EKONOMIJA U SFRJ

milutins (citat):

Cija je zadnja,ko donosi monetarnu politiku,upravlja kamatnom stopom?

Privatne banke.   

Država se i zadužuje kod privatnih banaka.

Što je novca manje, više vrijedi, kao i svaka roba.

Kad nitko nema, banke imaju.

milutins (citat):

BEOGRAD svedoci smo jednoga ovdje.Drzavom upravljaju ekonomisti a ne politicari.Direktori Boeinga,Microsofta,IBM-a................. bukvalno "shamaraju"Clintona,Busha,Obamu.
Nije li to tako?
Koga je se pitalo i koga se pita Alana Greenspana,Ben Bernarke-a ili tamo neke politicare?
Je#es drzavu gdje politicari odlucuju o ekonomiji.
Cija je zadnja,ko donosi monetarnu politiku,upravlja kamatnom stopom?

To o cemu govoris je druga strana ekstrema. Drzava je itekako intervenisala na strani velikih( Citi, GM, BoA) a istovremeno je pustila hiljade malih firmi da propadnu. Drzava bi trebalo da obezbedjuje ravnoprane uslove na trzistu a u ovom slucaju je direktno pomogla selektivno izabrane. To je kao i u  SFRJ kada se uzimao novac od Genex-a da bi Rakovica dobila plate jer se strahovalo da bi mogli da izadju na ulicu. Zato Kartonka Avala ili Sport mesecima nisu primali plate. Tako je ovde propao Lehman, cije bi spasavanje bilo mnogo jefrinije od GM-a, ali Lehman nije imao UAW glasacku masinu da bi ga neko spasao.
Nema nista idealno. 

Max Blitz (citat):

Citat :

Privatne banke.   

Država se i zadužuje kod privatnih banaka.

Što je novca manje, više vrijedi, kao i svaka roba.

Kad nitko nema, banke imaju.

Zapravo drzava se zaduzuje kod svih koji su voljni da kupe njene obveznice. Posto zadnjih godina vlada nesigurnost na berzi, onda su obveznice sigurna investicija i to omogucuje drzavi da se jeftino kreditira. Banke pljackaju gradjane a ne drzavu.  
Banka uzima novac od FED-a po stopi od 1% a tebi daje kredite po stopi od 5% ili vise. Kod kreditnih kartica uzimaju i preko 20%.

Drzava se u normalnim uslovima privrede ne mijesa u trziste,samo prati trziste i intervenishe u ekstremnim slucajevima.Trziste to samo regulise,tj ponuda/potraznja.Jasno je da smo bili u depresiji i da je drzava morala da intervenise sa svojim programom-TARP-om i sl.
Spasavanje BAC,C i drugih banaka-da se razumijemo drzava je jednim udarcem ubila dva zeca.Spasila ih od kolapsa i istovremeno zaradila na njima novac.
Sve su te banke vratile pozajmice.
 FEDje kupio C je  po cijeni od oko $1 za common stock,mislim negdje u zadnjem Q 2008- a poceli su ih prodavati kada im je porasla vrijednost akcija.Mislim da je najniza prodaja bila oko $3,5 po akciji.
Pogledaj F,fin primjer oporavka,GM takodje.
Kakvo mijesanje drzave u trziste,to je socijalizam.
Ove su spasavali zato sto one predstavljaju "ikone"kapitalizma.Spasavanjem njih spasili su Dow Jones.

ps-cijena common C akcija navedena je u iznosi prije "negativnog "splita tj 10 for 1

u jednom clanku vezano za tajne objekte JNA navodi se  da je u tu svrhu potroseno cak 90 milijardi USD. NAJVISE NOVCA JE OTISLO na luku LORA,aerodrom Zeljava,ARK Konjic, Slatinu,strazevicu,karas I tako redom. ukupno 17  grandioznih podzemnih objekata kojima se dive I zapadni vojni strucnjaci. ovakav finansiski izdatak ekonomija SFRJ  nije mogla da podnese. bas zbog velikih vojnih izdataka SSSR  je doziveo ekonomski kolaps I raspad drzave.istu sudbinu je dozivela SFRJ.

vladimir (citat):

u jednom clanku vezano za tajne objekte JNA navodi se  da je u tu svrhu potroseno cak 90 milijardi USD. NAJVISE NOVCA JE OTISLO na luku LORA...

Što se Lore tiče, tamo nije imalo što tako puno koštat.

Možda se potrošilo za radarsku bazu u Žrnovnici.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Jedna objektivna analiza ekonomije u SFRJ

dražen (citat):

[You must be registered and logged in to see this link.]
Jedna objektivna analiza ekonomije u SFRJ

To si već postavio juče i poslužilo je administraciji kao uvod u ovu temu!

Što se ekonomije tiče, rezultati su opipljivi i sve je dokazano. Uzmimo u obzir što je bilo, SFRJ ekonomija, zaduživanje, pa moralo se zadužiti, svi znamo da posle Drugog Svetskog Rata se moralo izgraditi, nisu sve mogli napraviti skoro pa besplatna radna snaga na ORA-ma itd... trebao je i novac. U svim periodima Jugoslavije, kao celina daleko je manje nesrazmerno manje zadužena bila nego bilo koja današnja zasebna država bivše Jugoslavije. SFRJ ekonomija je imala svojih mana, koje se stavljaju u zapećak kada se sagledaju postignuti rezultati. Ko je hteo da radi radio je, ko nije, široko mu polje, niko se nije obogatio, ali je lepo živeo, i na more, i auto. Setimo se FADIP-a, i vama poznat, toliko je jak bio, da Bečej nije imao dovoljno radno sposobnog stanovništva nego su ljudi dolazili iz drugih mesta van opštine, Bečejtrans, PIK Bečej, Četkara, Zidar, FIT, Sojaprotein, Pivara... grad od 40ak hiljada stanovnika nije bio dovoljan da to podmiri, mislim na potrebe za radnom snagom.

Jedno od najrealnijih teorija, je to da, je Jugoslavija toliko bila jaka, da je počela da bitno utiče na ekonomije drugih jačih zemalja, Jugoslavija se morala uništiti zbog toga, kao najbitnijeg. Najlakše je nešto uništiti, recept je stari, kroz šalu, to je "Top lista nadrealista" opisalo u par skečeva, ko se seća. Sećam se kako je ta nova "privatizacija" počela, još pre više od 10 i još više godina sam govorio da to nije realno u našim uslovima, podneblju, navikama. Što nije realno ? Zar ne vidite ? Kako je kod vas u Sloveniji ? a kod vas u BiH? a u Crnoj Gori ?....itd, svuda je loše gore il još još gore.

Država se  nesme mešati ? Tržište se samo reguliše ? To je samo jedna teorija ekonomska, ja to vrlo dobro znam. Pitam Vas starije i pametnije od mene, ko je država ? oni tamo što sede u vladi il tako šta slično ? Ne, par ljudi iz senke upravlja državom, svim našim državama, neki Mišković, Kostić, itd, te se zakoni regulišu na osnovu njihovih želja, pa tako i kurs, kolko je samo na efektu valutne kluauzule u trgovini, ljudi "prevareno", i to legalno, gledam to svaki dan. Znači država netreba da se meša ? Kako god, mešala se il ne... situacija je takva kakva je.

samo u namenskoj industriji je radilo vise od 100000 ljudi a VTI  je imao 3000 zaposlenih. prihod od izvoza namenske je bio oko 2 milijarde dolara. o gradjevinskoj industriji je suvisno govoriti gde su I sta radili I gradili.

East&West (citat):

dražen (citat):

[You must be registered and logged in to see this link.]
Jedna objektivna analiza ekonomije u SFRJ

To si već postavio juče i poslužilo je administraciji kao uvod u ovu temu!

Sory,nisam vidio.

Pitanje je,da je kojim slučajem  ostala Jugoslavija slijedila bi naravno  liberalizacija tržišta kao što se i dogodilo u novonastalim državama.Kako bi opstale mnoge industrije,kao što su  npr .tekstilna,metarluška i mnoge druge?U uvjetima slobodnog tržišta prestala bi vrijediti pravila tkz. dogovorne ekonomije i naravno dogodilo bi se   ono što je sada na djelu u novonastalim državama.

vladimir (citat):

prihod od izvoza namenske je bio oko 2 milijarde dolara. o gradjevinskoj industriji je suvisno govoriti gde su I sta radili I gradili.

Izvoz namenske je bio $400 miliona i samo dva puta je presao $500 miliona godisnje.

dražen (citat):

Pitanje je,da je kojim slučajem  ostala Jugoslavija slijedila bi naravno  liberalizacija tržišta kao što se i dogodilo u novonastalim državama.Kako bi opstale mnoge industrije,kao što su  npr .tekstilna,metarluška i mnoge druge?U uvjetima slobodnog tržišta prestala bi vrijediti pravila tkz. dogovorne ekonomije i naravno dogodilo bi se   ono što je sada na djelu u novonastalim državama.

Da je kojim slučajem ostala????
Da je kojim slučajem bilo volje za njeno očuvanje, našlo bi se i načina za ozdravljenje njene ekonomije, preustroj i restruktuiranje neprofitabilnih grana privrede i stvaranje uslova za liberalizaciju tržišta, kao i uklapanja u međunarodnu raspodelu rada i tržišta (gde je u dobroj meri već bila uključena). Generalno gledano privreda u tadašnjim republikama članicama relativno brzo se mogla uklopiti u savremene i na ekonomskim principima zasnovane uslove privređivanja. Naučno-tehnološki smo bili dorasli za uspešnu kooperaciju sa Bundes republik. Ostalo su sve bili manje važni igrači.

Često ističem sarajevski TAS kome je u ono vreme VW poveravao proizvodnju nekog modela maksimalno 15 meseci posle pojavljivanja u matičnoj fabrici. Nije li to bio uspeh i veoma značajno priznanje. Da je bilo kod raje serotonina koliko adrenalina, danas bi u Sarajevu tekle pripreme za proizvodnju Golfa VIII.   (Ovako, što reče Mujo kad vidi Tuarega: U jebo te, koliki Golf!).

Takođe,  proizvodnju kamiona u Priboju. Fapče mašinče, Mercedes kabinče. I danas vredi postaviti pitanje da li je tada Mercedes, kao svetska marka, dao  licencu na lepe oči ili su postojali dublji razlozi, odnosno čvršći aduti koje su im pružili  ljudi iz Priboja i Hrasnice?

Zanemajuje se u nekim postovim nužan prijelaz na tržišnu ekonomiju.
Niti je ex-Yu stvorila socijalizam i dogovornu ekonomiju, niti napušten taj model društvenog uređenja 'njenom krivnjom', u svjetskim okvirima.
Izoliran otok nije nikako mogla ostat.
Politički se davao neki prividan veliki značaj u svijetu kroz pokret nesvrstanih, ai smo ekonomski ipak zavisili od drugih.
Moj otac je radio u brodogradilištu, radili smo brodove najviše za Ruse, plaćanje je prebijano kroz neke druge robe, ali je plaća radnicima bila dobra i na vrijeme.
Nitko nije postavljao suvišna pitanja dok je tako bilo.
Sjećam se davno jedne priče kad je otac pričao da je Bangladeš platio brod u bananama, jer nisu imali čim drugim platit, a nama dobro došlo da ne budemo kao DDR.
Zbog banana i naranči je srušen berlinski zid, to je prvo što su ljudi kupovali u Zapadnom Berlinu onu noć kad su provalili granicu.
Čudo je kako je ljudima potrebno u stvari malo da bi bili zadovoljni, a ex-Yu je ipak znala dosta dugo vremena kako zadovoljiti osnovne potrebe. Ne trebaju običnim ljudima vile ni bazeni.
Međutim lakomost je u ljudskoj prirodi, teško ju je kontrolirat, a u tržišnoj ekonomiji nema govora o tome.
Sve se trpa pod ljudska prava i slobode.
Ipak, puhalo se u balon koji je morao puknut.

Max Blitz (citat):

Međutim lakomost je u ljudskoj prirodi, teško ju je kontrolirat, a u tržišnoj ekonomiji nema govora o tome.
Sve se trpa pod ljudska prava i slobode.
Ipak, puhalo se u balon koji je morao puknut.

Od lakomosti i još nekih obeležja ljudske prirode potiče sve. Lakše je bilo nekima objasniti da se razlozi njihove nesreće i njihovi problemi nalaze preko nekog brda, preko neke reke, preko neke imaginarne ( a sada stvarne ) granice.

Max Blitz (citat):

Zanemajuje se u nekim postovim nužan prijelaz na tržišnu ekonomiju.
Niti je ex-Yu stvorila socijalizam i dogovornu ekonomiju, niti napušten taj model društvenog uređenja 'njenom krivnjom', u svjetskim okvirima.
Izoliran otok nije nikako mogla ostat.
Politički se davao neki prividan veliki značaj u svijetu kroz pokret nesvrstanih, ai smo ekonomski ipak zavisili od drugih.
Moj otac je radio u brodogradilištu, radili smo brodove najviše za Ruse, plaćanje je prebijano kroz neke druge robe, ali je plaća radnicima bila dobra i na vrijeme.
Nitko nije postavljao suvišna pitanja dok je tako bilo.
Sjećam se davno jedne priče kad je otac pričao da je Bangladeš platio brod u bananama, jer nisu imali čim drugim platit, a nama dobro došlo da ne budemo kao DDR.
Zbog banana i naranči je srušen berlinski zid, to je prvo što su ljudi kupovali u Zapadnom Berlinu onu noć kad su provalili granicu.
Čudo je kako je ljudima potrebno u stvari malo da bi bili zadovoljni, a ex-Yu je ipak znala dosta dugo vremena kako zadovoljiti osnovne potrebe. Ne trebaju običnim ljudima vile ni bazeni.
Međutim lakomost je u ljudskoj prirodi, teško ju je kontrolirat, a u tržišnoj ekonomiji nema govora o tome.
Sve se trpa pod ljudska prava i slobode.
Ipak, puhalo se u balon koji je morao puknut.

Zbog čega je morao puknut ? Mogao je ostati FAP, Zastava, TAM recimo, da se inoviralo u nove modele savremenog tržišta, osetila bi se kriza ali bi opet bilo više novca za obične građane, radnike.

Dal bi se u Srbiji Smederevska željezara prodala za tepsiju ribe Amerima, koja je prethodno bombardovala Srbiju, te svo to željezo istopila i povukla novce i rekla nama dosta posao smo završili ovde, dal je slučajno da je Američki kapital ušao u istu tu Srbiju, a vlasnici kapitala je lobi koji je rasturio bombama državu.

Da li Hrvatska može biti jaka ako je Srbija slaba ? Nemože naravno, niti obrnuto. Nemačkoj je lako bilo i biće još neko vreme, lako je gazdi kad sedi na kasi. Hoću da kažem, da Jugu u celini "pljuju" zadnjih 20 godina oni isti koji su jako lepo živeli i kleli se u Jugoslaviju.

Srdjan Radovanov (citat):

Citat :

Hoću da kažem, da Jugu u celini "pljuju" zadnjih 20 godina oni isti koji su jako lepo živeli i kleli se u Jugoslaviju.

[You must be registered and logged in to see this image.]...[You must be registered and logged in to see this image.]...[You must be registered and logged in to see this image.] ISTINA...

Stalno se prica o industriji,fabrikama,zeljezarama i sl a zaboravlja se jedan kljucni factor.SFRJ je bila jedna ruralna zemlja,najveci deo stanovnistva ziveo je na selu i bavio se raznim poljoprivrednim granama.Proizvodila se hrana,sav trzisni vishak(profit seljaka)isao je u otkup.U Bosni je bio UPI-ujedinjena poljoprivreda promet i industrija-SOUR sa svojim RO i po selima organizovanim OOK-osnovne organizacije kooperanata.Seljaci su putem tzv zelenog plana dobivali vrlo povoljne kratkorocne kredite.
Jedna od takvih OOK je bila i u mome selu.Otkup na mjesecnoj bazi iznosio je tadasnjih 1M DM,vecinom ratarskih proizvoda i mlijeka.
Stocarski vishak(ono sto nije imalo plasman u lokalnim klaonicama)zavrsavao je u Agrokomercu.Voce je zavrsavala u Dobojskoj Bosanci firmi specijaliziranoj za preradu voca,izvozno orjentisanoj RO.Povrce je takodje imalo svoje trziste-sav otkup je isao u PIK Semberija.
Slicna situacija je bila i u drugim selima-kao primjer moze da posluzi selo Bobota kod Vukovara u to vrijeme najveci proizvodjac svinjskog mesa u Evropi.
AGROKOMERC?
U jednoj ekstenzivnoj sredini gdje dotada nije bilo proizvodnje hrane niti za potrebe stanovnistva,moze se slobodno reci u "bosanskom vilajetu" niche moderna firma,zaposljava se svo radno sposobno stanovnistvo direktno u Agrokomercu ili kao njegovi kooperanti.
Stize se do gotovih proizvoda,cokolada,chipsa.O farmama kunica i curki netreba ni govoriti-sav proizvod je bio unapred prodan za devize.
Onog momenta kada on postaje konkurent Kanditu i Gavrilovicu dolazi do rusenja Babe-na scenu stupaju prikrivene desnicarske snage-nema vishe otkupa trzisnog viska,sve pada.
Pad Babe oznacava kraj Bosne-rat se vishe nije mogao izbjeci.
Ostalo je vec vidjeno.

Srdjan Radovanov (citat):

Citat :

Zbog čega je morao puknut ? Mogao je ostati FAP, Zastava, TAM recimo, da se inoviralo u nove modele savremenog tržišta, osetila bi se kriza ali bi opet bilo više novca za obične građane, radnike.

Zato sto je Zastava imala 30,000 zaposlenih a Fiat ima 2000.

BEOGRAD (citat):

Zato sto je Zastava imala 30,000 zaposlenih

Taj podatak nije tacan.Moguce je da si uvrstio one koji nisu direktno radili u Kragujevcu.
Mozda sa Jugoplastikom?

Za nepovjerovat    piše se o ekonomiji koja je trebala biti ogledni primjer uspješnosti ili standardu kako bi ekonomiju trebalo strmoglavit u provaliju?
Koliko sam shvatio ta ekonomija je bila uspješna ali.............
A da sve ovo preselimo u viceve?
Ja znam što se dešavalo u mojoj blizini sa Končarom,tvornicom namještaja Jadran,Prvomajskom......
sječam se onih "obustava rada" jako dobro se sječam.

BEOGRAD (citat):

Srdjan Radovanov (citat):

Citat :

Zbog čega je morao puknut ? Mogao je ostati FAP, Zastava, TAM recimo, da se inoviralo u nove modele savremenog tržišta, osetila bi se kriza ali bi opet bilo više novca za obične građane, radnike.

Zato sto je Zastava imala 30,000 zaposlenih a Fiat ima 2000.

Svi su radili, prodavali, Zastava je komplex, nisu to samo auti. koliko je FAP imao zaposlenih, koiko ima sada ? Nemojte me samo ubeđivati da FAP nije bio rentabilan u njegovo vreme, kao što rekoh uz inovacije bio bi konkurentan. Ovo je samo primer.

Današnje vreme zvanom "tržišna ekonomija", nije dobra, beli luk, a Srbija ga je puna, kad ste poslednji put kupili domaći beli luk ? Ja ga nisam sreo duuugooo, jer se uvozi Kineski nikakvi, i košta, domaći krompir ? ista situacija, jer par ljudi kroje kapu. Nije istina da je jeftiniji kineski beli luk il Moldavski, Kazahstanski krompir nego naš domaći, o kvaliteti ni da ne govorimo. Zbog svega ovoga se onakva ekonomija trebala reaspasti ? Ovo poteže niz drugih pitanja, zašto po nalogu Inforbiroa 1948. god je iz Vojvodine raseljeno puno puno mlinova i čitavih postrojenja i premešteno u Hrvatsku i SLoveniju Bosnu ? Zbog više stvari, recimo ravnopravnost da svi imaju iste šanse. Onda dolazimo do današnjih dana, i prebacujem se na Milutinov post o poljoprivredi, Vojvodina kao takva kakva je, hrani celu državu sadašnju Srbiju, od toga Vojvodina malo vidi, nego vidi opet kažem svega par ljudi. Opet kažem tržišna ekonomija kako je to nazivaju nije dobra. Jer nemože me niko ubediti, da je jeftinijie i bolje tuđe, neg već ako praviš višnje i maline jagode u Valjevskom kraju, pa napravi onda i voćni jogurt, te ga plasiraj u region. itd itd.

Citat :

Jer nemože me niko ubediti, da je jeftinijie i bolje tuđe, neg već ako praviš višnje i maline jagode u Valjevskom kraju, pa napravi onda i voćni jogurt, te ga plasiraj u region. itd itd.

Nije jeftinije bolje nego je bolje skuplje.

Milutine, poznata mi je dobro priča o Babi koji ti je omiljeni lik.

Ipak zaboravljaš da u uređenoj državi ne može malo ovako malo onako, malo tržišne ekonomije, malo stege i dogovora.
Ili je ovo ili je ono.
Država može bit korektiv samo u nuždi, ali da se ne miješa.
Ako se miješa, to je socijalizam, sam si rekao.
Babi se jedno vrijeme išlo na ruku, pustilo ga se, a neke druge nije.


Btw, probao sam izračunat koliko bi koštalo recimo uzgojit 500 kg krumpira na vlastitom komadu zemlje za vlastito domaćinstvo.
Ispalo je potpuno neisplativo, obzirom za koje se novce taj krumpir danas može kupiti.
Ne, nije tako velika razlika u kvaliteti, treba malo tražit.

Ako ti mislish da je jevtinije uvoziti hranu nego je proizvoditi i  po skupljoj cijeni totalno si u krivu.Taj scenario je sa namjerom rusenja domace proizvodnje,pojevtinish,napravish domace seljake nekonkurentnim,ugushis proizvodnju.
Posle toga cijena se diktira,nastaje monopol-nema domace konkurencije.
Zasto austrijanci,ALPSKA republika proizvodi sama psenicu za domace potreba a uvoz im je jevtiniji?

Tvoja teorija je kopija teorije uvoznickog lobija.

Da ga 'bem ako je meni nešto smetalo u ekonomiji SFRJ...PROSTO SAM ZATEČEN SVIM OVIM PROBLEMIMA....

milutins (citat):

Tvoja teorija je kopija teorije uvoznickog lobija.

Nisam makroekonomist.   

Primjer Austrije vrijedi za bogate i razvijene zemlje.
Koje si mogu svakakve luksuze dopustit.

Nisam pobornik uvozničkog lobija, ali kupujem što mi se nudi, još se nisam otrovao.  

U Dalmaciji je razvijena kultura nazovimo je mediteranske prehrane.
Ne daj bože da bi dosta ljudi ni probalo kineski luk, bilo koje maslinovo ulje, vino, i sl.

Pa ipak, nisu nešto posebno zdraviji od ostatlka populacije, ima svih bolesti kao i svuda.
To me često zbunjuje.

dinosaurus (citat):

Da ga 'bem ako je meni nešto smetalo u ekonomiji SFRJ...PROSTO SAM ZATEČEN SVIM OVIM PROBLEMIMA....

Pa gledaj teoretski je tako ako čemo biti sebični i neodgovorni.

milutins (citat):

Citat :

Taj podatak nije tacan.Moguce je da si uvrstio one koji nisu direktno radili u Kragujevcu.
Mozda sa Jugoplastikom?

 Imas pravo nije tacno.

Citat :

Kao rekordna godina u istoriji Zastave upisana je 1989. kada je proizvedeno 220.000 vozila. Zastava je tada imala 53.337 zaposlenih radnika, a u proizvodnju juga za američko tržište bilo je uključeno 280 preduzeća iz 130 jugoslovenskih gradova.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Srdjan Radovanov (citat):

Citat :

Svi su radili, prodavali, Zastava je komplex, nisu to samo auti. koliko je FAP imao zaposlenih, koiko ima sada ? Nemojte me samo ubeđivati da FAP nije bio rentabilan u njegovo vreme, kao što rekoh uz inovacije bio bi konkurentan. Ovo je samo primer.

To sto se nesto proizvodilo ne znaci da se na istom zaradjivalo. Nisu te fabrike propale u zadnjih pet godina, nego su bile trule jos 80tih. U jednom trenutku drzava je morala da prekine finansiranje istih i onda izadje na videlo koliko su dobro poslovali.

Citat :

Da ga 'bem ako je meni nešto smetalo u ekonomiji SFRJ...PROSTO SAM ZATEČEN SVIM OVIM PROBLEMIMA....

Ako si radio u nekoj stabilnoj tvrtki ok,ali koliko je bilo tvrtki koje su bili gubitaši i redovito se sanirali?
Pa jel to nije sebično i neodgovorno kako onda pa tako i dan danas?

srdjan (citat):

To sto se nesto proizvodilo ne znaci da se na istom zaradjivalo. Nisu te fabrike propale u zadnjih pet godina, nego su bile trule jos 80tih. U jednom trenutku drzava je morala da prekine finansiranje istih i onda izadje na videlo koliko su dobro poslovali

O tome se radi.
I zato mi je smiješna tvrdnja "bili smo na putu oporavka".

purger (citat):

srdjan (citat):

To sto se nesto proizvodilo ne znaci da se na istom zaradjivalo. Nisu te fabrike propale u zadnjih pet godina, nego su bile trule jos 80tih. U jednom trenutku drzava je morala da prekine finansiranje istih i onda izadje na videlo koliko su dobro poslovali

O tome se radi.
I zato mi je smiješna tvrdnja "bili smo na putu oporavka".

Niste ni danas na tom putu vec na putu, to jest pod cizmama Evropske Unije. Preuzeli sve sto je po njihovom ukusu (JU-su). Resto ugusli da im ne bi konkurisali.

Evo nam na primer samo nasa tema "Pivo". Koliko nasih firmi danas MI (to jest VI) posedujete/mo?.

milutins (citat):

Ako ti mislish da je jevtinije uvoziti hranu nego je proizvoditi i  po skupljoj cijeni totalno si u krivu.Taj scenario je sa namjerom rusenja domace proizvodnje,pojevtinish,napravish domace seljake nekonkurentnim,ugushis proizvodnju.
Posle toga cijena se diktira,nastaje monopol-nema domace konkurencije.
Zasto austrijanci,ALPSKA republika proizvodi sama psenicu za domace potreba a uvoz im je jevtiniji?

Tvoja teorija je kopija teorije uvoznickog lobija.

Domaća  se proizvodnja  u  bivšoj državi svodila na velike  poljoprivredne kombinate socijalističke gigante (što je opet išlo na tržište  bez prave konkurencije).Agrokomerc je možda  donekle pravio iznimku,no  ondašnja politika ga je stvorila,a kasnije i zatvorila,dakle ni on nije dočekao konkurenciju na burzi tržišta.Ostalu poljoprivrednu proizvodnju su uglavnom  sačinjavala mala seoska  obiteljska gospodarstva potpuno nekonkurentna za tržište,uostalom kao i danas.Tko će danas kada nam sela izumiru ili nestaju  imati krave i proizvoditi mlijeko barem za svoje potrebe?

purger (citat):

Citat :

Da ga 'bem ako je meni nešto smetalo u ekonomiji SFRJ...PROSTO SAM ZATEČEN SVIM OVIM PROBLEMIMA....

Ako si radio u nekoj stabilnoj tvrtki ok,ali koliko je bilo tvrtki koje su bili gubitaši i redovito se sanirali?
Pa jel to nije sebično i neodgovorno kako onda pa tako i dan danas?

'88 god po izlasku iz JNA već me čekao posao.Radio sam,primao platu redovno,nikakvo maltrtiranje na poslu nisam imao,radnici su bili zaštićeni u svakom pogledu,većina situirani..
Plata je bila dobra,moglo se pristojno živeti u Beogradu,trebalo je malo momkovati pa stvarati porodicu i život ide svojim tokom...

Medjutim javili su se hiljdugodišnji snovi kod staraca koji su jednom nogom već bili u grobu pa su želeli da  što veći broj povedu sa sobom...a ekonomija u SFRJ je samo posledica toga....

dinosaurus (citat):

purger (citat):

Citat :

Da ga 'bem ako je meni nešto smetalo u ekonomiji SFRJ...PROSTO SAM ZATEČEN SVIM OVIM PROBLEMIMA....

Ako si radio u nekoj stabilnoj tvrtki ok,ali koliko je bilo tvrtki koje su bili gubitaši i redovito se sanirali?
Pa jel to nije sebično i neodgovorno kako onda pa tako i dan danas?

'88 god po izlasku iz JNA već me čekao posao.Radio sam,primao platu redovno,nikakvo maltrtiranje na poslu nisam imao,radnici su bili zaštićeni u svakom pogledu,većina situirani..
Plata je bila dobra,moglo se pristojno živeti u Beogradu,trebalo je malo momkovati pa stvarati porodicu i život ide svojim tokom...

Medjutim javili su se hiljdugodišnji snovi kod staraca koji su jednom nogom već bili u grobu pa su želeli da  što veći broj povedu sa sobom...a ekonomija u SFRJ je samo posledica toga....

Odemi + ali vredi sacekati ponoc.    

BEOGRAD (citat):

milutins (citat):

Citat :

Taj podatak nije tacan.Moguce je da si uvrstio one koji nisu direktno radili u Kragujevcu.
Mozda sa Jugoplastikom?

 Imas pravo nije tacno.

Citat :

Kao rekordna godina u istoriji Zastave upisana je 1989. kada je proizvedeno 220.000 vozila. Zastava je tada imala 53.337 zaposlenih radnika, a u proizvodnju juga za američko tržište bilo je uključeno 280 preduzeća iz 130 jugoslovenskih gradova.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Tih 53 337 radnika koji su radili nije veliki broj na proizvodnji 220 000 automobile.Ako se uzme u obzir da te firme nisu bile vezane iskljucivo  za Zastavu,npr Jugoplastika.
To potvrdjuje tezu da je Zastava bila jedan od nosilaca privrede u regionu.Sa njenim padom lancanom reakcijom padaju i svi ostali.Bez tih nosilaca privrede-ekonomskih giganata nema ekonomije.Zaboravi malu privredu,usluznu djelatnost i sl-svi oni zavise od tih nosilaca.
Bazirati privredu na stranim bankama,stranim ulagacima je direktan ulaz u robovlasnistvo.
Napravice stranci hotele i resorte po Crnoj Gori i Hrvatskoj,doci ce turisti,kruzeri.Ko je vlasnik svega toga-strani capital,profit se iznosi iz zemlje.
Obisao sam mnoge destinacije-josh nisam naisao na bogatu turisticku zemlju.Domace stanovnistvo rade kao konobari,kuhari,sobarice,kose travu...........
Resorti ogradjeni,nerijetko to(Dominikanska Republika)cuva i naoruzana armija.
Idealna mjesta za slikat-samo ne ulazite u unutrasnjost,niko vam ne garantuje zivot.
Cesto ljetujem u Polineziji,2013 bio na ostrvu Maui,resort kao i svi po sistemu sve ukljuceno,privatna plaza,Pacific na 10-ak metara od terase,raj na zemlji oko obale.
A nekih 200-300 metara dalje strah boziji,kuce pokrivene limom,slamom.
Tek nekoliko javnih plaza,neuredjenih,za domace stanovnistvo.A sta ce im?Po ceo dan rade u resortima za sitnu lovu,tek da prezive.
Svaka medalja ima dvije strane.

Citat :

Medjutim javili su se hiljdugodišnji snovi kod staraca koji su jednom nogom već bili u grobu pa su želeli da što veći broj povedu sa sobom...a ekonomija u SFRJ je samo posledica toga....

Što ti treba ovo?

purger (citat):

Citat :

Medjutim javili su se hiljdugodišnji snovi kod staraca koji su jednom nogom već bili u grobu pa su želeli da  što veći broj povedu sa sobom...a ekonomija u SFRJ je samo posledica toga....

Što ti treba ovo?

Nekapiram baš

Nije upućeno tebi SveJug, ali mi nije jasno zašto često 'radnici na privremenom radu u inozemstvu' tuguju za ex-jugoekonomijom.  

Jasno je za nas za nas ovdje što ronimo suze, bilo je 'sve na kredit, sve za raju'...  

purger (citat):

Citat :

Medjutim javili su se hiljdugodišnji snovi kod staraca koji su jednom nogom već bili u grobu pa su želeli da  što veći broj povedu sa sobom...a ekonomija u SFRJ je samo posledica toga....

Što ti treba ovo?

Zar to nije stvarnost?  

milutins (citat):

Citat :

Tih 53 337 radnika koji su radili nije veliki broj na proizvodnji 220 000 automobile.Ako se uzme u obzir da te firme nisu bile vezane iskljucivo  za Zastavu,npr Jugoplastika.Idealna mjesta za slikat-samo ne ulazite u unutrasnjost,niko vam ne garantuje zivot.
Cesto ljetujem u Polineziji,2013 bio na ostrvu Maui,resort kao i svi po sistemu sve ukljuceno,privatna plaza,Pacific na 10-ak metara od terase,raj na zemlji oko obale.
A nekih 200-300 metara dalje strah boziji,kuce pokrivene limom,slamom.
Tek nekoliko javnih plaza,neuredjenih,za domace stanovnistvo.A sta ce im?Po ceo dan rade u resortima za sitnu lovu,tek da prezive.
Svaka medalja ima dvije strane.

Nije mnogo ako se proizvodi Ferari ali Zastava je proizvodila keca i Yugo. Fiat proizvodi isti broj automobila sa nekih 2000 ljudi jer ima modernu tehnologiju, a mi se ove cudimo kako je moguce da nije bilo profita.
Milutine Maui je na Havajima. 

Max Blitz (citat):

Nije upućeno tebi SveJug, ali mi nije jasno zašto često 'radnici na privremenom radu u inozemstvu' tuguju za ex-jugoekonomijom.  

Jasno je za nas za nas ovdje što ronimo suze, bilo je 'sve na kredit, sve za raju'...  

To bi mogla biti isto jedna interesantna diskusija. Mozda nas je malo ovde na forumu da do toga dodje ali je mozda je  i moguc jer emigracija i domovina ima veliku razlikum u pogledu na te stvari ( STROGO SAM PROTIV TIH NAZIVA: VAS/NAS,  VI/MI).

BEOGRAD (citat):

milutins (citat):

Citat :

Tih 53 337 radnika koji su radili nije veliki broj na proizvodnji 220 000 automobile.Ako se uzme u obzir da te firme nisu bile vezane iskljucivo  za Zastavu,npr Jugoplastika.Idealna mjesta za slikat-samo ne ulazite u unutrasnjost,niko vam ne garantuje zivot.
Cesto ljetujem u Polineziji,2013 bio na ostrvu Maui,resort kao i svi po sistemu sve ukljuceno,privatna plaza,Pacific na 10-ak metara od terase,raj na zemlji oko obale.
A nekih 200-300 metara dalje strah boziji,kuce pokrivene limom,slamom.
Tek nekoliko javnih plaza,neuredjenih,za domace stanovnistvo.A sta ce im?Po ceo dan rade u resortima za sitnu lovu,tek da prezive.
Svaka medalja ima dvije strane.

Nije mnogo ako se proizvodi Ferari ali Zastava je proizvodila keca i Yugo. Fiat proizvodi isti broj automobila sa nekih 2000 ljudi jer ima modernu tehnologiju, a mi se ove cudimo kako je moguce da nije bilo profita.
Milutine Maui je na Havajima. 

Bucni malo u tu HLADNU LEDENU VODU!!!

Max Blitz (citat):

Nije upućeno tebi SveJug, ali mi nije jasno zašto često 'radnici na privremenom radu u inozemstvu' tuguju za ex-jugoekonomijom.  

Jasno je za nas za nas ovdje što ronimo suze, bilo je 'sve na kredit, sve za raju'...  

Ako je meni upuceno odmah da istaknem(a to sam vec naveo ranije) da mi nije zao SFRJ kao bratske zajednice ravnopravnih naroda i narodnosti.
Zao mi je njene ekonomije.
Ovaj link koji je posluzio otvaranju teme nije nista drugo nego bacanje prasine u oci totalno ispranim mozgovima,nacionalistima,desnicarima i slicnima.


ps-normalno je je ostrvo Maui na Havajima.Sav taj kompleks ostrva spade u naziv Polinezija.Pod Havai se smatra veliko ostrvo Havai gdje je Honolulu

sve jug (citat):

Zar to nije stvarnost?

O ekonomiji u SFRJ imaš samo to za reći?
Sav period ekonomske politike svodiš na zadnje dvije godine postojanja bivše nam države?
Zašto i s kojim pravom truješ normalnu komunikaciju?

I što piše alexandar (a on mu dođe i kao neka vlast na ovom forumu) : Posto je ekonomija kao nauka usko vezana za politiku , verujem da necemo doci u situaciju da komentari suvise skrenu i postanu problematicni.