Kasarna Gjorče Petrov Skopje

panon (citat):

ej ko me degradirao?

ne sekiraj se nisi jedini a meni to nije ni važno  

panon (citat):

sego (citat):

Matrix (citat):

panon (citat):

hajde ljudi  smirimo se malo i samo opusteno

ma Panon sve je u redu,nego kako ti piješ s tom maskom    na slamku  

He,he, to mu možda dođe  kao i u autu filter za gorivo. Jer sad za Martinje još ima mušica u moštu.

dodjite kod mene i saznaćete sve ,nemam puno vina ,ali takvih 100 litara domaćeg crvenog ko krv se nadje a i oko 70 litara domaće rakije ,što kajsije ,što loze (ovih dana tretba da pečem od dunje)........pa izvolte i saznaćete kako se pije sa maskom ili pak bez nje?

nije loša ideja a vidim da i ti voliš miris benzina  

Imam u planu otići do Belišća (blizu Osijeka), neka familija je tamo, e sad ako odem do tamo, pa onda bih mogao i do Panona. Pa nije ni to na kraj svijeta...

sego (citat):

Imam u planu otići do Belišća (blizu Osijeka), neka familija je tamo, e sad ako odem do tamo, pa onda bih mogao i do Panona. Pa nije ni to na kraj svijeta...

Belišće-Valpovo-Skoplje sve je to blizu samo volja i nešto u novčaniku

Matrix (citat):

sego (citat):

Imam u planu otići do Belišća (blizu Osijeka), neka familija je tamo, e sad ako odem do tamo, pa onda bih mogao i do Panona. Pa nije ni to na kraj svijeta...

Belišće-Valpovo-Skoplje sve je to blizu samo volja i nešto u novčaniku  

 
Lijepa ruta, nema šta, samo sam u cajtnotu, nemam baš toliko vremena. Jer, ako skočim do Panona, to bi moglo i potrajati, što je sve čovjek nabrojio .
E onda upoznavanje grada, pa kulturnih znamenitosti (birtije, kafići...), isprobavanje raznih Vojvođanskih gastronomskih delicija !
Pozz...

sego (citat):

Matrix (citat):

sego (citat):

Imam u planu otići do Belišća (blizu Osijeka), neka familija je tamo, e sad ako odem do tamo, pa onda bih mogao i do Panona. Pa nije ni to na kraj svijeta...

Belišće-Valpovo-Skoplje sve je to blizu samo volja i nešto u novčaniku  

Lijepa ruta, nema šta, samo sam u cajtnotu, nemam baš toliko vremena. Jer, ako skočim do Panona, to bi moglo i potrajati, što je sve čovjek nabrojio .
E onda upoznavanje grada, pa kulturnih znamenitosti (birtije, kafići...), isprobavanje raznih Vojvođanskih gastronomskih delicija !
Pozz...

 
 
pa mogli bi skratiti i zapucati odmah u kafanu.
 
 Sego da te pitam....ti kao kuvar si sigurno znao i ABHajce koji su radili u kuhinji...i da li se možda scećaš  dva brata slovaka()blizanci no nisu bili jednojajcani) Miša I Martin ili Marci,tako smo ga zvali prezime Hlavati iz Padine.,
 
 
 
a što se tiče posete ,uvek si rado vidjen gost...

panon (citat):

pa mogli bi skratiti i zapucati odmah u kafanu.
 
 Sego da te pitam....ti kao kuvar si sigurno znao i ABHajce koji su radili u kuhinji...i da li se možda scećaš  dva brata slovaka()blizanci no nisu bili jednojajcani) Miša I Martin ili Marci,tako smo ga zvali prezime Hlavati iz Padine.,
 
 
 
a što se tiče posete ,uvek si rado vidjen gost...

 
Kao prvo, hvala ti na iskrenom pozivu, stvarno bih volio upoznati još i taj dio bivše Juge (sve ostalo sam prošao).
A što se tiče kuhinje, slabo sam ikoga poznavao sa strane, jer sam nakon obuke ostao u svojoj četi, a ne u kuhinji.
Zadužio sam "magacin", i bio odgovoran za sve oko čete, slanje posteljine na pranje, potrošni materijal, obuča, odjeća za vojsku...
Vezano za magacin, već sam to negdje spomenuo, kad smo išli na teren, zaboravio sam jastuke i plahte, tako da su pukovnici i generali ostali prvu noć bez posteljine. I onda, trči brže bolje sa kampanjolom u kasarnu po ostatak. Rekao sam sam sebi, ako tu nisam zaglibio, onda i neću.

Sego znaci bio si po Sumadiji, ne mogu da verujem

Jegulja (citat):

Sego znaci bio si po Sumadiji, ne mogu da verujem

Pa prolazio jesam, a i najbolji prijatelj iz JNA mi je bio iz Kragujevca (Mikić Dejan). Imao sam jednog iz Vranja, zvali smo ga doktor, išao je na medicinu (Jovanović Nebojša), i bio je još jedan iz Aleksinac isto Jovanović, on je ostao za čatu, uostalom takav je i bio. Samo za to rođen.

Evo sad u zadnje vrijeme gledam po Zagrebu, svi koji imaju iole kakav restoran sa roštiljem, bacaju ispred lokala oznake kao npr: "Leskovački roštilj", e sad koliko je to originalno . A ništa, morat ću probati ovaj naš, i onda put pod noge i probati original . E još moram vidjeti šta se nosi kad dođeš prvi put u goste .
Pozz...

sego (citat):

Evo sad u zadnje vrijeme gledam po Zagrebu, svi koji imaju iole kakav restoran sa roštiljem, bacaju ispred lokala oznake kao npr: "Leskovački roštilj", e sad koliko je to originalno . A ništa, morat ću probati ovaj naš, i onda put pod noge i probati original . E još moram vidjeti šta se nosi kad dođeš prvi put u goste .
Pozz...

Pa zar i posumljati smes da nesto nije orginalno u drzavama exYU.

eh dzaba sve to sego, kad kod mene nisi bio na suvo meso i sljivovicu od 27 grada, dzaba

Jegulja (citat):

eh dzaba sve to sego, kad kod mene nisi bio na suvo meso i sljivovicu od 27 grada, dzaba

da nije možda malo jaka?

Jegulja (citat):

eh dzaba sve to sego, kad kod mene nisi bio na suvo meso i sljivovicu od 27 grada, dzaba

To je negdje ona jačina kad te policija stvarno ne može pustiti

To je ona sto leci od reume, oci otvara, a noge greje.Kako moze da te policija kazni, kad j nesto lekovito????

Jegulja (citat):

eh dzaba sve to sego, kad kod mene nisi bio na suvo meso i sljivovicu od 27 grada, dzaba

MICAGA PIJES LI TI RAKIJU I ZNAS LI KOLIKO JE 27 GRADI.toga ces tesko i kafenu kasiku popiti.Jedan grad otprilike 2,5 stepeni pa izracunaj,rakija do 22-23 grada i pije se sve preko toga je malte ne nupotrebljivo

imao sam dudovaču od 23 grada ,ali ovo je previše,oko 20 gradi je neka normala

to je samo za reumu

micaga, dodji da probas, to se kod nas zove ispracajka

sego (citat):

Evo sad u zadnje vrijeme gledam po Zagrebu, svi koji imaju iole kakav restoran sa roštiljem, bacaju ispred lokala oznake kao npr: "Leskovački roštilj", e sad koliko je to originalno . A ništa, morat ću probati ovaj naš, i onda put pod noge i probati original . E još moram vidjeti šta se nosi kad dođeš prvi put u goste .
Pozz...

Probao prvi put u Skoplju ali se zvao "Leskovački voz" i do sada sam takav jeo (osim ponovno u Skoplju) jedino po Bosni a najuupečatljiviji dojam mi je ostao u Petrovaradinu gdje se nismo mogli dignuti kako smo se najeli ali ne trpanjem nego uživanjem - Sego nađe se i u Zagrebu na par mjesta i to u onim starim zabitim gostionicama

Jegulja (citat):

To je ona sto leci od reume, oci otvara, a noge greje.Kako moze da te policija kazni, kad j nesto lekovito????

Ova ti je dobra  

Kad dodjes ponovo u Srbiju, pravim rostilj za tebe, i da probas ISPRACAJKU, da ne kazes da lazem, ha ha ha

Uvijek s dobrom ekipom svugdje na roštilj i pecanje a i malo to zaliti

Jegulja (citat):

micaga, dodji da probas, to se kod nas zove ispracajka

pio sam 23 grada jaka ,preko toga nisam probao,najverovatnije bi me uhvatila stutavica kao i od mnogo ljuti papricica.A sto se zove ispracajka,POPIJES JE I ODE NA ONAJ SVET

sego (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo je slika iz naše kasarne početkom 80-tih godina, točnije 83.
Nekakav major Naum Bandžov je sve organizirao i doveo cjelokupni pčelinjak u našu kasarnu, negdje pri samom vrhu!?
U vrh skopske kasarne ,,Kuzman Josifovski Pi­tu,, bjele se košnice pčelinjaka skopske armijske oblasti.

[You must be registered and logged in to see this image.]
 
major Naum Bandzo

[You must be registered and logged in to see this image.]
 
U vrh skopske kasarne ,,Kuzman Josifovski Pi­tu,, bele se košnice pčelinjaka skopske armijske oblasti. Ukupno 240pčelinjih društava. (Sl.3) Od tog broja 120 košnica je nastalo ove godine (1985) u proiz­vodnom pogonu stolarske radionice koje su napunjene sa pčelama ovog proleća. Pedesetak ih je korišćeno za prosirivanje kapaciteta, a za pu­nu proizvodnju korišćeno je sa­mo 70 pčelinjih društava. To je ono što je u ovom trenutku mog­lo optimalno da se iskoristi jer je glavna preokupacija stručnjaka, a i komande, da se pčelinjak proširi na nekoliko stotina košnica. Uz­gred, već iduće godine (1986) u pčeli­njaku bi trebalo da bude 480kosnica. Do tog broja će se stići, međutim toliko ih u kasarni neće ostati, jer je planirano da se 20 drustava preda jednoj vojnoj radnoj organizaciji, ostatak od oko 200 pčelinjih društava, nešto će otići na karaule i u kasarne - koliko da se počne.
Od pomenutih 70 proizvodnih društava letos je isceđeno 1.500 kilograma meda i dobijeno dosta drugih pčelinjih proizvoda. Godi­na je, kažu, za pčelarenje bila loša (košnice su nošene u Tetovo na Kestenovu pašu) zbog već poznate suše i zakasnelog leta, a da je iole bila uobičajena, meda bi bilo dva puta više. Sem meda iz pčelinjaka je dobijeno, ili bolje rečeno proizvedeno, i 1.500 sat­nih osnova koje će se koristiti za formiranje novih 240drustava u idučoj godini (1986), na desetine kilog­rama polenovog praha koji će se na proleće, koristiti kao dopun­ska hrana u proizvodnji novih legla i matica, voska i drugi pro­izvodi. Da nije bilo satnih osnova, meda bi bilo znatno više, jer za svakih deset satnih osnova utroši se po četiri do šest kilograma meda, pa da se je i to vadilo meda bi bilo  oko dve i po tone. Ovako, us­kladišteno je ,,samo,, tonu i po, ali je i ta količina dobro došla je­dinicama za podmirivanje dela potreba.
Kako se počelo
Početak pčelarstva u poljop­rivrednoj proizvodnji ekonomije skopske armijske oblasti, novi­jag je datuma. Zapravo važan je za kraj 1983. godine. Prvobitno je bilo predviđeno da se kupi iz­vestan broj košnica za karaule i garnizone, medutim, jedna te­meljnija analiza je pokazala da je korisnije da se u Skoplju formira pčelarski centar, a da se kasnije na njegovim iskustvima pčelarstvo šire razvija, Odluka o nabav­ci košnica pala je 16. decembra 1983. godine Naređenjem broj 11420 SSNO koje je donešeno na bazi ELABORATA za razvoj pčelarstva kojeg ga je pripremio major Naum Bandžov 21.11.1983 god.; pa je 5. maja naredne go­dine od Pčelarskog kombinata ,,Beograd,, (rukovodio Prof. Dr Jovan Kulinčević) kupljena 61 kosnica sa pčelama sa pčelinjaka Vele pčelara Ivana Venera. (Sl. 4)
I u tome je napravljen presedan: trebalo je da se kupe rojevi s ne­dovoljno razvijenim pčelinjim drustvima (jevtiniji su) koja bi davala med tek za dve godine, ali se po savetu strucnjaka majora Nauma Bandžova, danas rukovodioca pčelinjaka, odluka promenila i kupljene su kompletne košnice (sa oplodnjacima i nukleusima) koja su te iste godine bile radno sposobne da daju sve pčelinje proizvode: med, vosak, polenov prah i nova društva – rojeve.Od 61 kupljene košnice juna meseca 1984 god. 40 je odmah odnetou Tetovo na pašu radi proizvodnje. Bio je to dobar potez jar se iz svake kosnice kasnije iscedilo po 27.5 kilograma meda ili ukupno 1.100 kilograma, a dobilo se i 50 kilograma polenovog praha  i drugih proizvoda. Od preostale 21 kosnice razmnoženo je  novih 59 pcelinjih  društava, dobiveno 30. rezervnih matica sa pčelama u nukleusima (Sl. 5)  i 1.500 satnlh osnova koje su poslužile za proširenje u ovoj godini (1985).
     Finansijski efekat je bio izvan­redan. Ukupnl dohodak je izno­sio 1.149.000 dinara. a kada su se odbili troskovi za sredstva za prihranjivanje, lekove, transport,  za razne seminare, simpozijume i izložbe, ostao je čist dohodak od 967.650 dinara. Bezmalo, sa tom sumom su mogli da pokriju troškove nabavke 61 kosnice koji su iznosili 1.070.550 dinara. Što znači investicija se vratila u istoj godini.
     Bio je to zaista lep početak i ohrabrenje da se krene u veći posao. Tako se i dogodilo da se u ovu godinu ušlo sa 120 pcelinjih društava da bi se ona napokon okoncala sa 240. Medutim iskrsli su i mnogi problemi. Jedan od njih bio je i kako obezbediti­ u relativno kratkom roku ,,stanove,, za sve rojeve. U po­moć su priskocili majstori iz sto­larske radionice i zahvaljujući dvojici od njih Franji Hočevaru i Ivanu Gusevskom, košnice su bile gotove na vreme. Sada se čak pripremaju i rezerve za narednu godinu. Verovatno da pčelinjak skop­ske armijske oblasti ne bi ni nali­kovao ovom koji je sada da nije majora Nauma Bandžova, jednog od najpriznatijih jugoslo­venskih truenjaka za pčelarstvo. Taj čovek je prva znanja o pčelama­ stekao od poznatih vojvođan­skih pčelara, ali je kasnije izuča­vao skoro sve što je o tome na­pisano i 20 godina se kalio kroz praksu. Danas, slobodno se može reći, za njega u pčelarstvu nema tajni. Proputovao je dobar deo sveta, uglavnom o svom trošku, da bi prisustvovao sim­pozijumima i raznim drugim sku­povima pčelara. Na nekima od njih dao je i lični doprinos unap­ređivanju pčelarstva, kao napri­mer, kada je na Trećm meduna­rodnom simpozijumu o najopas­nijoj bolesti varoi u Splitu pod­neo referat o ličnim iskustvima u suzbijanju te bolesti Tehnološko – biološko – hemiskim metodama (Sl. 6). Simpozijum je bio pod pokroviteljstvom SPOJ-a i svetske pčelarske organizacije APIMONDIJE.  (Na slici major Bandžov u radnom pretsedništvu (prvi sleva)
     
Sl. 6. Radno pretsedništvo III Simpozijuma ,,Split 84,, (Maj.Bandžov prvi sleva i slušaoci      Sl. 7                             Sl. 8                                                Sl. 9
       Službeno, major Naum Ban­džov je rukovodilac pčelinjaka, a privatno je na postdiplomskim studijama pčelarstva u Beo­gradu. Pod njegovim nadzorom, i radom, pčelinjak se razvija na na­učnim osnovama. Medutim, ma­koliki stručnjak bio, sav posao ne bi mogao da obavlja sarn. Pomažu mu građansko lice na sluzbl u JNA Parica Veljovski i vojnici Laloš Milan iz Ludbrega, na prvoj fotografiji (Sl. 7), a na drugoj fotografiji (Sl. Dražen Kovač iz Bjelovara pozadi (Dans sekretar Pčelarske udruge iz Bjelovara), Milenko Pešić u sredini i Bogdan Nedeljković u prvom planu, a na trečoj fotografiji (Sl. 9) major Naum Bandžov i vojnici Dražen Kovač i Predrag Bogdanov
       Niko se od njih nikada ranije nije bavio tim poslom, a več rade kao pravi  stručnjaci. Sve što znaju, kažu, naučili su od Bandžova. ( Sl. 10 i 11) Što se Veljovskog tiće, on je već stekao potrebno iskustvo i veliki deo poslova obavlja samostalno, dok se vojnici smenjuju: taman uđu u tajne, a već odlaze kučama. Sa­da je na radu četvrta generacija što znači da je dvanaest vojnika osposobljeno za pčelarenje, pa se Bandžov nada, da će od toga najviše koristi imati prvo sami vojnici, a i drustvo kao celina. Proizvodnja matica smatra se jednim od najvažnijih poslova za proširivanje pčelkinjaka. Zato se na tom zadatku nađu svi pčelari.
                                                                                                                                   
       
Sl. 10         ?                                 ?                     Sl. 11 Vojnik Mladen Laloš    Sl. 12, 13, 14,  Sa Pčelarske izložbe na Poljoprivred. sajmu u Skoplju  
Što se pčele više roje i broj košnica raste, to intendanti i fi­nansisti više trljaju ruke. Prvi jer u vojničke restorane stiže garan­tovano čist med i dobra hrana; a drugi što u kasi ostaje više para. A to, ako se imaju na umu meso i povrće koji se uveliko proizvode na sopstvenim ekonomljama, nije malo.Vojni pčelinjak služio je i za edukaciju studenata Poljoprivredniog fakulteta iz Skoplja. Studente je doveo njihov profesor dr Bogoljub Konstantinović iz Beograda, koji honorarno predavao predmet PČELARSTVO. Takođe promovisali VISOKU TEHNOLOGIJU LR KOŠNICOM na Poljoprivrednom sajmu u Skoplju. (Sl. 12, 13, 14, )    
 
   
Sl. 15 Zlatna plaketa Sl. 16. Otvaranje pčelarske izložbe  Sl. 17. Poseta državnih organa Jugoslavije i Makedonije     Sl. 18 Obilazak
Iskrsli problemi
Posao sa pčelama je krenuo i dobro ide. Major Bandžov je za­dovoljan i ponosan na ono što se do sada postiglo. Pa ipak je po­malo i ziibrinut. Neki problemi se ne rešavaju istim tempom s kojim se pčele množe i proizvodnja povečava. Svojevremeno se ku­burilo sa savremenim priborom i alatom kao što su električna centrifuga za vrcanje meda, topi­onik za vosak, inkubator za pro­izvodnju i čuvanje matica, pribor za presađivanje larvi i slično. Sa­da je to nabavljeno ali se s druge strane ukazala potreba za još jednim profesionalnim radnikom jar je norma po 200 košnica na pčelara, a njihov broj će se usko­ro popeti na više stotina. Neop­hodno je i stalno vozilo za tran­sport i druge potrebe. Do sada su Bandžov, Veljovski i drugi iz komande čak 21 put išli u pčeli­njak privatnim vozilom. ,,Morali smo,, kaže Bandžov, jer často iskrsavaju nepredvidivi i neod­ložni poslovi, a vozilo može da se dobije po propisu sarno kada se na vreme trebuje. Kada se dodaju i dve ture do Tetova,  pri­vatnim vozilom je pređeno preko 600 kilometara.
Uz sve to kasnilo se i sa adaptacijom. pčelarske zgrade, na pčelinjaku nema vode pa se nosila u kantama sa udaljenostl od jednog kilometra, nema telefona, priključaka za pojedine uređaje i pribore i slično. Pa ipak, na teš­koće se riiko ne žali. Naprotiv, radi se često prekovremeno, su­botom i nedeljom, praznikom. Pčelarstvo je takav posao koji ne trpi odlaganje. A problema je bilo i biće ih. Pčelinjak je nikao na le­dini pre nepune dve godine. To je zaista kratko vreme da bi bio uređen po svim zahtevima savre­menog pčelarstva. Major Naum Bandžov to zna i zato strpijivo pristupa svakom poslu. Do na­rednog leta, veruje, biće sve rešeno. Pčelinjak skopske armlj­ske oblasti u svemu će biti za ugled. Iz njaga će se dobijati toli­ko meda da jedinice skopske ar­mijske oblasti neće moći da ga potroše. Ali on na lestvici zdrave i dobre hrane zauzima takvo mesto da će za njaga moći da se ­dobije u zamenu svaki drugi prehrambeni artikal koga nema do­voljno u asortimanu poljoprivredne proizvodnje ekonomija u skopskoj armijskoj oblasti. Major Naum Bandžov kaže, ne bi se postigao ovako veliki uspeh, da nije imao veliku podršku od Komandanta SKAO Generala Stevana Mirkovića SL. 20, Pomočnika za pozadinske poslove Generala Lambetu Migajlovskog Sl. 21,  i Načelnika ONO pukovnika Đorđa Miražića Sl. 22 kao neposredni njegovi pretpostavljeni. Major Naum Bandžov za njegov preko 20-to godišnji rad u JNA dobio i odgovarajuća odlikovanja.Sl. 19
     
 
   
Sl 19 Odlik.Maj.Bandžova      Sl. 20 S.Mirković        Sl. 21 L. Mihajlovski      Sl. 22 Đ.Miražić

                                                                                                                                                                                                           
                                                                                                                                                         Dragiša Mlhajlović NARODNI FRONT

Moram priznat vrlo interesantan prilog,jelen pivo 5+

Također pohvala za ovu edukaciju +5 Jelenu..

Jelen pivo, brate objasnjenje za tebe. ISPRACAJKA, se zove zbog ovoga. Kad ti covek dodje u kucu, normalno da ga kao domacin posluzis sa pice, one rakije do 23 grada pa mozes popiti jedno 10 komada, e to nekome dosadi da ti stalno dosipa, e ova ISPRACAJKA moz popiti jedno 2 i nema nameru za vise (ha, ha ha). Sad kapiras

Jegulja (citat):

Jelen pivo, brate objasnjenje za tebe. ISPRACAJKA, se zove zbog ovoga. Kad ti covek dodje u kucu, normalno da ga kao domacin posluzis sa pice, one rakije do 23 grada pa mozes popiti jedno 10 komada, e to nekome dosadi da ti stalno dosipa, e ova ISPRACAJKA moz popiti jedno 2 i nema nameru za vise (ha, ha ha). Sad kapiras

Kad popije toliko,a pre toga je pio sigurno,nema od ispracajke nista OSTAJE NA KONAKU ili treznjenju
Gledam u ove smehuljke i seti se jednog komsije tako i on prvo pocne da kija kad pije kasnije da crveni i nakraju zaspi u kafani

Naum Bandžov sada ima pčelinjak u Maradiku u Sremu,jednom smo ga zvali u Bački Petrovac i održao nam je predavanje iz pčelarstva.

Pa drugovi vojnici ,jel ste otišli na vikend ili redovno odsustvo?

Pocela zima pa se ucutali

coper (citat):

Jegulja (citat):

eh dzaba sve to sego, kad kod mene nisi bio na suvo meso i sljivovicu od 27 grada, dzaba

MICAGA PIJES LI TI RAKIJU I ZNAS LI KOLIKO JE 27 GRADI.toga ces tesko i kafenu kasiku popiti.Jedan grad otprilike 2,5 stepeni pa izracunaj,rakija do 22-23 grada i pije se sve preko toga je malte ne nupotrebljivo

Kruska ispod 23 grada je neupotrebljiva. A makedonci prave Mastiku, ona je nesto jaca od Kruskovace.

NIJE REKLAMA ja mislim da je kod nas najaca rakija ,sto se tice procenata alkohola,lincura.FABRICKA RAKIJA

[You must be registered and logged in to see this image.]
 
 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
JEDAN GRAD otprilike 2.46 PROCENTA ALKOHOLA samo konstatujem bez ikakvi zli namera

meni se čini da 1 grad je 2,5 stepeni

dal ste bre normalni, koliko polemike oko necega sto postoji, toliko o tome. Ako ne verujete raspitajte se, znaci prepecenica 27 garda postoji. A polufabrikovane ili fabrikovane rakije me ne interesuju Micaga.

Jegulja (citat):

dal ste bre normalni, koliko polemike oko necega sto postoji, toliko o tome. Ako ne verujete raspitajte se, znaci prepecenica 27 garda postoji. A polufabrikovane ili fabrikovane rakije me ne interesuju Micaga.

nisam ni rekao da ne postoji ,samo sam napisao da je 1 grad oko 2.5 stepeni


bez uvrede

Vujaklija bi rekao ovako...
.LUD STO GRADI!
"Recenica kojom starije osobe opisuju neku budaletinu. Kaže se sto gradi , valjda, zbog gradiranja rakije(nivo jacine). A rakija od sto gradi je, verovatno, jaka rakija od koje se lako poblentavi".

aleksandar obradovic (citat):

Vujaklija bi rekao ovako...
.LUD STO GRADI!

 

[You must be registered and logged in to see this link.]
JA SAM PIVOPIJA

Jelen pivo, pa ova tema o cebelarjenju je jako interesantna, tek danas sam procitao...Cestitke za odlicno zapisano in dokumentirano!

Pozdrav iz Maribora- Janez

Šta je drugovi vojnici,pa gde ste?Nemojte da ovo okarakterišem kao neku vrstu dezerterstva.....ili treba jedna uzbuna?

Izgleda da je sego otisao na redovno

Skopljanci ,abehajci ,intendanti ,inžinjerci....ma gde ste?

razbezase se svi osta smo samo nas dvojica panon

ajmo drugari ,vratite se da se lepo ispricamo ,bez nekih uvreda ili zaje.....ancija,jer poceli smo puno smarati ,sto je prevazislo vojnicku disciplinu....ajmo se ponovo okupiti i napraviti neku virtuelno sluzenje vojske u kasarni

Pozdrav Panon, evo ja ti se javljam na duznost posle duzeg vremena

panon (citat):

Skopljanci ,abehajci ,intendanti ,inžinjerci....ma gde ste?

...ponešto se radi,služimo ženama i narodu

a gde nam je sego?

cisti sneg verovatno!!

Na 13*C teško da ga čisti