EKONOMIJA U SFRJ

Evo ovdje prilično realan osvrt na ona vremena

[You must be registered and logged in to see this link.]

tacno da je SFRJ  imala dug od 20milijardi  dolara .koliko je SFRJ  imala monetarnog zlata  ako je od kraljevine Jugoslavije nasledila  49.033 kilograma zlata. koliko su druge zemlje bile duzne  SFRJ ? pre svega SSSR ,IRAK,zemlje  varsavskog pakta,Kuba  to se nigde nenavodi.

Dug i njegov iznos kao procenat BDP-a nije bio problem. Problem je bila nemogucnost servisiranja duga, usled devizne nelikvidnosti, a to je posledica spoljnotrgovinske orijentiranosti prema zemljama SEV-a, gde se koristilo klirinsko placanje.

Evo,neznam taj podatak

Od zlata kraljevine SFRJ je videla jako malo. Najveci deo tog zlata je zaplenjen, kao odsteta za imovinu stranih firmi i gradjana, koju je nova vlast nacionalizovala 45te.

Ova tema moze da me odvede na poprilicno tanak led.Ako bi pisao o ekonomiji SFRJ normalno je da bih bacio akcenat na republicku ekonomiju BiH.
Morao bih se dotaci Branka Mikulica(prva generacija dipl ing Sumarstva u Sarajevu)Seida Maglajlije(kolosalan privrednik)Emerika Bluma(Energoinvest),Pozderaca(pripadaju samom privrednom vrhu),Djordja Blagojevica(Krivaja)i naravno svoga direktora-neprevazidjenog privrednika-genijalca(znam da znate o kome je rijec)
Naravno sve vezano za ekonomiju,bez uplitanja u njihov politicki angazman.

milutin (citat):

Naravno sve vezano za ekonomiju,bez uplitanja u njihov politicki angazman.

Vrlo jednostavno! I led se odmah otopio.

Deo teksta iz Novosti....

otkrivaju kako je potrošena 84.574 kilograma zlatnih rezervi Kraljevine Jugoslavije. Američki saveznici naplatili oduzetu imovinu svojih državljana, ali i svu "pomoć" partizanima

Da je bilo volje za prevazilaženje međunacionalnih i međuverskih nesuglasica, ekonomija bi se oporavila, dugovi bi se vratili ili "redovno servisirali". Tamo gde je čeljad složna privredni i ekonomski oporavak je pitanje dana i godine.

Primer Nemačka i Japan ili iz dojučerašnje istorije Slovačka, Turska.

1945-1991 je 46 godina.Pa da se onda još nadovezala i ova kriza............da oporavak bi trajao 69 godina.

Možda.

Ako pishem o ekonomiji moram da pisem o Babi Fikretu.A zbog njega sam prosle godine zaradio  
Uz to se nadovezuje Kandit,29 Novembar,Gavrilovic...............

Mislim da jedino u temi JNA i NLO nema politike
Pa daj piši o ekonomiji i njezinim dobrim i lošim stranama,napiši svoju viziju nekakvog ekonomskog oporavka!   

Na priimer ......teza o nauci koja je razvila teorije LJUDSKOG PONASANJA ali istinski , u upravljanju , koriscenju , i raspodeli dobara ?!

Hajde da se ne lažemo ili pravimo mutavi. Da je SFRJ bila jednonacionalna država, nikada ne bi ni došla u ekonomsku krizu. Čak i ako bi došla, lakše bi je podnosila i lakše i brže bi se izvukla iz krize. U njenom slučaju ta kriza je samo pospešila raspad.

Kriza morala uvek izaziva i proizvodi ekonomsku krizu, nikada obrnuto.

Moze-uz uslov da potvrdite da je Babo Fikret "car careva"u ekonomiji-ne bi ja njega dao za sve ove sadasnje privrednike istoka i zapada,sjevera i juga.
A ja cu tu svoju tezu lako dokazati,bazirajuci se na njegova ekonomska dostignuca.
Gdje je problem?Pao je iz politickih razloga-onog trenutka kada je dostigao ekonomsku vasionu-ali i postao konkurent firmama u svojoj branshi u susjednim republikama.
Oporavak-samo u ekonomskoj uniji,zajednickom trzistu,ponovnoj nacionalizaciji(oduzeti nezakonito stecenu imovinu),formirati jaku domacu investicionu banku,formirati zajednicku stock market....

East&West (citat):

Hajde da se ne lažemo ili pravimo mutavi. Da  je SFRJ bila jednonacionalna država, nikada ne bi ni došla u ekonomsku krizu. Čak i  ako bi došla, lakše bi je podnosila i lakše i brže bi se izvukla iz krize. U njenom slučaju ta kriza je samo pospešila raspad.

Kriza morala uvek izaziva i proizvodi ekonomsku krizu, nikada obrnuto.

Kada pricamo o ekonomskoj krizi moramo biti malo konkretniji,razlikovati recesiju od depresije.Jednostavno uzeti u obzir i zakone trzista,cikluse u ekonomiji i td.

Dražene, večina onoga u napisanom članku su totalne glupost. Npisane u propagandne svrhe da se ocrni več odavno mrtva SFRJ.

Spoljni dug SFRJ se je od početka osamdesetih pa do kraja osamdesetih smanjivao!!!

ovde su tačni podatci
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ako se uzme i revalorizacija dolara, drastično je pao. Da nije bilo sve idealno, nije bilo, a da je bilo katastrofalno loše, je propaganda. Neznam zašto, Juge više nema skoro 25 godina.  

Niko od ovih ''pametnih'' novinara ne piše o naftnoj krizi osamdesetih, porastu kamatne mere na međunarodnim tržištima, specialnom ratu, uslovima IMF, itd...

Posto je ekonomija kao nauka usko vezana za politiku , verujem da necemo doci u situaciju da komentari suvise skrenu i postanu problematicni.
Neka se svako potrudi i doprinese temi na najbolji moguci nacin !   

Voz...Berlin-Ljubljana-Zagreb-Beograd-Kijev...ulazi na zadnji kolosek..... 

alexandar (citat):

Posto je ekonomija kao nauka usko vezana za politiku , verujem da necemo doci u situaciju da komentari suvise skrenu i postanu problematicni.
Neka se svako potrudi i doprinese temi na najbolji moguci nacin !   

E ja sam već izleteo  

milutins (citat):

je dostigao ekonomsku vasionu-ali i postao konkurent firmama u svojoj branshi u susjednim republikama.

A o čemu ja pišem? Nespremnost za koegzistenciju, zakulisne rabote, učvršćivanje pozicija za budući razvoj događaja itd, su prouzrokovali nastanak SFRJ ekonomske krize, i u potpunosti eliminisali volju da se ona rešava na osnovama, principima i zakonitostima ekonomske nauke.

milutins (citat):

Moze-uz uslov da potvrdite da je Babo Fikret "car careva"u ekonomiji-ne bi ja njega dao za sve ove sadasnje privrednike istoka i zapada,sjevera i juga.
A ja cu tu svoju tezu lako dokazati,bazirajuci se na njegova ekonomska dostignuca.
Gdje je problem?Pao je iz politickih razloga-onog trenutka kada je dostigao ekonomsku vasionu-ali i postao konkurent firmama u svojoj branshi u susjednim republikama.
Oporavak-samo u ekonomskoj uniji,zajednickom trzistu,ponovnoj nacionalizaciji(oduzeti nezakonito stecenu imovinu),formirati jaku domacu investicionu banku,formirati zajednicku stock market....

Normalno da je pao jer je poslije ekonomske vasione poželio i neku drugu vasionu a to nije prošlo.

Bilo je mnogo sposobnih ljudi u privredi-preduzećima ali makroekonomsku politiku su ipak vodili "apartčici" nedovoljno sposobni (ili nesposobni) da uspostave zdrav ekonomski ambijent u državi, sve to sakriveno iza simpatične priče o samoupravljanju (svi smo odgovorni - niko nije odgovoran). Plus nepotizam i korupcija (u raznim oblicima) koji su ovdje oduvjek imali plodno tlo.
Na žalost, sve se ovo prenijelo i na novonastale države ali u socijalno mnogo gorem neoliberalnom okruženju.

ekonomski jak je  nezavisan. to vazi I za pojedince ,firme I drzave. 1990  SFRJ  je bila ekonomski najjaca.

East&West (citat):

Hajde da se ne lažemo ili pravimo mutavi. Da  je SFRJ bila jednonacionalna država, nikada ne bi ni došla u ekonomsku krizu. Čak i  ako bi došla, lakše bi je podnosila i lakše i brže bi se izvukla iz krize. U njenom slučaju ta kriza je samo pospešila raspad.

Kriza morala uvek izaziva i proizvodi ekonomsku krizu, nikada obrnuto.

A po kojoj je onda osnovi Poljska dospela u ekonomsku krizu istih godina? Recesija sa pocetka 80tih je bila jos gora od ove poslednje 2008me i nije pogadjala ekonomije zavisno od nacionalne strukture drzave. Jugoslavija je manje vise hronicno bila u ekonomskoj krizi. Osim perioda iz 50tih,  kada je belezila ubrzani rast ostatak je pratila kriza manjeg ili viseg intenziteta. Jedno je sigurno. Inflacija je stalno bila dvocifrena jer se budzetski deficit popunjavao iz primarne emisije.

BEOGRAD (citat):

East&West (citat):

Hajde da se ne lažemo ili pravimo mutavi. Da  je SFRJ bila jednonacionalna država, nikada ne bi ni došla u ekonomsku krizu. Čak i  ako bi došla, lakše bi je podnosila i lakše i brže bi se izvukla iz krize. U njenom slučaju ta kriza je samo pospešila raspad.

Kriza morala uvek izaziva i proizvodi ekonomsku krizu, nikada obrnuto.

A po kojoj je onda osnovi Poljska dospela u ekonomsku krizu istih godina? Recesija sa pocetka 80tih je bila jos gora od ove poslednje 2008me i nije pogadjala ekonomije zavisno od nacionalne strukture drzave. Jugoslavija je manje vise hronicno bila u ekonomskoj krizi. Osim perioda iz 50tih,  kada je belezila ubrzani rast ostatak je pratila kriza manjeg ili viseg intenziteta. Jedno je sigurno. Inflacija je stalno bila dvocifrena jer se budzetski deficit popunjavao iz primarne emisije.

Ekonomske krize su u celom svetu ciklične i pogađaju daleko organizovanije zemlje, ali su u višenacionalnim sredinama razorne, sa 100% centifugalnim dejstvom.
Možda i grešimo kada analiziramo Ekonomiju SFRJ. Po meni ona nije ni postojala, već je bila zbir ekonomija njenih repubilaka članica, izgrađen i zasnovan na najnezdravijim osnovama-dupliranje-tripliranje ili multicipliranje kapaciteta. Konkurencija i eliminaciju umesto kompatibilnosti, a sve zbog straha od budućeg raspada ili želje za budućim raspadom, kako gde. I ta inflacija dvocifrena koju pominješ je posledica obuzdavanja nacionalnih partokratija ili zadovoljavanja njihovih apetita. Naravno da na neekonomskim principima, po sistemu "seci uši, krpi ...." takvo stanje nije bilo održivo u nedogled.

East&West (citat):

Hajde da se ne lažemo ili pravimo mutavi. Da  je SFRJ bila jednonacionalna država, nikada ne bi ni došla u ekonomsku krizu. Čak i  ako bi došla, lakše bi je podnosila i lakše i brže bi se izvukla iz krize. U njenom slučaju ta kriza je samo pospešila raspad.

Kriza morala uvek izaziva i proizvodi ekonomsku krizu, nikada obrnuto.

 Da je bila jednonacionalna, bilo bi krize, ali sigurno nebi bilo rata.

A slažem se da je nacionalna podela več tad izazvala mnoge ekonomske gluposti. Recimo svaka republika je htela da ima sve svoje, svaka je imala svoju naftnu kompaniju, avio kompaniju, rafinerije šečera, svoje firme za trgovinu, i šta ja znam što još. A bili smo zemlja sa 20m ljudi. USA je imala 10 puta više pa su bile firme koje su radile preko cele zemlje. Recimo za primer Mercator, ne sečam se da sam igde u jugi video njihove trgovine, kao što nisam u Sloveniji video nijednu maloprodaju iz drugih republika.

Pero™ (citat):

 Da je bila jednonacionalna, bilo bi krize, ali sigurno nebi bilo rata.

U jednonacionalnim državama i njihovim privredama malo se nerazvijeni jug buni protiv razvijenog severa, godišnje padne barem jedna vlada kao u Italiji, ali država opstaje.

Nego Pero da ja tebi dam jedan + i da se ovde zaustavimo u komentarima, jer ništa ne možemo popraviti, a može da se desi da iščačkamo neku mečku ili nekog đavola??  

pukovnik (citat):

milutins (citat):

Moze-uz uslov da potvrdite da je Babo Fikret "car careva"u ekonomiji-ne bi ja njega dao za sve ove sadasnje privrednike istoka i zapada,sjevera i juga.
A ja cu tu svoju tezu lako dokazati,bazirajuci se na njegova ekonomska dostignuca.
Gdje je problem?Pao je iz politickih razloga-onog trenutka kada je dostigao ekonomsku vasionu-ali i postao konkurent firmama u svojoj branshi u susjednim republikama.
Oporavak-samo u ekonomskoj uniji,zajednickom trzistu,ponovnoj nacionalizaciji(oduzeti nezakonito stecenu imovinu),formirati jaku domacu investicionu banku,formirati zajednicku stock market....

Normalno da je pao jer je poslije ekonomske vasione poželio i neku drugu vasionu a to nije prošlo.

Pises neistine .
Tu drugu  vasionu on je kao izabrani predsjednik BiH glatko predao-zna se vec kome.Njega to nije interesovalo.
Slabo si ti to procijenio

BEOGRAD (citat):

East&West (citat):

Hajde da se ne lažemo ili pravimo mutavi. Da  je SFRJ bila jednonacionalna država, nikada ne bi ni došla u ekonomsku krizu. Čak i  ako bi došla, lakše bi je podnosila i lakše i brže bi se izvukla iz krize. U njenom slučaju ta kriza je samo pospešila raspad.

Kriza morala uvek izaziva i proizvodi ekonomsku krizu, nikada obrnuto.

A po kojoj je onda osnovi Poljska dospela u ekonomsku krizu istih godina? Recesija sa pocetka 80tih je bila jos gora od ove poslednje 2008me i nije pogadjala ekonomije zavisno od nacionalne strukture drzave. Jugoslavija je manje vise hronicno bila u ekonomskoj krizi. Osim perioda iz 50tih,  kada je belezila ubrzani rast ostatak je pratila kriza manjeg ili viseg intenziteta. Jedno je sigurno. Inflacija je stalno bila dvocifrena jer se budzetski deficit popunjavao iz primarne emisije.

Svi zaboravljaju da je tada bila opšta ekonomska kriza po celom svetu. Da je tada bila i naftna kriza, da su se kamatne mere na međunarodnom tržištu drastično podigle, da je počela Reagonomika. I da je IMF ZAHTEVAO da devalviramo dinar, ako želimo bilo šta sa međunarodnog tržišta para. Devalvacija je kod nas značila i inflaciju, nezadovoljstvo ljudi, a na kraju to je i bio smisao destabilizacije u hladnom ratu. Normalno da su bili političari i ekonomisti pametni do toga nebi došlo.

A Jugoslavija je bila pretežno ruralna zemlja razorena ratom. Mnogo se je napravilo i izgradilo, standard se podigao. Ko nebi optimistički pozajmio pare za to, a kad neko hoče da slomi sve to, samo traži pare natrag. Ipak spoljni dug se JE smanjivao.

Ja mislim da spoljni dug nije bio uzrok raspada, nego lokalne/republičke politike. Slično je i sada, dopustili su nam da se zadužimo, pa mogu da rade sa nama šta hoče.

Uzrok raspada (mnogo puta sam to naglasio)

-ekonomske neznalice
-politicki poltroni

Pero™ (citat):

Citat :

A slažem se da je nacionalna podela več tad izazvala mnoge ekonomske gluposti. Recimo svaka republika je htela da ima sve svoje, svaka je imala svoju naftnu kompaniju, avio kompaniju, rafinerije šečera, svoje firme za trgovinu, i šta ja znam što još. A bili smo zemlja sa 20m ljudi. USA je imala 10 puta više pa su bile firme koje su radile preko cele zemlje. Recimo za primer Mercator, ne sečam se da sam igde u jugi video njihove trgovine, kao što nisam u Sloveniji video nijednu maloprodaju iz drugih republika.

Ne shvatam u cemu je problem sto su postojale firme iz iste delatnosti u svim republikama. Jedna secerana nije mogla da zadovolji potrebe cele drzave, ili recimo jedna celicana.Mrkator je imao prodavnicu u Beogradu , kao sto je Ljubljanska banka poslovala u drugim republikama. Da ne spominjem Lesninu, Brest, Peko, Slovenijasport, itd.

East&West (citat):

Citat :

Ekonomske krize su u celom svetu ciklične i pogađaju daleko organizovanije zemlje, ali su u višenacionalnim sredinama razorne, sa 100% centifugalnim dejstvom.
Možda i grešimo kada analiziramo Ekonomiju SFRJ. Po meni ona nije ni postojala, već je bila zbir ekonomija njenih repubilaka članica, izgrađen i zasnovan na  najnezdravijim osnovama-dupliranje-tripliranje ili multicipliranje kapaciteta. Konkurencija i eliminaciju umesto kompatibilnosti, a sve zbog straha od budućeg raspada ili želje za budućim raspadom, kako gde. I ta inflacija dvocifrena koju pominješ je posledica obuzdavanja nacionalnih partokratija ili zadovoljavanja njihovih apetita. Naravno da na neekonomskim principima, po sistemu "seci uši, krpi ...." takvo stanje nije bilo održivo u nedogled.

Realno moze i tako da se posmatra. Nuravnotezenost u stepenu ekonomskog razvoja je uzrok tenzija i u jednonacionalnim drzavama( recimo Italija), a u visenacionalnim prerasta u novu dimenaziju, upravo zbog kompleksnosti odnosa u istoj. Ono sto visenacionalne drzave odrzava na okupu, je pre svega ekonomski interes a onda sve ostalo. U slucaju Juge ekonomski interesi su se dijameralno razlikovali, jer je siromasniji deo visestruko zaostajao za razvijenijim i sa godinama ta se razlika nije smanjivala.
Medjutim, nesposobnost onih koji su rukovodili ekonomijom je bila odlucujuci faktor u ekonomskom kolapsu, koji je nastupio osamdesetih. Da se kojim slucajem nije odustalo od privredne reforme iz 65te, mozda bi stvari krenule drugim tokom, ovak prvo je kolapsirala ekonomija , nakon toga partija, a na kraju i medjunacinalni odnosi.

Pero™ (citat):

BEOGRAD (citat):

East&West (citat):

Hajde da se ne lažemo ili pravimo mutavi. Da  je SFRJ bila jednonacionalna država, nikada ne bi ni došla u ekonomsku krizu. Čak i  ako bi došla, lakše bi je podnosila i lakše i brže bi se izvukla iz krize. U njenom slučaju ta kriza je samo pospešila raspad.

Kriza morala uvek izaziva i proizvodi ekonomsku krizu, nikada obrnuto.

A po kojoj je onda osnovi Poljska dospela u ekonomsku krizu istih godina? Recesija sa pocetka 80tih je bila jos gora od ove poslednje 2008me i nije pogadjala ekonomije zavisno od nacionalne strukture drzave. Jugoslavija je manje vise hronicno bila u ekonomskoj krizi. Osim perioda iz 50tih,  kada je belezila ubrzani rast ostatak je pratila kriza manjeg ili viseg intenziteta. Jedno je sigurno. Inflacija je stalno bila dvocifrena jer se budzetski deficit popunjavao iz primarne emisije.

Svi zaboravljaju da je tada bila opšta ekonomska kriza po celom svetu. Da je tada bila i naftna kriza, da su se kamatne mere na međunarodnom tržištu drastično podigle, da je počela Reagonomika. I da je IMF ZAHTEVAO da devalviramo dinar, ako želimo bilo šta sa međunarodnog tržišta para. Devalvacija je kod nas značila i inflaciju, nezadovoljstvo ljudi, a na kraju to je i bio smisao destabilizacije u hladnom ratu. Normalno da su bili političari i ekonomisti pametni do toga nebi došlo.

A Jugoslavija je bila pretežno ruralna zemlja razorena ratom. Mnogo se je napravilo i izgradilo, standard se podigao. Ko nebi optimistički pozajmio pare za to, a kad neko hoče da slomi sve to, samo traži pare natrag. Ipak spoljni dug se JE smanjivao.

Ja mislim da spoljni dug nije bio uzrok raspada, nego lokalne/republičke politike. Slično je i sada, dopustili su nam da se zadužimo, pa mogu da rade sa nama šta hoče.

Pero+......razmišljao sam kome ali evo za tebe zasluženo...

Pero (citat):

Svi zaboravljaju da je tada bila opšta ekonomska kriza po celom svetu. Da je tada bila i naftna kriza, da su se kamatne mere na međunarodnom tržištu drastično podigle, da je počela Reagonomika. I da je IMF ZAHTEVAO da devalviramo dinar, ako želimo bilo šta sa međunarodnog tržišta para. Devalvacija je kod nas značila i inflaciju, nezadovoljstvo ljudi, a na kraju to je i bio smisao destabilizacije u hladnom ratu. Normalno da su bili političari i ekonomisti pametni do toga nebi došlo.

A Jugoslavija je bila pretežno ruralna zemlja razorena ratom. Mnogo se je napravilo i izgradilo, standard se podigao. Ko nebi optimistički pozajmio pare za to, a kad neko hoče da slomi sve to, samo traži pare natrag. Ipak spoljni dug se JE smanjivao.

Ja mislim da spoljni dug nije bio uzrok raspada, nego lokalne/republičke politike. Slično je i sada, dopustili su nam da se zadužimo, pa mogu da rade sa nama šta hoče

Nije dinar devalvirao zbog IMF-a nego zato sto je bio obezvredjen.U to vreme jedan kurs je vazio u banci a drugi je bio onaj na ulici. Ako si hteo da kupis devize kupovao bi ih od ulicnih dilera. Dinar je prvi put devalvirao 1951ve i to citavih 600%, a tokom svog postojanja imao je citav niz devalvacija.

Ima li iko podatak o GDP-(bruto nacionalni dohodak)u par godina prije nesretnih 90-ih i GDP-u iz recimo 2011-12-13?
Mislim na republickom nivou prije secesije

BEOGRAD (citat):

i ovak prvo je kolapsirala ekonomija , nakon toga partija, a na kraju i medjunacinalni odnosi.

Po mom mišljenju redosled je bio obrnut.

Beograde, pogledaj na USA tržište, koje firme bolje prolaze, one koje rade po celoj zemlju ili one samo u nekoliko trgovinama u jednoj državi. Troškovi vođenja firmi su veči ako imaš 10 firmi umesto jedne velike. Isto su i nabavne cene manje ako imaš jednu veliku firmu, pa možeš dobavljače držati u šahu, nego deset malih, pa se ti dobavljači smeju, ako ti nečeš ima ko oče.

Naravno konkurencija je dobrodošla, ali ne samo u republičkim granicama, nego po celoj zemlji.

Banke su slučaj za sebe, i u Ljubljani još znam kde je bila poslovalnica Jugobanke, Beogradske banke, investbanke... drugih se ne sečam i mislim da jih nije bilo. Probaču da se setim i firmi, bile prodavnice ploča, Borovo obuča, e onda polako stane, možda ču još nešto napisati, ali ništa drastično. Iako sam bio klinac sečam se slučaja kad bi se u mojoj blizini morala graditi robna kuča. Kad nijedno preduzeče iz Slovenije nije iskazalo interes, javila se Robna kuča Beograd. E tad su odma smanjili urbanistički plan za nekoliko spratova, samo da oni ne dođu.

Umesto da bi se poboljšala konkurencija, došli novi proizvodi, širila tržišta, zatvaralo se sve po nacionalnoj osnovi. Naravno da se kasnije sve raspalo, kad nije bilo neke ozbiljne suradnje.

I da, možda su se neke firme iz Slovenije znašle pa su nešto imale i na Jugu, ali to ipak nije isto kao kad se neke stvari dele po republikama. Ne razumem zašto nije bilo naftne firme za celu Jugu, pa onda usput za konkurenciju još neke republičke. Tako smo točili benzin u Sloveniji u Petrolu, pa kad idemo na jug u INI, pa U jugopetrolu... šta je bilo u makedoniji neznam, nisam bio toliko daleko. Ali zar nebi bilo bolje da je svuda (recimo) SFRJ petrol, pa da mu konkurenciju prave lokalne firme. I ako bi bila ista cena, usluge i izgled bi mogao da bude drugi, samim time i rivalstvo i trud za mušterije.

BEOGRAD (citat):

Nije dinar devalvirao zbog IMF-a nego zato sto je bio obezvredjen.U to vreme jedan kurs je vazio u banci a drugi je bio onaj na ulici. Ako si hteo da kupis devize kupovao bi ih od ulicnih dilera. Dinar je prvi put devalvirao 1951ve i to citavih 600%, a tokom svog postojanja imao je citav niz devalvacija.

Beograde: svaka devalvacija je bila druga, ali početkom osamdesetih JE BIO ultimat IMF da moda dinar da se devalvira, ne sečam se tečno jel bilo 20 ili 30%, ako se žele produženja kredita. Naravno to je povuko i devalvaciju, i polako gubljenje ekonomske kontrole. To su bila vremena Reagonomike i vrhunac hladnog rata. Naravno za raspad druge zemlje je bolje upotrebiti specialni rat, nego direktni napad sa vojskom.

Pero™ (citat):

Beograde, pogledaj na USA tržište, koje firme bolje prolaze, one koje rade po celoj zemlju ili one samo u nekoliko trgovinama u jednoj državi. Troškovi vođenja firmi su veči ako imaš 10 firmi umesto jedne velike. Isto su i nabavne cene manje ako imaš jednu veliku firmu, pa možeš dobavljače držati u šahu, nego deset malih, pa se ti dobavljači smeju, ako ti nečeš ima ko oče.

Naravno konkurencija je dobrodošla, ali ne samo u republičkim granicama, nego po celoj zemlji.

Banke su slučaj za sebe, i u Ljubljani još znam kde je bila poslovalnica Jugobanke, Beogradske banke, investbanke... drugih se ne sečam i mislim da jih nije bilo. Probaču da se setim i firmi, bile prodavnice ploča, Borovo obuča, e onda polako stane, možda ču još nešto napisati, ali ništa drastično. Iako sam bio klinac sečam se slučaja kad bi se u mojoj blizini morala graditi robna kuča. Kad nijedno preduzeče iz Slovenije nije iskazalo interes, javila se Robna kuča Beograd. E tad su odma smanjili urbanistički plan za nekoliko spratova, samo da oni ne dođu.

Umesto da bi se poboljšala konkurencija, došli novi proizvodi, širila tržišta, zatvaralo se sve po nacionalnoj osnovi. Naravno da se kasnije sve raspalo, kad nije bilo neke ozbiljne suradnje.

I da, možda su se neke firme iz Slovenije znašle pa su nešto imale i na Jugu, ali to ipak nije isto kao kad se neke stvari dele po republikama. Ne razumem zašto nije bilo naftne firme za celu Jugu, pa onda usput za konkurenciju još neke republičke. Tako smo točili benzin u Sloveniji u Petrolu, pa kad idemo na jug u INI, pa U jugopetrolu... šta je bilo u makedoniji neznam, nisam bio toliko daleko. Ali zar nebi bilo bolje da je svuda (recimo) SFRJ petrol, pa da mu konkurenciju prave lokalne firme. I ako bi bila ista cena, usluge i izgled bi mogao da bude drugi, samim time i rivalstvo i trud za mušterije.

Konkurencija izmedju domacih firmi nije postojala, jer je bila u suprotnostima sa ekonomskim principima na kojima je drzava pocivala. Konkurencija je deo trzisne ekonomije, a ona nije postojala u SFRJ do samog kraja.Koliko  su domace firme bile konkurentne, najbolje govori cinjenica da su vecinom propale, cim su se suocile sa konkurencijom iz inostranstva. Naravno da ima i izuzetka koji su uspeli da se prilagode slobodnom trzistu. U vreme SFRJ su "pozitivno poslovale" jer su ih stitile nenormalno visoke carine. Zato je EI Nis i mogao da prodaje zastarele televizore po ceni koja je bila visa nego za Soni u recimo Nemackoj, a nepostojecu racunarsku industriju su cuvale carine od nekih 80%. Ne vidim u cemu je problem ako firme koje se bave prodajom robe siroke potrosnje imaju lokalni karakter? Tako je manje vise u svim drzavama osim sto postoje i one velike koje imaju ekspoziture po celoj zemlji. Isti princip je vazio u i SFRJ. Ja sam cipele uglavnom kupovao u Peku, ne zato sto su se pravile u Sloveniji, nego zato sto su bile bolje od ostalih proizvodjaca.
Nisam siguran da razumem vas prilaz ekonomskoj politici u SFRJ? Sa jedne strane se protivis izgradnji identicnih kapaciteta po republikama, a sa druge strane pricamo o konkurenciji? Kako je moglo da dodje do te konkurencije ako nije bilo vise proizvodjaca?
Problem Jugoslavije, a i ostalih socijalistickih zemalja, je bio u tome sto su se fabrike otvarale da se u njima zaposle radnici. Da li je ista profitabilana je bilo  od sekundarnog znacaja, a cesto i od nikakvog.  Takva neprofitabila proizvodnja moze da traje izvesno vreme jer se uzimalo od onih profitabilnih.Na kraju dodjes u situaciju da si unistio i ono malo profitabilne privrede, pokrivajuci gubitke gubitasa i cuvajuci socijalni mir. Nema to veze sa nacionalnim vec jer je ista stvar pukla u celoj Istocnoj Evropi. Uostalom ovde pricamo o ekonomiji.

Pero™ (citat):

Citat :

Beograde: svaka devalvacija je bila druga, ali početkom osamdesetih JE BIO ultimat IMF da moda dinar da se devalvira, ne sečam se tečno jel bilo 20 ili 30%, ako se žele produženja kredita. Naravno to je povuko i devalvaciju, i polako gubljenje ekonomske kontrole. To su bila vremena Reagonomike i vrhunac hladnog rata. Naravno za raspad druge zemlje je bolje upotrebiti specialni rat, nego direktni napad sa vojskom.

Pero
dinar je u to vreme odavno vec devalvirao na ulici. Zvanicna devalvacija je samo ozvanicila ono sto je postojalo u praksi. Devalvacija je bila neophodna da bi se olaksalo poslovanje izvoznicima. Reganomika nema nikakve veze sa Jugoslavijom. Sta vise ni dan danas, ne postoji nista slicno na tim prostorima. Raspad drzave je tema sa kojom ne bih zeleo da se bavim, jer je u suprotnosti sa duhom ovog foruma. Mislim da je moguca konstruktivna diskusija o ekonomiji, bez konstantnog uplitanja u nacionalne vode ili teorije zavere.

Inflacija je pojava koju  kontrolise drzava svojim mehanizmima.Najjednostavnija forma je emisija novca.To je deo monetarne politike koja se redovno koristi u periodu ekonomske krize uzrokovane najcesce poremecajem na trzistu .
Trziste sve diktira

Beograde, sad ču ja polako da stanem za ovu noč u ovoj debati kod mene je 2 sata noču i polako če vreme za spavanje. Mislim da se nekde na pola puta slažemo, ali u detaljima ne. Pa zbog toga i jesu debate da svako iznese svoje mišljenje.

Ja sam hteo da kažem da je bilo isuviše malo međurepubličke trgovine. Naravno bila je, ali moglo je to i bolje.

Beograd-dosta se slazem sa tobom u pogledu pada ekonomije .
Medjutim u jednom krupnom segment grijesis-klirinska privreda/nacin placanja.
Nosiocima razvoja,narocito onima koji su bili izvozno orijentisani to nije bio nikakav problem.Nisu morali moljakati SIV za devize.Sposobni privrednixi su osnivali svoje inozemne filijale I preko njih obezbedjivali neophodne devize,najcesce za nabavku sirovine i repromaterijala.
Ako je firma imala sposobno rukovodstvo klirinski nacin poslovanja joj nije predstavljao problem.

primjeri
-krivaja-Zavidovici, sa 10 firmi u USA koje su obezbedjivale neophodne devize
-HAK 2(hloro alkalni kompleks)Tuzla sa filijalom u Njemackoj
-Agrokomerc
-Energoinvest
Primjera koliko hoces

milutins (citat):

Beograd-dosta se slazem sa tobom u pogledu pada ekonomije .
Medjutim u jednom krupnom segment grijesis-klirinska privreda/nacin placanja.
Nosiocima razvoja,narocito onima koji su bili izvozno orijentisani to nije bio nikakav problem.Nisu morali moljakati SIV za devize.Sposobni privrednixi su osnivali svoje inozemne filijale I preko njih obezbedjivali neophodne devize,najcesce za nabavku sirovine i repromaterijala.
Ako je firma imala sposobno rukovodstvo klirinski nacin poslovanja joj nije predstavljao problem.

primjeri
-krivaja-Zavidovici, sa 10 firmi u USA koje su obezbedjivale neophodne devize
-HAK 2(hloro alkalni kompleks)Tuzla sa filijalom u Njemackoj
-Agrokomerc
-Energoinvest
Primjera koliko hoces

Milutine
Kliring nije postojao u trgovini sa Nemackom ili SAD vec u trgovini sa zemljama SEV-a. Firme koje su izvozile u te zemlje su dobijale novac od SIV-a, jer se prebijanje vrsilo na drzavnom nivou. Cesto su bili placani u robi koju su morali da prodaju da bi izvukli novac. Ono sto sam ja rekao je da drzava nije mogla da servisira dug ili kupuje naftu, posto nije imala gotovinu. Pocetkom osamdesetih preko 50% celokupnog izvoza je otpadalo na kliring, a kreditori nisu prihvatali taj nacin placanja.  
 Da li je bilo onih koji su dobro zaradjuvali na tome. Sigurno. Genex je odlican primer a bilo je i drugih.

I što piše alexandar: Posto je ekonomija kao nauka usko vezana za politiku , verujem da necemo doci u situaciju da komentari suvise skrenu i postanu problematicni.

Gledaćemo da ostanemo u granicama tolerantnosti.

Pitanje za BEOGRAD: Da li ti misliš da je ekonomski opravdano (i normalno) što je je na teritoriji ex YU bilo 6 (šest) železara? Ne samo da su na domaćem tržištu konkurisale jedna drugoj, nego (van svake pameti) i na inostranim tržištima. Umesto da su u asortimanu bile jedna drugoj kompatibilne.
Po mojem mišljenju za njihovo postojanje ekonomske logike nije bilo, bio je to rezultat narušenih međunacionalnih odnosa urađeno iz straha od razdvajanja, ne bi li se u slučaju raspada zemlje sačuvala autonomnost u odnosu na drugu stranu. Koje li ironije,  danas ni jedna železara ne radi.

Ma koliko želeli izbeći "uplitanje u nacionalne vode" mislim da ne možemo jer su one najveći uzrok takvog neekonomskog i neracionalnog ponašanja u Ekonomiji u SFRJ. Takođe, da nije viđeno i proživljeno ličilo bi na teoriju zavere.

Sve te zeljezare osim Zenice i donekle Smedereva nisu imale povezanost sirovinske baze sa preradom.Ako toga nema firma je kad tad osudjena na propast.Bilo koji poremecaj,povecana cijena transporta i sl neminovno dovode do gusenja.
Gdje je bilo te povezanosti firma je biljezila vrhunske rezultate.
Npr "Krivaja"koja posle rata,nekih 60 -ih godina pocinje sa svojim gigantskim koracima osvajati svijet.
Znaci jedinstveno gazdinstvo za neposredno upravljanje shumom i shumskim zemljistem,briga o poshumljavanju,ulaganje u finalnu preradu drveta.
Sve  to- od nekadasnje pilane kojoj je daska bila finalni proizvod- postaje moderna "krojacnica" ili prvi korak u finalizaciji sopstvene drvne mase.Sve vise se finalizovalo u skupocjeni namjestaj,pogoni montaznih kuca,parketara,furnirnica,iverica.
Ponavljam-ISPRAVNA EKONOMSKA POLITIKA,maksimalna iskoristenost sjecine i cvrsta vezanost sirovinske baze sa preradom(uzgoj i iskoristavanje shume).
Svaka ekonomija koja se oslanja na politiku je osudjena na propast.

East&West

Mislim da je sest zelezara posledica neekonomskog i neracionalnog ponasanja vladajucih elita.  Likovi koji su bili na politickoj sceni 70tih i 80tih nisu videli dalje od svog nosa, tako da je svaka dugorocna strategija automatski iskljucena. Mozda tebi deluje naivno, ali ja zaista mislim da je najveci deo tih fabrika podizan da bi se ljudi zaposlili. Siguran sam da si vise puta cuo price kako su se nekada pravile fabrike da u njima ljudi rade a danas???  
Ima tu mnogo projekata koji su van svake pameti. Smederevo je jedan ali koliko se secam svaka republika je imala neku "kapitalnu" promasenu investiciju.Kakva je korist od zelezare koja se bavi uzgajanjem sampinjona, a da ne govorim da je uvozni celik bio jeftiniji i kvalitetniji od domaceg. Taj princim "razvoja"  je preuzet od SSSR-a. I oni su tako pravili silose u Kazahstanu, pa im pola zetve propadne dok dodje do silosa.
Realno ni na Zapadu se drzava nije proslavila kao efikasan poslodavac. U najvecem broju slucajeva sve sto je u drzavnom vlasnistvu je najcesce primer javasluka i korupcije.

BEOGRAD svedoci smo jednoga ovdje.Drzavom upravljaju ekonomisti a ne politicari.Direktori Boeinga,Microsofta,IBM-a................. bukvalno "shamaraju"Clintona,Busha,Obamu.
Nije li to tako?
Koga je se pitalo i koga se pita Alana Greenspana,Ben Bernarke-a ili tamo neke politicare?
Je#es drzavu gdje politicari odlucuju o ekonomiji.
Cija je zadnja,ko donosi monetarnu politiku,upravlja kamatnom stopom?