Nikšić VP 6523 izviđači

ako se nevaram poručnik bajro šehović je bio u titogradu u kasarni masline u devetom mjesecu 1990, da li zna netko nešto o tome?

Poruka jednog gosta:
 
Danas posle skoro 24 godine vrlo rado sećam se divnih vojničkih dana u Nikšiću. Bio sam vojnik I brdske čete, prvi vod, treće odeljenje. Septembarska klasa 1986. godine. Tog 20 septembra 1986. godine oko 07,30 časova zajedno sa bratom blizancem Zoranom stigli smo u Nikšiću. Pijani, umorni i tužni oko 15,00 časova ušli smo u kasarni. Sebi sam rekao: '' Zbogom slobodo i civilstvo drago za godinu dana''. Ruku na srce mnogo mi je lakše bilo sa bratom tih prvih dana. Kako je vreme prolazilo čini mi se da nam je bilo sve zanimljivije. Upoznali smo se sa svim drugovima, a tada je bilo drugova iz cele Juge. Komandir čete je bio poručnik Slomo Marinko, komandir voda bio nam je Esad Sarač. Za desetare nemogu ništa lepo da kažem jer su bili klasa ispred nas, odnosno majska 1986. godine. Stvarno su bili glupi. Bilo je puno lepih dana za vreme obuke u Nikšiću. Drugarstvo je bilo na visokom nivou.Gotovo da se sećam svih imena vojnika našeg voda, tačno znam ko je gde spavao. Dana 4.12.1986. godine, krenuli smo na prvi logor. Pešačili smo oko 20-25 kilometra i obuku izvodili u nekom kamenjaru u okolini gradića Plužine. Tu smo nekako i izdržali, ali na drugom logorovanju je bilo strašno. Sećam se bio je petak 23.12.1986. godina. Sneg, hladno, hladno, mislim da je bilo -20 i više ispod nule, a mi smo prešli onu branu Krupačkog jezera i dve noći bukvalno prespavali na snegu u nekoj planini. Naravno zbog velikog snega smo se vratili u Nikšić. I umesto da nas odvedu u spavaoni da se ugrejemo, komandir čete Slomo Marinko je naredio da idemo i čistimo naoružanje u onim zgradama gde je bio Tovarni vod. I sad mi je hladno kad se setim kakvi su uslovi bili.
To su dani koje nikada nemogu da zaboravim. Ja sam bio miran i povučen, dok je moj brat Zoran bio prava baraba. Stalno je bežao u grad sa Podobnik Tomažom koji je bio iz Škofja loke. Od tih da kažem baraba, ili bolje rečeno nedisciplinovanih vojnika iz našeg voda spomenuo bih još i Čumić Nešu iz Beograda i Stevanovski Ivana iz Paraćina. Naravno tu je i najsmotaniji vojnik našeg voda Hadrović Besim iz Bijelog polja, koji nije znao ni okvir da skine sa puške. Stalno se pravio pametan, a nije znao nos bukvalno da obriše.
Nakon završene obuke, dana 13.01.1987. godine krenuli smo u prekomandu. Moj brat Zoran Osmanović, bio je veoma loš i nediscilplinovan vojnik. Plašio sam se da nas nakon zvašene obuke ne ostave u nikšiću u Tovarnom vodu. Neki su otišli i do kraja vojnog roka su davali stražu na Trebjesi, neki su ostali u kasarni, a mi smo otišli na obezbeđenju državne granice. Kako smo tada bili tužni. I dan danas se sećam kako je plakao Hamidović Kasim što i on nije sa nama otišao na granici. Nikada više nisam video Majer Marija, Vučinić Aleksandra, Podobnik Tomaža, Velinov Krasimira, Šuljić Danijela, Filipović Antonija, Alibegić Mirsada, Đokić Gorana i drugih...
Preostali deo vonjnog roka od osam meseci proveli smo na karauli na Krenzi. Tamo smo do kraja vonoj roka bili, ja, moj brat Zoran, Ajanović Mustafa, Bebek Goran, Mešić Mukadem, Burazerović Mišel Blažić Saša i Berđan Zoran. Bilo nam je super na Karauli. Najlepši dani, najlepša sećanja, najbolje drugarstvo, čini me sada srećnim kada se tih dana setim. Skinuli smo se septembra 1987. godine. Posle samo četiri godine, 1991, Jugoslavija je nestala. Strašno, koliko je samo života ugašeno uzalud. Voleo bih da se to nikada nije desilo. Od svih tih gore navedenih drugova, maja prošle godine uspostavio sam kontakt na internetu sa Bebek Goranom, koji je odmah nakon skidanja krajem 1987. godine otišao u Kanadu! Voleo bih naravno da sa još nekim drugom uspostavim kontakt.
Sada nakon toliko godina naravno sve je drugačije. Međutim slobodno mogu reći da sam bio srećan što sam bio vojnik JNA i vojni rok služio u Nikšiću, bio vojnik na karauli i ponosno stajao na braniku svoje zemlje koju sam puno voleo, zemlje koje nažalost odavno nema!
 
[You must be registered and logged in to see this link.]

hawk (citat):

j) sastav tovarne čete
---> koliko ljudi?
---> koliko stoke?

 
Ne znam kako naletih na ovaj forum, ali moram reci, potaklo je mnogo sjecanja na dane provedene u kasarni 13. Juli (cak sam i ime bio zaboravio!!!).
 
Izvinjavam se unapred sto ne koristim nasa slova, ne zivim vise u evropi, tako da sam i malo rdjav sa jezikom - nadam se da mi necete mnogo zamjeriti.
 
Slavonac sam, i krenua u vojni rok u specialnom vlaku za buduce vojnike.  Put sam proveo u drustvu sa jos jednim sugradjaninom.  Ne sjecam se mu imena, niti pamtim datum, samo znam da je bio septembar 1986.
 
Stigosmo u Niksic (nakon nezaboravnog putovanja vlakom!!!) dosta rano, mislim da smo se prosetali do one utvrde, rusevine blizu stanice.  Nastavili smo put do kasarne, I iduci Hercegovackim Putem prema kasarni, ima jedan dio gdje se vidi Zeta s puta.  Tu smo legli i malo odspavali u hladu pored Zete.  Posle smo otisli u kasarnu, i prosli ono sto ste i svi vi prosli.
 
Nazalost, imena sam pozaboravljao. Ali mjesta su mi upecena u pamcenje.  
 
Za vrijeme obuke, bio sam u trecoj ceti, prvi ili drugi vod (spavaonica nam je gledala na mali prostor ogradjen nasom zgradom, zgradom gdje je bila biblioteka i intendantska zgrada - gdje su djelili odjecu i ostalu opremu).  Zaboravio sam ime porucnika koji nam je bio nadlezni komandir.  
 
Bio sam u mitraljeznom odjelu, prva posada.  Postolje je nosio jedan makedonac, no znao je i albanski, a municiju je nosio momak sa kosova.  Ne sjecam se imena na zalost.  
 
No, sjecam se jednog incidenta, zahvaljuci kojem sam kasnije zavrsio u tovarnom vodu.  Bilo je za dan republike (29.XI.1986), neko je napisao neku glupu parolu na vratima VCa. Ocigledno je bila dosta ozbiljnog karaktera, posto je dosla vojna policija, izsjekli taj dio vrata.  Nisu nam dali da idemo u zgradu neko vreme, pokupili nam biljeznice, pretopstavljam za rukopisno usporedjivanje sa komadom od vrata.  Te veceri, momak sa kosova, nosac municije iz moje mitraljeske posade, bio je odveden na ispitivanje.  Kasnije su dosli po momka iz makedonije, isto iz moje mitraljeske posade.  Nista se nije vise desilo sljedecih mjesec i pol dana.
 
Neko je spomenuo logorovanja 86/87.  Sjecam se, prvo logorovanje je bilo na jednom mjestu u brdima, vrijeme je bilo izvanredno toplo za to vrijeme godine (decembar).  A drugo logorovanje je bio cisti uzas.  Snijeg je poceo padati dan priije nego sto smo trebali krenuti na drugo logorovanje.  Mi se svi obradovali, valjda nas nece u taj snjeg slati u logorovanje.  Al smo se prerano obradovali. Rano ujutro nas probudise, da se spremamo za put.  Dosta je bilo cekanja, Sunce se vec diglo, snjega svuda, zima velika.  Svaka ceta trebalo dobiti po dva kamiona, medjutim kasnije po jedan kamion. Napokon krenuli.  Ralica nam krcila put u brda... dok nije izdanula.  Mislim da je snjeg bio do koljena.  Kad je ralica stala, ostali dio puta smo pritili kroz snjeg.  Pojma nemam kako se zove mjesto gdje smo stigli.  Bilo je nekoliko zgrada, jedna polu razvaljena, gdje je moja ceta dobilia da bude, dok su ostale cete imale cast biti pod satorima u snjegu negdje.  Sjecam se zime, vlaznih cizama, dosta cvokotanja. Nekako sam isposlovao da radim u kuhinjskom satoru.  Duzurni lozac preko noci za kazan prikolice (uvjek je moralo biti vruce vode), i opsta posluga po danu, i dodatna duznost loziti grijalicu kapetanu u nekoj vise spratnici iza kuhinjskok satora.  Ako se dobro sjecam, drugo logorovanje je trebalo biti "pokretno", dan dva na jednom mjestu, dan dva na drugom, itd. Takodjer se sjecam da su bolnicari bili u svom "Pincgaueru" non stop, i sjecam da im je motor/grijalica radila non stop.  Bas sam im zavidio.  No, iako sam lozio vatru u tim kuhinskim kuhinjskim kazan/prikolice, ta vatra je grijala kazan, a ne mene.  Preko noci je bilo narocito hladno, nikako se ugrijati. Kruh sto su nam donjeli prethodnog dana, i sto smo ga drzali unutar one prije spomenute vise spratnice, se smrzao.  Jedan od zadataka za nas, koji smo bili posluga u kuhinji, trebalo je kruh polu narezati u kriske, da se lako moze razdjeliti... medjutim, kako rezati kamen??.  Vojnici koji so dolazili bo hranu nas pitaju, sta da rade stim kruhom.  Pojma nemam kako su rijesili taj problem.  Zaista je bilo veoma hladno.  Bio sam na duznosti u kuhinskom satoru kada su bolnicari pozvali majora (zaboravih ime, bio je malo ogrugliji, sa rijedjom kosom) na mali razgovor u kuhinjski sator.  Bolnicari su naglasavali, da ako vjezbe nastave u ovim okolnostima, postoji velika opasnost da ce biti slucajeva smrzotina, koje bi mogle zavrsiti amputacijom u tezim slucajevima.  Srecom, komanda ih je poslusala, i poslali nas nazad u kasarnu nakon par dana u tim okolnostima.  Vjezbe su nastavljene u okolisu kasarne.  Dok sam ja, kao posada kuhinjske posade, nastavio raditi u (divno pretoploj) kuhinji.
 
No, to nije bio kraj zimskim uzasima... no, ovaj post i onako pocinje vise liciti na novelu... te vas necu daviti vise o ovome.
 
Za prekomandu, dobio sam da idem u Herceg Novi, no, kada sam se vec razduzio sa pola opreme, jedan od kapetana cete mi je rekao da necu ja ici, vec da ce neko drugi ici na mom mjestu.  Nekoliko dana sam spavao u gotovo praznoj zgradi, dok sam cekao kuda ce samnom... Srce mi utonulo, kada bih pozvan kod kapetana, i vidjeh Vodnika Sehovic Bajru. I tako, postah clan Tovarnog voda.  Sjecam se i ja, koju je losu reputaciju imao Tovarni Vod... Uvijek su prvi isli na jelo, i miris konjske balege.....itd
 
Isprva sam bio dosta razocaran, cesto razmisljao, za sto sam bio "kaznjen"....  
 
No, moram reci, decki i tovarnog voda su bili dobri drugovi.   Prva tri mjeseca sam sluzio u kojusnici, koja je imala ok 42 konja, svi tovarni konji, samo dva jahaca konja.. koliko se sjecam.  Od maja 87. sam imao cast biti vodni "cato" (ah, nemam "ch" slovo).  
bilo nas je oko 40, po duznostima, bilo je nekolio potkivaca, 2 ili 3 veterinarska bolnicara, dok smo ostali bili zaduzeni za brigu zivotinja. Takodjer smo imali mladjeg officira veterinara po zanimanju (tri crvene crte na epaleti). Pored konja, bio je tu i svinjac, jedan vojnik je bio zaduzen tu.  Takodjer je bio jedan vojnik koji je bio zaduzen za strazarske pse - uvjek su psi dobijali svjezi kruh.... vruci svjezi kruh!!!!).  Takodjer se sjecam, bila je jedna mala zgradica izmedju konjusnice i veterinarske zgrade, gdje je bio kiseli kupus. Koja kombinacija!!.
 
Cato prije mene, bio je Majske klase, prezime Pastor iz Vojvodine... sjecam mu se prezimena, jer tadasnji protiv pozarni aparati su imali tu marku.. Pastor.  
 
Jos jedan detalj koji mi sad pao na pamet.  Pocetkom 87. no poslje snjega... dobili smo nove tovarne prikolice.  Ideja je bila u tome da jedna prikolicu, moze jedan konj vuci opremu koju do tada bi morali nositi tri konja.  U sklopu obuke o rukavanju tim novim prikolicama, dosla je neka filmska ekipa, i snimala nas je za obrazovni film o rukovanju s tim novim prikolicama.  Sjecam se kasnije, kada je film bio gotov, odveli nas u bioskop u Niksicu, da vidimo gotov proizvod.  
 
Sto se tice (u to vrijeme) Vodnika/Vodnika prve klase Sehovic Bajre, moram reci da od svih officara s kojim sam iimao posla, on mi je ostao u najljepsem sjecanju - usprkos strogosti u disciplini.  Bio je besprekorno savjestan, posten, nepristran i po PS-u do zadnjega.  Gledajuci u nazad, mogu slobodno reci, bila je to cast sluziti vojsku pod njegovom komandom.
 
Eto, necu vas vise gnjaviti.
Zahvaljujem se i ostalim sudionicima ovog foruma, sto ste potakli poplavu sjecanja na te ljepe dane mladosti.

Alan Ford, dobrodosao na forum, osjecaj se kao kod svoje kuce!

Alane dobrodošao

Alane puno pozdrava i hvala za odlican post! Na zalost nismo se sreli (zamalo - skinuo sam se 20 avgusta 86), ali jos jednom hvala - uspomene su još žive, isto sam proživio zimsko i letno logorovanje ... zimu, sneg, trebalo se nekako snači, ...
I mi smo imali spavaonu u zgradi III čete (izviđački vod - verovatno su imali spavaonu na istom mestu i za vreme tvog služenja).

i sve dobro!

Lijepo je to zivotno iskustvo mada su mnogi u isto usli sa mnostvom predrasuda. Jes da je bilo tracarenje vremena ali drugarstvo je ipak vrjedno vremena provedenog u JNA.Volio bih da se cujem bar sa nekim iz moje klase Januarska 84. Ceo vojni rok sam proveo u Niksicu,prvo kao vojnik a posle desetar sve u istoj ceti.Na kraju su me cak unapredili u mladjeg vodnika tako da sam bio zamjenik porucniku Devicu. Onima koji osecaju da sam bio strog upucujem javno izvinjenje (mada nisam).Zivo se sjecam svih logorovanja po gudurama Crne Gore a mene nije zaobislo ni jedno. Razduzio sam cipele za grad skoro nove.xaxa POzdrav svima koji me poznaju a bogami i onima koji ne jer Bili smo VOJSKA...

antote (citat):

Alane puno pozdrava i hvala za odlican post! Na zalost nismo se sreli (zamalo - skinuo sam se 20 avgusta 86), ali jos jednom hvala - uspomene su još žive, isto sam proživio zimsko i letno logorovanje ... zimu, sneg, trebalo se nekako snači, ...
I mi smo imali spavaonu u zgradi III čete (izviđački vod - verovatno su imali spavaonu na istom mestu i za vreme tvog služenja).

 i sve dobro!

Jeste, Izvidjacki vod.  Bili su tu i u moje vrijeme.  Uvijek su bili u pokretu.

Ako se dobro sjecam, I ceta je imala vod beztrzajnih topova, a II ceta imala vod minobacaca, a mi u III ceti Izvidjacki vod.

Pozdrav svima

sluzio vojsku u niksicu 1986 septembarska klasa
puno toga se zaboravilo iz tog perioda, a bilo je i lepih a i manje lepih stvari
drago mi je da sam naisao na ovaj forum i malo se prisetio tog perioda
cestitam clanovima koji se tako dobro secaju i imena ,a i dogadjaja
mozda na ovom forumu i pronadjem ljude sa kojima sam proveo jedan od vaznih delova zivota

Mocarte, dobro nam došao!

Mocart

drivica (citat):

Pozdrav svima.

Stigao u Niksic 18. septembra 1988. Prva brdska ceta, prateci vod, nisandzija minobacaca. Pomocnik mi je bio Baltaj Antal iz Ade u Vojvodini. Desetar, ako se ne varam, Vujacic Dimitrije sa Cetinja. Komandir cete: kapetan Aleskic. U to vreme, komandant kasarne potpukovnik Radoman Radovic. Za politicki rad, kulturu i trte-mrte zaduzen major Sljivic, kasnije zastitnik meni i mojim drugarima iz vojnickog orkestra... Posle 6 dana neshvatanja sta me je to snaslo, izvukao sam se i pobegao u vojnicki oprkestar. Svirao u Domu JNA i u hotelu "Onogost". Malo davao strazu na Studenjackim Glavicama, imao oko 30 dana logorovanja po Kunovu, Krnovu (ne secam se sigurno imena), na Grahovu... Umesto u prekomandu, ostao zbog vojnickog orkestra svih 12 meseci u Niksicu, posle obuke kao najstariji vojnik (bez cina) u komandi stana. Radio malo i na ekspediciji (pregledao vojnicke pakete), briskao prasinu u par kancelarija, duzio kljuceve od pola kasarne i vrteo ih po vazduhu vezane za dugacku pertlu, smucao se po kasarni, i sviruckao

Najbolji prijatelji bubnjar Damir Mikulic "Coba" iz Kutine, harmonikas Srdjan Milosevic "Rus" iz okoline Pozarevca... "Skinuo se" u septembru 1989 i otisao na studije medicine. Pamtim da smo u vojnickom klubu gledali prenose Milosevicevog govora na Gazimestanu i osnivanje HDZ u Zagrebu... Pitali smo se "sta li se ovo sprema" i iskreno smo se nadali da ce sve proci mirno. Oni manje naivni su nam govorili da ce biti belaja... Posle godinu dana moj je drug Damir dosao iz Kutine kod mene u Pozarevac da me poseti, isli smo na vasar, po kafanama i obnavljali uspomene. Kad je trebalo da naredne godine ja uzvratim njemu posetu, puklo je na sve strane... Ovih dana sam nasao na internetu i Damira i naseg gitaristu iz Koprivnice, Sven Pijerobona...

Bila je to jedna od najlepsih godina u mom zivotu, bez obzira na manja i veca maltretiranja po crnogorskim vukojebinama i od strane nadobudnih desetara, vodnika i oficira...

SVE NAJBOLJE!

Dr med. Ivica Zdravkovic,
spec. opste medicine
rodjen 07.07.1969
Pozarevac, Srbija
+381 64 269 259 1

ja sam stigao u januaru 1989 i dobro se sjećam dvojice harmonikaša rasturali harmonike kad zasviraju onu čaše lomim ruke mi krvave kantina se digne na noge. a za osmi mart doveli neku pjevaljku nije imala pojma tek kad su oni zasvirali pošlo se igrati po

U Nikšić sam došao u augusti 1985 bio sam u izviđačkom vodu kod poručnika Vukašina Lazovića. Obuka pa nakon 6 meseci prekomanda Titograd gde sam kod majora Šanović Dušana brinuo o sportskoj sali u kasarni Morača.

Puno pozdrava svima

cera (citat):

drivica (citat):

Pozdrav svima.

Bila je to jedna od najlepsih godina u mom zivotu, bez obzira na manja i veca maltretiranja po crnogorskim vukojebinama i od strane nadobudnih desetara, vodnika i oficira...

SVE NAJBOLJE!

Dr med. Ivica Zdravkovic,
spec. opste medicine
rodjen 07.07.1969
Pozarevac, Srbija
+381 64 269 259 1

ja sam stigao u januaru 1989 i dobro se sjećam dvojice harmonikaša rasturali harmonike kad zasviraju onu čaše lomim ruke mi krvave kantina se digne na noge. a za osmi mart doveli neku pjevaljku nije imala pojma tek  kad su oni zasvirali pošlo se igrati po

 
Pozdrav generaciji.
 
Dragi Ivice, evo sam se sada prisjetio te zajedničke godine.  Daj me molim te prosvijetli. Sjećam se da su u 09/1988 bila kao 2 orkestra ili bolje 2 programa. Jedan je bio zabavni, svirao je neki momak, visoki zgodni sa Clark Gable brčičima. Prvo se pičilo zabavnjake, kao da si na nekom plažnom restoranu, Oliver, Idoli, Đavoli, Orgazam,Alisa,Orkestar,Bajaga i to je prolazilo, onako, mlako.
 
Onda bi se pjevač zamjenio, priključili bi se harmonikaši, i eto loma.
Kako sam ja dolazio iz jedne savim druge priče, o narodnjacima nisam baš znao puno (skoro ništa), mene šokiralo  kad je tip zapjevao Ej Branka, Branka (ili Sneg je opet Snežana) , a vojska se digla na noge, urlici, mahnitanje, bacanje vrčeva u zraku, čudo jedno.
Sa jednim harmonikašem sam komunicirao, povezivao nas je Jugoslav sa razglasa. ja sam mislio da je tip iz Bg, znam da je volio raybanice nositi (što je naravno bilo kao zabranjeno).Neznam jesi to bio ti?
 
Pred kraj služenja, naravno znao sam sve pjesme napamet.
Negdje u proljeće 1989. išli smo na nego beskonačno logorovanje. Znam da smo dobili kao dva dana odmora u nekoj borovoj šumi  (moš mislit ). Za navečer je bio koncert. Jedan naš gugi iz voda, jedan simaptični Slovenac kojem sam zaboravio ime, uzeo je usnu harmoniku i napravio teški urnebes. A kasnije i narodnjaci su pičili, svi smo se obeznanili.
 
A najbolje što smo nabavili 2 litre loze, i ostali kod šatora pit i slušali galazbu. Kako smo bili iscrpljeni od marševa, par deci i svi bili mrtvi pijani.
I iduće jutro, kad je kao trebao bit dan odmora, eto Hajdarpašića, dere se kao obično, USTAJ, a ja/mi neznamo gdje smo.
Srušili logor, ukrcali se i onako mamurni na još jedan marš od 20km   -

Zdravo svima.16- tog januara sam došao u Nikšić na služenje vojnog roka,a u kasarni so me dodelili u AIV kod poručnika Lazovič Vukašina,koga još i sada poštujem.Spavaču sobu smo imali u treči četi,a nakon par meseci smo menjali parket i zato smo spavali u vojničkom klubu.Posle 10 meseci sam išao u odkomandu u komandu stana kde sam nosio dnevnu zapovest i bio kod pošte.Vreme u vojsci mi se sviđalo,a jedna uspomena mi nikako ne ide iz glave,a to je kad je zagorelo skladište pored kuhinje,pa su vojnici sve bacali kroz prozor-pa čak i televizor.Svu odeču i drugo što je bilo vredno se čuvalo na stadionu,a stražu smo davali mi izviđači(možda su imali najviše poverenja u nas ali čarapa sam onda imao i previše)Što se tiče Studenačkih glavica imam samo dobre uspomene.Skijanje smo imali u Kolašinu-tu se pokazao Por.Lazovič,kad je vojnike(oko 15 jih bilo u kasarni)postrojio i kazao jim da čiste kuhinju(koja je stvarno bila zanemarena),tek onda se spremalo jelo.Plivanje u Baru je išlo brez komentara-naučio sam plivati.Aha još to dužio sam ap-m70ab2 i radio stanicu prc320 .Skidao sam se na svoj rođendan 30 decembra.Od vojnika se setim čate Gavrič Branka,Lekić Stevo,Sekulovski Pavle,Dagić Šahman.Puno jih pozdravljam.Silvo iz Slovenije(izvinite na gramatiki)

ppsupercop (citat):

Drivice,dobrodošao na forum!

Mnogo lepog druženja i pisanja!

voleo bih da uspostavim kontakt sa nekog iz pov. kasarna niksic ili hajdarpasica .ja sa januarac 89 ali se dobro secam orkestra i zao mi je mikic antuna bio mi mje desetar dobar momak.

dobro došao na forum komandar!!!
Tvoje slie iz Bara i Kolašina - kao da gledam svoje - bude uspomene !! Ja sam u AIV služio avgust 85/86. A kasarna u Kolašinu bila je i tada zanemarena (naročito kuhinja i WC), ali je imala nisku ogradu, pa se lako "otišlo" u grad. Čak smo dobivali i besplatne karte za bioskop.

Puno pozdrava izviđači!!!

Zdravo,mi brezplatnih kart nismo imali,ali sam pa zapamtio burek prije ulazka u bioskop,još sada mi teku sline

pozdrav za vas momci...ima li iko iz klase 89. maj...1. ceta...2. vod. Agusi Isa komandir...Dragan Nikolic desetar, pitomac je bio iz Sarajeva, mislim da se zvao Momcilo ( nisam siguran )...tu si bili i Klepo Zijad, Pusonja Zoran, Enes Kacar iz Glamoca...ajde ako ima neko neka se javi...

almin (citat):

pozdrav za vas momci...ima li iko iz klase 89. maj...1. ceta...2. vod. Agusi Isa komandir...Dragan Nikolic desetar, pitomac je bio iz Sarajeva, mislim da se zvao Momcilo ( nisam siguran )...tu si bili i Klepo Zijad, Pusonja Zoran, Enes Kacar iz Glamoca...ajde ako ima neko neka se javi...

poz

antote (citat):

Hej,
kod nas u kasarni vozači - posebno komandanta i viših oficira - bili su gospodini!

Posebno, ako si vozio kampanjolu ili čak stojadina - e to nije mogao svatko, je li?

Sreo si sigurno puno vojnika i oficira, pa nije čudno, što se katkad čovek seti, katkad ne. Evo, ja nikako da se setim prezime Milisava ...


....

Milisav Marinković, selo Slovac bb kod Valjeva

Pozdrav svima!
Ima nas svakakvih, 100 ljudi-100 cudi kazu. Mene je ovaj forum obradovao kao igracka malu bebu. U ovu vojnu postu sam szigao 18.01. 1986. Vjerujte da sam zaboravio koja brdska ceta a mislim da je u pitanju 3. brdska ceta 1. vod 1. odjelenje. Poslije obuke zavrsih kurs za PP (protivpozarca) i ostatak odsluzio na "Avijaciji". Tragam za drugovima iz JNA po fejsu i nadjem jednog (samo). Od oficira se sjecam: kap. Mile Jovanovic, por. Stefanovic, por. Saljaj Djoko. Na "Avijaciji" mislim zastavnik Roganovic Bozidar. Sjecam se i tovarnog voda i Kapinog polja. Nabrojacu neka imena s "obuke" Kovacevic bio iz Novog Sada i svako malo na nekakve sahovske turnire je isao, Srdar Sandi iz Slovenije i svako malo na skijanje, Radic Zoran, Tafra Goran, Mujakovic Sabit (nasao ga na fb), Surtov Goran, Skender Salja, Mrdak Todor, Jovanovski Vlado, Veselinovic, Husic Kasim, Husic Husein, Sejdin Ramiz, Avni Malici, mislim da cato bio neki Velibor (mozda i gresim) a na "Avijaciji" upoznah Tokovic Husein, Vezjak Dusan, Nikolovski Peco. Ljudi davno je to bilo likova se sjecam ali sad mi vise ne dolaze imena na pamet. Bio bih jos jednom presretan da se netko od te generacije javi.

Pozdrav...
Ja sam stigao 15.01.1986 u 1. brdska ceta, prateci vod.
Posle obuke sam prekomandovan na karaulu "Postegvas" gde sam ostao do 08.01.1987...
Ako ima neko iz te generacije neka mi se javi...

Isto tako mogu da mi se jave oni iz klase avgust '85 koji su na karauli "Postegvas" bili do avgusta '86
i klasa maj '86 koja je na karauli "Postegvas" bila od avgusta '86

Oktobarska '83,lll ceta,prateci vod. Bilo je fino,lepo druzenje. Pozdravljam sve vojnike te klase a posebno prateci vod a naravno i rb odeljenje.

rotten (citat):

almin (citat):

pozdrav za vas momci...ima li iko iz klase 89. maj...1. ceta...2. vod. Agusi Isa komandir...Dragan Nikolic desetar, pitomac je bio iz Sarajeva, mislim da se zvao Momcilo ( nisam siguran )...tu si bili i Klepo Zijad, Pusonja Zoran, Enes Kacar iz Glamoca...ajde ako ima neko neka se javi...

poz

Ja sam januarac 1989. godine, bio sam prva četa prvi vod, spavaona do tebe, bio sam desetar.
Pozdrav

Slučajno sam naletio na ovaj forum i kao mnogi drugi prisjetio sam se mojih tri mjeseca u Nikšiću.
Nisam neki yugonostalgičar,ali me ovaj forum malo zaintrigirao.U kasarnu 13.jul sam stigao u ponoć
15.5.1988.Raspoređen sam u drugu četu,prvi vod,kod poručnika Shale,a komadant mi je bio kapetan
Vujić.Odmah su me šokirali jer sam raspoređen u mitraljesko odjeljenje kao pomoćnik nišan VPđije,a pošto
sam imao 62 kg znate kako mi je bilo nositi postolje 53-ke.Komadant kasarne je bio potpukovnik Rado-
man Radović i ko je tada služio zna kakva je to gromada od čovjeka bila.Izadnji dan.Eto tolikomao sam s njim susret pred
četom koji sam dobro zapamtio.Prolazio sam pored čete s kolegom i pošao u kantinu i naletjeli smo na
jednog majora i pozdravili ga.Već smo ga .prošli kad  zaćusmo STANI VOJNIĆE.Pitao me šta imam u
torbi,a ja odgovorim pribor za brijanje.On otvori torbu a u njoj walkman i kasete pošto nisam slušao
narodnu muziku.Uto iz čete izađe potpukovnik i pita šta je bilo i major mu objasni da mi je našao  ne-
dopuštene stvari.Ljudi moji kako je on vikao.Onako ogroman unio mi se u facu i počeo me rasturati.
Sva vojska oko mene je zanjemila,a ja sam ostao bez aparata i još mi je obećao da će se on lično
pobrinuti da ga dobijem zadnji dan vojnog roka.Što je bilo s walkmenom ispričaću nekom drugom prilikom
ali nisam na njega čekao zadnji dan.Eto toliko za sada i pozdrav.ŽIVJELO NIKŠIČKO

Da vas sve pozdravim.
Bio sam u AIV januarska klasa 83,ima li neki klasic

Januar 83,dolazak u Niksic u pratnji brata jer su svi mislili da cu da pobegnem,u Kraljevu upoznam tipa koji isto ide u Niksic,Sibin ispostavilo se da smo 14 meseci ostali u istom odeljenju,silazimo s voza i pravo na sisanje pa u kafanu,onda odemo u bioskop da odgledamo film..sve ono sto vojska radi kad ode u grad,ja jos razmisljam da li da hvatam maglu i bezim,nisam mogao da zamislim da budem zicom opasan 14 meseci i da nekoga pitam da u grad odem,stignemo tako pred kapiju,na kapiji Boja,kasnije cu da saznam da je izvidjac,e sad posle pozdravljanja sa bratom sprovodi nas dezurni od kapije do vojnickog kluba i zanimljivo je da se nikada nisam setio dela tog puta,izbrisalo se iz secanja,dolazimo u klub i kapetan Kamidzoras rasporedjuje,vidim jedan stari vojnik upiljio u mene gleda me,ja se okrecem gde da se poobijem prvi dan,kad ta dzomba stade ispred mene natuko kapu na obrve i kaze sta je picko doso si,ja se okrecem da ga ne maznem i proklinjem sebe sto ne produzi za dubrovnik pa za italiju..zaglavicu apsu ovde mislim.uhvati me onaj i za ruku i taman da ga puknem vidim Proda moj skolski drug..padne grljenje i ljubljenje,i pita me on imas katanac,sta ce mi katanac jebote,pa za kasetu..jebes kasetu i katance,ma nemam odakle mi i Proda se izgubi i donese mi katanac pita jel si rasporedjen kazem da nisam i pitam kako je kaze u prvoj ceti lose u drugoj lud porucnik a u trecoj ne primaju gustere..mislim se naebo sam...ode on negde u medjuvremenu ja dobih raspored za izvidjace i Sibin isto i odvedose me tamo u spavaonicu.Srete me neki desetar i predstavi se ja sam desetar tvoj novi Kuric Adis rekoh brate ti si mi jedini,kaze ajde sad na veceru..e to nikada necu da zaboravim,rekoh nisam gladan kaze moras da ides..ulazimo u kuhinju,onu staru barice neke na betonskom podu,stajem u red sa desetarom,kuvari dele,i zapamtio sam neke kazane na drva,sedamo za stolove zelene sa zelenim klupama neki corbuljak u plasticnim cinijama,a ja kasikom brljam,glumim da jedem i odjednom nesto pljusnu u ciniju,pogledam prema tavanici,golubovi sede na gredama i kake ..onako pticije..a ja jos mislim da sanjam i da cu se probudim uskoro..trze me desetar rece da idemo da zaduzimo i uniformu.Odosmo i na kupanje Tamo bio Proda glavni kaze prodji samo hladna je voda,zaduzim uniformu i posto sam se vec u gradu sisao Krempi brica, nije hteo da sisa rekoh mu il do glave ili nikako,kaze nesme do glave.Dodjemo u spavaonicu,sa satorskim krilom i uniformom pokazase mi kasetu i krevet ja gledam u onu kasetu,kako da spakujem sve to tamo,okrenem se prema dzombama i rekoh im momci uzimajte sa ove gomile sta vam treba ovo nema sanse da stane,smeh se prolomi i samo Bahtiri pridje da uzme carape,smotase ga i nedadose mu da dira i naredise mu da mi spakuje kasetu..i za divno cudo spakovase..eto prvi dan u vojsci u izvidjacima...

oktobarska 83
nisam baš siguran ali mislim da sam biou 3 četi otuko cijelu obuku kod kapetana Smajlovića  u pratećem vodu poručnika Tomoviča ime mu je bilo Radenko  navodno se u ono vrijeme bavio boksom tako nam je pričao koliko se sječam tada je komandant kasarne bio major Josip Lijić mogao bi napisati roman o tih 5 mjeseci obuke a o ostatku služenja  još 3
sjećam se cepanja straže na Kapinom polju jednom je padala kiša 6 dana i 5 noći neprestano kao iz kabla što kažu  ugrijati se nemožeš niti osušiti a iz šinjela curi ko iz slavine klopa je bila čista nula a i takove nije bilo dosta pa smo nas 2.3 išli iza kuhinje po kruh i pekli ga na peći malo masti i soli i u glavnom na taj način zatomljivli glad  jako loše iskustvo što se tiče prehrane  ma uglavnom roman bi mogao napisati

d.vece.
pozdrav svima a posebna zahvalnost ljudima koji su ovo organizovali i vode.
Sluzio sam avgust 85/86 bio u prvoj brdskoj kod Sloma(bestrzajac) a od Januara 86e u domu armije u gradu.
jako bi se obradovao da mi se javi neki klasic.
Pozdrav svim dobrim ljudima.

Pozdrav sane!
Bio izviđač od avgusta do avgusta. Jedan od zadataka bio je i obezbeđivanje doma JNA (npr. za priredbe povodom 22.decembra, za novo godinu isl.
Vrlo dobro se sečam i por. Slome.

Pozdrav i tebi druze i sve najbolje u zivotu ti zelim.!!!

Klasići ste bili, dajte malo pojedinsti....kaj se sramite!!!!

Evo još jedan, ne izviđać nego vezista, iz iste zgrade. Oktobarska klasa 1982. Sve je počelo na "štelngi"-jedva sam pregovorio oficira, da neču u ŠRO, da bi radije u mornarico. Kad dobijem Nikšić, mislio sam da mi se srušio svet. Čak se i otac zabrinuo a na kraju sam otišao u Crnu Goru. U kasarni me prvo pitaju koji sam rod-kažem mornarica signalni, a oficir na to:"e, vojniče, nema sada više zajebancije". Srečom su me poslali među veziste. Prve dane preživjeli smo sakupljajući zelje i ležanjem na toplom novembarskom suncu. Negdje krajem januara 83 ispraznili su kasarnu za pokaznu vežbu na Kosanici za GŠ. Malo smo trčali, kopali po snjegu, na kraju so odlučili da nema dovoljno snjega i završili vežbu. Pred pokret sa Matjažem pijemo pivo u lokalnom dučanu, trošimo zadnje pare, kad baš nas pozove da brzo pokupimo opremu i naoružanje i javimo se kod majora ?? Strpaju nas u kampanjolu i voze nas u pravcu Plevlje. Mi dobro pijani tražimo, da nam kaže gdje nas vode, a oni, saznačete.. Jedva ih pregovorimo da stanu, jer je bilo puno piva u nama. Najzad stignemo u kasarno u Plevlji, gladni, žedni, srečom sam našao druga iz srednje škole. Saznamo, da idemo učit nikšićku djecu skijat na Žabljak. Za nekolko dana sa autobusom opet preko Tare na Žabljak, gdje smo naišli na trečeg "učitelja" Istoka i onda je krenuo nezaboravan provod na skijanju. Kako smo samo bili nesrećni, kad nismo smeli sa djecom u Nikšić, a mi ostali još mjesec dana učeći padobrance iz Niša. Kasnije je došla na tjedan dana i moja sadašnja žena te sestra. Posle malih zapetljaja u Gorskom oku, mi opet autobusom prema Nikšiću. I opet na dvije nedelje skijanja na Šavnik. U kasarnu smo se vratili tek krajem marta, meni tako završila obuka(koje u stvari nije ni bilo) i dodelili me 1. četi, a moja drugara Dugi i Šeki "zadužila" 2. i 3. četu. Narednih šest meseci proveli smo u dugačkim razgovorima, bežanjima preko žice u grad, pražnjenjem hektolitra Nikšičkog(kasnije u novoj kantini), uništavanju klope u Onogoštu, odličnim džigericama u lokalnim restoranima. Uf, jel se siječate kako smo u kantini gušterima pokazivali kako pijemo samo "pokvareno" Nikšićko, sa napisom "Nišičko pi.ko"?!
Meni je najteže bilo na kraju. Bez pravih obaveza, bez posla, provodeći dane u "bravari", tamo negdje iza brda, znam, da sam imao prosjek od 8 piva dnevno, a kuči sam stigao sa najmanje kilograma - ma kakav pivski trbuh?!
Imena sam uglavnom sve zaboravio, al bi bio veoma sretan, da me netko podseti na naše oficire. Od pomenutih se sečam majora Lijića, Bukija, Lazovića, naravno lepotana Macavare, potpukovnika iz pozadine. Možda bi uz koju fotografiju bilo sečanja još više. Idem ih potražit..

Aleš

Jura dobrodošao na forum  
Kad počneš pisati uz malu pomoč kolega podsjetit češ se ti još toga  .Samo naprijed

Pozdrav svima!Slučajno nadjoh ovaj forum,pa počela da naviru sećanja...Klasa januar 1986.,prva četa-kč strašni Slomo Marinko,drugi vod-kv Aguši Isa,mitraljesko odeljenje,drugi nišandžija m53...Obuka zlo i naopako,ali mladost i drugarstvo sve pobedjuje,posle 4 meseca i desetak marševa,terena i gadjanja na Kunovu i blizu Šavnika prekomanda na karaulu Korita-kdir por Pavićević Zoran.

Pozdrav i tebi branko ruma, dobro nam došao 

Pozdravljam sve Nikšićane, osobno nisam bio tamo, ali je bio moj stariji brat Nevenko i to 1984. godine. Pošto je ova tema o izviđačima "najaktivnija" od svih u Nikšiću postavljat ću ovdje njegove slike koje je donio iz Nikšića, možda se netko prepozna, ili zna nekog sa slika. Ne mogu naći njegov adresar iz vojske, negdje sam ga zametnuo, jer bih onda uz ime imao i od kuda je koji vojnik. Za početakslika njegovog voda sa obuke. Brat mi stoji i zaokružen je.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poleđina prethodne slike sa imenima vojnika.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pozdrav Vargas, brat ti je bio najkrupniji u vodu, 100% su mu dali mitraljez.

vargas (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kempo,legenda

Stazio, misliš na ovaj puškomitraljez? Na slici s lijeva na desno stoje Čerimović Dane iz Vranja, Purić Dragan i Šakanović Esad. Kempo čući.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Obratite pažnju na Šakanovića kako drži pušku, ko da drži tamburicu. To je bratova posluga, pomočnik i donosilac. Brat nosi mitraljeski rap, a nišanđije PMa se lako prepoznalo među vojskom. Nišanđija nije morao biti i najveći vojnik, moj pomočnik nišanđije u Peći je bio skoro 10 centimetara viši od mene i imao je oko 100 kila, ali izdavalo nas je što smo imali masne bluze i nogavice na desnoj strani hlača. U rapu smo imali ulja i drnča više nego cijeli vod zajedno.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kape su im za jedan broj bile prevelike??? inače lepi dečki nema kaj!!!

Ve se vidi zakaj je Kempo očelavil.Prevelika kapa pojela mu lasi