo Indy leta 1990.
[You must be registered and logged in to see this image.] Predelana Formula 1 Jordan s tremi sedeži za edinstvene občutke vožnje [You must be registered and logged in to see this image.] Ekipa Squadra Corse Angelo Caffi je ponudila dva troseda predelane Formule 1 [You must be registered and logged in to see this image.] Nekdanji dirkač Formule 1 Alex Caffi je odpeljal na Dirkališču Enzo in Dino Ferrari v Imoli tudi v dežju [You must be registered and logged in to see this image.] Število srečnežev in sodelujočih je bilo omejeno [You must be registered and logged in to see this image.] V Imoli je nepogrešljiv tudi Ferrari [You must be registered and logged in to see this image.] Sodelovali so tudi drugi prototipi
Doktor Živago voli ovaj upis
Sloba1 Podpukovnik
PM VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 6762 ČLAN OD: : 2014-12-20 DOB : 61 Petrovaradin
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Thu Sep 02, 2021 1:53 am
Za jedan kilogram meda pčele moraju da slete na četiri miliona cvetova i da pređu put koji je četiri puta duži od Zemljinog obima[You must be registered and logged in to see this image.]
goran9030 and Doktor Živago vole ovaj upis
Brkakougar Podporučnik
PV BROJ POSTOVA: : 1557 ČLAN OD: : 2015-01-14
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Thu Sep 02, 2021 3:02 am
Kakav je to rad i pozrtvovanost....
Sloba1 voli ovaj upis
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Fri Sep 03, 2021 9:15 am
Princip je isti, sve su ostalo nijanse...
_________________ In medias (t)res...
Doktor Živago voli ovaj upis
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Mon Sep 06, 2021 2:03 am
Simbol regije kojemu je presudio čovjek: Tužna priča najusamljenijeg drveta na svijetu Bio je ovo zadnji pripadnik grupe drveća koja je nekad rasla u ovom dijelu pustinje. Njegovo korijenje uspjelo je doseći izvor vode udaljen 36 metara...
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] Svima su nam poznati prizori afričkog osamljenog drveća u savanama, usred ničega. No, nekako ipak podrazumijevamo da bismo, šećući malo dalje, pronašli novu vegetaciju. I bili bismo u pravu. Pa ipak, sve donedavno u Nigeru je postojalo drvo koje je postalo simbol regije: koliko je djelovalo usamljeno, toliko je bilo i čudesno s obzirom da kilometrima oko njega nije bilo ničega.
Najusamljenije drvo svijeta zvalo se Tenere drvo, prema nigerskoj regiji u kojoj se nalazilo. Čak 300 godina vjerovalo se kako je ovo jedino drvo u krugu od čak 400 kilometara. Kasnije je otkriveno kako 150 kilometara dalje, u selu Timia, raste tzv. „izgubljeno drvo“. No, to i dalje ne umanjuje njegov značaj, a pogotovo dirljiv prizor ovog oblika života usred ničega. Bio je ovo zadnji pripadnik grupe drveća koja je nekad rasla u ovom dijelu pustinje. Njegovo korijenje uspjelo je doseći izvor vode udaljen 36 metara. Akacije poput ove česte su u Africi, naročito u afričkim savanama iako ih se može pronaći i na Bliskom istoku. Mogu narasti oko 20 metara u visinu, a prilično su izdržljive kada je riječ o sušnim (ali i vrlo hladnim) razdobljima, pješčanom terenu i siromašnoj zemlji. Tragičan kraj usamljenog drveta
Primijetio ga je još 1939. godine zapovjednik Michel Lesourd koji se nije mogao načuditi prizoru. Osim što je nevjerojatan sam po sebi, čudila ga je i činjenica da ga brojne karavane koje ovdje prolaze nisu iskoristile: deve ga nisu obrstile, a Tuarezi nisu koristili njegovo granje za grijanje u hladnim pustinjskim noćima ili za pripremu vatre za kuhanje. Očito su ga i oni poštovali do te mjere da je bila zabranjena ikakva intervencija u čudo Majke prirode. [You must be registered and logged in to see this image.]Drvo Tenere, Niger - 2(Foto: Profimedia) Dvadesetak godina kasnije, francuski istraživač Henri Lhote došao je u Tenere vidjeti drvo i ostao shrvan pred prizorom: zeleno drvo koje je nekad cvalo sada je izgledalo uvenulo i sasušeno, a bila su vidljiva i oštećenja na njemu. Kako su ga nomadi smatrali gotovo svetim, preostalo je zaključiti samo da mu je netko zlonamjeran nanio štetu. Konačno, 1973. godine ovo drvo srušio je vozač kamiona. Gotovo nevjerojatna vijest potresla je sve koji su prolazili ovim putevima u svojim karavanama, ili dolazili kao profesionalni istraživači diviti mu se. Ubrzo se proširila glasina da je nepoznati libijski vozač očito bio pijan – jer kako se inače mogao zabiti u jedinu prepreku u ovoj pustoši? Drvo je preneseno u Nacionalno muzej Nigera, a na njegovo mjesto postavljena je metalna skulptura koja mu je trebala odati počast. Njegovu titulu „najusamljenijeg drva na svijetu“ sada nosi smreka na novozelandskom otoku Campbell, koju je posadio čovjek prije stotinu godina. Njegov prvi susjed udaljen je čak 222 kilometra.
_________________ In medias (t)res...
pera84 and Doktor Živago vole ovaj upis
goran9030 Podpukovnik
NA VZ PV BROJ POSTOVA: : 7506 ČLAN OD: : 2015-03-20 DOB : 58 Đakovo
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Mon Sep 06, 2021 2:54 am
Dva puta sam nailazio na ova krda konja u okolici Livna i Tomislavgrada. Ovog ljeta sam isto zadovoljstvo htio priuštiti ostatku svoje obitelji, ali uz najbolju volju - cesta je ostala prazna. Nije ih se moglo vidjeti ni na obroncima, a kamo li na cesti.
Europska Mongolija: Idiličan kraj u susjedstvu kojim galopira 800 divljih konja U podnožju planine Cincar, u kršu Kruga potomci pitomih konja čine prizor koji je nemoguće zaboraviti...
[You must be registered and logged in to see this image.] Divlji konji(Foto:Shutterstock) [You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.] Ako ste ikada naišli na krdo konja koji slobodno žive u prirodi, ali ipak znatiželjno prilaze ljudima, onda znate kakav je to, prekrasan prizor. U Hrvatskoj se mogu sresti na npr. Biokovu ili Velebitu, gdje s divnim planinama čine pomalo nestvaran prizor. No nešto dalje, kod susjeda, nedaleko od Livna smjestio se raj za ljubitelje divljih konja. U podnožju planine Cincar, u kršu Kruga stotine divljih konja slobodno istražuje visoravan u Bosni i Hercegovini - i to na nešto više od 1100 metara, u prekrasnom kraju načičkanom vrtačama, ponorima i špiljama, kao i nepreglednim pašnjacima.
Travnate površine nekoć su služile za ispašu brojnih ovaca, ali i divljih potomaka konja koje su ljudi pustili neka galopiraju tim krajem nakon što su odselili sedamdesetih godina. Točan broj livanjskih divljih konja se ne zna sa sigurnošću. U početku ih je tek tridesetak galopiralo idiličnom visoravni, ali procjenjuje da bi ih danas moglo biti oko 800. Iako su predivni, konji nerijetko izazivaju i probleme jer tijekom zime, u potrazi za solju, dolaze na cestu između Livna i Kupresa, gdje izazivaju automobilske nesreće i nezgode. Divlji konji na Kruzima su turistička atrakcija, ali prema mišljenju susjeda, nedovoljno iskorištena. Zasigurno bi brojni posjetitelji Bosne i Hercegovine voljeli uživati u prizorima kakvi se mogu vidjeti U Mongoliji ili na Islandu, a konjima bi dobro došla pojilišta i hranilišta, osobito za surovih zima. Što će se biti s divljim konjima tek ćemo vidjeti, ali zasigurno će još dugo odolijevati vjetru, kiši, oštrim zimama, krivolovcima i grabežljivcima.
_________________ In medias (t)res...
pera84, Sloba1, Zoran I and Doktor Živago vole ovaj upis
Sloba1 Podpukovnik
PM VZ JM PV BROJ POSTOVA: : 6762 ČLAN OD: : 2014-12-20 DOB : 61 Petrovaradin
Naslov komentara: Re: Zanimljivo Tue Sep 07, 2021 3:44 am
Ima dosta istine, baš kada kažu, čim pređete 50-te, odmah naočare kupujte!