Nikšić VP 6523 izviđači

vargas (citat):

Stazio, misliš na ovaj puškomitraljez? Na slici s lijeva na desno stoje Čerimović Dane iz Vranja, Purić Dragan i Šakanović Esad. Kempo čući.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Interesantno, "nas" dpuric? 

[You must be registered and logged in to see this image.]

SveJug (citat):

vargas (citat):

Stazio, misliš na ovaj puškomitraljez? Na slici s lijeva na desno stoje Čerimović Dane iz Vranja, Purić Dragan i Šakanović Esad. Kempo čući.

Interesantno, "nas" dpuric? 

[You must be registered and logged in to see this image.]

A da je on taj već bi se javio....kaj ne vidiš da on drži pištolj u ruci.....a ne mitraljez

Obratite pažnju gdje je služio dpurić.

pozdrav za vas momci...ima li iko iz klase 89. maj...1. ceta...2. vod. Agusi Isa komandir...Dragan Nikolic desetar, pitomac je bio iz Sarajeva, mislim da se zvao Momcilo ( nisam siguran )...tu si bili i Klepo Zijad, Pusonja Zoran, Enes Kacar iz Glamoca...ajde ako ima neko neka se javi...

Moj otac je bio u ovoj kasarnoj 86 godine a služio je sa Zijadom Klepom,mislim samo u drugoj jedinici. Ja sam puno mlađi od vas i sviđa mi se vaš forum. Ali htio bih da ti pomognem da dođeš do Zijada ako ništa da ga pozoveš da se čujete telefonom. Lično ga dobro poznajem.

pozdrav za vas momci...ima li iko iz klase 89. maj...1. ceta...2. vod. Agusi Isa komandir...Dragan Nikolic desetar, pitomac je bio iz Sarajeva, mislim da se zvao Momcilo ( nisam siguran )...tu si bili i Klepo Zijad, Pusonja Zoran, Enes Kacar iz Glamoca...ajde ako ima neko neka se javi...

Moj otac je bio u ovoj kasarnoj 86 godine a služio je sa Zijadom Klepom,mislim samo u drugoj jedinici. Ja sam puno mlađi od vas i sviđa mi se vaš forum. Ali htio bih da ti pomognem da dođeš do Zijada ako ništa da ga pozoveš da se čujete telefonom. Lično ga dobro poznajem.

Pozdrav svim bivšim izviđačima kao i vojnicima Nikšičke kasarne.
Služio sam od septembra 86 do 87. Vrlo često se sjetim tih dana. Nakon služenja nekako su me više obuzimala sječanja na loše trenutke iz tog vremena. Kako vrijeme prolazi, ta su  sječanja  izblijedila, a isplivala su ona pozitivna. Mogu reći da se danas ipak rado prisjetim dragih ljudi koji su obilježili moje vojničke dane u Nikšiću.

Dolaskom na služenje vojnog roka, dodjeljen sam u 3. četu , 3. vod kod . Nakon jesensko/zimske obuke, (naravno i nezaboravnog logorovanja u dubokom snjegu na -20, gdje sam "zaradio" išijas koji mi je ostao za uspomenu), dodijeljen sam u izviđački vod. Ostali kolege otišli su uglavnom na granicu.
Došavši u izviđački vod, uslijedila je zimska obuka u Kolašinu, brojna logorovanja u okolici Nikšića, ljetna obuka u Baru.
Zanimljivo je da sam jedno logorovanje preskočio radi saniranja parketa u spavaonici izviđačkog voda.

Iz  izviđačkog voda moje generacije, osim poručnika Lazovića, sječam se još Nebojše iz Zagreba, Mede iz Čabra, jednog strašnog lika iz Zenice, Aleša iz Jesenica a uz pomoć ovog foruma možda se javi i još netko.
Joe jednom pozdrav svima.

Dobro nam stigao. 

Eto da se i ja priključim staroj klapi. Najpre pozdrav svima koji bejahu u Nikšiću
Služio sam novembarsku klasu 1984. do 1. septembra 1985 (uključujući skraćenje) zapravo došao sam 4. novembra 1984. bio sam  6523/9 treća četa mitraljeseki vod. komandir čete kap. Jovanović Mile sa kojim sam i dan danas u kontaktu. Odavno se penzionisao i završio karijeru kao pukovnik.
Sa nekolicinom sam ostvario ponovne kontakte i bilo bi dobro kad eto našao još starih prijatelja sa kojima sam delio zadnju cigaru, i naravno Nikšićko pivo u ogormnim količinima.
Pročitah prve dve stranice i sve komentare pa ću nešto kasnije pročitati i sve ostale kako bi eventualno našao ili već mene neki moji klasići ili klasa pre i posle mene.
Da nastavim o sebi rekoh bio sam u početku nišandžija mitraljeskog odeljenja u to vreme komandir III voda bio je staža neki Jovanovski koji je naravno obuku završio u Bileći odakle je isto tako došao i kap. Mile Jovanović i postao komandit čete. nešto kasnije četni vezista se skinuo i ja posle kraće obuke u vodu veze postadoh četni vezista a povremeno sam menja i ćatu inače mog klasića Krnjajić Milana čini mise da je bio iz Gline u Hrvatskoj. U to vreme komandiri vodova su bili u trećoj četi stariji prvog voda vodnik Šaljaj, pratećeg poručnik Tomović i ne mogu da se setim drugog voda ime oficira ali već možda neko je i napisao ovde. Sve u svemu lepo beše.
Nadam se da su još neki forumaši aktivni pošto je odavno prošlo od prvog i zadnjeg posta.
Uskoro se javljam kad pročitam sve detaljno pa i ja dodam još nešto čega se setim
Pozdrav svima iz Velike Plane

Pozdrav svima, stigao u Nikšić 16. septembra, odslužio rok nakon obuke kao ćata 3. čete, ili četni starešina. Kapetan prve klase Mile Jovanović, bio mi je komandir čete, voda Stefanović Dragan, poručnik tada, Petak Dražen, Šaljaj Đoko, Vodnik Abramović, to su bili oficiri u 3. četi... Kapetan prve klase Dragan Milosavljević bio je komandant bataljona a brigade p.puk Radoman Radović. Sećam se Aleksića, Vujića, Šestovića, Perovića Blaže i Pekija intendanta, neko reče kupus e taj... onda Mrdak je bio, Poručnik Radisavljević baš ga neki dan nađoh na FB, i mnogu drugi. Sa dobrim drugarima iz kasarne sam i dalje preko FB u kontaktu a nikako ne mogu da dodjem do Ozrena Divića, zagrebačkog prijatelja, bili smo super tokom obuke posle je otišao na granicu u prekomandu, pa verovatno na fakultet i dalje na Zapad... ako ovo neko vidi neka mu kaže ili napiše ovde par reči o njemu ako ga lično zna. Desetari su mi bili Alija Iz Janje kod bijeljine, mislim Jašarovski ili Šabanovski, i Boro Stjepanović iz N. Sada. pozdrav svima posebno mom imenjaku iz Plane koji me ovde na forum i doveo.

Pozdrav svima.
Služio u Nikšiču od maja 85 do maja 86.
Prvo treća četa onda prekomanda izviđači.

antote (citat):

Pozdrav drugovi!
Klasa avgust 1985, izviđači AIV (VP6523/3) - javite se.
 
Sećate li se "terena" - Studenaćkih glavica, gađanja na Kunovu, obuka na moru (u Baru), skijanje na Žabljaku i u Kolašinu?
 
A tek najboljeg - NIKŠIĆKOG PIVA!

Ja sam bil od 1986 jan do 1987 jan izvidžač sam bio do april 1986 dalje,lp

pile (citat):

Pozdrav svim bivšim izviđačima kao i vojnicima Nikšičke kasarne.
Služio sam od septembra 86 do 87. Vrlo često se sjetim tih dana. Nakon služenja nekako su me više obuzimala sječanja na loše trenutke iz tog vremena. Kako vrijeme prolazi, ta su  sječanja  izblijedila, a isplivala su ona pozitivna. Mogu reći da se danas ipak rado prisjetim dragih ljudi koji su obilježili moje vojničke dane u Nikšiću.

Dolaskom na služenje vojnog roka, dodjeljen sam u 3. četu , 3. vod kod . Nakon jesensko/zimske obuke, (naravno i nezaboravnog logorovanja u dubokom snjegu na -20, gdje sam "zaradio" išijas koji mi je ostao za uspomenu), dodijeljen sam u izviđački vod. Ostali kolege otišli su uglavnom na granicu.
Došavši u izviđački vod, uslijedila je zimska obuka u Kolašinu, brojna logorovanja u okolici Nikšića, ljetna obuka u Baru.
Zanimljivo je da sam jedno logorovanje preskočio radi saniranja parketa u spavaonici izviđačkog voda.

Iz  izviđačkog voda moje generacije, osim poručnika Lazovića, sječam se još Nebojše iz Zagreba, Mede iz Čabra, jednog strašnog lika iz Zenice, Aleša iz Jesenica a uz pomoć ovog foruma možda se javi i još netko.
Joe jednom pozdrav svima.

Pile mi smo bili zajedno.Ja sam Roman iz slo.Dobro se te sečam bili smo zajedno na straži kod ambulante.Kako si ?Puno te pozdravljam.

Da li su u pratećim vodovima brdskih četa u drugoj polovici 80-ih godina bili bestrzajni topovi 82 mm (jedno odjeljenje sa dva BsT)?
Prvo odjeljenje u pratećem vodu trebalo je biti naoružano sa 4 ručna bacača ili kasnije RBR.
Treće odjeljenje je bilo minobacačko. Da li sa 4 minobacača  60 mm?
Da li je drugo odjeljenje bilo odjeljenje BsT (bestrzajnih topova) 82 mm?

antote (citat):

Kako da se ne bih setio tada starijeg vodnika 1. klase Dušana Macavare (oprosti za moju gramatiku). Mislim, da je vodio nešto oko magacina ili opreme za nastavu. Poručnik Lazović je dosta posla prepuštao stažistima i desetarima (barem je u moje doba tako bilo), što je imalo i + i - strana.

Pjevali smo pjevali - pešadinac ne može bit svako ... pa "u no- u novembru četrdeset-treće zado- zadobismo bolove najveće ..."

Priliko povratjka sa Studenačkih glavica imali smo izbor - ili pjesma ili atomski, jaka artilerijska, avioni, otrovi, neprijatelj s leva za borbu ....

Tada je bio u prvoj četi i poručnik Marinko Slomo - malo manjeg rasta ali "otrovan" i veoma brz na pješadijskim preprekama. Jel još bio tamo 88?

Ja sam se prijavio na ovaj forum pre nekoliko minuta i oduševio se da ovako nešto postoji   .
Samo da kažem da je moj starešina bio Slomo Marinko, a posle obuke, kada sam prebačen na Kunovo (strelište), bio mi je starešina Dušan Macavara.
Voleo bih da saznam šta je sa njima. Gde su? Živi li su?
Slomo jeste bio strog, ali je bio, generalno, pozitivac. Naravno, totalno druga priča od Macavare. On nam je bio kao ortak :-).
Mi tamo na Kunovu, on u kasarni. Viđamo se samo kad moramo  . Kada nam donese trebovanje za klopu ili kada je neko važno gađanje.
Nije nam trebala dozvola za izlazak u grad. Šta će nam kada smo bili u onoj nedođiji.
Družili se sa onim meštanima. Čuvali sa njima stoku.
Sećam se, bila je tamo i neka pećina u koju smo odlazili onako avanturistički.
Tamo je najviše voleo da odlazi moj dobar vojni drugar, inače slovenac, Boštijan Škrlep.
Bio sam šef vojnog orkestra i u to vreme je za klub bio zadužen, tada stariji vodnik prve klase Šefkija Karavdić.
Njega sam sreo 1996/97. godine na Novom Beogradu. Radio je na carini. "Skinuo se" iz vojske.
Eto, nadam se da vas nisam previše ugnjavio :-)

VBČ (citat):

Poruka jednog gosta:
 
Danas posle skoro 24 godine vrlo rado sećam se divnih vojničkih dana u Nikšiću. Bio sam vojnik I brdske čete, prvi vod, treće odeljenje. Septembarska klasa 1986. godine. Tog 20 septembra 1986. godine oko 07,30 časova zajedno sa bratom blizancem Zoranom stigli smo u Nikšiću. Pijani, umorni i tužni oko 15,00 časova ušli smo u kasarni. Sebi sam rekao: '' Zbogom slobodo i civilstvo drago za godinu dana''. Ruku na srce mnogo mi je lakše bilo sa bratom tih prvih dana. Kako je vreme prolazilo čini mi se da nam je bilo sve zanimljivije. Upoznali smo se sa svim drugovima, a tada je bilo drugova iz cele Juge. Komandir čete je bio poručnik Slomo Marinko, komandir voda bio nam je Esad Sarač. Za desetare nemogu ništa lepo da kažem jer su bili klasa ispred nas, odnosno majska 1986. godine. Stvarno su bili glupi. Bilo je puno lepih dana za vreme obuke u Nikšiću. Drugarstvo je bilo na visokom nivou.Gotovo da se sećam svih imena vojnika našeg voda, tačno znam ko je gde spavao. Dana 4.12.1986. godine, krenuli smo na prvi logor. Pešačili smo oko 20-25 kilometra i obuku izvodili u nekom kamenjaru u okolini gradića Plužine. Tu smo nekako i izdržali, ali na drugom logorovanju je bilo strašno. Sećam se bio je petak 23.12.1986. godina. Sneg, hladno, hladno, mislim da je bilo -20 i više ispod nule, a mi smo prešli onu branu Krupačkog jezera i dve noći bukvalno prespavali na snegu u nekoj planini. Naravno zbog velikog snega smo se vratili u Nikšić. I umesto da nas odvedu u spavaoni da se ugrejemo, komandir čete Slomo Marinko je naredio da idemo i čistimo naoružanje u onim zgradama gde je bio Tovarni vod. I sad mi je hladno kad se setim kakvi su uslovi bili.
To su dani koje nikada nemogu da zaboravim. Ja sam bio miran i povučen, dok je moj brat Zoran bio prava baraba. Stalno je bežao u grad sa Podobnik Tomažom koji je bio iz Škofja loke. Od tih da kažem baraba, ili bolje rečeno nedisciplinovanih vojnika iz našeg voda spomenuo bih još i Čumić Nešu iz Beograda i Stevanovski Ivana iz Paraćina. Naravno tu je i najsmotaniji vojnik našeg voda Hadrović Besim iz Bijelog polja, koji nije znao ni okvir da skine sa puške. Stalno se pravio pametan, a nije znao nos bukvalno da obriše.
Nakon završene obuke, dana 13.01.1987. godine krenuli smo u prekomandu. Moj brat Zoran Osmanović, bio je veoma loš i nediscilplinovan vojnik. Plašio sam se da nas nakon zvašene obuke ne ostave u nikšiću u Tovarnom vodu. Neki su otišli i do kraja vojnog roka su davali stražu na Trebjesi, neki su ostali u kasarni, a mi smo otišli na obezbeđenju državne granice. Kako smo tada bili tužni. I dan danas se sećam kako je plakao Hamidović Kasim što i on nije sa nama otišao na granici. Nikada više nisam video Majer Marija, Vučinić Aleksandra, Podobnik Tomaža, Velinov Krasimira, Šuljić Danijela, Filipović Antonija, Alibegić Mirsada, Đokić Gorana i drugih...
Preostali deo vonjnog roka od osam meseci proveli smo na karauli na Krenzi. Tamo smo do kraja vonoj roka bili, ja, moj brat Zoran, Ajanović Mustafa, Bebek Goran, Mešić Mukadem, Burazerović Mišel Blažić Saša i Berđan Zoran. Bilo nam je super na Karauli. Najlepši dani, najlepša sećanja, najbolje drugarstvo, čini me sada srećnim kada se tih dana setim. Skinuli smo se septembra 1987. godine. Posle samo četiri godine, 1991, Jugoslavija je nestala. Strašno, koliko je samo života ugašeno uzalud. Voleo bih da se to nikada nije desilo. Od svih tih gore navedenih drugova, maja prošle godine uspostavio sam kontakt na internetu sa Bebek Goranom, koji je odmah nakon skidanja krajem 1987. godine otišao u Kanadu! Voleo bih naravno da sa još nekim drugom uspostavim kontakt.
Sada nakon toliko godina naravno sve je drugačije. Međutim slobodno mogu reći da sam bio srećan što sam bio vojnik JNA i vojni rok služio u Nikšiću, bio vojnik na karauli i ponosno stajao na braniku svoje zemlje koju sam puno voleo, zemlje koje nažalost odavno nema!
 
[You must be registered and logged in to see this link.]

zdravo, evo nas dvoje smo išli istoga dana 20.91986 u Nikšić, ista četa, Marinko Slomo, a nakon tvojih imena, sada sam siguran, da nisam bio prvi vod, nego vjerovatno drugi vod, mitraljesko odeljenje. Mešić Mukadema se sječam, naravno i Tomaža Podobnika, nisam siguran da je iz Škofje Loke, mislim, da je iz Ljubljane, u prvom vodu bi možda bio i Petar Pehani, Ljubljana,. Vrlo dobro se sječam tih decembarskih logorovanja i strašnog mraza-loženja vatre u sobi, ....odmah nakon dolaska, ja nisam dobio ćizme, ipak je to bio poslednji dan 20.septembar, pa sam sve do početka decembra išao u patikama Adidas ( broj 48, zbog broja nisam dobio čizme). Goran mi je ime, kao i tebi, ali ja nisam otišao u januaru na karaulu, nego među vatrogasce na "aviaciju" , jedinica koja je bila tek 1 km od kasarne u Nikšiću.