Bileća ŠRO

uuh pa ovde ima dosta momaka koji su bili samnom u vodu.
Cini mi se da je zemunac Mrakovic ...

Pozdrav ekipi iz Bileće. Ja sam bio 100-ta klasa prvi vod kod Nikole Guzine. Sećam se slovenca Drago koga je opisao zemunac. Zove se Šketa (ili preziva), nosio je M84. Ekstra ekipa. Baš mi je drago što možemo da komuniciramo i podelimo sećanja na te dane. Sećam se da sam bio požarni prvih dana i da nisam znao razliku između automatske sa rasklopljenim kundakom i one sa drvenim. U spisku sam se živ pogubio. Tu je negde naišao Francisković i pitao me za municijske kutije koje ja nisam izbrojao kako treba. To mi je bila neka od prvih nedelja i bio sam živ zbunjen. Završio sam kod Franciskovića u kancelariji gde se lik toliko drao na mene da sam kucao na vrata kad sam izlazio. To nikad neću da zaboravim i kad se setim toga vrištim od smeha. Ali to je bila Bileća. Pozdrav svima.

Pozdrav svim Bilećancima...
Ja sam bio 100-ta klasa-septembar 1989.godine, u bataljonu majora Vinka Markovskog (bio je KIK pa je tad polagao za majora) KČ je bio već pominjani Zoran Francišković-Franc ...KV mi je bio poručnik Šarić Jasmin iz Zenice a KO vodnik ili MV stažo Stanojlović Nenad iz Aranđelovca...

G. Nikola je bio moj cimer 4 godine u VoGi. Redza mi je klasic.
Zna li neko sta je sa Nikolom G?

Što se tiče ŠRO Bileća sve pohvale za njihov nivo uvježbanosti  i znanja kada je u pitanju rod pješadije jer sam se u to imao priliku uvjeriti na kursu za komandire odjeljenja streljačke pješadije u kasarni Pirot 1981 godine. U mnogim stvarima su bili bolji od aktivnih oficira.

evo i mene...103 klasa, 1.1.1 mb82 (jeaaaa
moj kv režda ruždi i kasnije momčilo rančević (mislim....)
slovenaca baš nema mnogo ovdje...(ili su maskirani, hehehe) ali ipak...ljepo mi bilo tamo dole (osim politike naravno - se izvinjavam ako to kome baš smeta). ali treba napomenut da poslednje godine Bileča nije bila tako strašna...kao west point. svašta smo naučili (i slaganje kreveta za 14 sekundi i stigli drugove. i to je tisto pravo!

Pozdrav za sve bilećance.Bio sam 61 klasa,1979 godina.Otišao u prekomandu u Petrovac na Mlavi....

Zakletva pitomaca ŠROP a u Bileći 1989-e.

goja71 (citat):

Pozdrav ekipi iz Bileće. Ja sam bio 100-ta klasa prvi vod kod Nikole Guzine. Sećam se slovenca Drago koga je opisao zemunac. Zove se Šketa (ili preziva), nosio je M84. Ekstra ekipa. Baš mi je drago što možemo da komuniciramo i podelimo sećanja na te dane. Sećam se da sam bio požarni prvih dana i da nisam znao razliku između automatske sa rasklopljenim kundakom i one sa drvenim. U spisku sam se živ pogubio. Tu je negde naišao Francisković i pitao me za municijske kutije koje ja nisam izbrojao kako treba. To mi je bila neka od prvih nedelja i bio sam živ zbunjen. Završio sam kod Franciskovića u kancelariji gde se lik toliko drao na mene da sam kucao na vrata kad sam izlazio. To nikad neću da zaboravim i kad se setim toga vrištim od smeha. Ali to je bila Bileća. Pozdrav svima.

hmmmm...
cudno, ja se toga ne secam

da, pod stare dane da budem guster...
ajd, nije mi bilo tesko ni do sada, zasto bi bilo i sada
pozdrav bilecancima, posebno onima od 1984. do 1991.

Franciskovic (citat):

da, pod stare dane da budem guster...
ajd, nije mi bilo tesko ni do sada, zasto bi bilo i sada
pozdrav bilecancima, posebno onima od 1984. do 1991.

Dobro došao, kako među bilećance, tako i na forum

Vredno pažnje:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Franciskovic (citat):

goja71 (citat):

Pozdrav ekipi iz Bileće. Ja sam bio 100-ta klasa prvi vod kod Nikole Guzine. Sećam se slovenca Drago koga je opisao zemunac. Zove se Šketa (ili preziva), nosio je M84. Ekstra ekipa. Baš mi je drago što možemo da komuniciramo i podelimo sećanja na te dane. Sećam se da sam bio požarni prvih dana i da nisam znao razliku između automatske sa rasklopljenim kundakom i one sa drvenim. U spisku sam se živ pogubio. Tu je negde naišao Francisković i pitao me za municijske kutije koje ja nisam izbrojao kako treba. To mi je bila neka od prvih nedelja i bio sam živ zbunjen. Završio sam kod Franciskovića u kancelariji gde se lik toliko drao na mene da sam kucao na vrata kad sam izlazio. To nikad neću da zaboravim i kad se setim toga vrištim od smeha. Ali to je bila Bileća. Pozdrav svima.

hmmmm...
cudno, ja se toga ne secam

Puno pozdrava za Franciskovića. Pisale se skraćenice u svesci požarnog za nazive pušaka i ostalog. To sam nekako provalio ali nisam uspeo da vidim jednu municijsku kutiju. Moja greška koju sam zapamtio. Mlad gušter. Otvoreno zelene boje .
Pozdrav svima.

Drži sve drži......lepe pozdrave vam šalje Drago. Naročito mom drugaru Zemuncu - Nikoliću koga nisam vidio i slisao od 1989. Zahvaljujem njemu i njegovoj roditeljima da su me izvadili za zakletvu u Dubrovnik

Pozdrav svim pitomcima 100 klase,cetvrti vod druge cete kod porucnika Zorana Terzića,komandir odelenja Smriko Haris ,k-dir cete Zoran Francišković Franc koga puno pozdravljam.Da li neko ima informaciju  o poručniku Terziću.

Molim da mi se jave pitomci 81 klase , novembar 84/85, vod porucnika Perovica,ceta kap. Rilak Lazar.

Zemunac (citat):

Na svu tu nasu muku nove sredine,novi ljudi disciplina. privikanja, jos su nas docekale porcije i kazan. 100. kl. Je 2 meseca tako jela pod nastresnicom gde se cistilo naoruzanje. A mi smo mislili da je to normalno i da je tako u vojci. Niko nam nije spominjao restoran ,vodnici su mogli da nam kazu o cemu se radi ali nisu. Sigurno su tada znali sta se desava. Mnogi su zaradili stomacne probleme zbog loseg  pranja porcija ,neki su uzimali samo 1 jelo bez supe i salate da bi manje prali. Dobijali smo malo deterdzenta a prali smo prstima i cetkicom za zube. Uvek je ostajalo malo hrane oko one nitne u metalnoj porciji. Strasno.
A onda kad se otvorio restoran kao da nas je sunce ogrejalo. Nema vise pranja, jedes za stolom u zatvorenom. Koliko malo treba da bi covek bio srecan bar u trenutku.

Pozdrav!

Sve ovo drži. Ali moglo se dodati, da je bilo manje teško onima koji so kod kuče znali, da peru suđe. Pa ružno je i bilo jedne ili dvije nedelje kad smo morali, da čistimo restoran i kuhinju. Kuhinja je bila još gora nego porcije vojnika. Po moje neznam, da li se ikad prije kuhinja dobro očistila.

Zemunac (citat):

Još malo o školi.
Bilo je tu i zanimljivog ali i dosadnog gradiva, nešto poznato a i potpuno novo ne poznato.

Neki predmeti su bili samo informativni a neke smo odgovarali i pismeno i usmeno.
Najteže je bilo zapamtiti definicije. Meni su brojevi ležali pa sam lako pamtio TT podatke za oružje.
A bilo ga je dosta.
Svo pešadijsko naoružanje od pištolja i bombi ,preko pušaka i PM do BsT, Mb i RRb.
Stavovi,TT podaci, delovi i rasklapanje(PAP M59/66,AP M70, PM M84, PM M53, Rb M57, BsT M60).

Postojale su norme za rasklapanje i sklapanje .Za AP M70 čini mi se da je 1min i 50sec za odličnu ocenu . Svi u vodu su imali odličnu ocenu a neki su ovo toliko usavršili da su mogli 2 puta da je rasklope i sklope za to vreme.

Taktička obuka je bila teška sa dosta postupaka i podataka .
Inženjerija-mina je bilo 14 , je*o ih onaj ko ih izmisli.I svi zakloni , jednom smo samo kopali ,nemaš gde kad je svuda kamen- posle smo zidali ili samo obeležavali ašovom za ocenu.

Tu je bila i veza sa Radio uredjajima.
ABHO nam je predavao večiti KIK .Nije mogao da položi za majora pa je to ispoljavao na nama.
Zanimljivi su bili OMJ,VT,Bezbednost i Strane Armije. Bili su odlični predavači iuspevali su da nas zainteresuju.

PO i V je bilo bezveze.Sećam se kontrolnog i pitanja u vezi II zasedanja AVNOJa ili nabrojati društveno-političke zajednice u SFRJ gde smo mi pisali sve moguće skraćenice koje su nam pale napamet:SKJ,KPJ,SKOJ,AFŽ .... Lupetali smo svašta.

Na kraju je došla i Metodika(kako preneti svoje znanje mladoj vojci i obučiti je).Metodska pitanja su bila jedna od težih.
Na red je došlo i pisanje podsetnika (za izvodjenje nastave) koje se kod nekih svelo na prepisivanje pravila i priručnika.

Završni ispit je bio pred tročlanom komisijom. Nastavnik,KČ i čini mi se neko iz uprave. Svako je dobio par minuta za pripremu i pisanje koncepta.Samo odgovaranje je kratko trajalo, nije bilo vremena (nas 45 po 5 min = skoro 4 h bez pauze).Ovo je moj koncept koji sam sačuvao

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sve ovo bilo je tako. No nisi spomenuo vojno topografijo i kIk Denic Milorada. Tip je bio vrlo za*j. U početku bio u našom vodu jedan Veton Zekaj (ako se dobro sječam). Tog pitomca je jednom taj Denić rasturio. Niko se nije usudio kod nastave VT ni, da pisne. Jedan put mislim, da je bio Dalibor Čevizović spreman, da se suprostavi strašnom Deniću, pa se loše završilo za sve nas. Po mom je bila VT najoštrija sa strane discipline... Baš me zanima gde je sad taj gospodin Milorad D.

Pozdrav Bilećanci!
Koliko sam na brzinu pročitao tih 15 stranica foruma, biti ču vjerovatno predstavnik najstarije klase ŠROP na forumu: 36. klasa, mart - avgust 1969, 1. bataljon, 1. četa, 4. vod, komandant bataljona ppk Djuro Batinica, komandant ŠROP generalmajor narodni heroj Danilo Jauković. Mi smo bili klasa "izmedžu" kad se menjala dužina školovanja u ŠROP od 6 na 8 meseci.
Veoma lepe i drage uspomene. Biti če mi još lepše, ako bi se na ovom forumu javio još koji od pitomaca 36. klase ŠROP.
Srdačan pozdrav!
KaJLA

Franciskovic, pozdrav 
Ja sam bio pitomac 78 klase, januar 84. godine. Komandir cete mi je bio kapetan Luka Teslic a komandir voda pporucnik Pavicic koji je isto bio svez tek dosao sa akademije ako se dobro secam. Hteo sam da te pitam znas li ista o Pavicicu, sta je bilo sa njim i gde se sada nalazi? Puno pozdrava

Vredi pogledati
[You must be registered and logged in to see this link.]

има ли кога из 100. класе, командир вода кап. Никола Гузина, ком. чете кап. Зоранцис(ш)ковић, командири одељења Аничић ? (мислим да је био иж Лабина) и два Словенца (ниски црни чок Антон ?, и човек којем се не сећам имена). Сећате ли се одласка на Автовац и птомца Станишић Ђорђа, који је на маршу заспао у ходу и изгубио ранац? Било негде рано ујутро, још прије сванућа. ола вода је тумарало да нађе ранац.

Pozdrav 100 klasi,bilo je teško ali s ove distance poučno,posebno četvrtom vodu druge čete poručnika Terzića.
Pozdrav za Gorana Majstorovića.

Dobrodosao na Forum ACO

Dado1970 (citat):

има ли кога из 100. класе, командир вода кап. Никола Гузина, ком. чете кап. Зоранцис(ш)ковић, командири одељења Аничић ? (мислим да је био иж Лабина) и два Словенца (ниски црни чок Антон ?, и човек којем се не сећам имена). Сећате ли се одласка на Автовац и птомца Станишић Ђорђа, који је на маршу заспао у ходу и изгубио ранац? Било негде рано ујутро, још прије сванућа. ола вода је тумарало да нађе ранац.

pozdrav Aničić Damir iz Labina

Здраво Дамире (одмах сам се сетио имена, чим сам видео поруку). Са малим кашњењем честитам и теби и свим осталим "питомцима" (наводници зато што смо питомци били пре неких две и по деценије) прошле и наступајуће празнике! Драго ми је да се повремено нађем (или бар чујем) са неким од бивших колега из Билеће. Ја сам онај "брка" коме сте првих дана нашег школовања неколико пута кревет вратили на "коцку". Још једном, велики поздрав!

Да се и ја прикључим 103 класа (јун 1990).Велики поздрав!

Ima li koga ovde sa 86 klase -  marec 1986 - september 1986.
Poveljnik voda Nikola Guzina, komandir čete Zlatko Posavec

Zmago 86 klasa (citat):

Ima li koga ovde sa 86 klase -  marec 1986 - september 1986.
Poveljnik voda Nikola Guzina, komandir čete Zlatko Posavec

Dobrodosao, Zmago!
Je li neko vidio Nikolu ljutitog?

Pozdrav svim Bilećancima.
U ŠROP-u VP 3219/22, sam bio tačno pre 30 godina ( 86. klasa od 17.3. - 10.09.1986). 2. bataljon, 3. četa, 3. vod. Komandir voda p.por. Vidoje Kovačević. Do danas sam ponovo sreo sledeču četvoricu kolega iz voda:
- Radoslav Veselica
- Tončo Ante Pavičič
- Duško Krivokapić
- Miloje Stojanović

Voleo bi pronaći još kojeg kolegu, zbog toga, molim sve ako neko iz 86. klase vidi ovu poruku (ili poznaje takvog Bilećanca), da mi se obratite na E-mail addresu: [You must be registered and logged in to see this link.] 
Još uvjek imam fotografiju mog voda, defilea 30 godišnjice ŠROP (18.6.1986) i jednu fotografiju jutranje smotre sa komandirom voda, koje mogu poslati interesentima.
Zbog toga: Ako si bio ili si možda poznao nekog pitomca iz moje generacije, molim da mi se obratiš na e-mail adresu.

Pozdrav svima!

Ima li na forumu nekog da poznaje koga od ŠRO iz Bileće da je u periodu oktobar 1981 mart 1982 bio na službi u Pirotu u prvom bataljonu na obuci kursista za komandire odeljenja. Ja se sjećam nekog Šafran Marijana iz Zagreba i još jednog kome neznam ime a koji su bili komandiri vodova u prvom bataljonu. Bili su sposobni naročito u izvođenju taktičke obuke.

Latko (citat):

Ima li ko iz 101 klase! Bio sam minobacacki vod kod por. Redze Ruzdi!

Ima nas iz 101. klase. 3. vod kod Lerić Osmana. Sećam se dobro Redže

Latko (citat):

Ima li ko iz 101 klase! Bio sam minobacacki vod kod por. Redze Ruzdi!

Ja sam bio miobacki vod pjesama u avtovac

PORUCNIK (citat):

G. Nikola je bio moj cimer 4 godine u VoGi. Redza mi je klasic.
Zna li neko sta je sa Nikolom G?

U Beogradu gledam u brata

101 klasa kod redže javite se

Zemunac (citat):

Nastava je bila od 8 pa do negde 13:30 ,to je valjda 6 školskih časova, onda čišćenje oružja pa ručak, dnevni odmor (uspevao sam ponekad i da odspavam) pa obavezni popodnevni časovi u učionici sa vodnicima ili noćna vežba-nastava sa KV.

Dnevnik je jedno vreme bio obavezan (prvih par meseci do prvih političkih previranja- (tada je i štampa prestala da stiže)pa kad je ukinut ,niko ga više nije ni gledao-jedna obaveza manje  . Ponekad je bilo  ono  jutarnje informisanje kada su nam plasirali polucenzurisane i pažljivo odabrane vesti, tako da smo bili totalno neinformisani o dešavanjima ali moram priznati da smo bili i nezainteresovani  i za politiku i za vesti( za Berlinski zid i Čaušeskua sam saznao-primio k znanju tek posle godinu dana kad sam se skinuo a stranke,pokreti i partije, koje su baš tada počele da se javljaju, za mene su bila španska sela).Nas su tad mučile druge brige-kako završiti ovu školu i naravno devojke, uvek sam govorio : '' eh da mi je njena pamet samo 5 minuta pa da znam šta više hoće''

Mnogi od nas su tek u vojci saznali-naučili imena tadašnjih političara u predsedništvu SFRJ (a ko će ih popamtiti kad su se menjali svake godine) i predsednike republika ( morali smo sve da ih naučimo-15tak imena i funkcija) . Uglavnom je svako znao predsednika svoje republike.

Rad sa vodnicima popodne ili subotom pre podne je znao da bude jako naporan. Predpostavljam da su i oni bili pod pritiskom KV da nas što bolje nauče i spreme jer naš loš uspeh bi bio njihov neuspeh. Ali jel' moralo po 100 puta atomski s leva, desna i ne znam ni ja odakle sve,  pa pretrčavanje tučene prostorije( što se pokazalo kao potpuni promašaj u praksi, najbolje je zaleći tu gde jesi) i naravno nezaobilazno puzanje. Gas maska se podrazumeva.

Posle večere je bilo slobodno vreme ali ne uvek. Vodnici bi nas terali u učionicu da učimo naročito pred neko propitivanje ili kontrolni . To je znalo da traje i do ponoći.
"Bilo je pitomaca koji su sami učili i drugim danima do kasno u noć."

Jedan od tih, maximalno sam se dao, rezultati nisu izostali, da citiram jednog kolegu s foruma na završnim ispitima "a  šta da te pitam ti sve znaš".  Koliko smo bili izdrilani i sami to htjeli govori  situacija u trupi
 " Postrojavanje jutarnje,
kiša ljeva, "Voljno"  i kud ko, ja "normalno" s mojim vodom na kapiju prema poligonu".    Izlijeće major iz kancelarije zaustavlja me i pita "kud ćeš s vojskom vodniče" ja odgovaram "na poligon" on meni "zar ne vidiš da kiša pada"  ja odgovaram  "nema veze po rasporedu je poligon" normalno na takav odgovor on poludi kaže mi da stanem "mirno"  vrati vojsku u kasarnu a po mene dođe i odvede me u
kancelariju (mislio da ču ja za njima a ja ostao stajati mirno dok se nije vratio po mene (inat)), s vama pitomcima nikad na zelenu granu večina ste isključivi hočeš da vojska dobije upalu pluća itd itd..

Interesantno da je kad je padala kiša poslije toga on bio na postrojavanju jer nije bio siguran da ču ja ili neki od nas to isto napraviti, istina i jedan potporučnik koji je tek došao s akademije te se više družio s nama "stažama" nego s aktivnim oficirima. O kondiciji majko mila, kad smo došli i preuzeli vojsku samo je jedan vojnik bio brži od nas i izdržljiviji, završio DIF u to vrjeme današnju Kineziologiju.   

Čitajući događaje o služenju vojnog roka  i u razgovoru poslije pitam se tko je bio na izletu a tko u vojsci.  Kasnije po povratku (popratno pismo, depeša) odredili su mi što reče kontra admiral zašto nije htio u ŠRO, godine vježbi, predavanja, subote nedjelje, po 15 (petnaest), 20 (dvadeset) dana. I da dodam nisam ništa zaradio (kako su neki pomislili), dnevnica da, od koje je odbijena hrana i spavanje, plaća normalno kao da sam radio što je i normalno.
Istina da mi nije bilo ni onda a ni sada žao iskustvo za cijeli život.

Latko javise

ima li ko iz 46.klase

Zoransezovem (citat):

PORUCNIK (citat):

G. Nikola je bio moj cimer 4 godine u VoGi. Redza mi je klasic.
Zna li neko sta je sa Nikolom G?

Pozsrav, Zorane!
Tek sad sam vidio tvoj odgovor, ali na mjestu gdje piše naslov. Kad ubacuješ citat, treba da pišeš ispod, a ne iznad njega.
Jesam li dobro razumio: Nidžo ti je brat?

VASJA BUTINA: BILEČANEC VASJA

Iz knjižice spominov na služenje vojaškega roka v Bileći, PŠRO, kot pitomac v 45 klasi in nato stažist, 1972/3 bom objavljal zanimivejše odlomke. Vesel bom predlogov in dopolnitev.

Objavljam popravljen in dopolnjen odlomek:
Obiski delegacije občine Ljubljane Moste Polje v Bileći
Med Slovenci v Bileći je bilo največ Ljubljančanov in to je kmalu spodbudilo, da sta se 21. 9. 1972 občini Bileća in Ljubljana (Moste Polje) pobratili. Že prvo leto, in vsa naslednja leta, je občinska delegacija obiskala Bilećo na dan njenega občinskega praznika, 2.10. dan, ko so leta 1944 mesto in okolico osvobodile enote 29. udarne hercegovske divizije.
Tudi Vasja je med služenjem vojske v Bileći doživel ta praznik, v torek 2.10.1973 naslednje leto po pobratenju občin. Seveda takrat to ni vedel in dogodek je šel mimo njega, ne spominja se, da bi bilo tega leta organizirano kakšno srečanje z delegacijo in predstavniki šole. A to je bilo le nekaj dni pred njegovim odhodom iz Bileće domov, v civilno življenje, tako da ga to niti ni več zanimalo.

Posebej lahko omenimo obisk ljubljanske delegacije v pobrateni občini, v soboto, 2. 10. 1976, na 32 obletnico osvoboditve Bileće. Ljubljančanom je ostalo v spominu nepozabno srečanje z Vladom Šegertom, velikim hercegovskim junakom, komandantom 29. udarne hercegovske divizije, ki je tega dne leta 1944 vodil boje za osvoboditev Bileće. V vojni je na strani NOB sodelovalo okoli 3.000 Bilećancev, 2.200 je bilo aktivnih borcev med njimi 12 narodnih herojev, širom Jugoslavije jih je padlo 456. Mladi in stari prebivalci Bileće in okoliških krajev so tega preprostega ljudskega junaka in narodnega heroja pozdravljali, ga objemali in mu stiskali roke. Za vsakega je našel čas in toplo besedo. Pri mnogih je bilo opaziti v očeh solze, ki so verjetno privrele ob spominu na lepe in težke trenutke še ne tako davne preteklosti.
Proslavi so bili posvečeni razni športni dogodki, srečanje mladine Bileće z gojenci PŠRO in kulturno-zabavni program. Temu dogodku je bila posvečena tudi svečana seja občinske skupščine Bileća, ki je prejela odlok o podelitvi nagrade mesta Bileća in prvič tudi podelila nagrado PŠRO Bileća. Le-ta je nagrado odstopila kulturnemu društvu. Vsi povabljeni delegati so bili gostje šole, v kateri so spoznali življenje in delo bodočih pešadijskih oficirjev. Članica delegacije Silva Jereb je ob obisku PŠRO zapisala: "Možnosti za delo in šolanje kažejo na to, da v bilećanski oficirski šoli le ni tako hudo, kot nekateri pravijo. Res je disciplina na višku, pa tudi red in snaga sta lahko vsem za zgled." Pred spomenikom padlim borcem v Bileći je bilo vseljudsko zborovanje, na katerem delegacija Ljubljane skupaj z Bilećanci položila venec pred spomenik padlim borcem.
Nekaj še živih taboriščnikov, med njimi Pepca Karedelj, Milan Apih, Lojze Ocepek, Ivan Kreft, Viljem Mavrer in Vencelj Perko so junija 1981 ponovno obiskali Bilećo in taborišče, tedaj Šolo za rezervne oficirje pešadije. V delegaciji je bil tudi Ivo Gajič, pitomac šole, ki je zapisal: "Imel sem enkratno priložnost, takega srečanja so deležni le redki. Leta 1981 je bila štirideseta obletnica taborišča v Bileći in bil sem izbran v delegacijo, ki je prisostvovala srečanju nekdanjih taboriščnikov. V delegaciji sta bila tudi Pepca Kardelj in Milan Apih, avtor Bilečanke. Zanimivo, da je Apih šele na tem srečanju zvedel kdo je pravzaprav prevedel njegovo Bilečanko. Štirideset let je bil namreč prepričan, da je to storil Moša Pijade, vendar je bil prevod delo Todorja Vujasninoviča, če se prav spomnim."
Viri:
- Aleš Kardelj: Spomini na Bilećo, Naša Skupnost 25 maj, Umetniška priloga, september 1981.
- Slavka Jerman (1976), Bileća 32 let v svobodi, Naša skupnost (Ljubljana), letnik 17, številka 10, str. 2.
- Ivo Gajič, objava na facebook strani Društva Bilećancev Slovenije, 12.4.2014.

* V Nedeljskem dnevniku so bila objavljena nadaljevanja Vasja Butina: Bilečanec Vasja:
* 23.novembra 2016 pod naslovom: Sredi pušk in bajonetov;
* 30.novembra 2016 pod naslovom: Na žensko še pomislil nisem;
* 07.decembra 2016 pod naslovom: Stažo priganja mlade pitomce;

Prirejeni odlomki so iz knjige Vasja Butine Bilečanec Vasja. Avtor je v njej opisal služenje vojaškega roka in svoje šolanje v šoli za rezervne pehorne častnike v Bileći. V drugem delu knjige govori o svojem delu rezervnega oficirja v partizanskih enotah in TO, tretji del pa prinaša opis dela v civilnem razporedu. Knjiga je temeljni pričevalec in tudi dokument pomembnega obdobja v preteklosti, ki so ga doživljali številni ljudje.
Naročite jo lahko pri avtorju na naslovu Vasja Butina, Spodnji Rudnik II 51.1000 Ljubljana, po GSM 041710366 ali e-pošti vasja. [You must be registered and logged in to see this link.]. Cena je 25 €.

[You must be registered and logged in to see this link.]

BILEČANKA
 
Sredi pušk in bajonetov, sredi mrkih straž
Se pomika naša četa v hercegovski kras.
Čuje se odmev korakov
Po kamenju hercegovskem
Heja ho, heja ho.
Daleč zdaj si domovina nas izgnali so
Ko da krivi smo zločina, ker te ljubimo.
Čuje se odmev korakov...
Ko brez pušk in bajonetov, prosta nam bo pot
Stopala bo naša četa, svobodi naprot'.
Čuje se odmev korakov...
[You must be registered and logged in to see this link.]



[You must be registered and logged in to see this image.]          
                 ŠROP BILEČANCI SLOVENIJA


[You must be registered and logged in to see this image.]  
                                                                              Bilečanska 49.klasa

[You must be registered and logged in to see this image.]
                                                                      Bileća leta 2016

JLA? O ČEM GOVORIJO TI MOŠKI ?

[You must be registered and logged in to see this image.]
                                                               Zakletva v Bileči

VEČER Z BILEČANCI

V Kosovelovem domu bodo jutri ob 18. uri predstavili knjigo Bilečanec Vasja. Njen avtor Vasja Butina je eden izmed približno 5.600 Slovencev, ki so med služenjem vojaškega roka v nekdanji Jugoslaviji obiskovali Šolo za rezervne častnike pehote v Bileći v Bosni in Hercegovini in so bili zato znani kot “bilečanci”.

Ob 60-letnici ustanovitve te šole je izdal knjigo s spomini na vojaščino in na čas, prebit v slovenski Teritorialni obrambi. Z njim se bo pogovarjal David Terčon, prav tako bilečanec, udeležence dogodka, ki ga prireja neformalna skupina bilečancev s Krasa, pa bosta pozdravila Dejan Stančič, predsednik Območnega združenja slovenskih častnikov Sežana, in Janez Pajer v imenu Območnega združenja veteranov vojne za Slovenijo Krasa in Brkinov Sežana.
[You must be registered and logged in to see this link.]

S KNJIGO JE OBUDIL ZGODBO O BILEČANCIH

Vasja Butina je šolo za rezervne oficirje pehote v Bileći obiskoval v letih 1972 in 1973. 230 strani dolga knjiga z 200 fotografijami resda temelji na osebni izpovedi, a hkrati celostno obravnava življenje bilečancev v času služenja vojaškega roka in v rezervi.
[You must be registered and logged in to see this link.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
              Z Vasjo Butino na levi strani, se je pogovarjal David Terčon, tudi sam Bilečanec

VEČER Z BILEČANCI - II.

Ob 60. obletnici ustanovitve PŠRO v Bileći  1956 - 1991 - 2016

Bilećanci vas prisrčno vabimo na predstavitev knjige
VASJE BUTINA " BILEČANEC VASJA"

V petek, 7.aprila 2017 ob 18.00
v večnamenskem prostoru OŠ Elvire Vatovec Prade
(Pobeška cesta 52, Prade/Koper)

* pozdravil nas bo g.Denis Meznarič, podpredsednik Občinskega združenja slovenskih častnikov Koper,
* zapela nam bo pevska skupina OŠ Elvira Vatovec: Prade, pod vodstvom zborovodje Aleksandra Maska,
* bralca Lea Kranjec in Maj Brlek, učenca OŠ Elvire Vatovec, nam bosta predstavila odlomke iz knjige,
* s piscem knjige se bo pogovarjal David Terčon,
Predstavitev knjige je omogočila OŠ Elvire Vatovec Prade.

Knjigo si boste lahko kupili po ceni 20€ za izvod!

Knjigo se lahko naroči tudi pri avtorju na naslov Vasja Butina, Sp. Rudnik II 51, 1000 Ljubljana ali po Mob.: 041 710 366
E-mail: [You must be registered and logged in to see this link.]


[You must be registered and logged in to see this image.]

60 let ŠROP BILEĆA

Ob praznovanju 60.letnice šole za rezervne oficirje v Bileći posnel "pitomac" David Terčon iz Sežane:
17.–20. jun. 2016
[You must be registered and logged in to see this link.]

Srečanje Bileća 2017 (Bilečanci Slovenija)

Ob letošnjem srečanju v Bileći posnel "pitomac" David Terćon iz Sežane:
14.–17. junij 2017
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ob letošnjem srečanju v Bileći posnel "pitomac" Jožko Čleković:   
[You must be registered and logged in to see this link.]

Što se tiče sposobnosti pripadnika ŠRO Bileća, kada su u pitanju pješadinci, skidam kapu.
Imao sam jednog stažu u četi iz ŠRO Bileća,  u kasarni u Pirotu generacija 81/82 oktobarska klasa za kurs obuke komandira odjeljenja streljačke pješadije i mogu reći da sam se za tih 5 mjeseci i 20 dana uvjerio da je bio jako sposoban po svim pitanjima naše obuke za desetare.....

Ima li neko iz 88 klase da navraca ovde. Volio bih da se javi. Ja sam bio u vodu Saric Jasmina. 4 ceta. Prekomanda u Sombor da Jos trojicom staza. Cupic Aleksandar Goran Bregovic i Jos jedan Lala iz Tutina ne mogu da mu se sjetim imena. Bili smo dobri drugari svo vreme u Somboru.
Ja se zovem Momcilo Nikolic.
Pozdrav svima na forumu.