Osijek - Bijela kasarna 'Milan Stanivuković'

Pozdrav svima, klasa decembar 1987-87. vp 5530 Osijek. Kapetan Zemanic Nail. 

pozdrav sisko8868 i dobrodošao na Forum, javiti će se netko od klasića samo im daj vremena.

sisko8868 (citat):

Pozdrav svima, klasa decembar 1987-87. vp 5530 Osijek. Kapetan Zemanic Nail. 

pozdrav sisko8868...ti si bio u izvidzackoj ceti?Kapetan Zemanic je bio mali po rast ali pravi atleta i bio komandir I vod tenkiste 1985-1986.Jas sam se skinuo u decembru 1986.Dali je bio i komandir II voda izvidzaca Jure Culjak?Lazukic Pero je bio komandir cete.

kompas (citat):

pozdrav sisko8868...ti si bio u izvidzackoj ceti?Kapetan Zemanic je bio mali po rast ali pravi atleta i bio komandir I vod tenkiste 1985-1986.Jas sam se skinuo u decembru 1986.Dali je bio i komandir II voda izvidzaca Jure Culjak?Lazukic Pero je bio komandir cete.

Pozdrav kompas, jeste kap.Zemanic je bio komandir cete mehanizovane pesadije, u prvom vodu je bio st. vodnik Milosevic Rodoljub,u drugom mladji vodnik tesic Zoran,a u trecem vodnik Markovic. Komandant bataljona puk. Valent Matesic, ako se ne varam.Kasnije ga zamenio puk. Petkovic. Ne secam se za izvidjace. 

Zdravo svima!

Ja sam sluzio u beloj kasarni 1981/82 Bio sam prvo u četi veze na obuci pa su nas onda zbog renoviranja kasarne prebacili u crvenu kasarnu na par meseci. Inace u ceti veze sam bio u vodu kod Porucnika (onda je bio naravno porucnik) zvali samo ga Django. Posle sam se vratio iz crvene kasarne u belu i Bio u izvidjačkoj ceti do kraja vojnog roka bio sam u radio prislusnom vodu kod porucnika Kovaca, da li ima nekoga iz moje klase da mi se javi!
Pozdrav svima!!!

ej lega sapkon, dobrodošao na Forum, olovku (tipkovnicu) u ruke i raspiši se o svojim doživljajima sa služenja vojnog roka, posebice iz Legositija (Osijek).

Pa bilo je raznih dozivljaja, to je bilo jos uvek neko opusteno vreme i nije se ni predpostavljalo da ce doci to kasnijih dogadjaja, ali vrem je bilo bas lepo,naravno nemislim na godinje doba. Zanim me da li postoji jos uvek restoran Bela ladja koji je bio na Dravi, uvek smo isli tamo na klopu posto su tamo pripremali dobru ribu

Bijela lađa srušena je u svibnju 2009. godine, dugi niz godina je bio zapušten i propali objekt, skupljalište narkomana, pijanaca i smeća.
Ali otvoren je u zimskoj luci brod-restoran Bijela lađa, ima brate svega.

Verujem, ali 81/82 to je bio ekstra restoran, zao mij e sto nemam fotografiju od onda

sapkon (citat):

Zanim me da li postoji jos uvek restoran Bela ladja koji je bio na Dravi, uvek smo isli tamo na klopu posto su tamo pripremali dobru ribu

Restoran Bijela lađa prije rušenja...

Auuu bas su ga zapustili kako to da niko nije imao interesa da tu ponovo nesto otvori pa na lepo je mestu uz samu dravu, zar ne? Hvala ti Max za fotke, ali ovako kad gledam kao da nikad nisam bio tamo, a imam dosta lepih secanja, tu je dolazila moja bivsa devojka (sadasnja zena) i obavezno smo odlazili na  rucak ili veceru i bil oje uvek opusteno i relativno romanticno!

Rušenje Bijele lađe...

Eh steta, ali ako je bila takvo ruglo i trebalo je srusiti, zar ne

Tu su nešto o tome pričali, ne znam sve što je dalje bilo...

Zdravo sapkone i ja sam bio u isto vreme u izvidackoj ceti i poslao sam ti privatnu poruku pa kad je procitas pisi .Mislim da znam ko si ,ja sam bio u drugom vodu komandir Stankovic Nedeljko komandir radarskog odeljenja Jure Culjak komandir cete Simic Gmitar

Zdravo Jene naravno da se secam svih staresina pa i Tepica i Stojkova i svih ali za cudo ne secam se tebe video sam te na fejsbuku ali ne mogu da se setim tebe dali se ti secas mene jos cuvam adrese od nekih drugova  i sve sam ih pretrazio na fejsbuku ali nikog nisam nasao jedino sam nasao jednog desetara iz kraljeva iz treceg voda zvao se cekanovic nenad ali nisam siguran dali je on posto se izmenio ostario je kao i i svi mi hamovic se nije zvao bogdan vec borislav imam i njegovu tadasnju adresu ali nisam uspeo da ga nadem na fejsbuku i naravno imam puno slika iz vojnickih dana imam i zajedno sa hamovicem i ja bih hteo da stupim u kontakt sa njim posto smo bili drugovi zajedno smo dosli u izvidackoj ceti imam u adresaru jos jednog iz novog sada zvao se pilc zoltan ali i njega sam zaboravio kako izgleda pa proslo je 33 godina od tada svi smo se izmenili vodnka stojkova se secam a i ranko zaklan se secam bio je visok i slab i mnogo se plasio kada bi video krv ako vidis njega i stojkova i stolica i drugih iz novog sada pozdravi ih puno mozda  ce se oni setiti mene a slike ne znam kako da ti ih posaljem moracu da pitam moju decu  kako se to radi inace ja sam na fejsbuku skoro svako vece pa mozemo i tako da komuniciramo tako je lakse ako hoces puno pozdrava iz stipa

Da se i ja prijavim,sa specifičnostima: Generacija 1984/85 AR PVO divizion,komandant major Žarković,a u okviru njega raketna baterija kmandir kap/kap I kl. Z.Juranović-Napoleon,komandni kadar por.Vinko Menkovski,stariji vodnik I kl. Stjepan Gal,zastavnik Veljko Vrtača.Naravno,sve prošao,od ''Cece'' do Čepina.Od avgusta 1984.sam bi u otkomandi u Domu armije u Osijeku sve do otpusta,marta 1985.Pošto sam,kao ''domac'' imao punu slobodu špartanja gradom 24 h bilo mi je osobito zanimljivo.Posebno pamtim burek u Tvrđi , ''Lovački rog'',Studentski dom preko puta Doma armije i Dom železničara,a imao sam i sopstvenu kafanu - restoran Doma JNA.

Inače,bio sam u onoj raketnoj bateriji koja je najčešće držala vatreni položaj (kod fudbalskog igrališta i menze) između kasarni,koja je na opšte oduševljenje svih na pisti bar pedesetak puta jurila na ''uzbunu'',
naravno,onu na štopericu.U principu,posle odlaska u Dom armije,poznavala me sva vojska jer sam bio na
mestu koje je vojnički san.Doduše,bio jedan drugar,januarac 1983.g. iz topovske baterije,koji je dobio otkomandu u vojno odmaralište na Ostrvu cveća,a on bio iz Tivta i tamo proveo 12 od 15 meseci roka.
Tom nema ravna,a inače je bio strašan drugar.

Hvala,Generale na dobrodošlici.

Pozdrav kompas, jeste kap.Zemanic je bio komandir cete mehanizovane pesadije, u prvom vodu je bio st. vodnik Milosevic Rodoljub,u drugom mladji vodnik tesic Zoran,a u trecem vodnik Markovic. Komandant bataljona puk. Valent Matesic, ako se ne varam.Kasnije ga zamenio puk. Petkovic. Ne secam se za izvidjace. [You must be registered and logged in to see this image.]


Pozdrav svima ,prošlo je puno vremena kada,sam i ja služio vojsku,pa se mnogo puta spominjam ljepog grada Osijek i svih mog prijatelja iz cjele bivše yu.Bila so to lepa vremena i baš mi je drago ,da se mogu priključiti ovoj priči na forumu. Ja se sječam svih ovih oficira , biosam dodeljen Decembarska klasa 86/87 mehanizovana pešadija  Browig 12,7 mm u transporteru.
Imao sam neke adrese ,a sam ih izgubio. Puno puta razmišjam kok su sada kako žive.
Imam neke fotke nije puno ali su lepe uspomene.

Hvala lepa Generale na dobrodošlici.

Javite se momci ako ste bili na istom mestu i u isto vreme kad i ja

E pa kolege (ili drugovi vojnici) eto i mene da se pridruzim. Ja sam decembarska klasa 90' . VP 5530 / 33 .Vidim da mi je ovde i pajtos i cete ( 2tc 2okb). Drago mi je sto ste se potrudili da nam slikama i snimcima osvezite secanja. Bilo je svacega . Pogotovo sto smo bili ekipa iz cele YU pa je bilo mnogo dobrog zezanja . A i izlasci ( ono malo sto smo tada mogli) su bili za pamcenje. Imam i danas u vojnoj knjizici zalepljen na zadnjoj strani odstampan spisak 10 objekata koje mi kao NISMO smeli da obilazimo ( Max,Licka kapa itd). Naravno u svakom smo popili bar po jednu haha. I stvarno je bila disciplina kod nas (u odnosu na neke druge kasarne) . Negde su u 7h ustajali. Mi smo bili vec na dorucku u to vreme. Pominju se i neki oficiri i podoficiri. Neki su bili ljudi i face ,a neki ... Meni je prvi nadredjeni bio kap. Boricic. On je negde u maju ili junu 91'sam trazio prekomandu u Sarajevo i otisao. Posle mi je komandir cete bio kap Taskov Dragisa ( Tasko). Komandir voda mi je bio pok Gainov Gavrica . Covek je bio ljudina . Koliko smo se samo puta napili kod njega u kancelariji . U pesadijskoj ceti se secam Cavkusica i Hoti Ganija. Komandir naseg OKB-a je bio major Nenad Vodenik,zamenici kap1k Petkovic i kap 1k Djordjevic ( covek sa slemom ulazio u tenk,smejala se cela ceta). Zastavnik Nedjo ( njega je Bora Konj prvi pozdravljao kad se sretnu na pisti).Bezbednjak por Penzes ( taj je bio pravi bezbednjak). Kap Pirke iz MAD-a itd itd. Citava plejada likova. I naravno Sneza iz kantine mmmmm. Svi su bili zaljubljeni u nju haha. Toliko za pocetak od mene

nitrowinja (citat):

E pa kolege (ili drugovi vojnici) eto i mene da se pridruzim. Ja sam decembarska klasa 90' . VP 5530 / 33 .Vidim da mi je ovde i pajtos i cete  ( 2tc 2okb). Drago mi je sto ste se potrudili da nam slikama i snimcima osvezite secanja. Bilo je svacega . Pogotovo sto smo bili ekipa iz cele YU pa je bilo mnogo dobrog zezanja . A i izlasci ( ono malo sto smo tada mogli) su bili za pamcenje. Imam i danas u vojnoj knjizici zalepljen na zadnjoj strani odstampan spisak 10 objekata koje mi kao NISMO smeli da obilazimo ( Max,Licka kapa itd). Naravno u svakom smo popili bar po jednu haha. I stvarno je bila disciplina kod nas (u odnosu na neke druge kasarne) . Negde su u 7h ustajali. Mi smo bili vec na dorucku u to vreme. Pominju se i neki oficiri i podoficiri. Neki su bili ljudi i face ,a neki ... Meni je prvi nadredjeni bio kap. Boricic. On je negde u maju ili junu 91'sam trazio prekomandu u Sarajevo i otisao. Posle mi je komandir cete bio kap Taskov Dragisa ( Tasko). Komandir voda mi je bio pok Gainov Gavrica . Covek je bio ljudina . Koliko smo se samo puta napili kod njega u kancelariji . U pesadijskoj ceti se secam Cavkusica i Hoti Ganija. Komandir naseg OKB-a je bio major Nenad Vodenik,zamenici kap1k Petkovic i kap 1k Djordjevic ( covek sa slemom ulazio u tenk,smejala se cela ceta). Zastavnik Nedjo ( njega je Bora Konj prvi pozdravljao kad se sretnu na pisti).Bezbednjak por Penzes ( taj je bio pravi bezbednjak). Kap Pirke iz MAD-a  itd itd. Citava plejada likova. I naravno Sneza iz kantine mmmmm. Svi su bili zaljubljeni u nju haha. Toliko za pocetak od mene

nitrowinja, dobro nam dosao . I ja sam sluzio u Osijeku, doduse u crvenu ali i ja imam jako lepa secanja iz tog divnog grada. Mi nismo imali nikakve zabrane ulazka u neka mesta pa sam pomalo radoznao uvezi toga. Rado skeniraj ili slikaj tu zabranu pa nam postavi da vidimo.

Pozdrav i zelim ti lepo druzenje ovde na forumu

SveJug (citat):

nitrowinja, dobro nam dosao . I ja sam sluzio u Osijeku, doduse u crvenu ali i ja imam jako lepa secanja iz tog divnog grada. Mi nismo imali nikakve zabrane ulazka u neka mesta pa sam pomalo radoznao uvezi toga. Rado skeniraj ili slikaj tu zabranu pa nam postavi da vidimo.

Pozdrav i zelim ti lepo druzenje ovde na forumu

Nama su 1984-te na postrojavanju pola sata čitali gdje ne smijemo ići

Eto,javljam se čisto malo malo da osvežim stranicu.I da ispričam jednu anegdoticu.Kao što rekoh,drugi deo vojnog roka proveo sam kao ''starešina'' vojničke posade u Domu Armije u Osijeku.Dom je imao neki svoj starešinski-oficirski kadar,preuzet nakon rasformiranja Vojnog orksetra,tako da je dirigent - kapetan I klase Davor Repar bio načelnik Doma, a neki članovi orkestra,inače vojni službenici (dirigent je oficir a instrumentalisti u orkestru - vojni službenici) su bili raspoređeni na službu u Domu JNA (njih trojica,jedan se prezivao Borković,a dvojici se prezimena ne sećam,ali su sva trojica bili lafovi od ljudi).Elem,kako je komanda Divizije u arhitektonski povezanoj zgradi,kroz Dom su prolazili brojni oficiri u svim činovima.Kako su bile česte i vojne posete,nagledali smo se i generala i admirala,te su vojnici na otkomandi u Domu morali da poznaju sve činove svih vidova i rodova armije.Svečani prijem povodom Dana Armije u velikoj sali Doma JNA okupio je sav oficirski i gradski vrh Osijeka,a bilo je i značajnih gostiju sa strane.Neki oficiri armije su došli u svečanim uniformama,a te uniforme se inače po mnogo čemu razlikuju od onih koje se najčešće viđaju - bile su i drugih boja (kakao,recimo),sa brojnim livrejima i gajtanima preko uniforme i pojasom umesto kajiša.Moj kolega,vojnik na otkomandi u Domu,Vlada Ignjatović,inače po osnovnom VES-u pripadnik čete ABHO u ''Milanu Stanivukoviću'',bio je te večeri dežurni vojnik u Domu.Inače je bio pomalo smotan,a dogodilo se da je dobio zadatak da pronađe na koktelu načelnika Repara i prenese mu neku poruku.Sav usplahiren je počeo da tumara po Velikoj sali Doma,holovima i salonima,tražeći ga.U nekom momentu je, najzad, ugledao kapetana I klase Repara u društvu i razgovoru,sa starijom uniformisanom osobom u nekoj crvenoj,do bola gizdavoj uniformi.E,sad sećate se da je pre obraćanja oficiru nižeg čina ako je prisutan oficir višeg čina moralo da se traži dozvola od oficira višeg čina,te je moj Vlada,zaletevši se iz trka, sav srećan što je našao kapetana Repara,zaustio da traži dozvolu od drugog prisutnog ''oficira'' za obraćanje. Došao je do pola rečenice :'' Druže ...... druže .... (ne može da mu prepozna čin) PUKOVNIČE (izvadi se Vlada - ''stariji čovek po godinama, a tako gizdava uniforma,mora da je najmanje pukovnik'' razmišljao je),''.....dozvolite da se obratim drugu kapetanu I klase !''. A ovaj mu odgovori : ''Ama može, nego ja sam vatrogasac''. Čovek je bio komandir vatrogasne brigade u Osijeku,a i njihove svečane uniforme su bile kao prepisane iz kanadske armije.Posle prijema,kapetan I kl. Repar je ribao nesrećnog Vladu nedeljama,jer ne zna činove i obrukao ga pred nekim tamo vatrogascem.(epolete na vatrogasnoj uniformi nisu odgovarale niti jednoj koju je Vlada moralo da poznaje).U stvarnosti najviše problema je bilo za nas ''prašinare'' sa činovima oficira Flote,još na svečanim uniformama...uvej je bilo nezgodno da se ''čitaju''.Inače, u sastavu vojničke posade Doma je bio i Tomislav Jantol,takođe abehajac,Uroš Mitrović iz ''Slavonskih brigada'' pripadnik HAD-a koliko se sećam i ja,jedini PVO raketaš
u istoriji koji je dobio otkomandu iz osnovnog VES-a.Naravno,to ne bi moglo da nije bilo ''teškog'' naređenja ''ozgo''.

Kasarnu ''Milan Stanivuković'' pamtim pre svega po besprekornoj disciplini (samo je četa ABHO odskakala po ''kaubojštini'' ali oni nisu pripadali brigadi,već su bili vezani direktno za komandu divizije,pa njima puk.Cvetković nije bio komandant).Disciplina se ogledala u izvrsnoj fizičkoj i mentalnoj spremnosti,te obučenosti vojnika,vojničkom ponašanju i držanju,besprekornosti opšteg izgleda i stanja opreme,do ponašanja prilikom izlazaka u grad i roka povratka u jedinicu.Naravno,bilo je pojedinačnih iskakanja i incidenata,ali se to oštro kažnjavalo.Recimo,bekstvo u grad je bilo mislena imenica,a ilegalni odlazak van Osijeka - nemoguća misija.Puk. Cvetković je znao da se ''šunja'' po kasarni i ''iskače'' pred oficire i vojnike i ako im oprema slučajno ne bi bila u besprekornom stanju sledilo je ''ribanje'' urlanjem, a oficire je umeo da ''lupi'' po plati.Onako,opšti utisak imam,kada uporedim režim koji je vladao u ''Mianu Staivukoviću'' i ''Slavonskim brigadama'' sa režim iz vojničkih priča većine osoba koje poznajem,stičem utisam da je disciplina bila skoro pa kao u Gardi.U ''Slavonskim brigadama'' je bila i četa vojne policije,što je imalo svoje posledice.Međutim,sve zajedno gledano,mišljenja sam da je takav način služenja vojnog roka izvrsna stvar u formiranju ličnosti čoveka.Nekako,popravi se red u glavi i čovek se samodisciplinuje.

GSZN (citat):

Kasarnu ''Milan Stanivuković'' pamtim pre svega po besprekornoj disciplini (samo je četa ABHO odskakala po ''kaubojštini'' ali oni nisu pripadali brigadi,već su bili vezani direktno za komandu divizije,pa njima puk.Cvetković nije bio komandant).Disciplina se ogledala u izvrsnoj fizičkoj i mentalnoj spremnosti,te obučenosti vojnika,vojničkom ponašanju i držanju,besprekornosti opšteg izgleda i stanja opreme,do ponašanja prilikom izlazaka u grad i roka povratka u jedinicu.Naravno,bilo je pojedinačnih iskakanja i incidenata,ali se to oštro kažnjavalo.Recimo,bekstvo u grad je bilo mislena imenica,a ilegalni odlazak van Osijeka - nemoguća misija.Puk. Cvetković je znao da se ''šunja'' po kasarni i ''iskače'' pred oficire i vojnike i ako im oprema slučajno ne bi bila u besprekornom stanju sledilo je ''ribanje'' urlanjem, a oficire je umeo da ''lupi'' po plati.Onako,opšti utisak imam,kada uporedim režim koji je vladao u ''Mianu Staivukoviću'' i ''Slavonskim brigadama'' sa režim iz vojničkih priča većine osoba koje poznajem,stičem utisam da je disciplina bila skoro pa kao u Gardi.U ''Slavonskim brigadama'' je bila i četa vojne policije,što je imalo svoje posledice.Međutim,sve zajedno gledano,mišljenja sam da je takav način služenja vojnog roka izvrsna stvar u formiranju ličnosti čoveka.Nekako,popravi se red u glavi i čovek se samodisciplinuje.

U par navrata sam bio u kontak sa par vojnika iz bele koji su bili kod nas u crvenu na neku vrstu remonta i svako je bio ljubomoran sto mi u crvenu imamo tu slobodu.
Interesantno da je tako velika razlika bila izmedju bele i crvene.

A sto se vojne policije i izlaska u grad tice, bio sam svedok kada se jedan vojnik iz bele javio na lekarski u stacionar, i uzput "skoknuo" do poste. Po povratku prema tvrdji sreo vojnu policiju koji su utvrdili da je skrenuo sa putanje pa su ga poceli maltretirati. Nesto sam posle toka cuo da je posle toga na putu natrag prema beloj doslo i do telesnog obracuna. 

Potpuno se slazem sa GSZN . Disciplina je stvarno bila na vrhunskom nivou. Znalo se sta moze a sta ne. Kad se radi ,radi se . Pocevsi od jutarnje smotre. Nisi mogao da se provuces na postrojavanju kao neobrijan ili nesredjen. I na obuci nije bilo osljarenja . Zna se norma ,postupak pa izvolite momci. Svi koji su hteli da se prave pametni i da se glupiraju ( na ustrb ostalih vojnika) nisu dobro prolazili. Ili je bilo prekomandi po hitnom postupku ili im je preseo vojni rok zbog raznih " nagradnih" pogodnosti. Naravno da su pozadinci imali malo vise slobode ali su i njima umeli da daju nocne uzbune i kojekakve druge zadatke da ne misle da su nesto pametniji i bolji od nas ostalih. Ako je svako upio bar 30% onoga sto je tamo naucio (ne mislim na vojnu obuku) mislim da je postao covek.

nitrowinja (citat):

E pa kolege (ili drugovi vojnici) eto i mene da se pridruzim. Ja sam decembarska klasa 90' . VP 5530 / 33 .Vidim da mi je ovde i pajtos i cete  ( 2tc 2okb). Drago mi je sto ste se potrudili da nam slikama i snimcima osvezite secanja. Bilo je svacega . Pogotovo sto smo bili ekipa iz cele YU pa je bilo mnogo dobrog zezanja . A i izlasci ( ono malo sto smo tada mogli) su bili za pamcenje. Imam i danas u vojnoj knjizici zalepljen na zadnjoj strani odstampan spisak 10 objekata koje mi kao NISMO smeli da obilazimo ( Max,Licka kapa itd). Naravno u svakom smo popili bar po jednu haha. I stvarno je bila disciplina kod nas (u odnosu na neke druge kasarne) . Negde su u 7h ustajali. Mi smo bili vec na dorucku u to vreme. Pominju se i neki oficiri i podoficiri. Neki su bili ljudi i face ,a neki ... Meni je prvi nadredjeni bio kap. Boricic. On je negde u maju ili junu 91'sam trazio prekomandu u Sarajevo i otisao. Posle mi je komandir cete bio kap Taskov Dragisa ( Tasko). Komandir voda mi je bio pok Gainov Gavrica . Covek je bio ljudina . Koliko smo se samo puta napili kod njega u kancelariji . U pesadijskoj ceti se secam Cavkusica i Hoti Ganija. Komandir naseg OKB-a je bio major Nenad Vodenik,zamenici kap1k Petkovic i kap 1k Djordjevic ( covek sa slemom ulazio u tenk,smejala se cela ceta). Zastavnik Nedjo ( njega je Bora Konj prvi pozdravljao kad se sretnu na pisti).Bezbednjak por Penzes ( taj je bio pravi bezbednjak). Kap Pirke iz MAD-a  itd itd. Citava plejada likova. I naravno Sneza iz kantine mmmmm. Svi su bili zaljubljeni u nju haha. Toliko za pocetak od mene

Evo i spisak objekata koje nisu smeli obilazitu. Slika je od nitrowinja kome pomazem pri postavljanju.

Mi tu zabranu nismo imali 1979/80 god. Ne barem mi iz crvene. Zasto i zbog cega je doslo do toga, neznam.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Neki gore navedni kafići još rade u Osijeku

bokios (citat):

Neki gore navedni kafići još rade u Osijeku

bokios, drugar stari , ako si tu u blizini, slikaj i postavi nesto iz tog "naseg" grada. Nebi bilo lose da se malo osvezi tema.

Pozdrav tebi i gradu Osijeku

Trenutno nisam u Osijeku ali sam potražio neke slike na internetu i u arhivi.

Tko želi još nekih slika iz ga zanima nešto više neka mi se slobodno javi u inbox.

Lipov hlad:

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

MAD (predpostaavljam da mislite na ovaj kafić, nalazi se ulicu dalje od Lipovog hlada):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ribarski dom:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Randevu:

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ostatak kad se vratim u Osijek.

RIO:

Bestraga! Napisao sam obiman post,ali mi se obrisao pre slanja.Voleo bih da vidim zgradu Doma JNA i komande Divizije,Lovački rog,Dom željezničara i Studentski centar (preko puta bivšeg Doma JNA). Određeni objekti su bili zabranjeni vojsci zbog čestih incidenata - tuča sa stanovništvom u ranijem periodu.Uopšteno, u Tvrđu se nije smelo po mraku, a nikako u okolna sela ili objekte na periferiji.

Dom JNA ( sve je isto kao i prije 30 godina, samo što je prebojana parola na ulazu)

s bočne strane

[You must be registered and logged in to see this image.]

s glavne ceste

[You must be registered and logged in to see this image.]

Restoran Lovački Rog više ne radi (neko vrijeme je tu bio China shoop)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Studenski centar Osijek (s straženje strane)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Komanda Divizije??? Jel to nije bilo u sklopu doma JNA???

Briljantno! Hvala ! Da,komanda Divizije je bila arhitektonski vezana sa zgradom Doma JNA (Vaša prva fotografija).Na fotografiji Doma JNA,to je desno krilo zgrade.Osnova zgrade je u obliku latiničnog slova ''H'',a frontalni deo zgrade i levo krilo su bile prostorije Doma JNA i sedište vojno-obaveštajne i vojno-bezbednosne službe.U vreme moje službe (1984/85) komandant divizije je bio gen. Mladenko Maksimović (kasniji komandant odbrane Beograda) i gen. Veso Srdić (u to vreme,sa 48 godina najmlađi general kopnene vojske u JNA),obojica divni ljudi.Načelnik štaba divizije je bio puk.Rajko Lapčić (kasniji general),pomoćnik za pozadinu puk. Debeljaković, pomoćnik za politički rad puk. Novaković,pomoćnik za sanitet puk. Jovanović i partijski sekretar Divizije puk. Milohanović.U VOS-u su bili majori Bošnjak i Mladenović,a u KOS-u puk.Kralj (bio teško bolestan i na bolovanju)kap. I kl. Šikanja Branko i zast. Stanković. Sa ovom cenjenom gospodom,vojnici u posadi Doma su imali poseban program, a naročito ja.Hehe,to je nama vojnicima (ja sam doduše bio razvodnik) davalo poseban položaj,pa smo bili u suštini,kao beli medvedi zaštićeni. Inače VB organ u Komandi divizije je bio stariji vodnik Turina,ali se nas klonio jer smo bili ''pajtosi'' sa njegovim pretpostavljenima.Sa njim su mi se još jednom ukrstili putevi,septembra 1991.g. u Tivtu - izmeštenoj komandi Ratne mornarice po početku nesrećnog raspada SFRJ.Inače,veoma česti gosti na spavanju u Domu su bili pripadnici VOS-a i KOS-a,te sam tako veoma dobro upoznao gen.Acu Vasiljevića ,u to vreme pom. komandanta Armije za obaveštajni rad (učio me da igram bilijar-karambol) i njegovom pomoćnikom p.puk Gligorovićem,kap. I kl. Arvai Janošem (bio plavac) i brojnim drugim.U podrumskom delu Doma bila je kuglana sa dve staze na kojoj je bacao vojni kuglaški klub Partizan sa kuglaškom vedetom, puk. Tomicom Markovićem (on je bio komandant brigade koja se u celosti popunjavala iz rezerve,sa sedištem u Tvrđi,do stacionara),zatim sala za stoni tenis,teretana, kupatila svlačionice,magacin,još neke prostorije (za naše ''privođenje'' mladog ženskog sveta),sala za šah,sto za bilijar i naša,vojnička spavaona (sa 4 kreveta),kupatilo (na fotografiji prvi red prozora).U prizemlju,biblioteka,restoran Doma JNA (šef sale,bio čuveni Sava iz VU ''Dedinje''),kancelarije starešina Doma i KOS-a i VOS-a,(drugi red prozora i restoran u frontalnom delu) na prvom spratu Velika sala Doma JNA,mala sala i dva velika salona (treći red prozora),na drugom spratu TV sala,generalski apartman,i 5-6 soba za noćenje (poslednji red prozora). U ''Lovačkom rogu'' je bila vrhunska klopa (i ne skupa,bez obzira što je od divljači,donosilo se iz lovišta ''Kopački rit''- ''Čarugin ćevap'' je bio fenomenalan). Tu me je na večeru izvela operska diva Gertruda Munitić,gošća Doma JNA za neku od svečanih prilika,mada sam,doduše,ja nju izveo a ona platila trošak.U Studentskom centru je bio studentski restoran u kojem su se prodavale nenadmašne kifle sa kajmakom ( a i bilo lepog sveta). Dom željezničara ( a ja u to vreme u civilstvu radio na železnici) je bio u stvari hotel solidne ''B'' kategorije,za mene (režijska karta JŽ) sa upolovačenom cenom prenoćišta,te sam tu odsedao kada mi dođe u posetu tadašnja ''darling''. U Domu JNA je vežbao i nastupao ženski zbor - hor Doma JNA (uglavnom srednjoškolke) sa zborovođom-dirigentom, suprugom načelnika Doma JNA kap. I kl. Davora Repara (zvali smo je Reparica,inače nastavnik u Muzičkoj školi u Tvrđi),a kako se u vreme mog boravka u Domu JNA,renovirala zgrada HNK u Osijeku,tu je imala redovne probe Opera HNK.U simfonijskom orkestru je bila i jedna harfistkinja (Čehinja) na koju sam se ložio.Eh,bilo je divno,jedino što smo bili hronično neispavani-u proseku se spavalo 4-5 sati dnevno,a i ko da spava kada je okolo tako živopisno. Osiječanke pamtim po sledećem - kad hodate ulicom i susretnete 10 žena,devet će da ima prelepe oči i samo jedna dobre noge - ravnica,šta li ? U svetu u kojem sam se ja kretao prema vojnicima nije bilo uobičajenog odbojnog stava,te su moja sećanja na Osijek divna.

bokios (citat):

Dom JNA ( sve je isto kao i prije 30 godina, samo što je prebojana parola na ulazu)

s bočne strane


[You must be registered and logged in to see this image.]

S´bocne strane?  Gledam ovu sliku pa se razmisljam. Sa te strane su bile neke marmorske stepenice, 5-6 komada!?   Secam se toga jako dobro posto sam se jednom prilikom okliznuo pri silazu, odmah na prvu. leteo sam nadole, onako kao u crtanim filmovima, na dupe. Kapa, sat na ruci, kurirska tasna, svaka odletela na svoju stranu. Nisam mogao doci sebi.

U crvenom krugu je ulazak u komadu Divizije-nije bilo stepenika.Na fotografiji gde je u prvom planu onaj srebrni Citroen C4,na desnoj strani se vidi ova zgrada, samo sa bočne strane (za Dom JNA to je čeona strana).To okliznuće je,prema opisu,moralo da bude na ulazu u Dom JNA,koji je bio upravo takav: desetak stepenika do mermernog (i đavolski klizavog) antrea - pa teška vrata,itd. Prilikom renoviranja Doma JNA,u decembru 1984.g. deset radnika je jedva snelo ta vrata do zelene površine pored stepeništa i tu ih bacilo-pola na stazu.pola u zelenilo.Stajala ta vrata tu dan - dva,kada je trebalo da dođe u posetu,komandant Armije,gen. Anton Lukežić.Šetajući posle podne,gen. Srdić vidi ona vrata ružno bačena delom na stazu i naredi nam,zbog predstojeće posete, da ih odnesemo negde,da sklonimo sa vidika.Mi tražili pomoć u ljudstvu iz Crvene kasarne,ali to je uvek zajebancija,nikad ne dođe kada ti treba.Prođe posle nekog vremena gen. Srdić ponovo,vidi ona vrata,urlikne na mene - ne pomaže priča da ih je dotle jedva prenelo desetak užiganih radnika.Nas četvorica,gde smo samo Uroš i ja bili polupristojne snage,a Jantol i Vlada kilavci,i jedan slučajno prisutni desetar iz ABHO čete,krenusmo da prenesemo ona vrata malo dublje u zeleniš.Ma kakvi,jedva ih odignemo od staze,a ona od onih kulije ploča,sa krupnijim komadima šljunka po površini.Nema kolica,nema kajiševa,nema rukavica,nema ničega...Ni sam ne znam kako,odigosmo ona vrata desetak santimetara i krenusmo ka zelenišu,kad je nesrećni Vlada koji je sa mnom držao stranu, ispustio vrata,a ona meni preko prstiju.Deset dana nisam osećao prste,nisam mogao da savijem šaku u pesnicu,ali na sreću nije bilo trajnih posledica.Vrata smo pomerili jedva metar,samo da ne budu na stazi.Inače,na onom stepeništu i antreu,se padalo i padalo,posebno ako neko od oficira ''zagine'' u restoranu Doma.Kada je pao sneg i bile niske temperature tu je bila olimpijada smešnih (i teških) padova.

Na ovoj slici se vide te stepenice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Auuu,ova fotka je sjajna.I budi sećanja na svakojake zgode ( i nezgode) koje su se dešavale u ovoj zgradi.Evo jedne zanimljive pričice: ovi stepenišni svetlarnici,levo od ulaza,kao i holovi Doma bili su ispunjeni cvećem,jer je kap I kl. Davor Repar,načelnik Doma, obožavao cveće.Četiri etaže cveća.Bilo je tu rodendrona, filadendrona,kala,fikusa,asparugusa,kaktusa,adama,benjaminija,ma ko da se seti,svašta.Onom mom Vladi zapadne u dužnost da se stara o tom cveću - neviđena robija je to bila.Morao je da svaki listić cveća sunđerčićem natoljenim pivom macka dva puta dnevno,da zaliva na mericu,a kap. I kl. Repar je redovno obilazio svaku biljku.Kada sam došao u Dom ,kap. Repar je to probao meni da uvali,ali sam se setio da izbegnem tu pogibiju te se prihvatio elektro i tehničkih poslova (klimatizacija,ozvučenje, tonsko snimanje, struja, kinooperaterski posao (za 16 mm,za 32 mm je dolazio kinooperater iz nekog bioskopa,to je ozbiljna priča).U Domu je bio bogovski život,samo nije bilo spavanja.Neverovatno,imaš malu spavaonu,hiljadu mesta gde možeš da se zavučeš (što smo ponekad i morali da radimo,u čistoj samoodbrani) a nema spavanja,uvek si negde za nešto potreban.
Nikada nismo bili gladni,jedno četiri meseca su nam donosili hranu onim kamiončetom u velikim manjerkama (nas četvorica,a prijavljivali smo 9 ili 10 osoba na hrani -doduše,tu je trebalo da budu dežurni oficir i pomoćnik dežurnog Divizije,ali nikada nisu došli po sledovanje) ,a posle smo išli po klopu u Crvenu kasarnu.Pre nego što vojska uđe,mi na liniju,pa birkamo i sipa nam se koliko kažemo.Kada se nadoda na to kupovina bureka u Tvrđi,pa one kifle sa kajmakom i Studentskog centra,pa restoran Doma JNA,pa imali smo u Domu sopstvenu kuhinju i one spremačice su bile na raspolaganju da ponešto skuvaju ili spreme,pa ''Lovački rog'' i slično-ugojio sam se bio kao prase.Onda sam morao u onu teretanu ( ''sedmica'' u Domu) da se dovodim u red,to je bilo obično iza ponoći pa do dva izjutra.

GSZN (citat):

Auuu,ova fotka je sjajna.I budi sećanja na svakojake zgode ( i nezgode) koje su se dešavale u ovoj zgradi.Evo jedne zanimljive pričice: ovi stepenišni svetlarnici,levo od ulaza,kao i holovi Doma bili su ispunjeni cvećem,jer je kap I kl. Davor Repar,načelnik Doma, obožavao cveće.Četiri etaže cveća.Bilo je tu rodendrona, filadendrona,kala,fikusa,asparugusa,kaktusa,adama,benjaminija,ma ko da se seti,svašta.Onom mom Vladi zapadne u dužnost da se stara o tom cveću - neviđena robija je to bila.Morao je da svaki listić cveća sunđerčićem natoljenim pivom macka dva puta dnevno,da zaliva na mericu,a kap. I kl. Repar je redovno obilazio svaku biljku.Kada sam došao u Dom ,kap. Repar je to probao meni da uvali,ali sam se setio da izbegnem tu pogibiju te se prihvatio elektro i tehničkih poslova (klimatizacija,ozvučenje, tonsko snimanje, struja, kinooperaterski posao (za 16 mm,za 32 mm je dolazio kinooperater iz nekog bioskopa,to je ozbiljna priča).U Domu je bio bogovski život,samo nije bilo spavanja.Neverovatno,imaš malu spavaonu,hiljadu mesta gde možeš da se zavučeš (što smo ponekad i morali da radimo,u čistoj samoodbrani) a nema spavanja,uvek si negde za nešto potreban.
Nikada nismo bili gladni,jedno četiri meseca su nam donosili hranu onim kamiončetom u velikim manjerkama (nas četvorica,a prijavljivali smo 9 ili 10 osoba na hrani -doduše,tu je trebalo da budu dežurni oficir i pomoćnik dežurnog Divizije,ali nikada nisu došli po sledovanje) ,a posle smo išli po klopu u Crvenu kasarnu.Pre nego što vojska uđe,mi na liniju,pa birkamo i sipa nam se koliko kažemo.Kada se nadoda na to kupovina bureka u Tvrđi,pa one kifle sa kajmakom i Studentskog centra,pa restoran Doma JNA,pa imali smo u Domu sopstvenu kuhinju i one spremačice su bile na raspolaganju da ponešto skuvaju ili spreme,pa ''Lovački rog'' i slično-ugojio sam se bio kao prase.Onda sam morao u onu teretanu ( ''sedmica'' u Domu) da se dovodim u red,to je bilo obično iza ponoći pa do dva izjutra.

GSZN, Isli ste u Crvenu dobrovoljno ili ste pak bili tamo prijavljeni na brojno stanje?

Kao što sam napisao negde do novembra 1984.g. Dom JNA i Komanda Divizije su bili evidentirani (kao jedno mesto) na koje se dovozi hrana za sva tri obroka dnevno.Kamionče-furgon je tako hranu razvozio na desetak - petnaest mesta (ako se sećaš,recimo,bila je neka manja jedinica RV i PVO (otprilike 30-40 ljudi) stalno stacionirana u posebnom objektu,koliko se sećam bio je negde na putu za Cecu (Poligon C),pa se njima nosila hrana,pa na ekonomiju, i tako redom,kažem ukupno negde 10-15 mesta.Više se ne sećam tačno razloga,znam da je napravljen neki problem (možda smo uzeli manjerke namenjene za nekog drugog ),tek od novembra 1984.g. posada Doma JNA (tako je uredio načelnik Doma JNA i oficir zadužen za dežurstva u Komandi Divizije) je tri puta dnevno odlazila u Crvenu kasarnu sa manjerkama po klopu.Nosili smo dva nosača sa po tri ili četiri male manjerke (ono na sprat,jedna na drugu).Pošto smo bili,jel' te,povlašćeni,mi smo u restoran Crvene kasarne ulazili često i pre dežurnog oficira,dvadesetak minuta pre nego što vojska ulazi na obed.Bilo je dana kada nas je mrzelo da dođemo (posebno nedeljom),jer smo imali brojne mogućnosti za snalaženje (od sopstvene kuhinje do okolnih pekara,prodavnica i restorana). Naravno da se i Crvene kasarne sećam vrlo dobro,u to vreme tamo su bile uglavnom tehničke službe.Možda još neko,ali ovi su mi padali u oči.Vojnički sastav u Domu JNA se evidentirao prema svojim osnovnim jedinicama (trojica smo bili iz ''Milana Stanivukovića'',Vlada i Jantol iz ABHO čete i ja iz Diviziona ARJ PVO i jedan iz ''Slavonskih brigada'' - Uroš iz HAD-a),a u Domu JNA smo bili u otkomandi (tako su dežurni po osnovnim jedinicama prijavljivali brojno stanje).Bukvice su bile kod nas i osnovna oprema (RR je ostala u osnovnim jedinicama i lično naoružanje).Mi smo nosili samo ratnu-svečanu uniformu i cipele.Negde,krajem oktobra 1984.g. (posle posete saveznog sekretara SSNO admirala flote Mamule )počelo se sa formiranjem vojničkog orksetra u Domu JNA ,ali ti vojnici su se vraćali na hranu i spavanje u matične jedinice (bilo ih je od 5 do 7).Taj orksetar je nastupao u restoranu Doma JNA.I tu ima vrlo zanimljivih stvari,o njima će drugi put.

Obećane slike za GSZN 

Bivša kasarna Milan Stanivuković:

[You must be registered and logged in to see this image.]