Kasarna ŠTIP

Znas za ono pravilo, kada ti je rodjendan, taj dan mozes izaci u grad sa najboljim drugom bez obzira da li je ponedeljak, sreda ili neki drugi dan. Obicno su to posebni izlasci u grad, jer tada nema vojske i osecas se nekako privilegovanim. E, na moj rodjendan (11. oktobar) nisam mogao da osetim tu privilegiju, s obzirom da je to dan Ustanka u Makedoniji (Edinaesti oktomvri) pa je pola kasarne izaslo vanredno u grad. Posle su se zezali u ceti... "Kaplaru rodjendan, pa cela kasarna slavi..."

To je bilo u Stipu?
Ja se toga ne secam.

bojan60 (citat):

To je bilo u Stipu?
Ja se toga ne secam.

Hahahahaaa... godine stisle, i ja se polako prisecam nekih stvari (a za neke nemam pojma, pa me ubedjuju da je tako bilo ). Ovo sam dobro zapamtio upravo zbog tog razloga.

Pozdrav družini bivših vojnika iz kasarne JNA, u Štipu. Jedan sam od onih iz starije generacije (jul 1981. - jul 1982.). Radostan sam što mi osvježiste sjećanja na te, vremenom osjenčene, vojničke dane, a lijepe uspomene mi naviru kod spominjanja zajedeničkih stariješina, kolega,terena koje smo gazili, kafana,"krčmarica mladih",
i napokon, neizbrisivih doživljaja kojima smo trajno obogaćeni, u vrijeme kad smo bili "mladi zlatokrili".

Dobro nam dosao Sizife, u kojoj jedinici si bio? Ovde imas (za sada) inzenjeraca, PVO, vezista i po neki ABH-ajac. Bice nas jos, sluzili smo u zaista velikoj kasarni.

Bolje vas našao, družino. Bijah vam napisao nešto opširnije, ali eto, kao početnik, negdje se to izgubi.
Dakle, pozvalo nas je jula 1981, u vrijeme kada su one prve dvije zgrade pješadije bile tek u izgradnji: VP 7036/12, komandant bat. kap.I kl. S. Milićević, kom. čete
potporučmik R. Acković, netom stigao s akademije, tandem ljudeskara, naravno i s ostalm starješinama koje zajednički znamo, i za koje me vezuju lijepa sjećanja.
Ukratko, mi smo ona "sretna" generacija prašinara, što je tu cijelu zimu obitavala na zaleđenoj ledini pored istorijske Bregalnice. Starije generacije će se ovoga detalja
vjerovatno sjetiti, a ja molim sve one koji poznaju nekoga iz te jedinice, ili lično, da se oglase...

[You must be registered and logged in to see this image.]

 
Zezanje u kancelariji Isufi Serifa

Bojane,ti si sigurno na slici sa sluškama ili duvaniš

pozdrav Sizifu.

Ma ne, ja sam onaj u srddini

bojan60 (citat):

Ma ne, ja sam onaj u srddini

Aha ,
super što si stavio sliku,baš me zanimao Isufi kako izgleda obzirom da ste ga dosta spominjali,čini mi se da ga se sjećam sa piste.

Taj sa sapkom nije Isufi Serif, jeste imao brkove, ali je drugacijeg lika?!?

Nije to Isufi, obican vojnik je

Primeran vojnik cita telegram na zakletvi
 
Sta cu kad sam imao veze
 
[You must be registered and logged in to see this image.]

Odlično Bojane,samo nastavi sa slikama makar i na ovoj zadnjoj mi nije nitko poznat,

ako imaš neku sa Pakijem a i napokon da vidimo Isufija

[You must be registered and logged in to see this image.]
 
koliko mogu da se setim

bojan60 (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]
 
koliko mogu da se setim

 
Kasnije je Peric nasledio Adzica na mestu komandanta garnizona... Kada sam ja bio, Adzic je vec otisao.

Perića i ja znam ali samo po imenu,face se ne sjećam,nego vidim da je tamo bio i onaj poznati Adžić.

Slaviša Makso (citat):

Perića i ja znam ali samo po imenu,face se ne sjećam,nego vidim da je tamo bio i onaj poznati Adžić.

Da, Blagoje Adzic... kasnije komandant trece armije.

Kaplar M (citat):

Dobro nam dosao Sizife, u kojoj jedinici si bio? Ovde imas (za sada) inzenjeraca, PVO, vezista i po neki ABH-ajac. Bice nas jos, sluzili smo u zaista velikoj kasarni.

Ima i pešadinac, tako da ...pratimo vas, al slabo pišemo....Neko je napisao o nekoj gulaš supi za doručak u 5.30...pa poslije fiskultura u 6.00...kako se je samo fino povračalo.... BTW: preko ovog foruma našli su me i poslednja dvojica desetara iz generacije avgust 85/86 u četi 7036/13....sada smo svi na broju sa telefonima, facebook profilim, e-mailovima...još samo da se još sretnemo poslije 27 godina....bio bi urnebes...

Da, davno je to bilo.Eto, ovih dana je umro i Blagoje Adžić, pokoj mu duši!
Prisjetih se jednog detalja kada je on polagao generalski ispit. Ja sam, sa nekoliko kolega mladih inžinjera, kod kap. Milićevića noćima crtao šemu ukupne vježbe, na onoj
glomaznoj metalnoj tabli (koju su za tu priliku posebno izradili stručni vojnici iz drugih jedinica),i trebalo je da ista bude montirana na polaznoj poziciji, pored Bregalnice,
ali mi smo kasnili s radom... I rano ujutro određenog dana ispitne vježbe, stiže oštra prijetnja da se to zbrza, i nas desetak nosimo tu skalameriju dole, a ono - sve jedinice
i stariješine već postrojene, i čekaju samo na nas pa da počnu. Adžić lično iznosi plan i naredbe, a preko oka pogleduje kada će tabla biti montirana, dok kap. Milićević
"strijelja" očima da se izgubimo, dok nas onaj kobajagi nije vidio.
Mislim da je to bilo maja 1982. i ne znam koliko je tabla tamo stajala, ali mi se i sada čini da nije bila vrijedna toliko neprospavanih noći, a bez i minuta dnevne poštede!
Pozdrav svima!

Sizif54 (citat):

Da, davno je to bilo.Eto, ovih dana je umro i Blagoje Adžić, pokoj mu duši!
Prisjetih se jednog detalja kada je on polagao generalski ispit. Ja sam, sa nekoliko kolega mladih inžinjera, kod kap. Milićevića noćima crtao šemu ukupne vježbe, na onoj
glomaznoj metalnoj tabli (koju su za tu priliku posebno izradili stručni vojnici iz drugih jedinica),i trebalo je da ista bude montirana na polaznoj poziciji, pored Bregalnice,
ali mi smo kasnili s radom... I rano ujutro određenog dana ispitne vježbe, stiže oštra prijetnja da se to zbrza, i nas desetak nosimo tu skalameriju dole, a ono - sve jedinice
i stariješine već postrojene, i čekaju samo na nas pa da počnu. Adžić lično iznosi plan i naredbe, a preko oka pogleduje kada će tabla biti montirana, dok kap. Milićević
"strijelja" očima da se izgubimo, dok nas onaj kobajagi nije vidio.
Mislim da je to bilo maja 1982. i ne znam koliko je tabla tamo stajala, ali mi se i sada čini da nije bila vrijedna toliko neprospavanih noći, a bez i minuta dnevne poštede!
Pozdrav svima!

U taj "đumbus" bili su uključeni dijelovi jedinica svih garnizona u Makedoniji, koji su bili centri za obuku, kao i 63. padobranska iz Niša.
Za nas iz Velesa, to je završilo nakon 21 dan, od toga smo uspjeli samo 1 noć prespavati pod šatotima.

Ja stvarno ne znam sta se to desavalo sa garnizonom Stip... Obuku sam imao u Karlovcu gde niko nikada nije spominjao nekakve manevre ili logorovanja. A onda sam u septembru 1984. godine otisao u Stip u prekomandu i zapadne nam manevar odmah te zime, plus sto sam kao inzenjerac imao milion dana terena. Skinuo sam se 03. 06. 1985. g. u jeku priprema pred jos jedan veliki manevar koji je sledio. I ne samo Stip... tu je bio Titov Veles, Kumanovo, Skoplje, Strumica. Da li su generali iz trece armije bili previse ambiciozni ili je to bila stvarna potreba JNA,nemam pojma... ipak, malo-malo pa neka uzbuna.

Neko je gore napisao da je u kasarni Štip vojska bila nezadovoljna količinom  hljeba za ručak, te osjećam potrebu istaći jedan detalj koji je tome prethodio. U moje vrijeme su zaista stajale korpe pune hljeba s početka linije, i nije uopšte bilo zabrana poslužiti se koliko god je potrebno. Međutim pojedini nesavjesni vojnici su to zloupotrebljavali uzimajući previše, pa bi se onda bezobrazno gađali grudvicama hljeba, dok to nije komandi dozlogrdilo i, sjećam se, jedno jutro lično puk. Adžić
presrete desetak vojnika na izlazu iz restorana - naredi da se iznese na binu ped vojskom pokazati koliko se hljeba bespotrebno baca. Kratko i jezgrovito reče,
otprilike ovako: Vidite samo dio hljeba koji se svakodnevno baca; s ovim ogromno  koštamo društvo, i to se više ne može tolerisati !
Od sljedećeg jutra već je naređeno da se redovno dijele po dvije šnite hljeba, s tim da je dozvoljeno uzeti još, ukoliko neko zaista želi. Međutim, znate, kad se jednom sjede za trpezu, prođe vas volja da se ponovo ustajete, i tako je to valjda ostalo. Ilustracije radi, evo činjenice: Ja i moj kolega "Zemoja" (tako smo se zvali, iako on
iz Slovenije, a ja iz Bosne) znali smo nabrojati i po šesnaest šnita kod pojedinaca na tacni, od čega se založi sa dvije ili tri, dok se ostatak "rasprši".
Eto, pozdrav kolegi "Zemoji" iz Murske Sobote!

Sizif54 (citat):

Neko je gore napisao da je u kasarni Štip vojska bila nezadovoljna količinom hljeba za ručak, te osjećam potrebu istaći jedan detalj koji je tome prethodio. U moje vrijeme su zaista stajale korpe pune hljeba s početka linije, i nije uopšte bilo zabrana poslužiti se koliko god je potrebno. Međutim pojedini nesavjesni vojnici su to zloupotrebljavali uzimajući previše, pa bi se onda bezobrazno gađali grudvicama hljeba, dok to nije komandi dozlogrdilo i, sjećam se, jedno jutro lično puk. Adžić
presrete desetak vojnika na izlazu iz restorana - naredi da se iznese na binu ped vojskom pokazati koliko se hljeba bespotrebno baca. Kratko i jezgrovito reče,
otprilike ovako: Vidite samo dio hljeba koji se svakodnevno baca; s ovim ogromno koštamo društvo, i to se više ne može tolerisati !
Od sljedećeg jutra već je naređeno da se redovno dijele po dvije šnite hljeba, s tim da je dozvoljeno uzeti još, ukoliko neko zaista želi. Međutim, znate, kad se jednom sjede za trpezu, prođe vas volja da se ponovo ustajete, i tako je to valjda ostalo. Ilustracije radi, evo činjenice: Ja i moj kolega "Zemoja" (tako smo se zvali, iako on
iz Slovenije, a ja iz Bosne) znali smo nabrojati i po šesnaest šnita kod pojedinaca na tacni, od čega se založi sa dvije ili tri, dok se ostatak "rasprši".
Eto, pozdrav kolegi "Zemoji" iz Murske Sobote!

Secam se da smo samo jedan dan imali hleb u korpama na stolu... To je bilo kada nas je "posetila" GINA. E, tog dana su majori i potpukovnici obukli svoje radne uniforme, neke sam prvi put tada video sa 'titovkom" na glavi.
Kada je GINA prosla, opet je sve bilo po starom... Visoki oficiri u svecanim uniformama i sa sapkama, a u kuhinji su svi dobijali samo po jedno parce hleba.

Ljudi, da li smo sluzili vojsku u istoj kasarni?

bojan60 (citat):

Ljudi, da li smo sluzili vojsku u istoj kasarni?

Jesmo... samo zavisi ko koje godine. Ja samtakodje slusao razlicite price o Stipu, pa isto tako nisam mogao da verujem. A bilo je reci o dogadjajima par godina pre nego sto sam ja dosao.

Služio sam 1982/83, veruj mi da se ne secam toga oko raspodele hleba.

bojan60 (citat):

Služio sam 1982/83, veruj mi da se ne secam toga oko raspodele hleba.

Pa... secas li se da li si dobijao po jedno parce hleba ili je bilo u korpama na svakom stolu?

gugi (citat):

čak sam i orkestar garnizonski 10 dana vozije po selima ...na igrankama po domovima kulture, školama...;-)

Ovo mi je jako poznato...

Oni koji su nas vozili na "zadatke", najbolje su prolazili...mi sviramo a oni "vrse posao"

To je gotovo po pravilu... Uvek je neko "svirao" a neko se "veselio".

Svakako..., ko god da je proveo vojni rok u Štipu a bio prašinar upoznao je dobrim delom celu istočnu Makedoniju i to pešačeći i logorovanjem po 15..20 dana.
Mislim da za tih 6 meseci obuke, a bio sam (7036/13, ..sept 86-87) prešli pozamašnu kilometražu sa punom opremom i to u šinjelu...
Niko nije spomenio Majora Radosavljevića koji je rasturao vojsku na pisti kad je postrojavanje...Sećam se da je bio neki restoran gore u brdu..iznad centra gde su spremali neki Makedonski specijalitet "Pastermalije" gde smo često vikendom išli na klopu dok nisu zabranili vojsci pristup tamo... Neko je spomenio onu "tetku" iz kantine što je sedela na kasi...inače ženu od nekog oficira...bilo je dosta zezanja na njen račun....)

Tetka iz kantine je bila zena oficira bezbednosti... nije izbijao iz kantine. Sto je sigurno, sigurno je...

Kaplar M (citat):

Tetka iz kantine je bila zena oficira bezbednosti... nije izbijao iz kantine. Sto je sigurno, sigurno je...

Nesećam se čija je bila, sem da je bila suvopičasta sa kraćom kosom...i da su komentari guštera bili sexualne prirode

Tetke se svi sjećamo,hehe,tko zna je li žena svjesna toga,živjela tetka.

Slaviša Makso (citat):

Tetke se svi sjećamo,hehe,tko zna je li žena svjesna toga,živjela tetka.

Da, s obzirom da je već u poznim godinama, može se samo sećati da je imala nekog uticaja na mlađe generacije )

montoya (citat):

Slaviša Makso (citat):

Tetke se svi sjećamo,hehe,tko zna je li žena svjesna toga,živjela tetka.

Da, s obzirom da je već u poznim godinama, može se samo sećati da je imala nekog uticaja na mlađe generacije )

Tetku predloziti za nagradno odsustvo...

montoya (citat):

Niko nije spomenio Majora Radosavljevića koji je rasturao vojsku na pisti kad je postrojavanje...

Ne znam za majora ali sad si me podsjetio da je u mojoj bateriji bio ćata Radosavljević,nažalost ne sjećam se imena,bio je tvoja klasa septembarac i iz Beograda kao i ti,
možda si ga upoznao.

Kaplar M (citat):

Tetku predloziti za nagradno odsustvo...

Eh kad bi nam se javila na forum i to sa linkom na youtube gdje bi stavila svoju snimku da vidimo čisto kako žena danas izgleda,hehehe,ne mislim ništa loše da me ne bi krivo shvatili

Slaviša Makso (citat):

montoya (citat):

Niko nije spomenio Majora Radosavljevića koji je rasturao vojsku na pisti kad je postrojavanje...

Ne znam za majora ali sad si me podsjetio da je u mojoj bateriji bio ćata Radosavljević,nažalost ne sjećam se imena,bio je tvoja klasa septembarac i iz Beograda kao i ti,
možda si ga upoznao.

Nesećam se prezimena klasića...a retko i imena pojedinih drugara iz voda(Čete).Puno vremena je prošlo...ko bi se svega setio...

Obzirom gde smo postrojavani na pisti poznati su mi jedino klasići iz 7036/12 i 7036/14....a kasnije sam bio u tehn.službi 7036/27.

montoya (citat):

Nesećam se prezimena klasića...a retko i imena pojedinih drugara iz voda(Čete).Puno vremena je prošlo...ko bi se svega setio...

Ma znam,nego ono bili smo 6 mjeseci u isto vrijeme pa postoji mogućnost da se podsjetimo na neke ljude,kasarnu itd.
Spomenuo si restoran u brdu,ako je to taj na koji mislim da je bio sam samo jednom tamo i bio je pun ko šipak vojske,koliko pamtim bio je uređen kao nešto u orijentalnom stilu,turski ili tako nekako,žao mi je da nisam probao pastermalije,u to vrijeme a i sve do danas nisam čuo za to jelo a vidim na webu ima recept.

Slaviša Makso (citat):

Kaplar M (citat):

Tetku predloziti za nagradno odsustvo...

Eh kad bi nam se javila na forum i to sa linkom na youtube gdje bi stavila svoju snimku da vidimo čisto kako žena danas izgleda,hehehe,ne mislim ništa loše da me ne bi krivo shvatili

Ma cuj njega, ne misli nista lose...
Ti bi da se podsetis toplog Prilepskog piva i napolitanki "Evropa" - Skopje...

Kaplar M (citat):

Ma cuj njega, ne misli nista lose...
Ti bi da se podsetis toplog Prilepskog piva i napolitanki "Evropa" - Skopje...

Hehehe,ma zbog onog piva što nam ga dadne preko veze urezala mi se u memoriju a pamtim još i iz kantine onu prženu slaninu sa ajvarom i četvrt kruha što su ona dvojica civila posluživali,mislim da su ih zvali majstore+neko makedonsko ime

A secas li se onog prodavca novina u kiosku ispred samoposluge i kantine... Bio neki dobar covek, uvek mi je ostavljao "Sport" jer sam mu bio redovan kupac.

Kaplar M (citat):

A secas li se onog prodavca novina u kiosku ispred samoposluge i kantine... Bio neki dobar covek, uvek mi je ostavljao "Sport" jer sam mu bio redovan kupac.

Jel to onaj sa plavom dyanom,hehehe,već smo to negdje spomenuli,ne sjećam se nažalost,

zapravo uopće se ne sjećam gdje sam kupovao cigarete,da li u trafici ili kantini,sjećam se da smo stalno žicali cigarete i nikad ih nije bilo dosta,

nisam baš imao previše novaca pa je ustvari bila sreća za mene da sam došao u Štip gdje je sve bilo bagatela u odnosu na Zagreb,

mogu mislit kako je pak bilo onima koji su išli obratno.

E taj... vozio je plavu Dijanu 6... Novine si garant kupovao samo na trafici, a cigarete su bile i u samoposluzi i u restoranu na kapiji. Ne secam se da se mogle kupiti u kantini. Na jednom drugom forumu pronadjem catu iz moje cete, danas je arhitekta u Sarajevu... setio me se po cigarama. "Ti si onaj kaplar sto je pusio one jake cigare"... Secas se koje mogu biti, cuveni MT !!!

Sad si me podsjetio da je bilo cigara u restoranu kraj kapije a bilo je i i sendviča sa pljeskavicom

Sjećam se MT cigara ali skoro svi su kod mene pušili sarajevsku Drinu pa i ja.Danas kad idemo u Evropu cigare su preskupe pa frčem domaći duvan ko da sam u kamenom dobu,hehehe,

A secas li se kako se prodavao ajvar... Trazis jednu ili dve kasike, flasu piva koje nikada nije bilo hladno i najcesce kupis napolitanku. E ako je lepo vreme, bili su oni puktovi ispred pa se stajalo, a ako je lose vreme, svi bi bili unutra i jedva se disalo od duvanskog dima. Ako kupimo neposredno pred zatvaranje, onda se islo iza kantine i sedelo na onom betonu da te ne vidi dezurni oficir. Bilo je zabranjeno piti pivo van radnog vremena kantine a nije se smelo nositi u spavaonu.

   

Kaplar M (citat):

E ako je lepo vreme, bili su oni puktovi ispred pa se stajalo, a ako je lose vreme, svi bi bili unutra i jedva se disalo od duvanskog dima. Ako kupimo neposredno pred zatvaranje, onda se islo iza kantine i sedelo na onom betonu da te ne vidi dezurni oficir. Bilo je zabranjeno piti pivo van radnog vremena kantine a nije se smelo nositi u spavaonu.

   

 
U sekundi si me vratio 26 godina unazad,dobro kažeš,kad je bilo loše vrijeme unutra sve zadimljeno,vlaga izvana,pivo i gutanje nekih keksi,sjećam se osim napolitanki i nekih keksa u celofanu,štrudle možda,nisam siguran,
ali pivo,pivo je bilo najjača duševna hrana,hehehe,
pa pred zatvaranje kantine se uzme još piva za pijuckanje iza kantine,mislim na travi,neka je i dežurni oficir u blizini ali pivo se drži zarobljeno i ne predaje se neprijatelju u ruke i po cijenu smrti(ili ćorke)hehehe

Eh, koliko puta popijem jedno ili dva piva, hocu trece... A kantina u medjuvremenu zatvorena.