6. april 1941.

[You must be registered and logged in to see this link.] tako  se branila otadzbina

5 aprila, uoči nemačkog napada, stanje na frontovima bilo je sledeće:
—        Od koncentrisanih snaga 12 nemačke armije, tri korpusa su bili spremni za napad: 40 korpus (9 oklopna i moto- rizovana SS divizija »Adolf Hitler« prema Deve Bairu, a 73 peš. divizija zapadno od G. Džumaje, prema Carevom Selu); 18 korpus (2 oklopna divizija u dolini Strumice, zapadno od Petriča, prema jugoslovenskoj granici, a ostale snage na grčko- bugarskoj granici u dolini Strume i Nestosa, prema Metaksasovoj utvrđenoj liniji); 30 korpus sa celokupnim svojim snagama na grčko-bugarskoj granici, u Trakiji. Ostale snage iz sastava armije nalazile su se u fazi prikupljanja, i to: 1 oklopna grupa između Slivnice i Vrace; 41 korpus u rumunskom Banatu; a Đerdapska grupa u Turn Severinu. Armiske rezerve su, preko Plovdiva, pristizale ka Sofiji.
—        2 nemačka armija iskrcavala je čelne ešelone u Austriji i zapadnoj Mađarskoj.
—        Italijani su prema Sloveniji i Hrvatskoj grupisali 2 armiju, koja je u prvom ešelonu imala dva korpusa (5 i 11) i 3 planinski odred, a u drugom ešelonu tri korpusa (6-ti, Brzi i Motorizovani).
—        Italijanske snage u Albaniji vršile su pomeranje prema jugoslovenskoj granici radi zauzimanja položaja za odbranu i zatvaranja određenih graničnih prelaza.
—        Mađari su vršili opštu mobilizaciju vojske, koja je nailazila na znatne teškoće zbog malog broja kadrovskih jedinica, dok su prema jugoslovenskom frontu imali samo slabije delove za zaštitu i zatvaranje granice.
U Jugoslaviji je u to vreme, bilo u toku »opšte aktiviranje«, dok je na koncentraciskim prostorijama bilo samo oko 11 nepotpuno mobilisanih divizija (jer su im nedostajali štabovi, jedinice za vezu i komore). Kod većine članova nove vlade i najvišeg vojnog rukovodstva osećala se kolebljivost, malodušnost i besperspektivnost. S druge strane, fašistička propaganda, peta kolona i tajne radiostanice širile su alarmantne vesti o stanju u Jugoslaviji, tako da su se već pojavljivali znaci haotičnog stanja i bojazan od nemačkih represalija. Sve je to podrivalo moralnu snagu i borbeni duh jugoslovenskih naroda i vojske.
6 aprila, od ranog jutra otpočeli su nemački napadi, saobrazno pripremljenom operaciskom planu, prema kome je u prvo vreme trebalo nastojati da se, uz najintenzivnije sadejstvo avijacije, izvrše snažni prodori na jugu radi zauzeća jugoslovenske i grčke Makedonije, kako bi se onemogućila svaka veza između jugoslovenske i grčke armije i britanske snage proterale sa Balkana, što je u osnovi pretstavljalo suštinu čitavog nemačkog poduhvata.
Oko 2 časa nemačke snage iz Turn Severina su prešle preko Dunava, kod Sipskog Kanala, koji su prepadom zauzele, zarobivši tom prilikom veći deo inače slabih jugoslovenskih snaga na tom pravcu. Ovim prvim uspehom Nemci su obezbedili plovidbu Dunavom, jer su time preduhitrili jedinice jugoslovenske rečne flotile da izvrše planirano zaprečavanje
Nešto kasnije, oko 5,10 časova, stupila je u dejstvo nemačka avijacija. Glavne snage 4 nemačke vazduhoplovne flote otpočele su snažna bombardovanja jugoslovenskih aerodroma kod Skoplja, Kumanova, Niša, Zagreba, Brežice i Ljubljane. Jugoslovenska avijacija, potpuno iznenađena, izgubila je 64 aviona na zemlji. Kod Kumanova je vrlo jak otpor pružila 36 lovačka grupa, ali je, i pored hrabrog zalaganja, pretrpela teške gubitke (11 aviona), oborivši pritom 4 nemačka aviona.Istovremeno su ostale jedinice 4 vazduhoplovne flote preduzele naoade radi podrške 12 armije na frontu kod Krive Palanke i Carevog Sela i u dolini Strumice, a na grčkom frontu napale su utvrđenja Metaksasove linije.
Posle Hitlerovog govora preko radija (u 6 časova) u kome je obavestio nemački narod i svetsku javnost da je preduzeo napad na Jugoslaviju s ciljem da »kazni Beograd i srpsku izdajničku kliku«, nemačka avijacija — sa aerodroma u zapadnoj Rumuniji, Mađarskoj i Austriji — preduzela je terorističko napade na Beograd.
Prvi napad na Beograd, koji je otpočeo u 6,30 časova, izvršen je u 3 talasa (svaki talas po 20 minuta), sa prekidima od 15 minuta, tako da je ovo bombardovanje, u kome su učestvovala 234 bombardera (daljnih i za obrušavanje), uz pratnju oko 120 lovaca, trajalo od 6,30—8 časova. Zapaljive i eksplozivne bombe bačene su na više ciljeva: železničku stanicu, električnu centralu, zgrade Ministarstva vojske i mornarice i Glavnog generalštaba, dvor na Dedinju, gardiske kasarne u Topčideru, Komandu žandarmerije, učiteljski dom, gimnaziske i školske zgrade, bolnice itd., zatim na stanbene kvartove oko Slavije i Autokomande, kao i na druge delove grada, a naročito na pav skloništa po parkovima. Tom prilikom Nemci su upotrebili velike razorne bombe koje su spuštali pomoću padobrana.
U toku ovog dana nemačka bombarderska avijacija izvršila je još 3 napada na Beograd (uvek uz pratnju lovaca) i to: oko 11 časova 57 bombardera za obrušavanje, oko 14 časova 94 daljna bombardera i predveče 99 bombardera za obrušavanje. U svim napadima bombarderi su izvršili oko 500, a lovci oko 250 poletanja, tako da su izazvana velika rušenja, požari i gubici. Vazdušna odbrana Beograda nije bila u mogućnosti da spreči ove napade uprkos velikog zalaganja,. 6 lovački puk pružio je jak otpor nadmoćnim nemačkim formacijama pri njihovom dolasku i povratku, tako da je, uz pomoć PAO, uspeo da obori oko 10 nemačkih aviona uz gubitak 15 sopstvenih lovaca.
U toku celog dana su jedinice 4 vazduhoplovne flote (oko 200 bombardera za obrušavanje, uz pratnju lovaca) napadale železnički i drumski saobraćaj (železničke stanice, vozove i kolone na drumovima) u oblasti Skoplja, Niša, Beograda, u Banatu, Bačkoj, Sremu i Sloveniji, kao i železničke linije Maribor — Zagreb i Zagreb — Dugo Selo. Sem toga, one su bombardovale i aerodrome kod Skoplja, Uroševca i Prištine. Međutim, i pored velikih teškoća, koncentracisko prevoženje jugoslovenskih trupa nije obustavljeno.
Istovremeno jedinice 10 vazduhoplovnog korpusa (oko 100 bombardera, uz pratnju 50 lovaca), sa aerodroma u južnoj Italiji, izvršile su više napada na ciljeve u Crnoj Gori, Dalmaciji, Hercegovini i Bosni, a naročito na aerodrome kod Sarajeva, Mostara i Podgorice i na hidroavionsku bazu u Kumboru. Tom prilikom su nanele znatne materijalne štete i uništile 18 jugoslovenskih aviona (12 na zemlji i 6 u vazduhu).
Ovoga,dana je i italijanska avijacija napala jugoslovenske jedinice u Sloveniji i Crnoj Gori, pomorske i vazduhoplovne ciljeve u Dalmaciji i Hercegovini, a naročito pristaništa Split i Kotor, hidrobaze i pomorske jedinice u Boki Kotorskoj, kao i aerodrom Mostar. U vazdušnim borbama oborena su 2 italijanska, a izgubljena 2 jugoslovenska aviona.
Jugoslovenska avijacija je ovog dana dejstvovala po ranije izdatim instrukcijama. Lovačka avijacija preduzela je zaštitu određenih ciljeva i zona, pri čemu je težište borbe palo na 6 lovački puk, koji je neposredno branio Beograd, dok su ostali lovački pukovi štitili svoje zone. Bombarderska avijacija napala je nemačke aerodrome, železnički saobraćaj i oklopno- motorizovane kolone u prigraničnoj zoni. 1 bombarderski puk napao je ciljeve u rumunskom Banatu (južno od Temišvara), 3 bombarderski puk ciljeve u rejonu Sofije, Radomira i Ćustendila i na pravcu Čustendil — Kriva Palanka, 7 bombarderski puk i 81 samostalna grupa ciljeve u rejonu Skadra, a 8 bombarderski puk ciljeve u rejonu Beča i Graca i severno od Maribora. 11 grupa za daljno izviđanje bombardovala je nemačke aerodrome u rejonu Temišvara i Arada, odakle su vršeni stalni napadi na Beograd. Pri navedenim zadacima bombarderski pukovi imali su neznatne gubitke, izuzev 11 grupu, koja je izgubila oko 35% aviona.
Na kraju prvoga dana rata nemačka avijacija je ostvarila prevlast u vazduhu, jer je oborila 38 i na zemlji uništila 77 jugoslovenskih aviona, što je za slabu jugoslovensku avijaciju pretstavljalo vrlo veliki gubitak (dok su Nemci izgubili samo 21 avion). Pored čisto materijalnih rezultata, ovi vazdušni napadi, naročito na Beograd, ostvarili su i veliki moralni efekat, jer su dezorganizovali funkcije državnog i vojnog rukovodstva i poremetili sistem veza i vojnih pokreta, čime su znatno otežali komandovanje i, naročito, koncentraciju jugoslovenske vojske.
Dejstvo nemačkih kopnenih snaga otpočelo je 6 aprila u 5,20 časova na graničnom frontu od Krive Palanke do pl. Belasice, dugačkom oko 100 km, gde su Nemci angažovali 40 korpus, sastava: 9 oklopna, motorizovana SS »Adolf Hitler« i 73 pešadiska divizija. Divizijama ovog korpusa sadejstvovala je i 2 oklopna divizija iz sastava 18 korpusa. Radi izvršenja postavljenog zadatka, 9 oklopna divizija usmerila je svoje dejstvo pravcem Kriva Palanka — Kumanovo, 73 pešadiska divizija pravcem Džumaja —- Carevo Selo — Kočane, a 2 oklopna divizija dolinom r. Strumice, pravcem Petrič — Novo Selo — Strumica. Pozadi 9 oklopne divizije kretala se, u drugoj liniji, motorizovana SS divizija »Adolf Hitler«. Nadiranje ovih divizija uspešno je podržavala avijacija, koja je snažnim bombardovanjem i mitraljiranjem slabila odbranu jugoslovenskih snaga.
Nemački napad došao je u vrlo nezgodan čas po jugoslovenske snage, koje nisu bile gotove sa koncentracijom, tako da su ustvari borbu primile same jedinice za zaštitu i zatvaranje granice, ojačane prednjim delovima operativnih divizija. Ovakvu odbranu je u velikoj meri otežavala činjenica što je protivtenkovska odbrana bila slaba i što nisu bile izvršene blagovremene pripreme za zaprečavanje, koje se, s obzirom na povoljne zemljišne uslove, moglo organizovati na širokoj osnovi. Zbog svega toga, nemački tenkovi su lako, gotovo neometano, prodirali drumovima, ne obazirući se mnogo na prisustvo jugoslovenskih jedinica na jakim položajima van komunikacija.
Nemačka avijacija je u toku celog dana pružala snažnu i efikasnu podršku oklopnim divizijama. Kako jugoslovenske snage nisu imale skoro nikakvu PAO, niti dovoljan broj protivavionskih oruđa, a jutarnjim nemačkim napadom na aerodrom kod Kumanova bila je uništena lovačka avijacija na tom frontu, to su nemačke vazduhoplovne snage dejstvovale skoro potpuno neometano.
Svi ti činioci doprineli su da nemački prodor u Makedoniju bude relativno lak i brz. Već oko 8 časova uspela je 9 oklopna divizija da zauzme Krivu Palanku, a nešto kasnije, pod dosta teškom borbom, i Stracin, gde je Moravska divizija pretrpela osetne gubitke. Za to vreme je 73 pešadiska divizija zauzela Carevo Selo i izbila istočno od Kočana. Međutim,
2.oklopna divizija naišla je na jači otpor u dolini r. Strumice, gde su se granične trupe, Strumički odred i pristigla pojačanja Šumadiske divizije snažno odupirali. U toj borbi su Nemci imali gubitke i u tenkovima. Ali ojačanim dejstvom nemačke avijacije i angažovanjem pešadije 6 brdske divizije, otpor jugoslovenskih snaga bio je u toku dana ipak savladan. Na ovaj način je 2 oklopna divizija uspela da izbije u visinu Strumice i da jednim delom svojih snaga skrene na jug prema Valandovu i Dojranu. 6 aprila uveče 40 i 18 korpus nalazili su se na liniji: Strumica — Carevo Selo — Stracin.
Usled velikih gubitaka Moravske divizije, pravac prema Kumanovu ostao je potpuno otvoren; da bi ga zatvorila komanda 3 grupe armija uputila je Ibarsku diviziju iz Skoplja. Tako je ova grupa armija već prvog dana ostala bez rezerve, a kada je tražila da joj se u zamenu dodeli neka druga divizija, Vrhovna komanda joj je odgovorila da za to nema mogućnosti i preporučila joj da rezervu stvori izvlačenjem pojedinih jedinica iz 3 armije.
Na frontu od Radgone do Podkorena, prednji delovi 2 nemačke armije preduzeli su manje napade radi zauzimanja važnijih graničnih prelaza i objekata. Slabije snage 51 korpusa izvršile su prodor preko Mure kod Radgone i na pravcu Maribora i zauzele veći deo nebranjenog Prekomurja, Radgonu, Mursku Sobotu i Radence, dok su severno od Maribora zadržane. Na graničnom frontu od Maribora (Sv. Duh) do Dravograda (Libeliče) jugoslovenske granične trupe bile su primorane da se povuku na desnu obalu Drave. Istovremeno su delovi 49 brdskog korpusa prepadom zauzeli prelaz kod Dravograda i prevoje Jezerski Vrh, Ljubelj i Koren, ali je njihovo dalje napredovanje zadržano snažnim otporom jugoslovenskih graničnih i posadnih trupa.
Italijani su prema Sloveniji i Hrvatskoj samo mestimično dejstvovali artiljerijom; njihov pokušaj prepada na otseku Blegoša nije uspeo.
Na albanskom frontu jugoslovenske jedinice nisu preduzele predviđenu ofanzivu, zato što divizije 3 armije još nisu bile prikupljene na graničnom frontu: jedino su Kosovska i Zetska divizija zauzela granične položaje.
Jugoslovenska ratna mornarica ovog dana nije imala dodira sa italijanskim pomorskim snagama.
Krajem dana jugoslovenska Vrhovna komanda je izdala naređenje komandantu 3 grupe armija da 3 armija 7 aprila preduzme ofanzivu u Albaniji i da Trupe 3 armiske oblasti po svaku cenu povrate izgubljenu teritoriju u Makedoniji, a naročito na pravcu Krive Palanke. Istovremeno je preko jugoslovenskog vojnog izaslanika traženo od grčke Vrhovne komande da i grčke jedinice odmah preduzmu ofanzivu u Albaniji, a preko Ministarstva spoljnih poslova upućen je Turskoj zahtev da stupi u akciju.

to je bilo zalostan kraj totalno neorganizovane armije sa puno izdajnika i petokolonasa bez komande i logistike ...delimicni uspesi pojedinih oficira su njima na cast ...

Ja ne znam kako je ovo sve bilo moguće i šta je radila vojska u kraljevini i čime se bavila, i jel moguće da nisu ništa radili i sedeli skrštenih ruku a valjda su imali neke obaveštajce da im kažu šta će se dešaviti posebno posle puča 27 marta ? Od tog 27 marta do 6 aprila prošlo je 10 dana, te se posavlja pitanje, šta su radili za tih deset dana ako nisu pripremali odbranu zemlje i kako to da je avijacija bila iznenađena ? Šta su očekivali kad su bili iznenađeni, jer kakva je to vojska da bude iznenađena i valjda armija mora biti uvek budna i u pripravnosti. Ovo su veliki propusti ali ja ne znam ko je bio na čelu jugoslovenske vojske, koji oficir i koji je bio glavni i da je to sve pustio niz vodu.

Jugoslovenska vojska je i pre rata bila rastrojena i nespremna za borbu. Kao fatalna pokazala se odluka da se brani cela država, jer vojni vrh iz političkih razloga nije hteo da ozvaniči ono što je bilo evidentno: nespremnost Hrvata da učestvuju u odbrani zemlje. Državni udar bio je srpski, Hrvati su ga doživeli kao neprijateljski akt i toga su svi bili svesni. Tako je vojska podelila sudbinu svoje države i nestala je pre nego što je Nemačka uspela da je pobedi. Već prva dva ratna dana, raspale su se ili pale u ropstvo cele divizije. Mnogi oficiri predavali su i sebe i svoje jedinice bez borbe. Rasulo je bilo potpuno. 

Bilo je i primera pojedinačnog herojstva i odlučne odbrane. Nemački gubici bili su mali, ali ipak ne ni toliko neznatni. Prema jednom pregledu od 4. maja 1941. nemačke žrtve bile su: 1) Kopnena vojska: poginulih - 57 oficira i 1050 podoficira i vojnika; ranjenih - 181 oficir i 3.571 podoficir i vojnik; nestalih - 13 oficira i 372 vojnika; 2) Vazduhoplovstvo: mrtvih - 15 oficira i 84 podoficira i vojnika; ranjenih - 25 oficira i 124 podoficira i vojnika; nestalih - 40 oficira i 123 podoficira i vojnika. Prema ovim podacima, Jugoslovenska vojska imala je zarobljenih: 6.298 oficira i 337.864 vojnika.


Izvor-
[You must be registered and logged in to see this link.]

Sloba1 (citat):

Ja ne znam kako je ovo sve bilo moguće i šta je radila vojska u kraljevini i čime se bavila, i jel moguće da nisu ništa radili i sedeli skrštenih ruku a valjda su imali neke obaveštajce da im kažu šta će se dešaviti posebno posle puča 27 marta ? Od tog 27 marta do 6 aprila prošlo je 10 dana, te se posavlja pitanje, šta su radili za tih deset dana ako nisu pripremali odbranu zemlje i kako to da je avijacija bila iznenađena ? Šta su očekivali kad su bili iznenađeni, jer kakva je to vojska da bude iznenađena i valjda armija mora biti uvek budna i u pripravnosti. Ovo su veliki propusti ali ja ne znam ko je bio na čelu jugoslovenske vojske, koji oficir i koji je bio glavni i da je to sve pustio niz vodu.

iznenadjeni su bili kao I JNA 1991.

dpuric (citat):

Jugoslovenska vojska je i pre rata bila rastrojena i nespremna za borbu. Kao fatalna pokazala se odluka da se brani cela država, jer vojni vrh iz političkih razloga nije hteo da ozvaniči ono što je bilo evidentno: nespremnost Hrvata da učestvuju u odbrani zemlje. Državni udar bio je srpski, Hrvati su ga doživeli kao neprijateljski akt i toga su svi bili svesni. Tako je vojska podelila sudbinu svoje države i nestala je pre nego što je Nemačka uspela da je pobedi. Već prva dva ratna dana, raspale su se ili pale u ropstvo cele divizije. Mnogi oficiri predavali su i sebe i svoje jedinice bez borbe. Rasulo je bilo potpuno. 

Bilo je i primera pojedinačnog herojstva i odlučne odbrane. Nemački gubici bili su mali, ali ipak ne ni toliko neznatni. Prema jednom pregledu od 4. maja 1941. nemačke žrtve bile su: 1) Kopnena vojska: poginulih - 57 oficira i 1050 podoficira i vojnika; ranjenih - 181 oficir i 3.571 podoficir i vojnik; nestalih - 13 oficira i 372 vojnika; 2) Vazduhoplovstvo: mrtvih - 15 oficira i 84 podoficira i vojnika; ranjenih - 25 oficira i 124 podoficira i vojnika; nestalih - 40 oficira i 123 podoficira i vojnika. Prema ovim podacima, Jugoslovenska vojska imala je zarobljenih: 6.298 oficira i 337.864 vojnika.


Izvor-
[You must be registered and logged in to see this link.]

ovaj podatak o broju zarobljenih oficira I vojnika nije relevantan jer je opste poznato da su oficiri I vojnici ne srpske nacionalnosti pusteni na slobodu  a da su vojnici srpske nacionalnosti poslati u nemacke logore I na prinudni rad.

Sloba1 (citat):

Ja ne znam kako je ovo sve bilo moguće i šta je radila vojska u kraljevini i čime se bavila, i jel moguće da nisu ništa radili i sedeli skrštenih ruku a valjda su imali neke obaveštajce da im kažu šta će se dešaviti posebno posle puča 27 marta ? Od tog 27 marta do 6 aprila prošlo je 10 dana, te se posavlja pitanje, šta su radili za tih deset dana ako nisu pripremali odbranu zemlje i kako to da je avijacija bila iznenađena ? Šta su očekivali kad su bili iznenađeni, jer kakva je to vojska da bude iznenađena i valjda armija mora biti uvek budna i u pripravnosti. Ovo su veliki propusti ali ja ne znam ko je bio na čelu jugoslovenske vojske, koji oficir i koji je bio glavni i da je to sve pustio niz vodu.

Kada je Nemačka anektirala Austriju 1938 godine, jugoslovenski Generalštab je izradio »Ratni plan S« (severni front). U tom planu računalo se sa koncentričnim napadom od strane Italije i Nemačke, uz pretpostavku da će se Nemci za napad koristiti i teritorij om Mađarske. Radi toga bilo je predviđeno da jugoslovenske armije izvrše duboki otstupni manevar u pravcu Grčke, računajući da će ih tamo verovatno, kao i u Prvom švetskom ratu, prihvatiti francuske i britanske snage. Ovaj manevar trebalo je izvoditi najpre s naslonom na utvrđeni granični front, a potom na uzastopne rečne i planinske linije, s težnjom da se vojska, kao celina, ne izloži cepanju i uništenju po delovima, i da se pri tome iskoriste zaprečavanja i rušenja u najširem smislu. U vezi sa ovim planom preduzete su razne mere za ubrzanje mobilizacije i koncentracije i predviđena je izmena ratne formacije prelaskom sa četvorne na trojnu podelu u diviziji, tako da je dobijen veći broj ratnih divizija (ukupno 28 pešadiskih i .tri konjičke). Za obezbeđenje graničnih frontova bilo je oredviđeno 16 pešadiskih i 3 konjičke divizije, dok bi u rezervi ostalo oko 12 pešadiskih divizija odnosno 40% od ukuronog broja divizija.
U vezi sa italijanskom okupacijom Albanije i drugim vojno-političkim događajima izrađen je početkom 1940 »Ratni plan R-40«, koji je zadržao osnovnu ideju iz »Ratnog plana S«, tj. zadržavajuća odbrana po dubini prema Mađarskoj, Austriji i Italiji, najpre s naslonom na utvrđeni granični front, a potom na uzastopne rečne i planinske linije sa težnjom da ne dođe do otsecanja od Soluna, kao i cepanja i uništenja vojske po delovima. Sem toga, prema tome planu trebalo je Zadar zauzeti prepadom, na albanskom frontu držati se u odbrani radi obezbeđenja komunikacija ka Solunu, vršiti osmatranja prema Rumuniji, a prema Bugarskoj preduzeti akciju u duhu Balkanskog pakta, koji je predviđao koncentričan napad svih članica pakta na Bugarsku u slučaju ako bi ona napala jednu od država ovog pakta. Planom je bilo predviđeno da duž frontova u prvoj liniji budu grupisane 22 divizije (19 pešadiskih i 3 konjičke), tako da je u strategiskoj rezervi ostalo 9 pešadiskih divizija, odnosno 30% od ukupne jačine. Na osnovu toga plana bile su izvršene sve pripreme jugoslovenske vojske za rat 1941 godine.
Početkom 1941 nastale su nove promene u vojno-političkoj situaciji. Nemačke trupe već su bile u Mađarskoj i Rumuniji i pripremale se za ulazak u Bugarsku radi izvršenja predviđenog napada na Grčku, a eventualno i na Jugoslaviju. S obzirom na novonastalu situaciju, u februaru 1941 izrađen je novi odbranbeni »Ratni plan R-41«. Osnovna ideja toga ratnog plana bila je: zadržavajuća odbrana na svim frontovima (sem na albanskom); prema Albaniji preduzeti ofanzivu s ciljem da se, u sadejstvu s Grcima, potuku italijanske snage i time osigura povlačenje jugoslovenskih snaga na jug, preko albanske teritorije; zauzeti Zadar prepadom; pod jačim neprijateljskim pritiskom vršiti postepeno povlačenje opštim pravcem ka jugu u Grčku, i tamo, u zajednici s Grcima, i eventualno s drugim savezničkim snagama, organizovati front u cilju produženja rata.
Ulaskom nemačkih trupa u Bugarsku obuhvaćena je jugoslovenska teritorija i sa istoka. U vezi s tim, jedini izlaz bio je da se glavne jugoslovenske snage povuku ka Solunu i Grčkoj i tamo naslone na savezničke trupe, utoliko pre što su se tamo Britanci iskrcali. Ali je prethodno trebalo da se u grupisaniu snaga izvrše potrebne izmene i da se koncentracija prema Albaniji i Bugarskoj završi pre nego što Nemci grupišu svoje snage u južnoj Bugarskoj. Međutim, jugoslovenska vlada, zauzeta pregovorima radi stupanja u Trojni pakt, nije u tom smislu ništa preduzela, tako da je osnovno grupisanje snaga po planu »R-41« ostalo nepromenjeno. Kako Jugoslavija nije imala nikakve agresivne namere, to su svi njeni ratni nlanovi, pa i ratni plan »R-41«, bili defanzivni, a krajnji strategiski cilj ofanzive prema Albaniji bio ie: omogućiti vođenje defanzivnog rata, odnosno obezbediti povlačenje na jug.
Prema ovom planu bila je predviđena mobilizacija 1,200.000 ljudi (od 20—40 godina starosti) operativne, 500.000 ljudi (od 41—50 godina) rezervne vojske i 900.000 grla stoke. Od ovog ljudstva trebalo je u slučaju rata formirati:
Stab Vrhovne komande; 3 štaba grupe armija; 7 štabova armija sa delovima van diviziskog sastava; 28 pešadiskih divizija; 3 konjičke divizije; 1 gardisku konjičku brigadu; 2 planinska odreda (po 1 plp i 1 art. divizion); 16 združenih odreda (od 1—3 pp i 1—3 artiljeriskih diviziona); 16 posadnih pukova za granična utvrđenja; 2 tvrđavske komande (Boka i Šibenik); Komandu vazduhoplovstva sa jedinicama i ustanovama; Komandu ratne mornarice sa jedinicama i ustanovama; specijalne jedinice van armiskog sastava: 4 puka teške motorizovane artiljerije, 2 tenkovska bataljona, 1 bataljon za vezu, 3 železnička puka (saobraćajni, tehnički i radnički) i 6 automobilskih bataljona; Komandu pozadine Vrhovne komande sa jedinicama i ustanovama; 6 armiskih oblasti; 16 komandi diviziskih oblasti i 49 komandi vojnih okruga; trupe za zaštitu i zatvaranje granica i za osiguranje unutrašnjosti teritorije u jačini 48 pešadiskih pukova od po 2—5 bataljona sa nešto artilierije (u sastav ovih pukova ulazile su žandarmerija i granična trupa); Komandu teritorijalne vazdušne odbrane sa jedinicama i ustanovama.
Za izvođenje mobilizacije bilo je predviđeno: 6—4 časova za jedinice za zaštitu i zatvaranje granice i osiguranje unutrašnjosti, za posade graničnih utvrđenja, za vazduhoplovstvo, za PAO i za ratnu mornaricu; 2—4 dana za pešadiju; 4—7 dana za artiljeriju, konjicu i stočnu komoru: 7—8 dana za ostale diviziske delove; 8—10 dana za ostale armiske delove; 10—12 dana za delove van sastava armija.
Planom »R-41« bio je predviđen sledeći strategiski razvoj i zadaci jugoslovenske vojske:
 
1) Treća grupa armija (general Milan Nedić): 3 armija, Trupe 3 armiske oblasti i Ibarska divizija, imala je da dejstvuje na frontu prema Albaniji i južnoj Bugarskoj, i to:
— 3 armija (general Ilija Brašić): Zetska divizija oko Podgorice (Titograd), Komski odred (jedan pešadiski puk i jedan art. divizion) oko Plava i Gusinja, Kosovska divizija na prostoru Đakovica — Prizren, Vardarska divizija na prostoru Rostuša — Debar — Struga, Hercegovačka divizija oko Danilovgrada i armiski delovi u Skoplju, imala je zadatak da preduzme ofanzivu prema Albaniji, s težnjom da se što pre spoji s grčkim jedinicama;
—        Trupe 3 armiske oblasti (general Jovan Naumović): Strumički odred (dva pešadiska puka i jedan artiljeriski divizion) oko Strumice, Bregalnička divizija na prostoru Carevo Selo — Kočane — Stip, Moravska divizija u rejonu Krive Palanke, Stracina i Kumanova, Sumadiska divizija oko Gradskog i samostalne jedinice (7 konjički puk, dve čete tenkova, jedan teški motorizovani artiljeriski puk) u rejonu Kumanova, imale su zadatak da brane granični front prema južnoj Bugarskoj od Dojranskog Jezera do rejona Krive Palanke (zaključno), a zatim da borbom po dubini stvaraju potrebno vreme za osvajanje Albanije i povlačenje ostalih armija ka Solunu i kroz Albaniju za Grčku.
—        Rezerva Treće grupe armija (Ibarska divizija), oko Uroševca, bila je namenjena za ofanzivno dejstvo prema Albaniji ili za odbranu prema Bugarskoj.
2)         5 armija (general Vladimir Cukavac), neposredno pot- činjena Vrhovnoj komandi: Vlasinski odred (dva pešadiska puka, jedan konjički puk i tri art. diviziona) oko Vlasinskog Blata, Toplička divizija oko Pirota, Kalnski odred (dva pešadiska puka i dva art. diviziona) oko Kalne, Timočka divizija oko Knjaževca, Krajinska divizija sa glavnim snagama oko Zaječara a slabijim delovima na frontu Negotin — Kladovo — D. Milanovac, Drinska divizija u armiskoj rezervi oko Svoda i Leskovca i jedan teški motorizovani artiljeriski puk i armiski delovi oko Niša, imala je zadatak da brani front prema severnoj Bugarskoj i Rumuniji od Krive Palanke (iskliučno) do s. Brnjice (oko 10 km istočno od Golupca) na Dunavu, a potom da vodi zadržavajuću odbranu radi stvaranja vremena za povlačenje snaga sa severnog i severozapadnog fronta prema jugu, a posle toga da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povlači preko Srbije i Makedonije u Grčku.
 
3)         6 armija (general Dimitrije Zivković), neposredno potčinjena Vrhovnoj komandi: Braničevski odred (dva pešadiska puka i dva art. diviziona) oko Gradišta, Požarevački odred (dva pešadiska puka i dva art. diviziona) oko Požarevca, Sme- derevski odred (tri pešadiska puka i tri art. diviziona) oko Smedereva, Banatski odred (gardiska konjička brigada, jedan pešadiski puk, jedan artiljeriski puk i jedan divizion teških minobacača, jedan konjički puk i dva konjička diviziona) na frontu od Dunava do Begejskog Kanala; u rezervi: Sremska divizija oko Beograda, Dunavska divizija na prostoru Azanja — Smederevska Palanka, Savski odred (tri pešadiska puka i tri artiljeriska diviziona) oko Ripnja, 2 konjička divizija oko s. Zabara i dva teška motorizovana artiljeriska puka i armiski delovi oko Ralje i Mladenovca, imala ie zadatak da brani front prema Rumuniji od s. Brnjice na Dunavu do Begejskog Kanala, a docnije da vodi borbu po dubini i brani Dunav radi dobitka vremena za prihvat 1 armije, kada ova bude prinuđena na povlačenje preko Save; po potrebi da zatvara pravce koji od Negotina vode desnom obalom Dunava ka Beogradu, a posle toga da vodi zadržavajuću odbranu u Srbiji i Makedoniji i da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povuče u Grčku.
 
4)         Druga grupa armija (general Milutin Nedić): 1 i 2 armija, imala je da brani severni front od Begejskog Kanala do Donjeg Miholjca i da stvori vreme i prostor za povlačenje 1 grupe armija i to:
—        1 armija (general Milan Radenković): 6 posadnih pukova u utvrđenjima (u Banatu i Bačkoj), Senćanski odred (jedan konjički puk i jedan artiljeriski divizion), Subotički odred, Somborski odred (jedan pešadiski puk i jedan artiljeriski divizion), Potiska divizija severno od Bačke Topole, 3 konjička divizija na prostoru Ruma — Ilok i armiski delovi na prostoru Ruma — Irig, imala je zadatak da brani front u Banatu i Bačkoj od Begejskog Kanala do Dunava, s naslonom na granična utvrđenja, a potom da otsudno brani Dunav na otseku Slan- kamen — Ilok (zaključno) da bi sprečila prelaz neprijatelja u Srem i stvorila vreme i prostor za povlačenje levokrilnih armija ka jugu kroz Srbiju; posle toga da vodi zadržavajuću odbranu i da se pod׳ pritiskom nadmoćnijih snaga povlači kroz Srbiju ka jugu.
—        2 armija (general Dragoslav Miljković): jedan posadni puk u utvrđenjima u Baranji, Osječka divizija u Baranji, Vrbaska divizija oko Našica, Bosanska divizija na prostoru oko Vinkovaca i armiski delovi oko Đakova, imala je zadatak da s naslonom na granična utvrđenja brani Baranju i Slavoniju od Dunava do Donjeg Miholjca (zaključno) radi stvaranja vremena i prostora za povlačenje levokrilnih armija, a potom da vodi zadržavajuću odbranu i da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povlači preko Bosne ka jugu.
 
5)         Prva grupa armija (general Milorad Petrović): 4 i 7 armija i rezerva, imala je da brani front prema Mađarskoj, Austriji i Italiji od Donjeg Miholjca do Karlobaga na moru, i to:
—        4 armija (general Petar Nedeljković): Slavonska divizija oko Suhog Polja u Podravini, Savska divizija oko Koprivnice, Murska divizija oko Varaždina, Ormoški odred (jedan konjički puk, jedan pešadiski puk i jedan artilieriski divizion) oko Ormoža, 1 bataljon tenkova i armiski delovi u rejonu Zagreba, imala je zadatak da brani front od D. Miholjca do Ormoža i da stvori vreme za povlačenje Sedme armije, a zatim da vodi zadržavajuću odbranu i da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povlači preko Bosne ka jugoistoku.
— 7 armija (general Dušan Trifunović): 9 posadnih pukova u utvrđenjima, Dravska divizija oko Maribora, Triglavski planinski odred (jedan planinski puk i jedan artiljeriski divi- zion) oko Kranja, Triglavska divizija oko Ljubljane, Rišnjački planinski odred (1 planinski puk i 1 artiljeriski divizion) oko Delnica i Lički odred (jedan pešadiski puk i jedan artiljeriski divizion) oko Ogulina, imala je zadatak da brani front od Ormoža do Karlobaga i da se pod pritiskom neprijatelja povlači preko Bosne ka jugoistoku.
Rezerva grupe armija: 1 konjička divizija, jedan samostalni artiljeriski divizion i jedan pešadiski puk oko Zagreba.
 
6)         Trupe Primorske armiske oblasti (general Milojko Janković): Jadranska divizija prema Zadru, Komanda Šibenika (jedan pešadiski puk, tvrđavske artiljeriske i inžinieriske jedinice), Čapljinski odred (jedan pešadiski puk i jedna baterija) u Čapljini, Trebinjski odred (1 bataljon i 1 baterija) u Trebinju i Komanda Boke Kotorske (jačine jedne divizije sa tvrđavskom artiljerijom), imale su zadatak da, u saradnji s ratnom mornaricom, brane primorski front od Karlobaga do Budve, s tim da Jadranska divizija prepadom zauzme Zadar.
 
7)         Strategiska rezerva, na raspoloženju Vrhovne komande, jačine četiri divizije: Dinarska u Crnoj Gori,Lička oko Modrice u Bosni, Unska oko Stare Pazove,Cerska divizija i dve čete 2 bataljona tenkova oko Mladenovca.
Stab Vrhovne komande u Koviljači. Vrhovni komandant bio je osamnaestogodišnji kralj Petar II, a njegov zamenik osamdesettrogodišnji vojvoda Petar Bojović — obojica samo nominalne ličnosti, dok je stvarni Vrhovni komandant bio general Dušan Simović, načelnik štaba Vrhovne komande i pretsednik jugoslovenske vlade, što je negativno uticalo na rad Vrhovne komande u toku rata.
Kao što se iz prednjeg rasporeda vidi, u prvoj liniji je bilo predviđeno 27 divizija ili 7/8 ukupnih snaga, dok je samo 1/8 ostala u strategiskoj rezervi. Ova isuviše slaba rezerva, nije bila u stanju da prihvati glavne snage pri izvođenju zadržavajuće odbrane. Sem toga, i za osiguranje komunikacija Skoplje — Solun, za vezu sa Grcima i za obezbeđenje otstupnice glavnih snaga na jug (južno od linije Skopska Crna Gora — Šar Planina), bilo je veoma malo snaga — samo pet divizija ili 1/6 raspoloživih snaga, koje nisu bile dovoljne da zadrže nemački prodor, a kamoli da vrše napad na albanskom frontu.
Usled gotovo potpunog okruženja Jugoslavije, njenu pozadnju prostoriju obrazovala je teritorija obuhvaćena linijom: Kosovo — dolina Ibra — Kraljevo — Užice — Višegrad — Sarajevo — Foča — Pljevlja — Bijelo Polje — Kosovska Mitrovica, na kojoj su bila razmeštena glavna slagališta pozadine, dok su glavna vojišna slagališta bila u rejonu Skoplja i na pojedinim mestima na levoj obali Južne i Velike Morave, zatim na desnoj obali Dunava, Save i Une.
Komanda teritorijalne vazdušne odbrane (general Teodosije Luković) imala je Komandu aktivne PAO (general Dušan Radovanović) i Direkciju pasivne protivavionske zaštite (general Boško Toskić). Protivavionska aktivna odbrana (PAO) imala je pet vazdušnih zona. Štabovi ovih zona bili su u Beogradu, Skoplju, Kraljevu, Sarajevu i Zagrebu. Svaka vazdušna zona imala je na svojoj teritoriji izvestan broj mesnih vazdušnih odbrana, čija je jačina zavisila od važnosti ciljeva koje je trebalo zaštititi od napada iz Vazduha; ukupno, na celoj državnoj teritoriji, bilo ih je oko 60, od kojih je najjača bila vazdušna odbrana Beograda (10 pav baterija, 36 pav mitraljeza 15 mm i 24 pav reflektora).
Jedinice teritorijalne PAO imale su: 9 pav motorizovanih baterija 76,5 mm M. 36 i 37; 33 pav baterije 80 mm M.28 i 28 A sa stočnom vučom; 82 baterije starih adaptiranih pav topova 80 mm M.5/28 i 5/32; 100 pav mitraljeza 20 mm »Breda«; oko 2.000 običnih mitraljeza 8 mm na pav postolju; oko 120 reflektora (100 kalibra 150 mm i 20 kalibra 120 mm) i oko 60 prislušnih sprava. Služba osmatranja i javljanja (VOJ) obuhvatala je mrežu od preko 500 osmatračkih stanica, koje su imale specijalnu telefonsku mrežu i svoje izveštaje su dostavljale preko obaveštajnih centara komandama vazdušnih zona.
Jugoslovensko vazduhoplovstvo (general Borivoje Mirković) imalo je 4 brigade (sa ukupno 8 pukova), 1 samostalnu grupu za bombardovanje, 1 samostalnu grupu za daljno izviđanje i 1 samostalnu lovačku eskadrilu, sa ukupno 315 aviona (150 lovaca, 150 bombardera i 15 daljnih izviđača), od kojih su 50 lovaca bili zastarelog modela. Do formaciskog sastava nedostajalo je oko 80 aviona. Pored, toga, u sastavu armiske avijacije bilo ie 7 izviđačkih grupa (svaka po 2 eskadrile) i 1 samostalna eskadrila, sa ukupno oko 100 aviona zastarelog modela »Brege 19« i »Potez 25«, s tim da je nedostajalo do formaciskog sastava oko 50 aviona. Ukupna jačina jugoslovenskog vazduhoplovstva (operativnog i armiskog) iznosila je oko 415 aviona, od kojih je više od trećine bilo zastarelog modela, tako da se može reći da je Jugoslavija stupila u rat 1941 sa svega 265 savremenih aviona.
Prema planu »R-41«, jugoslovenske vazduhoplovne snage bile su u sledećem rasporedu:
—        Komanda vazduhoplovstva u Lješnici.
—        1 vazduhoplovna lovačka brigada: štab brigade na aerodromu u Zemunu; 6 puk — štab i jedna grupa (tri eskadrile lovaca »Me-109«) na aerodromu Krušedol, a druga grupa (jedna eskadrila lovaca »Me-109« i jedna eskadrila lovaca »Ika- 3«) na aerodromu Zemun; 2 puk — štab i jedna grupa (dve eskadrile lovaca »Hariken«) na aerodromu kod Knića, a druga grupa (dve eskadrile lovaca »Me-109«) na aerodromu kod Kragujevca, imala je početni zadatak da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorijom Banata, Bačke, Srema i severne Srbije do linije Rtanj — Jastrebac — Kopaonik — Bijelo Polje — Pljevlja — Foča), s tim da naročito štiti Beograd, Kragujevac, Čačak, Kraljevo i Kruševac. Zapadna granica dejstva: Dunav — Vukovar — dolina Drine (sve zaključno).
—        2 vazduhoplovna mešovita brigada: štab brigade u s. Topoli (između Banja Luke i Bos. Gradiške); 4 lovački puk, od dve grupe (svega četiri eskadrile, od kojih tri sa lovcima »Hariken«, a jedna sa starim lovcima »Ika-2«), na aerodromu Bosanski Aleksandrovac (između Banje Luke i Bos. Gradiške); 8 bombarderski puk, od dve grupe (svega četiri eskadrile bombardera »Blenim«), na aerodromu Rovine (između Banje Luke i Bos. Gradiške), imala je početni zadatak da sa 8 bombarderskim pukom napadne aerodrome i železničke objekte u Austriji (na pravcu Maribor — Beč) i u Mađarskoj, a sa 4 lovačkim pukom da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorijom Hrvatske, Slovenije i Bosne. Zona dejstva: na istoku do granice sa 1 vazduhoplovnom brigadom, na jugu do linije pl. Bjelašnica — G. Vakuf — Drvar — pl. Velebit.
—        3 vazduhoplovna mešovita brigada: štab brigade na aerodromu Priština; 3 bombarderski puk (šest eskadrila bombardera »Dornije«) — štab puka i jedna grupa na aerodromu Mileševo kod Prištine, a druga grupa na aerodromu kod Uroševca; 5 lovački puk (četiri eskadrile starijih lovaca »Fjuri«) — štab puka i jedna grupa na aerodromu Bojnik u blizini Leskovca, a druga grupa na aerodromu Režanovačka Kosa kod Kumanova, imala je početni zadatak da sa 3 bombarderskim pukom napadne aerodrome i železničke objekte u Bugarskoj (južno od Stare Planine), a sa 5 lovačkim pukom da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorij om Makedonije i Srbije (južno od linije Rtanj — Jastrebac — Kopaonik — Prokletije).
—        4 vazduhoplovna bombarderska brigada: štab brigade na aerodromu Ljubić kod Čačka; 1 puk (4 eskadrile bombardera »Blenim«) — štab i jedna grupa na aerodromu kod Bijeljine, a druga grupa na aerodromu Davidovac kod Paraćina; 7 puk (četiri eskadrile tromotornih bombardera »Savoja Marketi«) — štab i jedna grupa na aerodromu Preljina kod Čačka, a druga grupa na aerodromu kod Užičke Požege, imala je početni zadatak da sa 1 bombarderskim pukom napadne aerodrome i železničke objekte u Rumuniji i u Bugarskoj (severno od Stare Planine), a sa 7 bombarderskim pukom aerodrome i pristaništa u Albaniji.
—        81 vazduhoplovna bombarderska grupa (dve eskadrile tromotornih bombardera »Savoia Marketi«), na aerodromu Ortiješ (Blagaj) kod Mostara, imala je početni zadatak da bombarduje aerodrome i pristaništa u severnoj Albaniji, a potom da sadejstvuje operacijama Trupa Primorske armiske oblasti.
—        11 vazduhoplovna grupa za daljno izviđanje (dve eskadrile dvomotornih aviona »Blenim«), na aerodromu Veliki Radinci kod Rume, bila je neposredno potčinjena Komandi vazduhoplovstva.
—        Samostalna lovačka eskadrila (iz sastava Pilotske lovačke škole), na aerodromu kod Mostara, imala je zadatak da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorijom Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije, s tim da naročito štiti pomorske i obalske ciljeve u rejonu Boke, Splita i Šibenika.
—        Armiska avijacija, jačine 7 izviđačkih grupa (1—7), tj. po jedna za svaku armiju, bila je raspoređena na sledećim aerodromima u blizini štaba svoje armije): Tetovo. Šarlince (kod Niša), Smederevska Palanka, Ruma, Staro Topolje (blizu Đakova), Velika Gorica (kod Zagreba) i Brežice. Pored toga, jedna eskadrila (iz sastava Vazduhoplovne škole gađanja i bombardovanja) na aerodromu kod Mostara bila je namenjena za rad sa Trupama Primorske armiske oblasti.
Blagodareći aktiviranju, koje je izvršeno pre izbijanja rata, jugoslovensko vazduhoplovstvo je bilo potpuno mobilisano (operativne i pozadinske jedinice i ustanove), tako da je početkom marta zauzelo koncentraciski raspored, izuzev Komandu vazduhoplovstva, koja je aktivirana tek 5 aprila, tako da se 6 aprila nalazila na putu za Lješnicu, i 63 bombardersku grupu 3 vazduhoplovnog puka, koju komandant puka (peto- kolonaš) nije prebacio na ratni aerodrom kod Uroševca, već zadržao na aerodromu Petrovac kod Skoplja, gde su je Nemci 6 aprila potpuno uništili.
Jugoslovenska ratna mornarica (admiral Julijan Luteroti) imala je u svom sastavu: Ratnu flotu (1, 2 i 3 torpedna divizija i podmornička flotila), Pomorsku obalsku komandu, Komandu pomorskog vazduhoplovstva i Rečnu flotilu. Ratna mornarica imala je: 1 krstaricu, 4 razarača, 4 stare torpiljarke, 8 motornih torpiljarki, 4 podmornice, 11 minopolagača, 2 borbena (torpedna) čamca, 4 rečna monitora, kao i nekoliko većih i manjih pomoćnih brodova. Prema »Planu R-41«, njen raspored je bio sledeći:
—        Komandant mornarice, sa svojim užim štabom, bio je u Koviljači, u štabu Vrhovne komande.
—        Ratna flota (kontraadmiral Milan Domainko): štab na komandnom brodu-krstarici »Dalmacija« u Boki Kotorskoj;
1          torpedna divizija sa 4 razarača (»Dubrovnik«, »Zagreb«, »Beograd« i »Ljubljana«) u Boki Kotorskoj; 2 torpedna divizija sa 8 motornih torpiljarki (»Triglav«, »Suvobor«, »Dinara«, »Rudnik«, »Kajmakčalan«, »Durmitor«, »Orjen« i »Velebit«) i
2          torpedna čamca (»Uskok« i »Četnik«) u Šibeniku; 3 torpedna divizija sa 4 stare torpiljarke (»T5«, »T6«, »T7« i »T8«) u Šibeniku; podmornička flotila od 4 podmornice (»Hrabri«, »Nebojša«, »Smeli« i »Osvetnik«) i 2 matična broda (»Hvar« i »Sitnica«) u Kotoru. Flota je imala zadatak da brani jadransku obalu prema specijalnoj instrukciji koju je primila neposredno pred rat (oko 30 marta), s tim da 2 i 3 torpedna divizija vrše zaštitu iz pravca Zadra i da sadejstvuju napadu Jadranske divizije na Zadar. Njene jedinice, potpuno opremljene, imale su punu bojnu gotovost. Od navedenih brodova, rat je zatekao na opravci razarač »Ljubljana« i motorne torpiljarke »Orjen« i »Velebit«.
—        Pomorska obalska komanda, sa štabom u Šibeniku, i podređenim komandama za odbranu Severnog sektora (Pomorska odbrana Selce), Srednjeg sektora (Mornarička komanda) u Šibeniku i Južnog sektora (Komanda podvodnih oružja) u Boki Kotorskoj, imala je zadatak da uz podršku kopnenih snaga i pod komandom Primorske armiske oblasti vrši neposrednu od branu obale mornaričkim sredstvima. Severni sektor obuhva- tao je obalsku zonu od Sušaka do linije: rt. Vir, o. Poklib, o. Morovnik i o. Gruica, obuhvatajući i područje Ljubačkog i Ninskog Zaliva, Novigradskog i Karinskog Mora; Srednji sektor obuhvatao je zonu između južne granice Severnog sektora i svetionika Lirica u Mljetskom Zalivu zaključno sa područjem Neretve i Malostonskog Kanala; Južni sektor zahvatao je zonu između južne granice Srednjeg sektora i r. Bojane. Pošto je glavni zadatak sektora pomorske odbrane bio da vrše izviđanje, zaprečavanje i postavljanje minskih polja, to im je dodeljen izvestan broj minopolagača — Severnom sektoru 1 brod (»Malinska«), Srednjem sektoru 5 brodova (»Galeb«, »Sokol«, »Labud«, »Mosor« i »Marjan«) i Južnom sektoru 5 brodova (»Jastreb«, »Orao«, »Kobac«, »Meljine« i »Mljet«), školski jedrenjak »Jadran« i minolovac »D2«, kao i izvestan broj popisnih brodova raznih vrsta. U vezi s tim, postojali su detaljni planovi zaprečavanja za svaki od pomenutih sektora. Jedinice i ustanove Pomorske obalske komande preduzele su aktiviranje po naređenju od 28 marta, tako da su stupile u rat sa nepotounom bojnom gotovošću.
—        Pomorsko vazduhoplovstvo (kapetan bojnog broda Nikša Nardeli), koje je bilo potpuno mobilisano, imalo je u svom sastavu 3 hidroplanske komande sa ukupno oko 150 hidroaviona (od kojih oko 120 starijih modela, ali operativno sposobnih, i 30 školskih) namenjenih za izviđanje i bombardovanje. Pomorsko vazduhoplovstvo nije imalo torpedne ni lovačke avijacije. Potrebnu lovačku zaštitu trebalo je da daje kopneno vazduhoplovstvo. 1 hidroplanska komanda (u formiranju), od jedne eskadrile, nalazila se u bazi Vodice; 2 hidroplanska komanda, od dve grupe (svaka od po jedne eskadrile za bombardovanje i jedne za izviđanje), u bazi Skradin — Primosten: 3 hidroplanska komanda, od dve grupe (svaka takođe od po jedne eskadrile za bombardovanje i jedne za izviđanje), u bazi Boka.    .
—        Komanda Rečne flotile (kapetan bojnog broda Edgar Angeli), sa sedištem u Novom Sadu, komandovala je svim plovnim objektima na rekama i jezerima. Rečna flotila je imala zadatak da u sadejstvu sa kopnenim snagama i vazduhoplovstvom vrši zaprečavanje i zaštitu plovnih reka, da sprečava neprijateljske akcije i plovidbu na jugoslovenskim rekama i jezerima i da svojim borbenim akcijama na rekama i jezerima potpomaže kopnene snage. U vezi s tim, izrađeni su planovi zaprečavanja Dunava, Tise i Drave i određene su jedinice za postavljanje i čuvanje ovih prepreka. Jedinice Rečne flotile, koje je rat zatekao u fazi mobilizacije, imale su sledeći raspored: štab u Novom Sadu, na komandnom brodu-remorkeru »Cer«; 1 grupa monitora (»Vardar« i »Sava«) u Dubovcu, pridodata Dunavskoj diviziji; monitor »Drava« u Bezdanu, pridodat Osječkoj diviziji; monitor »Morava« u St. Kanjiži, dodeljen Potiskoj diviziji; komanda Đerdapskog sektora (po 1 remorker i 2 teretnjaka) u Tekiji i D. Milanovcu pridodata je Krajinskoj diviziji. Minersko-baražne jedinice bile su raspoređene po grupama: 1 minersko-baražna grupa (remorker »Šabac«, 2 popisna minolovca i 1 teretnjak) u Bezdanu; 2 minersko-baražna grupa (1 remorker i 1 teretnjak) u Senti; 3 minersko-baražna grupa (remorker »Sisak«, 2 popisna minolovca i 1 teretnjak) u Sremskim Karlovcima; 4 minersko-baražna grupa (1 remorker, 2 popisna minolovca i 1 teretnjak) u Smederevu. Plovne jedinice na Ohridskom i Prespanskom Jezeru pridate su Vardarskoj, a one na Skadarskom Jezeru Zetskoj diviziji.
Komanda Đerdapskog sektora imala je zadatak da u slučaju napada zatvori Sipski Kanal vučnim lokomotivama i betoniranim šlepovima. Iako je ova komanda neposredno pred rat imala potrebne remorkere i šlepove, ipak je na šlepovima bilo samo po 10 kg eksploziva, a posada brodova bila ie iz rezerve i nedovoljno stručna za izvršenje predviđenog zadatka. Pored toga, remorkeri nisu bili motorni, kako bi bili sposobni da u slučaiu potrebe brzo isplove iz Tekije i D. Milanovca, gde su bili stacionirani.
Ratna mornarica imala je posebnu organizaciju službe osmatranja i veze kojom je rukovodila zasebna Mornarička izvidnička komanda u Šibeniku. Ova organizacija dejstvovala je preko 3 izvidničke centrale: Selce, Šibenik i Klinci (Boka Kotorska), kroz koje su prolazili svi telegrafsko-telefonski i radio izveštaji i naređenja komande Ratne mornarice. Ove izvidničke centrale imale su pod svojom komandom više osmatračkih, tranzitnih i pokretnih signalnih stanica raspoređenih na ostrvima i duž jadranske obale.

Ufff... Ima jako mnogo teksta te nisam siguran da sam sve pohvatao niti da li ću pravilno oceniti napisano. Na osnovu ovoga ipak nisu sedeli skrštenih ruku obzirom da su imali te planove delovanja, planovi su bili defanzivni sa ciljem dočepati se Grčke i spojiti se sa saveznicima i odatle ratovati. Slično kao u prvom sv. ratu.

to je bilo samo na papiru. stvarno stanje je bilo potpuno rasulo I nespremnost da se brani drzava.jedan deo stanovnistva je nemce I druge okupatore docekao kao oslobodioce  slicno kao u Ukrajini.

Psiholoski rat i petokolonasi su odigrali klucnu ulogu u tom blic ratu  general milan nedic nije opalio ni corav metak u Makedoniji i Kosovu vec se natezao kako da dodje na vlas u srbiji kao kvisling ..oficirska struktura raznih naroda i narodnosti doprinela je da raspad bude brzi ...vojne vezbe godinu dana pre tog su doprinele da ratne rezerve budu svedene na 0...vest o kapitulaciji i odlazak kralja stavio je tacku na sve sto se je moglo spasiti

6. APRIL 1941 - NAPAD NA BEOGRAD in APRILSKA VOJNA

Do napada je prišlo v nedeljo 6. aprila 1941 okoli pete ure zjutraj brez vojne napovedi. Tega dne je nemško letalstvo napadlo jugoslovanska vojaška letališča ter se nato preusmerilo na Beograd. Čeprav je bil razglašen za odprto in nebranjeno mesto, mu nemško letalstvo ni prizaneslo. V več zaporednih letalskih napadih je bilo ubitih več kot 20.000 ljudi. Z uspešno podporo letalstva in s pomočjo pete kolone je nemška armada hitro napredovala. Do 10. aprila je bila zavzeta že skoraj vsa Makedonija, 3. armade, ki bi jo morala braniti, ni bilo več. Na severu države, točneje v Sloveniji in na Hrvaškem je napredovanje nemške vojske potekalo počasi, saj ta še ni razvila polne bojne moči, tako da so med 6. in 10. aprilom tam potekali le lokalni spopadi.
Zaradi porušenih mostov in nepričakovanega večjega odpora je prehod nemških enot skozi Slovenijo potekal počasi. Te pa tudi niso imele oklepnih enot. Desetega aprila je nemška vojska na severu Jugoslavije sprožila dokončno ofenzivo. Jugoslovanska 4. armada, ki bi morala zapirati pot proti Zagrebu, se je zaradi ustaške propagande sesula kot hišica iz kart, zato so Nemci še isti dan vkorakali v Zagreb. Tega dne je bila v Zagrebu razglašena tudi NDH (Neodvisna država Hrvaška).
Štiri dni po napadu je bilo stanje v jugoslovanski vojski katastrofalno. Tretje in četrte armade ni bilo več. Druga armada v Slavoniji in Bački, 7. armada v Sloveniji in čete primorskega armadnega območja so pod pritiskom nemške vojske dobesedno razpadle. Peta armada, ki je branila Srbijo, je bila delno obkoljena vzhodno od Velike Morave. Divizije 1. in 2. armade pa so se umikale in se poizkušale reorganizirati na novih položajih. Nekoliko več uspeha je imela le 3. armada, ki je napadla italijanske položaje v Albaniji.
Enajstega aprila sta Jugoslavijo napadli še Italija in Madžarska, do napada pa je prišlo tudi iz smeri Romunije. Ker je bila v tem času jugoslovanska vojska že v popolnem razsulu, so njihove enote napredovale brez posebnih težav ter zavzemale pomembne prometne in industrijske objekte. Dvanajstega aprila so Nemci brez odpora zavzeli Beograd ter tako prekinili vse povezave med jugoslovanskimi enotami, ki so bile severno od Save, ter četami, ki so bile v Srbiji in Bosni.
Medtem je jugoslovansko vlado zajela panika in je skupaj s kraljem preko Grčije zapustila državo in zbežala najprej v Jeruzalem, od tam pa odpotovala v London, kjer je ostala do konca vojne. Novi načelnik vrhovnega poveljstva je 14. aprila nemškemu vrhovnemu poveljstvu ponudil premirje, ki pa ga ti niso sprejeli. Zahtevali so brezpogojno kapitulacijo. Medtem pa so njihove enote hitro napredovale v vse smeri, zaustaviti jih niso morale niti maloštevilne enote jugoslovanske vojske, ki so se napadu odločno uprle. Sedemnajstega aprila je bilo vsega konec, preostanek jugoslovanske vlade je tega dne v Beogradu podpisal brezpogojno kapitulacijo.
[You must be registered and logged in to see this link.]


NARODI JUGOSLAVIJE!

Proglas CK KPJ ob aprilski vojni 1941

Strašna katastrofa, ki smo jo komunisti že dolgo napovedovali, je doletela narode Jugoslavije. Osvajalne armade osnih sil so iznenada vdrle v našo deželo in povsod kamor pridejo, sejejo smrt in pustošijo.  386 Beograd je zravnan z zemljo. Napadalci so se spravili na nedolžne otroke, ženske in stare ljudi, ki so se v paničnem begu hoteli rešiti iz gorečih ruševin. 387 Velikima osvajalcema, Nemčiji in Italiji, sta se pridružila tudi mala osvajalca Bolgarija in Madžarska. Dve državi, s katerima so prejšnji neodgovorni  voditelji Jugoslavije sklepali pogodbe o večnem prijateljstvu. Podlo kot mrhovinarji so se bolgarski in madžarski imperialisti pridružili velikima imperialističnima osvajalcema, da bi tudi oni iztrgali košček mesa iz krvavečega telesa Jugoslavije. 388 Toda jugoslovanski narodi, tudi večina Hrvatov, se z mnogoštevilnim sovražnikom junaško borijo za svojo neodvisnost. V težki in usodni borbi proti tujemu navalu se je našla na Hrvaškem peščica agentov in petokolonašev, ki je ob pomoči pregnanih reakcionarnih hrvaških oblastnikov sistematično pripravljala in končno v najtežjem trenutku uresničila izdajstvo, ki nima primere v vrsti izdajstev hrvaške gospode in plemstva v zgodovini.

Hrvaški narod!
Ta gospoda ti pripoveduje, da ti je s Hitlerjevo in Mussolinijevo pomočjo izbojevala svobodo in neodvisnost. 389 Mar to verjameš? Se spominjaš, da bi ti bil kdajkoli v tvoji tisočletni, trpljenja polni zgodovini, v tvojih težkih časih prijatelj in zaščitnik nemški, madžarski, italijanski ali kak drug osvajalec? Ne in nikdar! Nasprotno, vselej so te zasužnjevali in nato izkoriščali. Vedno so ti osvajalci skušali zagospodariti ned tvojimi rodovitnimi ravninami in tvojimi gozdovi, skušali so ti odvzeti prelepo Dalmacijo – krasno Jadransko morje. Vedno sta bila hrvaška gospoda in plemstvo tista, ki sta te predajala tvojim zasužnjevalcem, da bi tudi sama laže pila tvojo kri. Glej kakšno neodvisnost ti je pripravila hrvaška gospoda!

Hrvaški narod!
Te dni si bil priča nazaslišane sramote. V tvojo deželo so proti tvoji volji vdrli osvajalci in tvoji stoletni sovražniki, da te zasužnjijo in razkosajo tvojo s krvjo prepojeno domovino. Hrvaška gospoda pa te sili, da se suženjsko plaziš pred svojim sovražnikom, da ga pozdravljaš, da ga slaviš v času, ko njegov škorenj tepta tvojo deželo, tvoj narodni ponos. Zagrebški dogodki ob prihodu osvajalcev bodo najtemnejši madež v tvoji zgodovini, hrvaški narod. 390
Hrvaška gospoda te sili, da sežeš v roko svojemu stoletnemu sovražniku in zasnjužnjevalcu, hkrati pa seje najodvratnejšo mržnjo in gonjo proti bratskemu srbskemu narodu, ki se junaško bojuje in raje umira, kot da bi postal tujčev suženj.  Ali je srbski narod kriv, da te je tlačila srbska gospoda? Ali ni v vseh režimih sodelovala tudi hrvaška gopoda? Ali ni srbski narod kavdušeno podpiral tvojega upravičenega boja za svobodo in enakopravnost? Toda navalili so osvajalci, da si razdelijo vso deželo in zasužnjijo jugoslovanske narode s teboj vred. Vedi, hrvaški narod,da bo zgodovina s prezirom obsodila tiste, ki svojo tako imenovano neodvisnost gradijo z judeževimi srebrniki in na suženjstvu svojih krvnih bratov – srbskega, slovenskega in drugih narodov.

Hrvaški narod!
Tujčevi hlapci – hrvaška gospoda – ti vtepajo sovraštvo proti svojim krvnim bratom – Srbom in Slovencem – prav sedaj, ko znova s krvjo pišejo slavno, čeprav tragično stran svoje zgodovine. Hrvaški narod, vedi, da je boj tvojih bratov tudi tvoj boj. Hrvaški narod, vedi, da so simpatije dvestomilijonskega ljudstva Sovjetske zveze na strani  narodov Jugoslavije, ki se junaško bojujejo za svojo neodvisnost. Hrvaški narod, vedi, da bo zgodovina s prezirom govorila o tistih, ki so svojim bratom zasadili v hrbet izdajalski nož.
Hrvaško so zasedle nemške in italijanske čete in ni svobodna ter neodvisna, kakor bi radi to prikazali današnji hrvaški oblastniki. To je država peščice hrvaške gospode, ki po radiu in v tisku nenehno kriči o pokolu in streljanju, o naglih sodiščih itd. S smrtjo grozi za svako malenkost, tako, da vsakega pametnega človeka oblije rdečica, ko sliši te pobesnele grožnje. Toda ta gospoda naj si zapomni, da tisto kar je naperjeno proti narodu, ni nikdar trajno, najmanj pa oblast današnjih oblastnikov. Naj se ta gospa zamisli nad tem, kaj jo čaka za prelivanje nedolžne ljudske krvi!
Narodi Jugoslavije – Srbije, Slovenije, Črne Gore, Bosne in Hercegovine, Makedonije in Vojvodine! Vi, ki se bojujete in umirate v boju za svojo neodvisnost, vedite, da bo ta boj ovenčan z zmago, čeprav sedaj podležete premočnemu sovražniku. Ne klonite, strnite krepkeje svoje vrste, z dvignjeno glavo sprejmite najhujše udarce. Komunisti in ves delavski razred Jugoslavije bodo vztrajali v prvih vrstah ljudskega boja proti osvajalcem do končne zmage. Vaš duh naj ne klone niti tedaj, če v tem boju začasno tudi podležete, zakaj iz tega krvavega imperialističnega pokola se bo rodil nov svet: za vse večne čase bodo izkoreninjene imperialistične vojne in nacionalno zasužnjevanje. Iz resnične neodvisnosti vseh narodov Jugoslavije bo nastala bratska skupnost.

Delavci in delavke Jugoslavije!
Nad delavskim razredom Jugoslavije so se nakopičili črni oblaki. Najhujši sovražniki delavskega razreda so vdrli v našo deželo in uvajajo najbolj črno reakcijo. To so tisti, ki stiskajo v zahrbtnem kapitalističnem suženjstvu  nemški in italijanski delavski razred, ki so zasužnjili mnoge narode in prelili morje krvi svojega naroda in delovnega ljudstva drugih držav. V teh časih mora biti delavski razred Jugoslavije enoten in strjen. Ni se treba bati nobenega terorja in preganjanja. Mi smo tega vajeni; preganjali so nas vsi režimi v teh dvajsetih letih, toda delavski razred je postal s svojo avantgardo – Komunistično partijo še močnejši. Naša dolžnost je, da v teh usodnih dneh ohranimo hladnokrvnost, da še odločneje okrepimo svoje vrste, da vztrajno pridobivamo delavske množice, in jih zbiramo ob sebi, jih vodimo v boj za njihove vsakdanje interese, v boj za boljšo in srečnejšo prihodnost.
Naj živita bratstvo in sloga narodov Jugoslavije v boji za svobodo in narodno neodvisnost!
Naj živita bratstvo in sloga vseh narodov na Balkanu v boju proti imperialističnim osvajalcem in zasužnjevalcem narodov!
Naj živi Sovjetska zveza, up tlačenih in zasužnjenih.!
Naj živi Komunistična partija Jugoslavije!
15.aprila 1941
Centralni komite
Komunistične Partije Jugoslavije
Vir: Josip Broz Tito, Zbrana dela - 6.del, od strani 185 do187; ČGP DELO Ljubljana 1980;



  [You must be registered and logged in to see this image.]   [You must be registered and logged in to see this image.]

Ima li ovde poznavaoca prilika u Beogradu u tom ratnom dobu od 41-45 g. Zna li neko kako je tamo bilo, šta se događalo, kako je narod živeo, da li je bilo borbi, ko je pogino ( čuo sam samo da je nastrado jedan podoficir od švaleracije ) i ništa više. Ili je rat vođen samo po šumama i gorama Bosne po onim ofanzivama u filmovima.

Kao i u svakom ratu pa tako i u NOB-u bilo je manjih i većih žarišta, tadašnja Srbija kao i sve ostali dijelovi prve Jugoslavije su bile ili pod direktnom upravom Njemačkih vlasti ili pod upravom domaćih struktura koje su bile odane Njemačkim vlastima, takvo je stanje između ostalog bilo i u Beogradu koliko se možemo sjetiti iz istorije/povijesti a da je pokret otpora u samom Beogradu postojao postojao je naravno koji su vodili klasični diverzantski rat protiv okupatora, to se može lijepo i jasno pročitati između ostalog u knjizi Aleksandra Marka Rankovića "Dnevničke zabeleške" gdje je dosta toga u detaljima opisano a između ostalog i jedna možda od najbriljantnijih akcija partizanskih komandosa koji su po direktnim naređenjem J.B. Tita oslobodili iz zarobljeništva Aleksandra Rankovića koji je bio strogo čuvan pod ogromnim obezbjeđenjem u jednoj od tadašnjih Beogradskih bolnica sa teškim ozljedama od fizičkog premlaćivanja. Namjerno nisam naveo seriju "Otpisani" i slične da bude da smo gledali bajke i tsl. 
Ako budeš imao mogućnosti dočepaj se nekako knjige, garantujem ti da ćeš je u jednom "zalogaju" pročitati.

Što se tiče Bosne i Hercegovine, s obzirom da sam ja stanovnik iste pa da ne ispadne da sam subjektivan i da ne nabrajam Sutjeske, Neretve, Drvare i ostalo navesti ću samo jedan odgovor J.B. Tita kada ga je pitao tadašnji jedan visoki funkcioner SFRJ zašto najviše od svih Republika posjećuje BiH i da onako u šali postoji mogućnost da bi se funkcioneri iz ostalih Republika mogli malo naljutiti zašto ipak rijeđe posjećuje ostale Republike nego Bosnu on mu je kratko i jasno odgovorio :

"Nisam ja kriv što ostale Republike nemaju Sutjesku i Neretvu, slobodno im to reci !"

Naravno, niko i nikada nije umanjivao značaj borbe odnosno NOB-a na kompletnoj teritoriji tadašnje zemlje ali činjenica je da je u Bosni i Hercegovini se prolilo najviše krvi u antifašističkoj borbi.
.............

Hvala ti na info, knjigu ću probati naći.

27 mart se dogodio u Beogradu, osveta fasista brzo je stigla

Da, pakt, pa puč i onda okupacija. Ako sam sve dobro shvatio, u Bg pošto je bio pod direktnom nemačkom okupacijom uz pomoć "naših" lojalnih trećem rajhu, postojao je otpor koji se zasnivao na ilegalcima koji su vršili diverzije, i to bi bilo sve u tom smislu, za grad Beograd... Kad gledam Prleta i Tihog, tu je nemaca pobijeno na stotine u onoj čuvenoj seriji, a negde sam pročitao da je samo zvanično stradao jedan podoficir i to zbog švaleracije... E, sad šta je tu tačno, to pitaj boga ko zna ?

Sloba1 (citat):

Da, pakt, pa puč i onda okupacija. Ako sam sve dobro shvatio, u Bg pošto je bio pod direktnom nemačkom okupacijom uz pomoć "naših" lojalnih trećem rajhu, postojao je otpor koji se zasnivao na ilegalcima koji su vršili diverzije, i to bi bilo sve u tom smislu, za grad Beograd... Kad gledam Prleta i Tihog, tu je nemaca pobijeno na stotine u onoj čuvenoj seriji, a negde sam pročitao da je samo zvanično stradao jedan podoficir i to zbog švaleracije... E, sad šta je tu tačno, to pitaj boga ko zna ?

Milomir Maric zna istoricare (ili istoricara) iz Srbije koji tvrdi da je u Srbiji ubijeno samo 2 njemacka vojnika.
Ispada da su u Kragujevcu streljano par hiljada ljudi (ukljucujuci i djecu) za odmazdu: hiljadu za jednoga. A Kraljevo i kaznene ekspedicije, tek onako - iz cefa.

Spomen park Jajinci, nalazi se na pet kilometara od Banjice. tu je streljano 80.000 ljudi. stradalnici su dovodjeni iz banjickog logora i starog sajmista.posleratna vlast je tvrdila da su tu  streljani jevreji,romi i antifasisti.[You must be registered and logged in to see this image.]

Sloba1 :
"Kad gledam Prleta i Tihog, tu je nemaca pobijeno na stotine u onoj čuvenoj seriji, a negde sam pročitao da je samo zvanično stradao jedan podoficir i to zbog švaleracije...."
.............


Sramotno je tvrditi da je za vrijeme fašističke okupacije u bilo kom gradu prve Jugoslavije poginio jedan ili dva oficira i to zbog kako si napisao "švalerancije". Takvi "istoričari" sa 5 minuta škole i velikim odmorom jedino i znaju da pišu i objavljuju takve nebuloze.


Prle i Tihi kao Prle i Tihi nisu postojali, ali je serija napravljena na osnovu događanja za vrijeme okupacije i iskustvima partizanskih boraca i koji su kako sam već napisao vodili odlučan i jak diverzanski rat protiv Njemačkih okupacijskih snaga kao i tadašnje policije Milana Nedića i svih ostalih njegovih pristaša.


Što se tiče dotičnog DM koji je u to vrijeme bio "slobodni strelac" sa svojom šakom pristaša oni su bili jedino opasni kada se nađu licem u lice sa nenaoružanim, starim, i djecom i u čemu su nažalost bili prilično dosljedni ali kako sve ima svoj početak tako ima i kraj. Da ne odemo u politizaciju svega ovoga, želim samo reći da kako su sve Republike dale velike heroje u borbi protiv fašizma tako je i Srbija dala a takođe kako se krv lila i životi davali na svim teritorijama te Jugoslavije tako je bilo i u tadašnjoj Srbiji


Odstupanja i nijanse su naravno postojale kao što će uvijek postojati.
..............

pa da su sve republike  dale veliki doprinos u borbi protiv fasizma i nisu. Vojska kraljevine jugoslavije  u pojedinim oblastima  uopste nije mogla da izvrsi mobilizaciju rezervista za borbu protiv nemaca a i ono malo sto je mobilisala se razbezalo. zato je Tito i dosao u Srbiju 1941. raspolozenje u narodu je bilo bolje rat nego pakt.

Gorica 660 (citat):

Sloba1 :
"Kad gledam Prleta i Tihog, tu je nemaca pobijeno na stotine u onoj čuvenoj seriji, a negde sam pročitao da je samo zvanično stradao jedan podoficir i to zbog švaleracije...."
.............


Sramotno je tvrditi da je za vrijeme fašističke okupacije u bilo kom gradu prve Jugoslavije poginio jedan ili dva oficira i to zbog kako si napisao "švalerancije". Takvi "istoričari" sa 5 minuta škole i velikim odmorom jedino i znaju da pišu i objavljuju takve nebuloze.


Prle i Tihi kao Prle i Tihi nisu postojali, ali je serija napravljena na osnovu događanja za vrijeme okupacije i iskustvima partizanskih boraca i koji su kako sam već napisao vodili odlučan i jak diverzanski rat protiv Njemačkih okupacijskih snaga kao i tadašnje policije Milana Nedića i svih ostalih njegovih pristaša.


Što se tiče dotičnog DM koji je u to vrijeme bio "slobodni strelac" sa svojom šakom pristaša oni su bili jedino opasni kada se nađu licem u lice sa nenaoružanim, starim, i djecom i u čemu su nažalost bili prilično dosljedni ali kako sve ima svoj početak tako ima i kraj. Da ne odemo u politizaciju svega ovoga, želim samo reći da kako su sve Republike dale velike heroje u borbi protiv fašizma tako je i Srbija dala a takođe kako se krv lila i životi davali na svim teritorijama te Jugoslavije tako je bilo i u tadašnjoj Srbiji


Odstupanja i nijanse su naravno postojale kao što će uvijek postojati.
..............

Istorijska cinjenica je da je DM nastavio otpor i poslije kapitulacije i bio antifasista. U ilegalnoj borbi u Beogradu bilo je i njegovih pristalica. Pod njegovom komandom je bilo casnih ljudi i oficira, ukljucujuci i sina vojvode Misica, Aleksandra, koga su Nijemci strijeljali. A on se zrtvovao da bi DM uspio da se izvuce na sigurno.
Kasnije se stvar mijenjala.

vladimir :
"Vojska kraljevine jugoslavije  u pojedinim oblastima  uopste nije mogla da izvrsi mobilizaciju rezervista za borbu protiv nemaca a i ono malo sto je mobilisala se razbezalo."
...........


Vojska KJ je kapitulirala, male grupice su pobjegle u šume i znamo svi šta je od njih nastalo, Kralj AK i njegova Vlada su pobjegle u egzil u Englesku sa silnim zlatom i ostavili svoj/e narod/e na milost i nemolost okupatora.


Već sam u prethodnim postovima ako ste ih pročitali napisao da nije svaka Republika "dala" isto i jednako u antifašističkoj borbi što je doslovno i nemoguće, činjenica je da je svaka Republika imala i kolaboracioniste, petu kolonu, domaće izdajnike, ljude koji su sarađivali sa okupatorom ali isto tako je i svaka Republika imala svoj antifašistički pokret sa velikim brojem svojih pristaša koji su bili spremni dati sve uključujući i svoj život naravno u borbi protiv fašizma.


Da sada stavljamo na vagu i da mjerimo ko je više a ko manje dao/uzeo u toj borbi mislim da nije etično jer i pored saznanja da u svakom događanju postoji samo jedna istina ovdje bi se ubrzo pojavilo malo brdo drugačijih "istina" i "činjenica".

Odoh ća, laaaku noć   
...............

vladimir (citat):

pa da su sve republike  dale veliki doprinos u borbi protiv fasizma i nisu. Vojska kraljevine jugoslavije  u pojedinim oblastima  uopste nije mogla da izvrsi mobilizaciju rezervista za borbu protiv nemaca a i ono malo sto je mobilisala se razbezalo. zato je Tito i dosao u Srbiju 1941. raspolozenje u narodu je bilo bolje rat nego pakt.

Tito jeste dosao u Srbiju 1941. ali je iste godine i otisao,zajedno sa antifasistima spremnim da se bore, a ne da cekaju.

To za pogibiju jednog ili dva nemca, nisam ja izmisli, te imam neugodan osećaj, kako ja nešto omalovažavam, te zato sam i pitao šta se zapravo u Bg događalo ili je živeo "neki normalan" život za to doba, tj. narod da je bio lojalan vlastima, sem komunista diverzanata, pa su onda došli partizani, i videli ko se kako ponašao i čime se bavio, te su onda organizovana suđenja na te teme, a kažu da je na hiljade pobijeno, i to onih obrazovanih ljudi...

PORUCNIK (citat):

vladimir (citat):

pa da su sve republike  dale veliki doprinos u borbi protiv fasizma i nisu. Vojska kraljevine jugoslavije  u pojedinim oblastima  uopste nije mogla da izvrsi mobilizaciju rezervista za borbu protiv nemaca a i ono malo sto je mobilisala se razbezalo. zato je Tito i dosao u Srbiju 1941. raspolozenje u narodu je bilo bolje rat nego pakt.

Tito jeste dosao u Srbiju 1941. ali je iste godine i otisao,zajedno sa antifasistima spremnim da se bore, a ne da cekaju.

e moj porucnice cekali su francuzi godinama dan D  a ne ko mi izginusmo za dzabe.

Sloba1 (citat):

To za pogibiju jednog ili dva nemca, nisam ja izmisli, te imam neugodan osećaj, kako ja nešto omalovažavam, te zato sam i pitao šta se zapravo u Bg događalo ili je živeo "neki normalan" život za to doba.

Gradsko stanovništo se može brzo pacifizirati lukavim pristupom nove vlasti.
Bitno je osigurati javni red i mir, nisku stopu običnog kriminala, redovne plaće i širu kulturnu ponudu (kina, kazališta, izložbe....) koja daje privid da je sve ok.
Brojni građani također vole gledati svoja posla i ne miješat se u tamo neke razmirice šumskih razbojnika i pačat se u "seljačka posla".

Naravno da je jasno i da se vidi da nisi ti to tvrdio nego da si jednostavno čuo od nekog XY ili si negdje pročitao.

Da budem iskren ne znam kako se živjelo ni u Beogradu ni u ostalim što većim što manjim gradovima na cijeloj teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije ili kako je obično nazivaju prva Jugoslavija. Kao i u svakom ratu vjerovatno nestašica i deficit svih vrsta potrepština, što prehrambenih što farmaceutskih i da ne nabrajamo dalje. Zato je i običan narod bio možda na neki način i primoran da u takvim teškim uslovima kolaborira sa okupatorom jer mu je to bio jedini način da dođe recimo do nekog lijeka koji će možda život spasiti njemu ili nekome njegovom bližnjem.

Ima tu milion puta milion kombinacija i već sam negdje gore napisao kada bi čovjek počeo iznositi činjenice vrlo lako bi moglo doći do zakompliciranja situacije odnosno teme i ja lično da budem iskren najsretniji bih bio kada bismo ostali i dalje isključivo na Prletu, Tihiju, Mrkom, Mariji, Krigeru, Valteru i da ne nabrajam dalje.....

Mirnije ćemo spavati sigurno 

vladimir (citat):

PORUCNIK (citat):

vladimir (citat):

pa da su sve republike  dale veliki doprinos u borbi protiv fasizma i nisu. Vojska kraljevine jugoslavije  u pojedinim oblastima  uopste nije mogla da izvrsi mobilizaciju rezervista za borbu protiv nemaca a i ono malo sto je mobilisala se razbezalo. zato je Tito i dosao u Srbiju 1941. raspolozenje u narodu je bilo bolje rat nego pakt.

Tito jeste dosao u Srbiju 1941. ali je iste godine i otisao,zajedno sa antifasistima spremnim da se bore, a ne da cekaju.

e moj porucnice cekali su francuzi godinama dan D  a ne ko mi izginusmo za dzabe.

To stoji, ali u Francuskoj nije bilo izrazenih unutrasnjih sukoba kao u Jugoslaviji. U mom kraju je bilo takvih podjela da je, na primjer, sin iskakao i bjezao kroz prozor kad mu je otac ulazio u kucu.
Kad pogledas sadasnju situaciju ispada ono Borino: "Za ideale ginu budale".

PORUCNIK :
"U mom kraju je bilo takvih podjela da je, na primjer, sin iskakao i bjezao kroz prozor kad mu je otac ulazio u kucu."
..................


Sin je iskakao iz kuće kroz prozor kad je babo dolazio kući jer mu babo nije dao da dovodi curu kući prije ženidbe ili zbog razlike u ideologiji  !?  
.................

ma ideologija je cudo.  za saradnju sa nemcima se nekada streljalo a danas je to vise nego pozeljno. promenila se vremena.

vladimir :
"ma ideologija je cudo.  za saradnju sa nemcima se nekada streljalo a danas je to vise nego pozeljno. promenila se vremena."
..............

Negdje sam čuo (da budem iskren zaista se ne sjećam gdje i od koga) kako se vrijeme ne mijenja nego da se ljudi mijenjaju.


Eee sad...... 

PORUCNIK (citat):

Ispada da su u Kragujevcu streljano par hiljada ljudi (ukljucujuci i djecu) za odmazdu: hiljadu za jednoga. A Kraljevo i kaznene ekspedicije, tek onako - iz cefa.

Bilo je 100 za ubijenog njemačkog vojnika, 50 za ranjenog.
Nego, što se u Kragujevcu zaista dogodilo?
Pročitao sam otprilike sljedeće:
Dobro se znalo za tu vrst i način odmazde jer su bili plakati s obavijesti svuda naokolo.
Navodno su partizani i ostaci kraljeve vojske tada još u kakvoj-takvoj suradnji, zajedno osmislili akciju napada na njemačke vojnike s ciljem da izazovu odmazdu prema stanovništvu.
Zašto?
Zato jer je kraj bio pacifiziran (naveo gore u postu još primjer za to) a bilo je i prilične potpore Nedićevoj opciji ustroja Srbije.
Htjelo se postić da se narod zapravo pobuni protiv toga i stvori otpor i mržnja prema Nijemcima.
(U tome se u potpunosti uspjelo.)
Njemački vojnici su ne samo ubijeni u akciji, nego i vrlo brutalno izmasakrirani tako da je to stvorilo još veći bijes Nijemaca.
A stanovništvo su, iako prisilno i nerado, za odmazdu strijeljanja biralli uglavnom domaći nedićevci. Nerijetko završivši i sami pred streljačkim strojem. Nijemci su tako htjeli postići još veći untarnacionalni razdor, a bilo je i primjera da su nekim domaćima dopuštali da svoje vade iz stroja, da bi se kasnije dugo još pitalo zašto si izvukao svog, nisi mog i sl.
Također su navodno partizani i JVuO imali stav - bolje da ih (tj. to pasivno stanovništvo) sad pobiju Nijemci, nego mi zbog kolaboracije, kad otjeramo Nijemce.

Gorica 660 (citat):

PORUCNIK :
"U mom kraju je bilo takvih podjela da je, na primjer, sin iskakao i bjezao kroz prozor kad mu je otac ulazio u kucu."
..................


Sin je iskakao iz kuće kroz prozor kad je babo dolazio kući jer mu babo nije dao da dovodi curu kući prije ženidbe ili zbog razlike u ideologiji  !?  
.................

Za malo  
Mozda treba prebaciti u pitalice

Max Blitz (citat):

PORUCNIK (citat):

Ispada da su u Kragujevcu streljano par hiljada ljudi (ukljucujuci i djecu) za odmazdu: hiljadu za jednoga. A Kraljevo i kaznene ekspedicije, tek onako - iz cefa.

Bilo je 100 za ubijenog njemačkog vojnika, 50 za ranjenog.
Nego, što se u Kragujevcu zaista dogodilo?
Pročitao sam otprilike sljedeće:
Dobro se znalo za tu vrst i način odmazde jer su bili plakati s obavijesti svuda naokolo.
Navodno su partizani i ostaci kraljeve vojske tada još u kakvoj-takvoj suradnji, zajedno osmislili akciju napada na njemačke vojnike s ciljem da izazovu odmazdu prema stanovništvu.
Zašto?
Zato jer je kraj bio pacifiziran (naveo gore u postu još primjer za to) a bilo je i prilične potpore Nedićevoj opciji ustroja Srbije.
Htjelo se postić da se narod zapravo pobuni protiv toga i stvori otpor i mržnja prema Nijemcima.
(U tome se u potpunosti uspjelo.)
Njemački vojnici su ne samo ubijeni u akciji, nego i vrlo brutalno izmasakrirani tako da je to stvorilo još veći bijes Nijemaca.
A stanovništvo su, iako prisilno i nerado, za odmazdu strijeljanja biralli uglavnom domaći nedićevci. Nerijetko završivši i sami pred streljačkim strojem. Nijemci su tako htjeli postići još veći untarnacionalni razdor, a bilo je i primjera da su nekim domaćima dopuštali da svoje vade iz stroja, da bi se kasnije dugo još pitalo zašto si izvukao svog, nisi mog i sl.
Također su navodno partizani i JVuO imali stav - bolje da ih (tj. to pasivno stanovništvo) sad pobiju Nijemci, nego mi zbog kolaboracije, kad otjeramo Nijemce.

Istoricari tvrde da su akciju izveli JVuO, iako su u to vrijeme jos saradjivali sa partizanima.
propaganda gebelsovska je da je bio masakr, do brutalnosti da su im sekli penise i stavljali u usta. Nijemci imaju mnogu dokumentaciju i mnoge fotografije, ali takvih nema, jer se to nije ni dasilo.
Nakon uvedene odmazde JVuO je navodno i odlucila da ne preduzima akcije protiv Nijemaca, kako bi, navodno, sacuvala srpsko stanovnistvo. Partizane su poceli da optuzuju da im je bitnija "crvena Rusija" (SSSR) nego sopstveni narod i tad je nastao raskol. JVuO je proglasila partizane za glavnog neprijatelja, a s Nijemcima ce se obracunati "kad dodje vrijeme", kad Engleska dodje da nas oslobadja.

Realno gledajući iz njihove perspektive, Nijemci su odmazdu u Kragujevcu morali izvršiti.
Jesu li je izvršili rado i jedva dočekali povod ili ne, ne znam.
Najvjerojatnije im to nije odgovaralo u tadašnjoj vojnoj ali i političkoj situaciji u kojoj su se nalazili u Srbiji i koju su htjeli učvrstiti.
I izvršili su je matematički precizno u broj da se slaže broj ubijenih (ne znam je  li bilo i ranjenih) puta 100 (ili još i puta 50).
Ako je vrlo jasno najavljena mogućnost takve odmazde zapravo im nije drugo preostalo, nisu mogli reći: je, znate ipak nećemo, eto nismo mi tako strašni, probali smo vas preplašiti na blef.
Kakve bi to posljedice po njih proizvelo?
A JVuO je uvidio da je vrag odnio šalu, i onda se primirio.

Max Blitz (citat):

Realno gledajući iz njihove perspektive, Nijemci su odmazdu u Kragujevcu morali izvršiti.
I izvršili su je matematički precizno u broj da se slaže broj ubijenih (ne znam je  li bilo i ranjenih) puta 100 (ili još i puta 50).
Ako je vrlo jasno najavljena mogućnost takve odmazde zapravo im nije drugo preostalo, nisu mogli reći: je, znate ipak nećemo, eto nismo mi tako strašni, probali smo vas preplašiti na blef.
Kakve bi to posljedice po njih proizvelo?
A JVuO je uvidio da je vrag odnio šalu, i onda se primirio.

Takvu odmazdu su provodili samo u Srbiji. Imali su pik na nju i zbog rezultata u Prvom svjetskom ratu.
Neki istoricari tvrde da je, nakon prelaska partizana u BiH, u Srbiji ostao samo jedan bataljon vojne policije njemackog vermahta i kvinsliske snage.
Inace, u Kragujevcu je strijeljan i brat Stefana Filipovica (Steve Kolubarca), koji je bio profesor u kragujevackoj gimnaziji. Bilo mu je ponudjeno da izadje iz stroja za pogubljenje, kao Hrvatu, ali je on to odbio. Radije je ostao i podijelio sudbinu svojih ucenika i komsija.

Gorica 660 (citat):

Naravno da je jasno i da se vidi da nisi ti to tvrdio nego da si jednostavno čuo od nekog XY ili si negdje pročitao.

Da budem iskren ne znam kako se živjelo ni u Beogradu ni u ostalim što većim što manjim gradovima na cijeloj teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije ili kako je obično nazivaju prva Jugoslavija. Kao i u svakom ratu vjerovatno nestašica i deficit svih vrsta potrepština, što prehrambenih što farmaceutskih i da ne nabrajamo dalje. Zato je i običan narod bio možda na neki način i primoran da u takvim teškim uslovima kolaborira sa okupatorom jer mu je to bio jedini način da dođe recimo do nekog lijeka koji će možda život spasiti njemu ili nekome njegovom bližnjem.

Ima tu milion puta milion kombinacija i već sam negdje gore napisao kada bi čovjek počeo iznositi činjenice vrlo lako bi moglo doći do zakompliciranja situacije odnosno teme i ja lično da budem iskren najsretniji bih bio kada bismo ostali i dalje isključivo na Prletu, Tihiju, Mrkom, Mariji, Krigeru, Valteru i da ne nabrajam dalje.....

Mirnije ćemo spavati sigurno 

Vrlo malo znam o prvoj Jugoslaviji kao i o vojsci u otadzbini u toku II Sv rata.Gotovo nista neznam o DM?
Ovdje sam dosta toga naucio.

PORUCNIK (citat):

Radije je ostao i podijelio sudbinu svojih ucenika i komsija.

Da, zapravo zbog nedostatka dovoljnog broja odraslih punoljetnih muškaraca, strijeljani su i učenici, ali i jedan broj lojalnih nedićevaca.
Odnosno, biralo se među sabranima po nekom 'kriteriju'.

...............................
Dosli su neki " ljudi"
Divljo pleme sa zapada
I pobili sve one koji bi bili ljudi

Ako ti neko naredi da
Posecesh mlado stablo
Odbij naredjenje
Pokazi pravo lice

A ako ne
Pamti te nebo
Pamti te trava
Pamte te Shumarice

Pisano za vrijeme druge Jugoslavije

Max Blitz (citat):

PORUCNIK (citat):

Radije je ostao i podijelio sudbinu svojih ucenika i komsija.

Da, zapravo zbog nedostatka dovoljnog broja odraslih punoljetnih muškaraca, strijeljani su i učenici, ali i jedan broj lojalnih nedićevaca.
Odnosno, biralo se među sabranima po nekom 'kriteriju'.

Kako to mislis "lojalnih nedicevaca"? Kome lojalnih? Ni jedan nedicevac nije strijeljan tada. Jedan od nedicevaca je pokusao da spase svog rodjaka (ili komsiju, poznanika), a on je odgovorio: "Pucajte, ja i sada drzim cas!". Mislim da je taj profesor predavao etiku u kragujevackoj gimnaziji.

PORUCNIK (citat):

Kako to mislis "lojalnih nedicevaca"? Kome lojalnih? Ni jedan nedicevac nije strijeljan tada.

Probat ću nać tekst gdje sam o tome čitao, a navedeno je da su strijeljani i neki nedićevci trenutno prisutni, jer je netko važan u zadnji čas uzeo iz stroja nekog svog, pa je falilo na broj ljudi.
Moguće neko gradsko / seosko potrčkalo, ne previše 'nikome bitno'.
Ili netko za koga su sumnjali da je lojalan.

Max Blitz (citat):

PORUCNIK (citat):

Kako to mislis "lojalnih nedicevaca"? Kome lojalnih? Ni jedan nedicevac nije strijeljan tada.

Probat ću nać tekst gdje sam o tome čitao, a navedeno je da su strijeljani i neki nedićevci trenutno prisutni, jer je netko važan u zadnji čas uzeo iz stroja nekog svog, pa je falilo na broj ljudi.
Moguće neko gradsko / seosko potrčkalo, ne previše 'nikome bitno'.
Ili netko za koga su sumnjali da je lojalan.

Mislim da su strijeljali jednog Nijemca, koji je odbio da puca. Nisam siguran je li to bilo u Kragujevcu, na danasnji dan, ili u Kraljevu. Za nedicevce nijesam siguran.

postoje ljudi kojima zakletva i uniforma  znace mnogo  ili sve u zivotu i zbog koje bi polozili svoj zivot.  tako je i bilo 1941 godine . uglavnom nizi  komandni kadar.  generali?  bezanija ili u sluzbi okupatora. meni nije poznato da je i jedan general vojske kraljevine jugoslavije  nakon kapitulacije  aktivno ucestvovao u borbi protiv okupatora.

vladimir (citat):

postoje ljudi kojima zakletva i uniforma  znace mnogo  ili sve u zivotu i zbog koje bi polozili svoj zivot.  tako je i bilo 1941 godine . uglavnom nizi  komandni kadar.  generali?  bezanija ili u sluzbi okupatora. meni nije poznato da je i jedan general vojske kraljevine jugoslavije  nakon kapitulacije  aktivno ucestvovao u borbi protiv okupatora.

Skoraj točno, vendar ni čisto tako.

vladimir :
"postoje ljudi kojima zakletva i uniforma  znace mnogo  ili sve u zivotu i zbog koje bi polozili svoj zivot.  tako je i bilo 1941 godine . uglavnom nizi  komandni kadar.  generali?  bezanija ili u sluzbi okupatora. meni nije poznato da je i jedan general vojske kraljevine jugoslavije  nakon kapitulacije  aktivno ucestvovao u borbi protiv okupatora."
...........


Uz dužno poštovanje, moj djed (očev otac) je bio mladi oficir prve Jugoslavije i odmah nakon kapitulacije i svih ostalih događanja je odmah se priključio pokretu otpora odnosno partizanima, nakon rata je službovao u JNA kao aktivno vojno lice i dočekao penziju u činu majora.


Ako ima neko bilo kakvih dvojbi ili sumnji u moj tekst imam slike i iz jednog perioda a i drugog.

Tema glasi - 6. april 1941.Ne cak ni Aprilski rat  niti  pokreti otoraI td. tako da bi bilo dobro da se vratimo na temu

Ok, vraćamo se bombardovanju Beograda tog jutra i svega ostalog što je se desilo na teritoriji tadašnje KJ.

Ko ima kakve zanimljive informacije a da eventualno iz bilo kog razloga nisu ugledale svijetlost dana neka se javi, ja ih možda pribavim uskoro....
..........

Bombardovanje Beograda 6.,7.,11. i 12. aprila 1941 godine se vodilo pod operacijom zvanom "Odmazda".
Komandovanje bombardovanja su vodili Njemački oficiri Aleksandar Ler i Volfram fon Rihthofen. Ler je komandovao 4. vazdušnom flotom a Rihthofen 8. vazdušnim korpusom i bio je potčinjen Leru.

[You must be registered and logged in to see this image.]
...................