Spomenici NOB-a

Max Blitz (citat):

Zbog osnovane sumnje u nanošenje teških tjelesnih ozljeda muškaracu u Splitu, Rade Končar je 76 godina nakon što je su ga u 31. godini života strijeljali Talijani, završio u pritvoru prije izlaska pred istražnog suca.

Dooobra!

Stanko1 (citat):

Max Blitz (citat):

Zbog osnovane sumnje u nanošenje teških tjelesnih ozljeda muškaracu u Splitu, Rade Končar je 76 godina nakon što je su ga u 31. godini života strijeljali Talijani, završio u pritvoru prije izlaska pred istražnog suca.

Dooobra!

 

I danas je oko njega ova ograda.
Čekaju da se junak stvrdne.

puc(f)lek (citat):

Stanko1 (citat):

Max Blitz (citat):

Zbog osnovane sumnje u nanošenje teških tjelesnih ozljeda muškaracu u Splitu, Rade Končar je 76 godina nakon što je su ga u 31. godini života strijeljali Talijani, završio u pritvoru prije izlaska pred istražnog suca.

Dooobra!

 

Već sam vidio neke zaista duhovite reakcije na taj čin, ali nisam siguran da ne kše pravila foruma.

PORUCNIK (citat):

Već sam vidio neke zaista duhovite reakcije na taj čin, ali nisam siguran da ne kše pravila foruma.

Pa, sve u svemu, ispalo je prilično afirmativno za ono što predstavlja Končar, tako da će i neki mladi potaknuti događajem, možda štogod i ozbiljnije pročitati na tu temu pored lavine zahebancije i satire koja je uslijedila na društvenim mrežama.
Moramo se naviknut na drugačiji pristup (svemu) od onog od prije 30-40 i više godina, jbg, jer je to realni svijet, tj. kako su stvari postavljene, drugo je fantazija.
Već rekoh, na slično se dobrano nasmijem i baš me zdravo oraspoloži.

Stanko1 (citat):

Ako ovo krši pravila foruma brišite:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Sta kažeš na ovo?

[You must be registered and logged in to see this link.]

Za razliku od onih koji šaraju po svojoj prošlosti ''kao obućari po volujskoj koži'' (Ivan Meštrović) Slovenci se ne odriču svog antifašizma. Ova dva spomen obilježja snimio sam danas u Brežicama.

Zajednički spomenik pobunjenim kmetovima, prognanima 1941. i palim borcima NOR-a:

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Imenjak je stradao dok je liječio ranjenike:

[You must be registered and logged in to see this image.]

PORUCNIK (citat):

Sta kažeš na ovo?

[You must be registered and logged in to see this link.]

Super. A ovo je do sada najbolji komentar (po mojem ukusu, naravno, a o ukusima se ne raspravlja):
 
[You must be registered and logged in to see this link.]

Umjetnici su svjetlima transformirali Džamonjin socijalistički spomenik u Moslavini

Spomenik revolucije naroda Moslavine, monumentalan spomenik Dušana Džamonje kod Podgarića u Moslavini, ovih je dana dobio zanimljivu umjetničku preobrazbu. Privremeno. Umjetnička skupina Secret Mapping Experiment, koju uglavnom čine mađarski umjetnici, nedavno su posjetili selo Podgarić te su na jedan od najčuvenijih i upečatljivijih spomenika odlučili postaviti svjetlosnu instalaciju. Umjetnički kolektiv posjetio je i neke druge industrijske spomenike kako bi ih fotografirali u novoj perspektivi. Svoje radove će izložiti u Budimpešti krajem svibnja, a u linku je više fotografija preobrazbe 10 metara visokog spomenika čuvenog Džamonje.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Zanimljivo. Ovo još nisam video do sada, msm, taj pristup i kreacija.

Slobo1 (i ostali), nema potrebe citirati čitave postove jer se time bespotrebno narušava preglednost teme. Ako je citat potreban dovoljno je izvući onaj dio teksta na koji se forumaš osvrće. Ako je riječ o postu koji neposredno prethodi komentaru citiranje u pravilu nije ni potrebno.

Stanko1 (citat):

Slobo1 (i ostali), nema potrebe citirati čitave postove jer se time bespotrebno narušava preglednost teme. Ako je citat potreban dovoljno je izvući onaj dio teksta na koji se forumaš osvrće. Ako je riječ o postu koji neposredno prethodi komentaru citiranje u pravilu nije ni potrebno.

Trebao sam kliknuti na [You must be registered and logged in to see this link.]# na Maksov post, jer na njega se samo odnosio a ne na sve prepiske. Napisao sam komentar zasebno a nisam trebao.

Sloba1 (citat):

Stanko1 (citat):

Slobo1 (i ostali), nema potrebe citirati čitave postove jer se time bespotrebno narušava preglednost teme. Ako je citat potreban dovoljno je izvući onaj dio teksta na koji se forumaš osvrće. Ako je riječ o postu koji neposredno prethodi komentaru citiranje u pravilu nije ni potrebno.

Trebao sam kliknuti na [You must be registered and logged in to see this link.]# na Maksov post, jer na njega se samo odnosio a ne na sve prepiske. Napisao sam komentar zasebno a nisam trebao.

Kad želiš odgovoriti na komentar, nije nužno da ga citiraš. A ako citiraš, izbrišeš višak, a ostaviš onaj bitan tekstualni dio.
Uostalom, ne mora se na svaki komentar odgovarati.
Većina članova nije znala ili čula za nešto što se komentariše, pa nije potrebno da svi ispišemo da to nismo čuli ili da za to nismo znali. Zamisli kad bismo svi  citirali komentar sa svim slikama i napisali da nismo znali za to

PORUCNIK (citat):

Sloba1 (citat):

Stanko1 (citat):

Slobo1 (i ostali), nema potrebe citirati čitave postove jer se time bespotrebno narušava preglednost teme. Ako je citat potreban dovoljno je izvući onaj dio teksta na koji se forumaš osvrće. Ako je riječ o postu koji neposredno prethodi komentaru citiranje u pravilu nije ni potrebno.

Trebao sam kliknuti na [You must be registered and logged in to see this link.]# na Maksov post, jer na njega se samo odnosio a ne na sve prepiske. Napisao sam komentar zasebno a nisam trebao.

Kad želiš odgovoriti na komentar, nije nužno da ga citiraš. A ako citiraš, izbrišeš višak, a ostaviš onaj bitan tekstualni dio.
Uostalom, ne mora se na svaki komentar odgovarati.
Većina članova nije znala ili čula za nešto što se komentariše, pa nije potrebno da svi ispišemo da to nismo čuli ili da za to nismo znali. Zamisli kad bismo svi  citirali komentar sa svim slikama i napisali da nismo znali za to

Kod Maksa nisam mogao izbrisati višak jer su sve slike i na sve te njegove slike se odnosi moj komentar, na slike u njegovom jednom postu. Inače, da je bio tekst Ja ne znam, kako se viškovi brišu, nisam to radio, već sam davao komentar na ceo tekst posta. Što se tiče citata, tipa, nisam znao, pa prvi put čujem itd, to shvatite kao aktivnost na forumu jer sam nešto pročitao i lepo rekao da nisam čuo ili nisam znao. To je i znak da se uvažava lice koje je nešto postavilo a ja to pročitao.

Sloba1 (citat):

Kod Maksa nisam mogao izbrisati višak jer su sve slike i na sve te njegove slike se odnosi moj komentar, na slike u njegovom jednom postu. Inače, da je bio tekst Ja ne znam, kako se viškovi brišu, nisam to radio, već sam davao komentar na ceo tekst posta. Što se tiče citata, tipa, nisam znao, pa prvi put čujem itd, to shvatite kao aktivnost na forumu jer sam nešto pročitao i lepo rekao da nisam čuo ili nisam znao. To je i znak da se uvažava lice koje je nešto postavilo a ja to pročitao.

Mislim da drugovi vide i cijene tvoju aktivnost i na temama koje postavljaš, i na temama dje pišeš svoje mišljenje ili iskustvo.

U konkretnom slučaju, mogao si u citatu ostaviti jednu sliku, a ostale izbrisati i svi bismo znali na šta se odnosi tvoj post.  Znamo i ovako, nakon preuređenog komentara.Ili se obratiti u stilu:"Max, ovo je interesantno" i bilo bi jasno na čiji komentar se odnosi tvoj post i bez citiranja.

Zamisli da je ostao cio tvoj komentar sa citatom, pa onda ja citiram tebe, pa kažem da ni ja nisam to znao, pa još neko citira mene, sve bez brisanja, stranica bi bila od tri dana galopom.
Briše se jednostavno:
Postaviš kurser iza dijela komentara koji želiš izbrisati pa klikneš na tastaaturi gore desno na epoletu na kojoj je "X" i ona briše ulijevo i unazad sve do mjesta koje želiš ostaviti, tj do dijela na koji se tvoj komentar odnosi. Onda kurserom odeš dalje gdje počinje taj dio teksta, pa nastaviš sa brisanjem ostalog dijela teksta.
I slike se brišu na isti način.

Spomenik na Kozari.Djelo vajara Dušana Džamonje.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Sa udruženjem Josip Broz Tito iz Velike Kladuše posjetili smo ovaj lijep spomenik iz NOB a.

Kadinjača[You must be registered and logged in to see this image.]

Spomenik poginulim partizanima i žrtvama fašističkog terora u selu Luka, Hrvatsko Zagorje:

[You must be registered and logged in to see this image.]

SPOMENIK

V spominskem parku 88.dreves za Tita, ki stoji na vhodu v Izolo, je bila takrat široka akcija po celotni domovini Jugoslaviji, kar so bila zasajena v čast 88 letom Predsednika republike Josipa Broza Tita. V kontekstu tega parka je bila tudi postavitev tega spomenika, ki bi naj poosebljal osvobodilni boj našega narodov in narodnosti. Ko so spomenik pripeljali iz Francije je bilo s strani družbenopolitičnih organizacij v občini Izola, veliko negodovanja, polemik in nestrinjanja, češ, da spomenik osvoboditeljem ni takšen, kot bi si namreč nekateri predstavljali, da bi moral biti. Posebej jih je motila golota.

ORESTE DEQUEL

"Oreste Dequel je denimo nastala na svojevrsten način. To je pesem o kipu, ki je svoje mesto pod soncem iskal dve desetletji. Orestejeva zgodba je nekaj tako lepega, da bi bilo res škoda, če bi ostala nepovedana. Bil je doma iz Izole in je bil po vojni skoraj državni kipar. Bil je Meštrovićev učenec in je sodeloval s Smrdujem. Takoj po vojni so mu dali delat vse velike kipe. Potem se mu je zazdelo, da kot umetnik ne bo napredoval, če bo delal samo partizanske kipe, in se je ločil od države. Šel je študirat v tujino in je delal v Franciji, Italiji in Ameriki. Dosegel je svetovni sloves. Njegov zadnji kip tukaj se je imenoval Solidarnost. Zdaj stoji pred izolskim pokopališčem.

Ampak tja so ga postavili šele okrog leta 1990. Pred tem se je valjal po skladiščih in dvoriščih in skoraj končal na smetišču. To je lep, velik kip. Upodablja borca, ki na hrbtu nese ranjenca. Oba sta gola. Dequel se je zgledoval po antiki, tako kot Meštrović. Ko so ga že hoteli postaviti kot partizanski kip, ga je pozorno pregledal neki partijski sekretar, ki se mu je zdelo, da je ta, ki nosi ranjenca, presenetljivo podoben Titu. Ker sta bila oba gola, pa je v celotni kompoziciji videl nekaj zelo nespodobnega. Sklenil je, da se tukaj iz Tita dela pornografija.

Kipa niso nikoli postavili, ampak so ga odložili kar v skladišče gradbenega podjetja. Kakšnih dvajset let so ga potem selili okoli in je končal na dvorišču Stavbenika. Potem je Izola dobila normalnega župana, ki ga je postavil v park pred pokopališčem. Kip je prelep. Na otvoritvi je govoril istrski kipar iz Hrastovelj Jože Pohlen. Obujal je spomine na skupno življenje v Milanu in druženje s kasnejšim nemškim kanclerjem Willyjem Brandtom, ki je odlično igral klavir. Bili so sijajna družba umetniško navdahnjenih ljudi."

»Za vse mi je žal,« jim reče Oreste v pesmi. »Pomagal bi rad, samo če bi znal.«
[You must be registered and logged in to see this link.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
                                           Oreste Dequel Solidarnost - Solidarieta

naslov teme je Spomenici NOB-a.
Ipak, mislim da ova dva spomenika, iz mojih fotki, ne pripadaju razdoblju NOB-a, već je njima JNA veličala pripadnike Kraljevske jugoslavenske ratne mornarice koji su poginuli u Travanjskom ratu 1941.

Riječ je o spomenicima koje je postavila JNA u kasarni “Sergej Mašer” za mornaričku pješadiju na poluotoku Muzil u Puli.

1. spomenik nalazi se između kuhinje i stražarnice (deružarne).

na prvoj fotki:
današnji ostaci
i ...
[You must be registered and logged in to see this image.]
...počasna straža pored biste te spomenika narodnom heroju poručniku bojnog broda Sergeju F. Mašeri.
Spomenik je postavljen 17.4.1977.


2. spomenik na Muzilu nalazi se između platoa za prisegu i visokog nasipa koji okružuje Utvrdu Marie Louise.

na drugoj fotki:
današnji ostaci
i
vojnici JNA pred spomenikom.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Isti taj spomenik danas, ali izbliza:
[You must be registered and logged in to see this image.]

Je li ovaj drugi spomenik na Muzilu bio posvećen pbb Milanu Spasiću koji je zajedno sa Mašerom potopio razarač Zagreb da ne padne u ruke talijanskoj mornarici i pritom zajedno sa Mašerom poginuo?

SPOMENIK NOB V ŠENTANELU

Ob našem potepanju po Koroškem smo prispeli tudi do Šentanela in si ogledali lep spomenik NOB v centru Šentanela.

Opis

Obelisk iz črnega hrasta, spomenik NOB ponazarja duhovno neupogljivost koroških ljudi. Ob vznožju sta na dveh spominskih ploščah posvetili.

Legenda, zgodovina, pravljica

Krajani so spomenik posvetili vsem padlim borcem NOB in žrtvam fašističnega nasilja v letih 1941 - 1945 iz vasi Šentanel in bližnjie okolice.

Napis na spomeniku

NAŠA ŽIVLJENJA SMO DALI / ZA VAŠO SVOBODO / PADLI PARTIZANI / SVOJIM SINOVOM / VAŠA ŽRTEV BO NAŠA PRISEGA / ZVESTOBE DOMOVINI / SINOVI / PADLIM OČETOM BORCEM //

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
                        Spomenik NOB v Šentanelu, delo akademskega kiparja Andreja Grošlja

Zoran I (citat):

SPOMENIK

V spominskem parku 88.dreves za Tita, ki stoji na vhodu v Izolo, je bila takrat široka akcija po celotni domovini Jugoslaviji, kar so bila zasajena v čast 88 letom Predsednika republike Josipa Broza Tita. V kontekstu tega parka je bila tudi postavitev tega spomenika, ki bi naj poosebljal osvobodilni boj našega narodov in narodnosti. Ko so spomenik pripeljali iz Francije je bilo s strani družbenopolitičnih organizacij v občini Izola, veliko negodovanja, polemik in nestrinjanja, češ, da spomenik osvoboditeljem ni takšen, kot bi si namreč nekateri predstavljali, da bi moral biti. Posebej jih je motila golota.

ORESTE DEQUEL

"Oreste Dequel je denimo nastala na svojevrsten način. To je pesem o kipu, ki je svoje mesto pod soncem iskal dve desetletji. Orestejeva zgodba je nekaj tako lepega, da bi bilo res škoda, če bi ostala nepovedana. Bil je doma iz Izole in je bil po vojni skoraj državni kipar. Bil je Meštrovićev učenec in je sodeloval s Smrdujem. Takoj po vojni so mu dali delat vse velike kipe. Potem se mu je zazdelo, da kot umetnik ne bo napredoval, če bo delal samo partizanske kipe, in se je ločil od države. Šel je študirat v tujino in je delal v Franciji, Italiji in Ameriki. Dosegel je svetovni sloves. Njegov zadnji kip tukaj se je imenoval Solidarnost. Zdaj stoji pred izolskim pokopališčem.

Ampak tja so ga postavili šele okrog leta 1990. Pred tem se je valjal po skladiščih in dvoriščih in skoraj končal na smetišču. To je lep, velik kip. Upodablja borca, ki na hrbtu nese ranjenca. Oba sta gola. Dequel se je zgledoval po antiki, tako kot Meštrović. Ko so ga že hoteli postaviti kot partizanski kip, ga je pozorno pregledal neki partijski sekretar, ki se mu je zdelo, da je ta, ki nosi ranjenca, presenetljivo podoben Titu. Ker sta bila oba gola, pa je v celotni kompoziciji videl nekaj zelo nespodobnega. Sklenil je, da se tukaj iz Tita dela pornografija.

Kipa niso nikoli postavili, ampak so ga odložili kar v skladišče gradbenega podjetja. Kakšnih dvajset let so ga potem selili okoli in je končal na dvorišču Stavbenika. Potem je Izola dobila normalnega župana, ki ga je postavil v park pred pokopališčem. Kip je prelep. Na otvoritvi je govoril istrski kipar iz Hrastovelj Jože Pohlen. Obujal je spomine na skupno življenje v Milanu in druženje s kasnejšim nemškim kanclerjem Willyjem Brandtom, ki je odlično igral klavir. Bili so sijajna družba umetniško navdahnjenih ljudi."

»Za vse mi je žal,« jim reče Oreste v pesmi. »Pomagal bi rad, samo če bi znal.«
[You must be registered and logged in to see this link.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
                                           Oreste Dequel Solidarnost - Solidarieta

SPOMENIK - II.

V spominskem parku 88.dreves za Tita, ki stoji na vhodu v Izolo, je bila takrat široka akcija po celotni domovini Jugoslaviji, kar so bila zasajena v čast 88 letom Predsednika republike Josipa Broza Tita. V kontekstu tega parka je bila tudi postavitev tega spomenika, ki bi naj poosebljal osvobodilni boj našega narodov in narodnosti. Ko so spomenik pripeljali iz Francije je bilo s strani družbenopolitičnih organizacij v občini Izola, veliko negodovanja, polemik in nestrinjanja, češ, da spomenik osvoboditeljem ni takšen, kot bi si namreč nekateri predstavljali, da bi moral biti. Posebej jih je motila golota. Dequel se je zgledoval po antiki, tako kot Meštrović. Ko so ga že hoteli postaviti kot partizanski kip, ga je pozorno pregledal neki partijski sekretar, ki se mu je zdelo, da je ta, ki nosi ranjenca, presenetljivo podoben Titu. Ker sta bila oba gola, pa je v celotni kompoziciji videl nekaj zelo nespodobnega. Sklenil je, da se tukaj iz Tita dela pornografija.


Danes je bilo v našem glasilu Mandrač št.1364 objavljen naslednji zapis o Oreste Dequelu in sicer:

[You must be registered and logged in to see this image.]
Oreste Dequel predaja štafetno palico Josipu Brozu Titu
          25.maja 1946 v imenu mladih iz STO

Imali smo i mi u Slavoniji jedan zaista monumentalan spomenik koji sam po sebi nije predstavljao nikakvu ideologiju, već je bio posvećen pobjedi revolucije naroda Slavonije. 
[You must be registered and logged in to see this image.]
Negdje u okolici ovog kipa zauvjek je nestao i moj pokojni djed kojemu ne znamo gdje je sahranjen. Zato sam nekako, kao klinac ovaj spomenik smatrao kao zamjenski grob. 

No, kako je u jednom trenutku došlo vrijeme da "pametan zašuti, budala progovori, a fukara se obogati" (mislim da je to izrekao I. Andrić), stiglo je i vrijeme da nekolicina "hrabrih" i nadasve učenih ljudi(?) odluči upisati se u povijest. 
Kad sam već kod izreka - "čime se pametan stidi, budala se ponosi", tako smo i mi ostali bez vrijednog spomenika koji je simbolizirao sve ljude Slavonije, bez obzira na političku pripadnost. 
Moglo bi se reći da je oštećena i svjetska umjetnost, samo su na koristi bili preprodavači željeza i ostalih sekundarnih sirovina. 
A iako se zna ime i prezime prvog od jednakih koji su to "hvale vrijedno" (ne)djelo učinili, do sada nitko nikada nije bio sankcioniran, a vjerojatno ni neće.

SPOMENIK NOB NA OSTROŽNEM BRDU

Spomenik padlim borcem NOB, padlim talcem in žrtvam fašizma v taboriščih je bil postavljen s strani orbanizacije ZB Ostrožno Brdo in domačinov 17.julija 1961. Stoji ob cerkvi v centru vasi in ob poti, ki vodi v partizansko bolnico Zalesje. Na njegovi levi strani v nekdanji Osnovni šoli, pa je na novo urejen Muzej s spominsko sobo z opremo ter nekdanjimi originalnimi instrumenti partizanske bolnice Zalesje...

"Borci talci črnega nasilja,
ki ste darovali drago kri,
za svobodo naše domovine
in za srečo delovnih ljudi.
Hvala vsem v spomin na vas ne mine,
v srcu nam kot večna luč gori."

Padli borci NOV
Padli talci
Žrtve fašizma v taboriščih
16.7.1961  ZB Ostrožno Brdo


[You must be registered and logged in to see this image.]
                                                Spomenik padlim borcem NOB, padlim talcem in žrtvam fašizma v taboriščih

[You must be registered and logged in to see this image.]
                                              Spomenik je bil postavljen 16.julija 1961

SUTJESKA & Co.

Z mojimi starši smo odšli na dolg izlet in obiskali nekaj znanih krajev iz katerih so ostali lepi spomini in trajne fotografije. Da smo lahko odšli na takšen izlet je bilo potrebno kar veliko denarja in veliko potrpljenja ter prilagajanja, saj smo spali mnogokrat v avtu, pri avtu in redko kdaj tudi v hotelskih sobah. Takrat sem veliko krajev prvič videl in občudoval kako velika in čudovita je sploh naša domovina Jugoslavija.

[You must be registered and logged in to see this image.]
                                                           Moja starša pri spomeniku na Tjentištu Sutjeska leta 1978

[You must be registered and logged in to see this image.]
                                                                          Spominski dom Sutjeska 1978

[You must be registered and logged in to see this image.]
                                                                         Razstava Josip Broz Tito 1937 - 1977

[You must be registered and logged in to see this image.]
                                                                        Razstava Josip Broz Tito 1937 - 1977

[You must be registered and logged in to see this image.]
                                                                             Moja starša pri spomeniku NOB

[You must be registered and logged in to see this image.]
                                                                           Dvorana II.zasedanja AVNOJa v Jajcu

purger (citat):

Neznam da li ovo moje pitanje baš spada ovdje jer nisam siguran(ne sječam se) da tamo ima  neki spomenik?
Naime radi se o Petrovoj gori i partizanskoj bolnici,da li to još postoji?

Postojao je prije nekoliko godina kad sam bio tamo,međutim je okolina dosta devastirana i zapuštena..žalosno..rat je protutnjao i nije zaobišao ni to mjesto

nazalost brojni spomenici su uklonjeni ili unisteni iz ovog ili onog razloga [You must be registered and logged in to see this image.]
spomen park Jajinci podignut u znak secanja na streljanje 80000ljudi za vreme drugog svetskog rata.  ni posle toliko godina nakon rata i nestanka komunizma nije obelodanjeno ko su ti streljani ljudi. zna se da su to bili logorasi iz logora banjica i staro sajmiste

Gdje se nalazi ovaj?

Jajinci su bili logor za komuniste u blizini Beograda poznato kao veliko stratište. Prije je bilo puno toga za pronaći u knjižnici a sad je sve to palo u debeli zaborav sto namjerno sto nehotično..sam si napisao vrlo lijep tekst o tome.

Spomenici u RH su uklanjani sistematično u nekim mjestima a u nekim devastirani i uništeni iz čiste mržnje odn.za vlast i politiku su postali nepoželjni.
Konkretno u Vinkovcima je spomenik na centralnom groblju palim borcima ipak nekako preživio, dok spomen kosturnica u gradskom parku u Vinkovcima a u koju je položena i Laura Klajn o kojoj sam ranije pisao na temi Revolucionari iz mog kraja...nije bila te sreće.
Nažalost,takvih primjera je kod nas jako puno

Da..sad sam se sjetio. Osim Jajinaca..najpoznatije stratište u Beogradu je bila Banjica logor

Na žalost, uvijek je lakše srušiti nego napraviti. 
I tu se uvijek istaknu oni koji od naobrazbe imaju omot za knjige i gumicu u praznoj pernici.

Imaš za Jajince sve na internetu..monstruozno

isao sam u OS Jajinci  cak ni nasa nastavnica istorije  nikad nije nama deci htela da odgovori na to pitanje ko je zaista streljan u Jajincima. iz logora na starom sajmistu na streljanje u Jajincima dovodjeni su jevreji i romi. iz logora na banjici dovodjeni su svi oni koje je hapsio gestaspo ili policija i ratni zarobljenici. pod ratnim zarobljenicima sto je veoma sirok pojam komunisticka vlast  je tvrdila da su to partizani . tacno je da je bilo partizana ali i veliki broj pripadnika JVUO i njihovih simpatizera kao i civilnog stanovnistva prezivelog u raznim kaznenim expedicijama  koje su nemci pokretali u Srbiji protiv NOVJ I JVUO.

Slažem se Vladimire,no zaprepastilo me da su Nijemci imali tamo cijelo odjeljenje za egzekucije,čak i doktora koji je provjeravao da li je netko nakon strijeljanja preživio.
Ne znam šta da kažem..švapska metodičnost,preciznost i smisao za detalje i bestijalnost i ne čovječnost okupatora. Zgrožen sam

U Jajincima nije bilo logora tu se samo vrsila egzekucija, bila je samo ekipa za streljanje i sluzba za zatrpavanje streljanih. Banjica je bila uzor za posleratni  Goli otok, hapsenja i odvodjenja na Banjicu tokom rata je otprilike isto sto i hapsenja i odvodjenja na Goli otok, razlika je samo u streljanju.

Brkakougar (citat):

U Jajincima nije bilo logora tu se samo vrsila egzekucija, bila je samo ekipa za streljanje i sluzba za zatrpavanje streljanih. Banjica je bila uzor za posleratni  Goli otok, hapsenja i odvodjenja na Banjicu tokom rata je otprilike isto sto i hapsenja i odvodjenja na Goli otok, razlika je samo u streljanju.

To me je i začudilo. Jer Jajinci su bili samo mjesto za egzekucije,kao npr. Delibatska peščara, Bubanj potok,Rakovica i neke druge. Tamo je bila jedinica Nemaca koja je streljala i zakopavala streljane..odn.na druge načine uništavala dokaze

Bubanj potok? je bio a i dan danas je poligon za obuku i streljana. u Rakovici i Bubanj potoku  nije bilo streljanja ljudi. a ako je i bilo ja to prvi put cujem a u ovom kraju zivim 50god.

Bas tako, samo cu da dodam da osim sto je kopano masinski, jame su kopane i rucno, samo sto ih nisu kopali Nemci nego logorasi. Kao sto sam napisao u predhodnom postu, nadam se da se razumemo, Banjica je bila logor u koji su odlazili svi koji su bili prijavljeni po raznim osnovama, dovoljno je bilo da komsija prijavi komsiju specijalnoj policiji da mu je sumnjiv i taj zavrsava na Banjici itd. bilo je tu i zarobljenika komunista a i juvo-a koji su zarobljeni negde u borbama itd. Inace Nemci nista nisu sakrili postojala je kompletna dokumentacija specijalne policije ali je bio problem sto je mali broj komunista bio u logoru i ubijen i oni su skoro svi narodni heroji, e komunisti su tu dokumentaciju sklonili i proglasili da su malte ne svi logorasi komunisti ili simpatizeri komunista, i ko zna kada ce se sve to obelodaniti, jer ovo je Srbija.

Tako je Vladimire, u Bubanj potoku nije bilo streljanja, Bubanj potok je iz neke druge price, mozda se mislilo na Lisiciji potok, mada su u njemu streljali komunisti posle rata a za Nemce nebih rekao.

Ma to sam negdje pročitao..mozda je greska..i za Banjicu se slažem i za Jajince. Kad su Nijemci vidili da gube rat doveli su neke civile da slažu mrtve na hrpe i da ih pale..kao i da kopaju jame za njih. Na kraju su i njih naravno ubili

[You must be registered and logged in to see this image.]
Pohod po poteh prenosa ranjencev iz bolnišnice Franja in Pavla.

SPOMENIK NA OSTROŽNEM BRDU - II.

Spomenik na Ostrožnem Brdu, točneje na cesti pri Ambrožiču na Ostrožno Brdo , v spomin na prvo partizansko akcijo 4.aprila 1942, ko so Karlo Maslo - Drago, Franc Maslo, Ivan Brozina - Slovan in Anton Primc, izvedla oboroženo akcijo, od tod se je plamen upora razširil po vsej Primorski.


[You must be registered and logged in to see this image.]
                              Spomin na oboroženo akcijo 4.aprila 1942

[You must be registered and logged in to see this image.]
Spomenik prvim žrtvam fašistov v Sloveniji. Fašisti so streljali na otroke med igro.Podlo.

[You must be registered and logged in to see this image.]
S svečko sem se jih spomnil.