Vjera i JNA

Stalno  u vrijeme služenja Armije  me  po malo kopkalo jedno pitanje o oficirima bivše JNA i njihovom privatnom svjetonazuru.Dakle šta su bili u svoja četiri zida kod kuće jesu li bili Srbi,Hrvati,Bošnjaci itd ili samo Jugosloveni,dali  su bili vjernici pa  ako su npr.  tradicijski  bili kršćani jesu li krstili djecu tada ili kasnije nakon raspada države ili nikada?Eto pošto ih ovdje ima dosta volio bih čuti nešto o tome.

gerard ford (citat):

Dakle šta su bili u svoja četiri zida kod kuće jesu li bili Srbi, Hrvati, Bošnjaci itd ili samo Jugosloveni...

Kod kuće?
Pa poznat je tzv. nacionalni ključ u JNA kojim se željela postić nacionalna izmiješanost, još počev od upisa u vojne škole.....
Važio je i za vojnike, čim je veća grupa bila, da su čim više 'od svukud'.... osim toga pitanje nacionalnosti je bilo postavljeno pri regrutaciji, i još pri dolasku na odsluženje. A odgovorit si mogao kako je već onda bilo 'ponuđeno'.... (sumnjam da su se onda izjašnjavali kao Eskimi, pingvini, Indijanci, Svemirci, kako danas znaju pojedinci na popisu stanovništva... )

Osim toga, u jediničnom i matičnom kartonu vojnika i vojnog lica je bila rubrika: nacionalnost (pod točkom 10).
Nije to bio tabu ili 'zabranjeno' kako se možda misli.

A za ovo drugo je u stvarnosti sigurno bilo svega, od ljutih komunista, do onih koji su doma farbali jaja i sl., za krstit dijete mislim da ipak ne, ali to su potajno radile (odvele dijete) najčešće bake, a ovaj se pravio da ne zna/nije znao, tj. stara majka ga je dovela pred svršen čin. Što se samih starješina tiče, mislim da je, ipak obzirom na godište, bilo više krštenih, nego ne.

Tema za prepir .

Max Blitz (citat):

...za krstit dijete mislim da ipak ne, ali to su potajno radile (odvele dijete) najčešće bake, a ovaj se pravio da ne zna/nije znao, tj. stara majka ga je dovela pred svršen čin.

Nije moj stari bio vojno lice, ali po ovom modelu sam ja kršten, bilo je to dosta rašireno.  

mirko bratuš (citat):

Tema za prepir .

A baš mislim da nije, jer su stvari dosta jasne, i službeno kako je bilo, a i čisto svakodnevno praktično ljudski.

Razmišljam šta reći, na ovu temu, mogu jedino moj slučaj da iznesem, ukoliko je bitan, jer ja nisam bio aktivni starešina ali rezervni, tj. u onim ludim ratovima imao sam status kao i oni aktivni...
Koliko me pamćenje služi u reg.kartonu sam se izjasnio kao srbin, kršten sam kao beba i vaspitavan u duhu jugoslovenstva. Na raznim upitnicima, od osnovne škole i dalje, u rubriku sam upisivao srpsko, bez naglašenog isticanja i nisam se toga stideo, ali imao sam bratsku crtu usađenu i mislio da će tako ostati zanavek.
Međutim, već krajem 80 tih godina, počinje da se gubi jugoslovenstvo i dolazi do izražaja sve više nacionalni prizvuk u svim republikama, kao epidemija počela da se širi. U vojci u Zadru, jedan od starije klase onako uz priču na pisti, dao je komentar: Šta je ovo, vrlo mali procenat se izjasnio kao jugosloveni ? Tako da mogu izvući zaključak, da se lampica crvena upravo tada počela paliti u korist nacionalnog.
Starešine koje su mi predavale, svoj posao obavile su profesionalno i nisam čuo da je neko isticao naciju, već kako je bilo po pravilu službe. Od taktike artiljerije, majora Špadine Jakova, preko Pavlovića kap, do majora Barića, kom. Klepa, Brojčina. Jedino me Klepo nakrpio što sam na dan osnivanja NDH hteo nešto da organizujem jer sam bio kulturnjak i nisam ni znao za taj 10.4 niti bio time opterećen, ali Klepo je to drugačije shvatio i ceo dan me isleđivao, vikao, tražeći nešto dok nije uvideo, da je to sve ispalo slučajno i da nema podrivanja sistema. Došao je i neki bezbednjak, ne znam kako se zvao, ali tek predveče sam bio miran, naime major Vilotić se založio i na osnovu njegove intervencije sam se iščupao. Tada je u Zadru služio i Agim Čeku, pa po odlasku Klepa, došao je kasniji hrvatski stožer mislim Filipović na mesto k-danta II diviziona, tj. Petković se prezivao, mislim da je u Hagu suđen nešto za Bosnu i ratne opcije na tom terenu.
Ne znam šta je sa time oficirima posle bilo, gde su pristali, ali dok su bili pod petokrakom nije se videlo da rade protiv interesa, već su na obučavali u duhu ps.Bili su tu još sa prostora one juge, Tahiraj, Ordžanovski, Dudaković ali nemam saznanje da su tada jedno radili a drugo mislili.

Sloba1 (citat):

...u rubriku sam upisivao srpsko, bez naglašenog isticanja i nisam se toga stideo.

To bi recimo bilo to... a primjerice na popisu stanovništva u prilično mirno doba 1981. god, je bilo 5.4% Jugoslavena u SFRJ, tako da ne znam što je htio tvoj starješina.

Max da li mozda znas kada je bio popis 1981? Ja sam najveci deo te godine proveo u JNA.Sjecam se da smo se prilikom upisa na fakultet izjasnjavali o nacionalnoj pripadnosti.Opet nisam siguran da li je to bilo prilikom upisa 1980-e ili polaska 1981( u medjuvremenu bila je vojska, prva generacija 12+3)

milutins (citat):

Max da li mozda znas kada je bio popis 1981?

Ne mogu nać točan period, a za drugo ću ti morat stavit wiki:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Još se taj lik čudio, te 1987 g, u smislu... Kako se malo izjasnilo kao Jugosloveni i skoro je vapio, da nekog navata da mu bude volja umirena ? Kod mojih kolega pitomaca, budućih starešina, niko nije isticao nacio kao nešto bitno, već smo vojsku tadašnje JNA odradili kako je trebalo biti. Gde su te moje kolege kasnije otišle i šta su radile, i da li su se promenili, pojma nemam.

@milutina,popis je bil 31. marca 1981.

Hvala.Cisto sumnjam da se te godine 1,2 M izjasnilo kao Jugosloveni.Mislio sam da je brojka znatno niza!!

milutins (citat):

Hvala.Cisto sumnjam da se te godine 1,2 M izjasnilo kao Jugosloveni.Mislio sam da je brojka znatno niza!!

Brojke Jugoslavena su varirale, te 1981. ih je bilo najviše, s tim da se na popisu stanovništva upisuju svi, i roditelji upisuju maloljetnu djecu kako oni hoće, tako da je moguće.

Max Blitz (citat):

Max Blitz (citat):

...za krstit dijete mislim da ipak ne, ali to su potajno radile (odvele dijete) najčešće bake, a ovaj se pravio da ne zna/nije znao, tj. stara majka ga je dovela pred svršen čin.

Nije moj stari bio vojno lice, ali po ovom modelu sam ja kršten, bilo je to dosta rašireno.  

Kasnije sam slučajno otkrio da me je baka krstila točno na 29.11.1968. Dan Republike.  Zašto?
Zapravo slučajno, taj dan su roditelji išli, kao i većina, na nekakav prigodni izlet, a ona me čuvala, pa je iskoristila priliku kad ih nije bilo kući.
I moglo se dogoditi da je netko zlonamjeran prijavio mog oca da je namjerno i smišljeno dao krstiti dijete na Dan Republike, a čovjek ni kriv ni dužan, nije znao za to. (Bio je na rukovodećem mjestu u poduzeću, član SK.)
Kad je ipak saznao da sam kršten, nije posebno komentirao, nego možda onako kao 'bapska posla', tko bi se usudio ić s punici suprostavljat.  
(I nije imao nikakvih problema na poslu.)
Tako vam je to bilo.

mirko bratuš (citat):

Tema za prepir .

Nisam to htio postavit na taj način nego baš zato da probamo ogolit  to vrijeme i ljude.Danas je sve  prošlost o kojoj se trebamo normalno  razgovarati.Pa i tada je vojska međusobno razgovarala o takvim temama.Nema razloga za prepirke.

Max Blitz (citat):

Max Blitz (citat):

Max Blitz (citat):

...za krstit dijete mislim da ipak ne, ali to su potajno radile (odvele dijete) najčešće bake, a ovaj se pravio da ne zna/nije znao, tj. stara majka ga je dovela pred svršen čin.

Nije moj stari bio vojno lice, ali po ovom modelu sam ja kršten, bilo je to dosta rašireno.  

Kasnije sam slučajno otkrio da me je baka krstila točno na 29.11.1968. Dan Republike.  Zašto?
Zapravo slučajno, taj dan su roditelji išli, kao i većina, na nekakav prigodni izlet, a ona me čuvala, pa je iskoristila priliku kad ih nije bilo kući.
I moglo se dogoditi da je netko zlonamjeran prijavio mog oca da je namjerno i smišljeno dao krstiti dijete na Dan Republike, a čovjek ni kriv ni dužan, nije znao za to. (Bio je na rukovodećem mjestu u poduzeću, član SK.)
Kad je ipak saznao da sam kršten, nije posebno komentirao, nego možda onako kao 'bapska posla', tko bi se usudio ić s punici suprostavljat.  
(I nije imao nikakvih problema na poslu.)
Tako vam je to bilo.

Odlična priča jer su mnogi kršteni na taj način.Kao u vremenima prvih kršćana.

Odmak od vjerskog je u socijalističkoj Jugoslaviji izgleda išao postupno.
Ovdje je iskaznica pripadnika KNOJ-a od 11.05.1945, s upisanom nacionalnosti, ali i vjeroispovijesti.
Također, katolički vjeronauk (ne znam za druge) se zadržao u školama do 1947.

Max Blitz (citat):

Ovdje je iskaznica pripadnika KNOJ-a od 11.05.1945, s upisanom nacionalnosti, ali i vjeroispovijesti.

Još jedna, izdana u Tržiču 12.10.1946.

Ova je od Jugoslavenske armije, ima samo narodnost....

gerard ford (citat):

mirko bratuš (citat):

Tema za prepir .

Nisam to htio postavit na taj način nego baš zato da probamo ogolit  to vrijeme i ljude.Danas je sve  prošlost o kojoj se trebamo normalno  razgovarati.Pa i tada je vojska međusobno razgovarala o takvim temama.Nema razloga za prepirke.

Sta treba da se ogoli gerarde? Ljudi ko ljudi - razliciti. A na ovom forumu bar se jedan starjesina ogolio do koze. Par godina pisem o svojim i dobrim i losim stranama, pitanje koje je koja, ali pisem i ono o sebi o cemu se ti ne bi usudio. Ne ponosim se tim, samo sam iskren i otvoren. Je li to vrlina ili mana?

1971. godine sam bio Crnogorac. Od promjene ustava 1974. godine - Musliman. 1981. sam se osjecao kao Jugosloven, iako me je caca upisao kao Muslimana. Nikad se nisam busao s tim sto sam Musliman, a ni stidio. Nisam birao u kojoj cu porodici biti rodjen. Ljude sam cijeniotako sto sam prvo gledao ljudskost, onda rad i na kraju, vezano za profesiju - cin.

Religijski, vaspitavan sam u islamu. Svi preci do djeda su mi bili vjerski sluzbenici. Djed nije bio, jer je njegov otac izabrao drugog sina da skoluje na medresi.
Negdje oko treceg razreda osnovne skole pocela je da mi se "ljulja" vjera. Djedov brat, hodza, bio je obolio i umro u to vrijeme kad sam poceo da razmisljam o religiji, a neuka baba i mater o tome nije umela dati odgovore koji bi mi bili prihvatljivi. Sa cacom sam i inace rijetko razgovarao, ali mi je rekao da postoji sila koja sve uredjuje. Neko je zove Bog, neko Alah, a neko - priroda. To sam mogao da shvatim i prihvatim.

Oko sedmog razreda sam bio ateista. Nastavnici su me ubijedili da se sve odvija po odredjenim "prirodnim" zakonima i sa naucnim objasnjenjem.
I darvinova teorija mi je djelovala ubjedljivo.
Moj otac je klao kurban i, kao poslusan djecak, ja sam ga dijelio. Uz ramazanske veceri sam isao, kao, na teraviju, a uglavnom je bio razlog sto se dosta omladine, pod istim izgovorom, okupljalo ispod ogromne lipe u dzamijskom dvoristu, gdje smo se druzili i zabavljali za svoj gros, ponekad galamom ometajuci vjernike koji su klanjali u dzamiji.

Upisom u vojnu gimnaziju, postao sam protivnik religije i kritikovao sam svoje drugove koji su vjerovali da su zaostali i sujevjerni. Nijesam htio da pomognem caci ni kurban da dijeli (dijelile su ga djeca od strica), niti sam ulazio u dzamijsko dvoriste.

Do 1993. nisam izucio fatihu na majcinom grobu (umrla je 1982. godine).

gerard ford (citat):

 Znači da su bili glumci koji su nama trubili da nema Boga i da će strest struja sve one koji vjeruju u Njega a oni sami su možda mislili drugačije

Dakle, nisam bio glumac.
Na VA KoV sam susreo momke, pitomce iz arapskih zemalja, vrlo inteligentne i obrazovane i naucio sam da tolerisem vjerska ubjedjenja.

Kao starjesina i komandir, uzimao sam podatke od svojih vojnika. Pitao sam za nacionalnost, a nikad za vjeroispovijest. Svojim izjasnjavanjem ni jedan vojnik nije imao nikakve ni koristi ni nekih otezanja. Vazno mi je bilo da izvrsava svoje zadatke. Recimo, oni koji su zavrsili neke religijske skole, bilo ih je mali broj, bili su medju najboljim vojnicima. Cak su i na casovima POiV pokazivali vise znanja od mnogih koji su ucili srednje skole u gradjanstvu.
Psovao sam, Boze mi oprosti, ali to mi je bilo usput, kao uzrecica. Mnogo sam psovao i mnogo se kajem zbog tog grijeha.

Vjerujem da je dobar broj starjesina bio slican meni.

Sada vjerujem u Jednog Svevisnjeg Tvorca, a o upraznjavanju svoje vjere necu na ovoj temi.

Hajde sad se ti "razgoliti"!

Poručniče,
Alal ti vera na pisanju, pogotovo na iskrenosti, o dobronamernosti, dobrodušnosti ... da i  ne govorimo.
Samo mislim da ti je posao zaludan, Margaritas ante porcos

Max Blitz (citat):

Odmak od vjerskog je u socijalističkoj Jugoslaviji izgleda išao postupno.
Također, katolički vjeronauk (ne znam za druge) se zadržao u školama do 1947.

Pa ne samo verouk, še v poletnem semestru leta 1947 je bila Teološka fakulteta del Univerze v Ljubljani.

[You must be registered and logged in to see this image.]

arcibald01 (citat):

Pa ne samo verouk, še v poletnem semestru leta 1947 je bila Teološka fakulteta del Univerze v Ljubljani.

Odlukom Vlade NR Hrvatske, KBF (Katolički bogoslovni fakultet) je isključen iz sastava Sveučilišta u Zagrebu 1952.

East&West (citat):

Poručniče,
Alal ti vera na pisanju, pogotovo na iskrenosti, o dobronamernosti, dobrodušnosti ... da i  ne govorimo.
Samo mislim da ti je posao zaludan, Margaritas ante porcos

Kako god, postovani kolega.

Ako je i bilo (a bilo je) bagre medju nama (a mozda sam po necijem misljenju i ja takav), ne mogu dopustiti da se i casni ljudi i starjesine svrstavaju u klovnove, licemjere i ljudozdere.

Svako uopstavanje je glupo. Pijani zubar ti izvadi pogresan zub i zakljucis da su svi zubari pijanice i neodgovorne neznalice.

Svi mi o sebi mislimo najbolje, ali i drugi imaju svoje misljenje o nama. Sve je to subjektivni dozivljaj. Niko nije samo dobar ili samo zao. Jin-jang.

U svakoj profesiji ima, recimo, karijerista, poltrona, cinkarosa, grebarosa i sl.

Zanima me koje je profesije drug Ford i sta misli o svojim kolegama. Jesu li njegove kolege svi na isti kalup, pametni, obrazovani, strucnjaci i dobri ljudi.

Bilo je medju starjesinama ogranicenih ljudi, koje, osim vojske i direktiva nista drugo nije zanimalo. Njima je bilo ponajteze, jer ga "provale" i kolege, a i potcinjeni. Onda postane predmet sale i nakace mu nadimak.

Na ovom forumu ima bar jedan vojnik koji je bio u mojoj jedinici.Drug Zumba iz Slovenije. Pisao je na temi KNIN. Pozivam ga da iznese sve najgore sta zna ili misli o meni. Pozivam i ostale clanove, koji me poznaju, ili su me poznavali da urade isto.

Napisao sam neke svoje pogreske u radu (na primjer - ciscenje cizama), a ima ih jos, koje cu napisati, objektivno, koliko je to moguce.

Ova tema  je, kako sam shvatio trebala biti neka vrsta lustracije starjesina. A ko ce o sebi pisati da je bio licemjer, glumac, farisej ili slicno?

Poručnik Ness je bio potporučnik intendantske službe kad sam ja bio na Visu kao pitomac mlađi vodnik, zatim vodnik stažista u tehničkom vodu u Samogoru 1986. god. Sretali smo se, jer je spavaonica intendantskog voda bila blizu naše. Moram za njega kazati kako je bio uredan oficir, u svakom pogledu je bio cijenjen i dobro je radio svoj posao, nije se pravio važan, rječju bio je uzoran. 

S negativne strane bio je ponešto neelastičan u shvaćanju primjenjivosti pojedinih odredbi vojnih pravila, što je naravno pokupio s Akademije, a trebalo mi je nešto vremena da neke stvari prihvati. Za razliku od Nessa, ja sam prvi dan u Samogoru shvatio i prihvatio što je primjenjivo, a što ne. Kap. Joca me zadužio da prođem popodne s vojnicima neki tekst, ne znam točno što. Sjednemo svi, malo čitam, malo pričam, pa kad je došao kraj zapovjedim "Voljno!" (kako sam naučio u ŠRO). Svi moji vojnici oko mene: "Stažo, nije ti ovo West Point, ovo je tehnički vod, nema ovdje mirno-voljno". I ja to odmah prihvatim. Ness je jednom čuo kako vodu izdajem komandu: "Piči!" (umjesto naravno: "Napred marš! pa zatim: "Marševskim korakom!"), ali je već tada i on bio "fleksibiliziran". 

Ukratko što želim reći: iz vojne škole dođeš nabildan pravilima, a o osobnom pristupu ovisi kad ćeš ih početi ublažavati.

Da malo razočaram neke. nikad nisam bio član SK. U 4. godini MTSVŠ (Mornaričko tehnička srednja vojna škola) bilo je odlučeno da svi koji imaju odličan i vrlo dobar uspjeh budu primljeni u SK. Ogradio sam se (nisam smio odbiti) i rekao da sam nezreo za takvu čast. Nitko me nije radi toga ništa pitao, možda sam samo dobio raspored u Ploče po kazni, tko zna. Kasnije, na brodu, baš nisam bio neka "cvećka" pa kad su me opet predložili za članstvo, rekaso sam da ne mogu biti toliko dvoličan da me prvo hvale da me prime, a onda na partijskom da budem tema i kritiziran. I dalje nisam imao problema radi toga. Morao sam biti na partijskim sastancima, imao sam pravo glasa, ali nisam imao pravo glasanja. U Pločama, u 16 Divizionu minolovaca, bili smo 4 vodnika i dva mlada potporučnika/poručnika koji nismo bili u SK, na sastancima su nas zvali "opozicija". I da još dodam, prijatelj, kolega RŽ minerac na M153 se 1982 oženio u crkvi bez da ga je itko pitao. Mnogi su krstili dijete i nisu imali problema.

Minolovac (citat):

Da malo razočaram neke. nikad nisam bio član SK. U 4. godini MTSVŠ (Mornaričko tehnička srednja vojna škola) bilo je odlučeno da svi koji imaju odličan i vrlo dobar uspjeh budu primljeni u SK. Ogradio sam se (nisam smio odbiti) i rekao da sam nezreo za takvu čast. Nitko me nije radi toga ništa pitao, možda sam samo dobio raspored u Ploče po kazni, tko zna. Kasnije, na brodu, baš nisam bio neka "cvećka" pa kad su me opet predložili za članstvo, rekaso sam da ne mogu biti toliko dvoličan da me prvo hvale da me prime, a onda na partijskom da budem tema i kritiziran. I dalje nisam imao problema radi toga. Morao sam biti na partijskim sastancima, imao sam pravo glasa, ali nisam imao pravo glasanja. U Pločama, u 16 Divizionu minolovaca, bili smo 4 vodnika i dva mlada potporučnika/poručnika koji nismo bili u SK, na sastancima su nas zvali "opozicija". I da još dodam, prijatelj, kolega RŽ minerac na M153 se 1982 oženio u crkvi bez da ga je itko pitao. Mnogi su krstili dijete i nisu imali problema.

Bogami, ni kinta za članarinu i nije bila zanemarljiva

Nisam čitao ranije stranice, pa ne znam da li ću temu potrefiti. Što se mene tiče u Zadar sam došao kao član SKJ, primljen 1982 g na osnovu aktivnosti  u mesnoj zajednici /lokalne radne akcije, uredno išao na sastanke, izvršavanje zadataka starijih kolega / Pet godina kasnije Opština me poslala u Zadar, rekavši da sam podoban, član partije i omladinski funkcioner sam bio pre toga 84/87 godina.Sa tim karakteristikama sam se obreo u ŠROA Zadar, juna 1987 godine...

Interesantna tema a zanimljive diskusije.  Koja su to bile "ideoloske stege" toga vremena? Govorim u mom periodu od 1968.g. do raspustanja JNA 1992.g. To je vreme nacionalne ideologije jednopartiskog sistema, koja je imala snazno uporiste u drustveno-politickom uredjenju tadasnje SFRJ, sa tezisnim kategorijama na titoizmu, patriotizmu, federalizmu, antikapitalizmu i internacionalizmu. U tim uslovima smo se skolovali, osposobljavali i sluzbovali. 
U vecoj ili manjoj meri ta drustvena ideologija je uticala  na privatni zivot staresinskog sastava, odnosno na licnu ideologiju svakog pojedinca.
Jos u toku skolovanja u VA ili srednjim vojnim skolama, primljeno je u SKJ vec preko 90% kadeta. Bez crvene knjizice nije se mogao biti postavljen u sluzbi na komandnoj ili štabnoj duznosti. U personalnim kartonima vodila se evidencija o nacionalnoj pripadnosti ali veroispovest nije bila nikada aktuelna. Za disciplinske prestupe odgovaralo se po komandnoj liniji i po partiskoj  koja je imala vecu tezinu od vojnicke. Za napredovanje u sluzbi izuzetno je bilo vazno misljenje partiskog sekretara. Nije zvanicno postojala zabrana poseti verskom objektu ali je zabranjeno to ciniti u uniformi. Svako grublje odstupanje u sluzbi od zvanicne ideologije, povlacilo je momentalno gubitak sluzbe.
Generalno posmatrano privatni zivot smo vodili kao i svi ostali gradjani, ali smo bili dodatno odgovorni vojnoj organizaciji za nedolicne postupke u civilstvu koji bi narusavali lik i ugled pripadnika armije (vredjanje, tuce, pijanstva, porodicna nasilja, saobracajni prekrsaji sa posledicama...).
Nacionalna pripadnost nije igrala nikakvu ulogu u privatnom zivotu. Bilo je dosta mešovitih brakova, a deca iz takvih brakova su vecinom upisivana kao jugosloveni. Ko je hteo mogao je da posecuje verski objekat, slavi krsnu slavu, krsti decu i upraznjava ostale tradicije svoje nacionalne pripadnosti. Partiske organizacije nisu blagonakolno gledale na upraznjavanje verskih obicaja pa je bilo kritika s obzirom da je to nespojivo za clana SKJ. I na tome se zavrsavalo.
Bilo je i odstupanje od iznetog stanja, ali to su bili marginalni pojedinacni slucajevi i to u manjim garnizonima odnosno u manjim sredinama.
U tome se uglavnom ogledale ideoloske stege toga vremena. Licno nikada takvu ideologiju nebih menjao za mnostvom sadasnjih ideologija.

Kako su prolazili vjernici u JNA? Jeste li imali problema zbog vjere?
Je li služenje JNA bilo po modelu: poklopi se i šuti?

Nisam primijetio nikakvo manifestiranje vjere gdje i kad sam služio, a dodao bih i po meni važnu napomenu da 18-19 godišnjacima vjera nije na prvom mjestu u životu. Još i u ono vrijeme.

Ima njima zanimljivijih i važnijih stvari općenito.

Tako da bih zaključio i da je bilo realno malo onih koji su bili stvarno osobno zakinuti.

Kad bih dobro razmislio, možda je bilo nekoliko onih koji su izbjegavali svinjetinu, ali ja nisam na to osobito obraćao pažnju niti me zanimalo, pa ne mogu dati neki poseban sud, a veće čudo mi je bio jedan vegetarijanac.

Ti polaziš od sebe, no zasigurno je bilo ljudi koji su imali ako ne problema onda ograničenja, pa možda i neugodnosti.

Jest jedan momak čestitao Božić nekolicini prisutnih gdje sam se zatekao, pruživši ruku.
I to je bilo to, nije se ništa drugo dogodilo.

Imao sam prilike pričat s nekim katolicima koji nose traume iz JNA zbog toga

Ја сам имао , можда зато што сам завршио богословију. Још на упису у војну евиденцију један од службеника из војног одсијека је почео да ме провоцира и да пријети као они све знају шта радимо, чак и шта је на јеловнику. Кад смо ишли бусом на регрутацију у Сарајево неки су у дну аутобуса, на сећији како кажу у Босни галамили и онда један од пратилаца из ВО прилази мени и почиње да се дерња како ја саботирам регрутацију, правим неред, како они знају како ће са таквима..
После нико није правио неред, али су људи који су са мном одрасли смањили ниво комуникације са мном
Добио сам у књижици АБХО, али је то приликом уручења позива за служење службеник ВО прецртао хемијском оловком рекавши : Какав АБХО попе, пјешадија је за тебе. И добио сам казнени батаљон гдје су прво официри били деградирани, избачени из СКЈ, војска ситнији криминалци и Шиптари од којих су многи учествовали у демонстрацијама . Већину војног рока смо били на терену, нисмо добили ножеве уз АП, јер имамо превише компликовану обуку, како рече ст.водник.
Пар људи ми је покушало да намјести причу, али сам имао на уму богослова Степковића и друге који су причали вицеве или критиковали систем па заглавили у затвору. Имао сам занимљиве разговоре да безбедњаком, све је то живот.
Али и то је прошло

Cijenim ono što je napisao Sloba 1 i Poručnik. Poručnik je bio brutalno iskren i na tome mu svaka čast.
U JNA sam bio običan vojnik i nikada nisam imao problema zbog svoje vjere, jer sam uvjereni i praktični vjernik katolik i na misama vrlo aktivno sudjelujem.
Za vjeru me nikada nitko nije pitao i znam da to nikome od starješinskog kadra nije smetalo ili ga bilo briga na bilo koji način.
Davali su mi preporuke za članstvo u SKJ,ali sam to odbio upravo iz navedenog razloga, oni nisu na moju odbijenicu gledali blagonaklono, ali me nisu zbog toga šikanirali.
Sa druge strane u JNA me smetao srpskohrvatski jezik koji je bio službeni, kao i sve naredbe. Ne postoji
takav jezik, nego imaš srpski ili hrvatski. Imao sam drugove, sa kojima sam se sprijateljio i Bošnjake, i Srbe i Slovence, pa čak i druga sa Kosova.
meni osobno to ne smeta.
Imao sam pred kraj vojnog roka posla sa bezbednjakom i to ne zbog mene, nego zbog jednog člana moje šire obitelji, ali to nije za ovu temu.

Doktor Živago (citat):

Cijenim ono što je napisao Sloba 1 i Poručnik. Poručnik je bio brutalno iskren i na tome mu svaka čast.
U JNA sam bio običan vojnik i nikada nisam imao problema zbog svoje vjere, jer sam uvjereni i praktični vjernik katolik i na misama vrlo aktivno sudjelujem.
Za vjeru me nikada nitko nije pitao i znam da to nikome od starješinskog kadra nije smetalo ili ga bilo briga na bilo koji način.
Davali su mi preporuke za članstvo u SKJ,ali sam to odbio upravo iz navedenog razloga, oni nisu na moju odbijenicu gledali blagonaklono, ali me nisu zbog toga šikanirali.
Sa druge strane u JNA me smetao srpskohrvatski jezik koji je bio službeni, kao i sve naredbe. Ne postoji
takav jezik, nego imaš srpski ili hrvatski. Imao sam drugove, sa kojima sam se sprijateljio i Bošnjake, i Srbe i Slovence, pa čak i druga sa Kosova.
meni osobno to ne smeta.
Imao sam pred kraj vojnog roka posla sa bezbednjakom i to ne zbog mene, nego zbog jednog člana moje šire obitelji, ali to nije za ovu temu.

Predmet maternjeg jezika u školama u Hrvatskoj zvao se "Srpski ili hrvatski". U Srbiji, BiH i CG zvao se "Srpskohrvatski". Tako i u JNA.

Ma znam..ali to kao jezik ne postoji,Ili je hrvatski ili srpski..nema nista između. To je tada tako bilo..naopako.
Puno je stvari bilo dobrih ali puno i loših. Osobno više volim demokraciju nego jednoumlje koje je bilo nametnuto.
To je moj stav,postujem drukcije stajaliste jer nismo svi isti.

Doktor Živago (citat):

Ma znam..ali to kao jezik ne postoji,Ili je hrvatski ili srpski..nema nista između. To je tada tako bilo..naopako.
Puno je stvari bilo dobrih ali puno i loših. Osobno više volim demokraciju nego jednoumlje koje je bilo nametnuto.
To je moj stav,postujem drukcije stajaliste jer nismo svi isti.

Može se tumačiti kao skupina jezika (sadašnja četiri)

Pa tako nekako. Mislim..to ne postoji. Ali neću cjepidlačiti. Smetali me ako na naredbu kazem "razumijem" starješina me porijeko pogleda..jer nisam rekao "razumem". I sl.
Dakle, ne bi trebala postojati diskriminacija. Na ovom forumu smo svi jednaki. Zato i jesmo tu da razmjenimo misljenja a ne da ratujemo. Dosta brate vise ratova i sukoba.
Za me je tema zakljucena. Pozdrav prijatelju

Kod mene u JNA svaki vojnik pricao je jezikom koji je doneo iz svog mesta odrastanja, dakle pricalo se: ekavicom, jekavico, ijekavicom itd, vojnici: Makedonci, Slovenci, Madjari, Albanci itd govorili su tadasnjim sluzbenim jezikom kako ko, neko odlicno, neko dobro, neko  lose, bilo ih koji nisu zmali sluzbeni jezik tadasnje drzave pa su im drugi prevodili, neki su do kraja vojnog roka i naucili sluzbeni jezik drzave u kojoj su ziveli, zbog jezika niko nije bio popreko gledan...tesko je sedeti pravo, al ne treba govoriti krivo.

Doktor Živago (citat):

Pa tako nekako. Mislim..to ne postoji. Ali neću cjepidlačiti. Smetali me ako na naredbu kazem "razumijem" starješina me porijeko pogleda..jer nisam rekao "razumem". I sl.
Dakle, ne bi trebala postojati diskriminacija. Na ovom forumu smo svi jednaki. Zato i jesmo tu da razmjenimo misljenja a ne da ratujemo. Dosta brate vise ratova i sukoba.
Za me je tema zakljucena. Pozdrav prijatelju

Da, vojna terminologija u JNA je bila specifična.
Bilo je "razumem", a ne "razumijem" i "marenda", a ne "užina", tako da...

Jest tako je..ja vec i zaboravio. Ipak su to bila nezaboravna iskustva. Meni je krivo sto sad kod nas nema obv.sluzenja vojnog roka..pa makar na nekoliko mjeseci

Nekako mi je neozbiljna država koja nema služenje vojnog roka. Drago mi je da imamo profesionalnu vojsku..ali sta ako dode do ratne opasnosti ta omladina danas nema pojma o ničemu..cc

Vala i nek nema, kad "muškarci" nose haljine, i... Daboksačuva!

Kada se zivi u miru i drzava aktivno priprema vojnike za rat onda se ponasa kao Majka, kada se desi rat i prodje katastrofa, tada se drzava prema istim tim vojnicima ponasa kao maceha, nazalost to se dogodilo ni mane ni vise nego 4-puta do sada, pa ko vise shvata to ozbiljno.

Slažem se JNA je bila takva do 1989. kada se sve počinje mijenjati i okreće se protiv svog naroda. Dakle, nije više narodna armija i meni se sve skupa to kao takvo zgadilo.