Bileća ŠRO

Tri poručnika i dva kapetana,samo im epolete vise kao da su im preteške,da to vidi
Živković,bilo bi cirkusa.
Kapetani su mi nešto premladi 

Epolete sa 3 zvezdice su zaista preteške kada su na košulji i stalno su padale napred.Kapetan koji čuči ,moj KV je tada imao 28 godina, čin je dobio pre našeg dolaska a danas je pukovnik. Dobar oficir a još bolji čovek..Kap što stoji je kč nešto stariji,pre je dobio čin, takodje odličan oficir. Ostale ne znam lično,nisu bili moji kdiri
Inače u Bileći se brže napredovalo,rekli su nam da imamo najmladjeg kdanta bat sa 35 godina koji je baš tada postao major.

Kapetan koji stoji i poručnik sa njegove lijeve strane su mi nekako poznati.
Od kud su?

Uf,ako misliš odakle su rodom, to stvarno ne znam.Nisam kafenisao ni sa jednim. Ipak sam ja bio samo 1 od pitomaca.
Znam samo kako se zovu: por Tumbas Rudolf, por Terzić Zoran, kap Franciskovic Zoran, por Šarić Jasmin i čuči kap Nikola Guzina

Epolete što strše napred su više razlog taj što odredjeni oficir nosi košulju malo veću i na ramenu  ona nije zategnuta i pod tezinom zvjezdica pada napred.U mojoj kasarni u Prokuplju imali smo jednog poručnika iz inžinjerije koji je bio malo mršaviji i to se je primjećivalo.Čak i pištolj koji je nosio za vrijeme dežurstva u kasarni je pomalo visio niže nego u ostalih oficira.Mi vojska smo to sve primjećivali i komentarisali a i naš k-dir poručnik skupa sa nama naravno šaleći se dobronamjerno.

ajd da i ja nešto kažem o toj temi kako ćinovi nisu na mjestu, ma nije niti u zvjezdicama niti mršavost nego je stvar u poligonkama ( košuljama ) kako smo ih zvali, kad bi bilo koji oficir obukao svećanu košulju koja je sasvim drugog materijala i kroja činovi nisu visili a poligonke su bile mekšeg materijala za svakodnevno korištenje a bilo je i njih razlićitih, mislim na kvalitetu trajnost, sastav itd.

Zemunac (citat):

Uf,ako mislis odakle su rodom, to stvarno ne znam.nisam kafenisao ni sa jednim. Ipak sam ja bio samo 1 od pitomaca.
Znam samo kako se zovu: por Tumbas Rudolf, por Terzic, kap Franciskovic, por Šarić Jasmin i čuči kap Nikola Guzina

 Sve u redu,Francisković je jako sličan Hercegu,zato sam pitao.

Nadje ja i ovo  

Sastav SROPa u 100. klasi

Komandant puk Miljko Radosevic
zamenik kom. puk Joksimovic

Pomocnici komandanta: ppuk Mackovic Stanko NNG , puk Stakic Simo OT sa TO ,ppuk Sakac Zeljko personalno , puk Boskovic pozadina , puk Lukovic Vukota moral.

Komandant 2 pb major Vinko Markovski , zamenik kIk Paukovic Milisav

1 pc kap. Babij Nikola
komandiri vodova :por Balic Matko, MBV por Kopuz Nedeljko , kap. Haris Saric, por Peljto Hajrudin

2 pc komandir kap. Zoran Franciskovic
komandiri vodova u 2pc kap. Nikola Guzina ,por. Rudolf Tumbas, por. Zoran Terzic , por Jasmin Saric

3 pc komandir kap. Janjic Tihomir
komandiri vodova u 3 pc kap Mehanovic Esef , por Vostic Radoje , por Savo Maslovaric i ppor Popovic

Nastavnici u 100. klasi
NNG kap Mijatovic
ABHO KIk Maric Dragic
INZINJERIJA  kap Vucic
ARTILERIJA por  Kocic
VEZA kap  Pratljacic Pero
OMJ ppor Lisac
TEORIJA TAKTIKE major Todorovic
VOJNA TOPOGRAFIJA kIk Denic Milorad
PEB i PVO kap Rukavina
BEZBEDNOST  kap Biga
STRANE ARMIJE kIk Kadovic
PO i V major Delic Nikola
FIZICKO V. por Dragan Stojanovski ??
RAD SA LJUDIMA kap Zlatko Posavec

Nastava je bila od 8 pa do negde 13:30 ,to je valjda 6 školskih časova, onda čišćenje oružja pa ručak, dnevni odmor (uspevao sam ponekad i da odspavam) pa obavezni popodnevni časovi u učionici sa vodnicima ili noćna vežba-nastava sa KV.

Dnevnik je jedno vreme bio obavezan (prvih par meseci do prvih političkih previranja- (tada je i štampa prestala da stiže)pa kad je ukinut ,niko ga više nije ni gledao-jedna obaveza manje  . Ponekad je bilo  ono  jutarnje informisanje kada su nam plasirali polucenzurisane i pažljivo odabrane vesti, tako da smo bili totalno neinformisani o dešavanjima ali moram priznati da smo bili i nezainteresovani  i za politiku i za vesti( za Berlinski zid i Čaušeskua sam saznao-primio k znanju tek posle godinu dana kad sam se skinuo a stranke,pokreti i partije, koje su baš tada počele da se javljaju, za mene su bila španska sela).Nas su tad mučile druge brige-kako završiti ovu školu i naravno devojke, uvek sam govorio : '' eh da mi je njena pamet samo 5 minuta pa da znam šta više hoće''

Mnogi od nas su tek u vojci saznali-naučili imena tadašnjih političara u predsedništvu SFRJ (a ko će ih popamtiti kad su se menjali svake godine) i predsednike republika ( morali smo sve da ih naučimo-15tak imena i funkcija) . Uglavnom je svako znao predsednika svoje republike.

Rad sa vodnicima popodne ili subotom pre podne je znao da bude jako naporan. Predpostavljam da su i oni bili pod pritiskom KV da nas što bolje nauče i spreme jer naš loš uspeh bi bio njihov neuspeh. Ali jel' moralo po 100 puta atomski s leva, desna i ne znam ni ja odakle sve,  pa pretrčavanje tučene prostorije( što se pokazalo kao potpuni promašaj u praksi, najbolje je zaleći tu gde jesi) i naravno nezaobilazno puzanje. Gas maska se podrazumeva.

Posle večere je bilo slobodno vreme ali ne uvek. Vodnici bi nas terali u učionicu da učimo naročito pred neko propitivanje ili kontrolni . To je znalo da traje i do ponoći.
Bilo je pitomaca koji su sami učili i drugim danima do kasno u noć.

U moje vrijeme 86/87 u Šentvid kasarni se je pričalo da je Bileća nešto kao kažnjenička kasarna pa me interesuje je li se to mislilo na tešku obuku ili su starješine tu bile po nekoj degradaciji ili su to bile samo vojničke priče.

To nikako ne moze biti tacno. SRO u Bileci  je bila elitna skola tog ranga, po nekim procenama, i van teritorije SFRJ.

Šro Bileća je bila evropski West Point. Uživala je veliki ugled i u Evropi. Obuka je bila teška i zahtevna  i za pitomce i za oficire komandire vodova koji su to prolazili 2 puta godišnje. Disciplina je bila na visokom nivou.

Starešine u Bileći su brže napredovale(moj KV kapetan sa 27g) a pričalo se da imamo najmladjeg majora komandanta bataljona.Ja bih pre rekao da im je Bileća bila odskočna daska za dalje.

U kasarni je bilo 26 komandira vodova koji su držali obuku ( 2 bataljona sa po 3 čete, u svakoj 4 pitomačka voda + 2 voda vojnika u školskoj četi) , ostali su bili predavači i par kv sa obučenom vojskom u šč.Kad dobiju čin mogu biti kč,poneko predavač ili idu dalje.

A to " Kažnjenička " vrlo lako može biti asocijacija na istoriju kasarne.
Pa ona je bila više godina zatvor nego kasarna. Ja koliko znam,kasarnu su sagradili Austrougari 1912.g. Izmedju 2 svetska rata je bila škola za podoficire pa zatvor za komuniste (Rodoljub Čolaković i Moša Pijade- po Moši se i zvala kasarna u SFRJ). Posle rata je opet bio zatvor za naše informbirovce sve do 1956. Te godine je Škola počela sa radom.

A možda i po izgledu.
Zidovi sa sve stražarskim kulama ,debljine 1-1.5 m i visine oko 4m ,još postoje. Na zidovima su bili stubići za žicu sa sve izolatorima za struju kao banderice. Mislim da je ceo istočni prednji zid(išao pored sportskog terena) i pola bočnih zidova  srušeno ,verovatno u izgradnji kasarne 50tih godina pošto ona zauzima mnogo veći prostor od ovog (Inače zidovi su opasavali prostor 450 x 350 m) .

A i sve zgrade su bile od kamena ,možda od tog iz zida.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Deo zida sa kulom i žicom

[You must be registered and logged in to see this image.]


Pogled na kasarnu odozgo

[You must be registered and logged in to see this image.]

Još malo o školi.
Bilo je tu i zanimljivog ali i dosadnog gradiva, nešto poznato a i potpuno novo ne poznato.

Neki predmeti su bili samo informativni a neke smo odgovarali i pismeno i usmeno.
Najteže je bilo zapamtiti definicije. Meni su brojevi ležali pa sam lako pamtio TT podatke za oružje.
A bilo ga je dosta.
Svo pešadijsko naoružanje od pištolja i bombi ,preko pušaka i PM do BsT, Mb i RRb.
Stavovi,TT podaci, delovi i rasklapanje(PAP M59/66,AP M70, PM M84, PM M53, Rb M57, BsT M60).

Postojale su norme za rasklapanje i sklapanje .Za AP M70 čini mi se da je 1min i 50sec za odličnu ocenu . Svi u vodu su imali odličnu ocenu a neki su ovo toliko usavršili da su mogli 2 puta da je rasklope i sklope za to vreme.

Taktička obuka je bila teška sa dosta postupaka i podataka .
Inženjerija-mina je bilo 14 , je*o ih onaj ko ih izmisli.I svi zakloni , jednom smo samo kopali ,nemaš gde kad je svuda kamen- posle smo zidali ili samo obeležavali ašovom za ocenu.

Tu je bila i veza sa Radio uredjajima.
ABHO nam je predavao večiti KIK .Nije mogao da položi za majora pa je to ispoljavao na nama.
Zanimljivi su bili OMJ,VT,Bezbednost i Strane Armije. Bili su odlični predavači iuspevali su da nas zainteresuju.

PO i V je bilo bezveze.Sećam se kontrolnog i pitanja u vezi II zasedanja AVNOJa ili nabrojati društveno-političke zajednice u SFRJ gde smo mi pisali sve moguće skraćenice koje su nam pale napamet:SKJ,KPJ,SKOJ,AFŽ .... Lupetali smo svašta.

Na kraju je došla i Metodika(kako preneti svoje znanje mladoj vojci i obučiti je).Metodska pitanja su bila jedna od težih.
Na red je došlo i pisanje podsetnika (za izvodjenje nastave) koje se kod nekih svelo na prepisivanje pravila i priručnika.

Završni ispit je bio pred tročlanom komisijom. Nastavnik,KČ i čini mi se neko iz uprave. Svako je dobio par minuta za pripremu i pisanje koncepta.Samo odgovaranje je kratko trajalo, nije bilo vremena (nas 45 po 5 min = skoro 4 h bez pauze).Ovo je moj koncept koji sam sačuvao

[You must be registered and logged in to see this image.]

A što se tiče praktične nastave na terenu, i ona je ponekad bila zaje*ana.
Sećam se kad nas je KV poveo na mesto izvodjenja nastave par km daleko od kasarne(kako je obuka odmicala tako se i pešačenje produžavalo) a kiša lije k'o iz kabla, mokre čizme i šatorska probila. Ni KV nije bilo lako. Kad smo stigli do mesta, KV naredi da skakućemo da se ugrejemo ,neki su se izuvali da iscede čarape ( to im je došlo k'o pranje) .Nastave nije bilo. A čizme su se sušile par dana.

U sklopu nekog ispitivanja dodeljena mi je uloga pomoćnika nišandžije M M53 šarca a to je značilo da ja na ledjima nosim postolje teško 23kg (a ranac na grudi).I tako mi zaposedamo borbeni položaj, sa brda na brdo a ja na kraju lipšem od umora i samo se strovalim na zemlju,ranac ublaži pad a ova dvojica skidaju mi postolje sa ledja i postavljaju ga iako je to bila moja dužnost.

Kod BsT postoji komanda "Rastavljenim napred" , 4 nose cev od 80kg a 1 vuče ili nosi lafet/postolje od 40 kg.
Mene je zakačila cev i to po nekom blatu gde su čizme upadale do pola a onaj nesrećnik nije mogao vući lafet već ga diže na ledja i trk ispred nas. Bio je jak ko bik.

Ni posadi Mb 82 mm nije bilo lako .Težak je 45 kg i nosi se iz 3 dela (cev,lafet i podloga svaki po 15) .Tu nemam iskustva ,samo sam gledao.
Mali Mb 60mm je 20 kg i nosi ga 1.

Puzanje sa šarcem je zaje*ano kad ti 12 kg pritisne nogu jer se puzi na boku.

Mi u vodu nismo dužili BsT i Mb već smo pozajmljivali zbog nastave od 3. voda naše čete.

Što je sa formacijskim kretanjem jedinice(vod,četa bataljon) po terenu?
Pri tome mislim na brojno stanje izvidnice,prethodnice,zaštitu bokova i zalaznicu.
Osim brojnog stanja za sve navedeno,morao se znati razmak između dijelova istih kao i glavnine.
U tome svemu je bio problem između teorije i stvarnosti koju je dopuštao teren po kojem se jedinica kreče.

Kretanje voda radi izvodjenja nastave je bilo isključivo u koloni po 1 sa KV na čelu koji je odredjivao tempo hoda . Primarna je bila tema koja se tamo izvodila. Kada je obradjivana baš tema '' Kretanje voda '' onda smo učili , uvežbavali i primenjivali sve delove osiguranja.

Jedini put kada su se praktično primenili neki vidovi borbenog osiguranja je bilo za vreme marša na Avtovac ( pod uzbunom i  taktičkom predpostavkom) i tada su sigurno isturani izvidjači ( KO staže) i možda prednje i bočna osiguranja i to bi bila 2 stepena niža jedinica. Pošto je na maršu bio bataljon,  osiguranje mu je vod a četi odelenje.
Miislim da su tada svi oficiri  nosili pištolje a KO-staže dobili par punih okvira za AP.
Svaka grupa je trebalo da  dobije posebnu zapovest i detalje za osiguranje direktno od svog komandira. Ja nisam bio ni u jednom osiguranju, kretao sam se u glavnini kolone a nismo ih ni videli jer je bio mrkli mrak ( 2 ujutro a februar mecec,mrak do 7) ,jedva da se video onaj ispred i iza.

Zaboravio si da su  predhodnica,zalaznica i osiguranje bokova iz svojih redova morali izdvojiti
ljudstvo za izviđanje,svatko u svojoj domeni.
Predhodnica,zalaznica i bokovi su na topografskoj karti trebali dobiti ucrtan pravac kretanja glavnine
kao i njih samih.Tu je bio izražen problem razmaka istih i stvarnog stanja na terenu.
Ovo nije kritika tebi, nego stvar koju sam imao prilike iskusiti.

Nisam zaboravio ali vidim da se nismo razumeli.
Ovde sam opisivao samo deo obuke u Bileći onakva kakva je bila. I to po sećanju.
Ne znam detalje osiguranja tog našeg marša i nemam praktična iskustva.

Ako pričamo o teoriji i formaciji čete/voda na maršu tu se apsolutno slažem s tobom šta sve treba ali to je već za drugu temu o formacijama i strukturi jedinica pa možemo tamo nastaviti diskusiju. Ovde bih se ipak držao teme i opisivao obuku i ono što sam ja proživeo tih godinu dana u Bileći

Zemunac (citat):

Nisam zaboravio ali vidim da se nismo razumeli.
Ovde sam opisivao samo deo  obuke u Bileći onakva kakva je bila. I to po sećanju.
Ne znam detalje osiguranja tog našeg marša i nemam praktična iskustva.

Ako pričamo o teoriji i formaciji  čete/voda na maršu tu se apsolutno slažem s tobom šta sve treba ali to je već za drugu temu o formacijama i strukturi jedinica pa možemo tamo nastaviti diskusiju. Ovde bih se ipak držao teme i opisivao obuku i ono što sam ja proživeo tih godinu dana u Bileći

U pravu si,jednostavno me "povuklo".

Dodje na red i taj čuveni Avtovac. Krenusmo pod planiranom uzbunom oko 2 ujutro. Sve je već bilo spakovano. Vreće odoše kamionima ( neki su u vreće trpali poneki prazan okvir ili rezervne cevi za šarac) a mi krenusmo peške u mrak i neizvesnost.
Puna ratna oprema, tišinu remeti samo zveckanje ašovčića i poneki šlem na rancu.

Iako je bio februar, snega srećom nije bilo. Vazduh oštar planinski hladan. U retkim trenucima,kada bi se mesec probio kroz guste crne oblake,nazirala se naša kolona koja je huktala kao parna lokomotiva. Svima para na usta kao da puše cigarete. Svi dobro obučeni ( u vetrovkama ) i brzo smo se zagrejali. Na prvoj pauzi uspem da skinem džemper i da ga naguram do pola u ranac.

Mrak je i ništa se ne vidi. Svako prati onog ispred sebe. Ako 1 skrene odoše svi iza njega. Odavno smo skrenuli s puta, idemo kroz šumarak nekakvim konjskim stazama stalno zapinjući o veliko kamenje.
Jednog trenutka čujemo dobro poznati glas KV '' Jel' se neko umorio? '' Ne javlja se niko.Svi ćutke nastavljamo dalje. KV je zastao i propustio ceo vod pored sebe pogledavši svakog pitomca a zatim se brzim korakom, kako se i uvek kretao, uputi na čelo voda dajući nam podršku. Takav je bio Guzina.

Kako je marš odmicao,tako su se javljali i prvi znaci umora. Počelo je prebacivanje oružja sa desnog na levo rame, opasači su počeli da žuljaju a maska da smeta. Moram istaći i našu solidarnost prema pitomcima koji su nosili teže naoružanje ( PM i RB ) . Svi su nosili po malo. Neki su nosili po 2 puške.

Oduži se noć, nikako da svane. Sve mislimo biće nam lakše po danu. Napokon poče i da sviće i da nam se ukazuju predeli oko nas. Brda ,stene .kamenje i plavo nebo, to je sve što smo videli. Nema puta ni naselja. Nemamo pojma gde smo i koliko još ima. Neko povika '' Ajmo momci izdržite još malo'' . To nam dade snage i nastavismo dalje. Kolona se razvukla. Sad se već sve vidi. Vučemo se ko prebijene mačke,korak po korak.

U toku noći moj drug Stanišić ,Bosanac, al' onaj pravi ( '' pere čašu samo sa 1 prstom, ako ućera 2,slomiće čašu ''- toliko je bio krupan)  izgubi kapu s glave. Ko zna kad i gde. Mora da je zadremao u hodu. To je samo njemu moglo da se desi. Pita mene šta da radi a ja k'o iz topa da stavi šlem jer kako će gologlav ići. Tako moj Stanišić pored šarca kojeg je nosio, natuče i  šlem na glavu. Bio je isti Kapara- mačak pod šljemom al' onaj stariji što ga je glumio Pavle Vujisić.

[You must be registered and logged in to see this image.]

I nosio sve do zore dok ga nije video Guzina koji dreknu: Skidaj to čudo s glave.

Izbismo na neko brdo i ukaza nam se otprilike ovo

[You must be registered and logged in to see this image.]

Široko ravno Gatačko polje. U daljini  se vide Gacko i dim iz ogromnih dimnjaka TE i desno par km  mala grupa kuća zvana Avtovac, naš krajnji cilj. Poslednjih 4km. Nikad stići. Tu smo a nismo.
Napokon stigosmo posle skoro 12h marša,gladni i iscrpljeni, pravo na ručak, pa na odmaranje do večere. Nisu nas dirali.  Dobili smo zaslužen odmor do sutra ujutro.

Pogled na Gatačko polje sa brda iznad Avtovca.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na Avtovcu smo bili 28 dana. Spavali smo u velikoj baraci ( ne sećam se da li je bilo 1 ili 2) u krevetima ''na crno''.Naš vod je imao privilegiju da spava odvojeno od ostalih u posebnom zadnjem delu sa posebnim ulazom - verovatno što smo bili '' specijalni vod '' . Tu ulogu smo dobili još u Bileći.

Za razliku od Bileće,ovde nije bilo uzbuna osim za stražu kada nismo znali šta treba da radimo. Ja sam predložio da svako ode na svoje stražarsko mesto ( moje je bilo najbliže na kapiji ) .

Logor se sastojao od nekoliko baraka, śatora i zidanog objekta sa kantinom i spavaonicom za KV ako nisu otišli kući. WC i umivaonici su bili napolju. Doručak je bio napolju na nekim ledenim stećcima a ručak ,čini mi se u šatoru. Večere ne mogu da se setim. Znam samo da smo stalno bili, ne mogu reći baš gladni nego nedovoljno siti. Jeli smo sve što su nam dali i uvek mogli još.
Vreme je bilo šareno. Imali smo hladne dane,sneg, maglu ali i pravo prolećno vreme.

Obuka tj uvežbavanje je bilo svakodnevno po Gatačkom polju i okolnim brdima.
Izdvojio bih vežbu za ceo bataljon, kada smo se podelili na plave i crvene . Tada je bilo svakakvih improvizacija ( od opkoljavanja celog voda do zarobljavanja KV i KČ koji su isto učestvovali ) .
Takodje 1 dan je bio posvećen Topografiji kada smo dobili karte i busole i podeljeni na grupice ,lutali poljem i brdima tražeći simbole na zadanim mestima.
I jedan dan smo imali '' predstavu'' pokaznu vežbu Vod u napadu. Mi na brdu ko publika a drugi glume napad.
To su bili trenuci za razbibrigu i opuštanje bez kontrole kdira.

Ni povratak u Bileću nije bio manje zanimljiv. Trajao je 2 dana, išlo se pod nekom taktičkom predpostavkom, manevarske municije ko pleve. Spavali smo u svojeručno napravljenim šatorima od šatorskih krila za 6oricu. Srećom bilo toplo i nije padala kiša.
Manje smo se umorili i u kasarnu ušli sa pesmom i strojevim korakom da bi zadivili mladju klasu isto kao što je ušla i klasa pre nas a mi gušteri ih sa poštovanjem posmatrali.
Sledećih par dana usledilo je učenje   i priprema za polaganje završnog ispita.

Rezime.
Kažu da obuka traje 5 meseci i 22 dana ( ne znam kako su to u dan izračunali ) . Niko nije pao na završnom ispitu, to mu dodje ko diplomski, svi smo dobili čin mladjeg vodnika.
Možda nisu svi posle obuke izašli kao sposobni i obučeni komandiri ali kao dobri vojnici jesu sigurno.

Došla je na red i prekomanda u trupu. Najbolji su imali pravo da biraju. Ostali postrojeni na pisti slušaju ko gde ide.Slovenci odoše u Makedoniju, Makedonci u Hrvatsku.... Sve su nas još više pomešali i ispremeštali.

Neki su ostali ovde kao komandiri odeljenja u pitomačkim vodovima. Mislim da je njima bilo najteže. Sve ispočetka. Ja i još jedan kolega predjemo u Školsku četu. Iz klase su ostala i 3 asistenta za fizičko. Njima je stažiranje prošlo na igralištu i u sali za fizičko.
Bila su još dva pitomca koji su ostali kao '' šalteruše'' da rade na šalteru prijavnice ( pri komandi stana), 1 preko veze a 2. po ''kazni'', inače obojica su iz moje čete pa znam.

Eto nadam se da sam vam bar donekle dočarao kako je bilo u Bileći. One usputne stvari kao što su grad,uzbuna,higijena, odsustva ...biće opisani u odgovarajućim temama u Kantini.

Zemunac, zaista si se potrudio i napisao niz zanimljivih priča iz Bileće. Imaš plus.  

Evo samo da nešto nadodam, nisam osobno služio u Bileći (ja sam na odsluženju bio godinu kasnije u Kranju) već je moj dobri prika bio tu na obuci generacija septembar/rujan 1989 do marta/ožujka 1990, a nakon toga pravac Maribor do septembra/rujna 1990... Šodan Vjekoslav se zove morti ga netko i zna od Vas....

Ne znam ga ali reci mu da se javi ovde da se malo prisetimo Bileće........

I naravno DIPLOMA

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zanimljivo: diploma o višem vojnom obrazovanju.

Kad usporedim našu ŠRO RM u Splitu sa ovim što je pisano o ŠROP Bileća, jasno mi je zašto u ŠRO RM nismo dobili nikakvu diplomu (fizički se nismo baš pretrgli, a ni umno ne previše-šalabahteri su bili zakon). S ove vremenske distance drago mi je da je tako: vojni rok nas nije ispiz... a sve u svemu dobro smo se zabavili.

Lijepo je što nismo morali bubati napamet taktičko-tehničke podatke.

Ujedno razumijem da su ex pitomci ŠROP Bileća ponosni na ono što su prošli. Ipak, moram biti malo zločest: sjećam se kad nam je major koji nam je držao URV (artiljerijski predmet) rekao: "U vojničkoj spavaonici pješak drži jastuk pod nogama, a artiljerac pod glavom-svaki noću odmara ono što je po danu umorio."

Morao je neko i u pešadiju.

A šta znači * šalabahter * ?

Zemunac (citat):

...A šta znači * šalabahter * ?

"Puškica", papirić sa podacima koji smo koristili da nebi morali "bubati" razne TT podatke za ispite. Mislim da su predavači znali za to ali su nam "gledali kroz prste".

I mi smo koristili puškice - šalabahtere , nismo baš sve bubali napamet.

Moja omiljena verzija je bila od papirne trake za kasu sa 2 namotaja.
Bila je mala ali se lako motala sa 2 prsta.

Na prethodnoj strani sam postavio koncept sa ispita.. i on je napisan sa puškice.

Ovo važi za podatke i definicije. Postupke i radnje ste morali znati.

Što je Stazio rekao: predavači su nedvojbeno znali za "nedozvoljena" pomagala. Koliko se kužim u ŠRO RM nije im bilo u interesu da pitomci pokažu slabije znanje (jer im oni onda nisu dobro ispredavali gradivo), pa su naš puštali da prepisujemo.

Imalo je to i simpatičnih posljedica. Kad svi prepišu, ne mogu svi dobiti jednako dobru ocjenu, iako svi imaju napisano isto. Ispit iz navigacije. Riješim ga za 5 min (nekakav jednostavan zadatak, a ja jedini u svom vodu u ŠRO nakon fakulteta) i svi ga zajedno kriomice prepišemo, svaki na svoj papir. Netko dobije 10, netko 9, a ja i još trojica 8. Načelnik škole me pozove: "Kako si mogao dobiti samo 8 iz navigacije, kakav si ti to inženjer?" Ja njemu: "Druže potpukovniče, jednostavno nije bio moj dan, ne znam što mi je točno bilo." "U redu, drugi put se bolje pripremi." Ne mogu mu reći da smo svi napisali isto, da je sve točno, ali da je predavač morao nasumce odlučiti koliku će ocjenu kome dati, kako bi ispit izgledao uvjerljivo.

Opet ono: Učio, ne učio, biti ćeš vodnik, htio, ne htio, čistit ćeš hodnik.

bugmenot2013 (citat):

jasno mi je zašto u ŠRO RM nismo dobili nikakvu diplomu (fizički se nismo baš pretrgli, a ni umno ne previše-šalabahteri su bili zakon)."

Diplome se nisu dobijale zbog fizičko umnog napora već za stečeno znanje.
U tvoje vreme se nisu delile, tek kasnije

Zemunac (citat):

Moja omiljena verzija je bila od papirne trake za kasu sa 2 namotaja.
Bila je mala ali se lako motala sa 2 prsta.

Ovo je obična dužine oko 70 cm.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bile su i "specijalne" na tankom glatkom papiru ispisane rapidografom 0.1 mm dužine do 2 m

 Francisković Zoran, odličan komandir II voda IV čete u doba 92 klase 1987/88. Možda ko zna kje je?

J Mozina, dobrodosao na forum!

Pozdrav pitomcima,da se i ja prijavim,104 klasa,kv kap.Saric Hariz

bossanceros104, dobrodosao na forum!

Pozdrav,moguce je,mnogo je godina prohujalo,onda smo se i vidjeli

saban (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Šabane več sam jednom zamolio da se uz fotografije stavi neki text objašnjenja, jer oprosti ,nemam pojima što si htio reči tom fotografijom.