Leskovac 'Kosta Stamenković' klasa septembar 1987

Sasvim slučajno sam našao ovaj portal, možda ga prati netko iz generacije 'septembar 1987' iz tenkovske jedinice kapetana Sejfe Šarića!
Iako je od tada prošlo više od 25 godina, sjećanja na dane provedene u Leskovcu su još uvijek živa!
Pozdrav svima,
Damir (Rijeka)

Dobrodošao na forum, Damire

Ja sam  bio pešadija u Leskovcu, tačno godinu pre tebe, u januaru smo otišli u prekomandu na granicu, tako da se ni slučajno nismo videli.

Jeste bili na T43 jer drugih tenkova nisam video, a nisam ni imao prilike da razgovaram sa ostalim rodovima vojske što su još služili tamo.

Pozdrav, Pero

Pero™ (citat):

Dobrodošao na forum, Damire

Ja sam  bio pešadija u Leskovcu, tačno godinu pre tebe, u januaru smo otišli u prekomandu na granicu, tako da se ni slučajno nismo videli.

Jeste bili na T43 jer drugih tenkova nisam video, a nisam ni imao prilike da razgovaram sa ostalim rodovima vojske što su još služili tamo.

Pozdrav, Pero

Da nije T-34?

Hvala, Pero!
Tenkovi su bili prethistorijski, T-34!
Parkirani su bili u dva natkrivena hangara, ispod njih je bila rampa, izlaz je vodio na jedan blatnjavi put, naokolo nahereni kućerci, jad i bijeda...
Pješadija je bila u novom paviljonu, iznad igrališta i sportskog poligona. Uvijek sam bio ljubomoran da imaju ljepši i 'otmjeniji' smještaj nego mi u onim starim zgradama odmah iznad platoa na kojem je bila zastava i kantina...
Naviru sjećanja, vraćaju se uspomene - nadam se da će se javiti još netko iz tog davno odgledanog filma...
Pozdrav!

Damire i Zagorac, uvek mešam ta dva modela. Pravi naziv je bio T34

T43 j bio samo eksperimentalni model.

Što se tiče, , za obuku su dobri, pitao sam na jednom drugom forumi, kako bi bilo da su tankisti iz starih tenkva ušli u tada supermodrniji M84, rekli su, mogli bi da se snađe. A i da ako treba M84 upotrebi, ako može posao da se odradi sa T55 odradi i ne troši M84, ako može sa T34, ne troši T55. Više je važna taktika, nego kvaliteta tenka.

Onih nadkrivenih hangara sa tenkovima se još sečam. Broj tenkova mi nije više jasan, nisam nikad ni brojao.  Kasarna je imala više izlaza za pešadiju. Severno od kasarne a i grada su bila blatnjava sela, kuče - ruina, jad i beda. 

Ja kao pešadinac sam bio u jednom timh mordernijih spavaona, ali po mom sečanju, nismo bili iznad igrališta, nego, levo od njega. Da bilo je udobno, barem po tome što mi je večina starijih drugova od mene pričala. Nekde oko pola voda je bilo u jednoj spavaoni, bilo centralno grijanje sanitarije su bile za 2 voda, čistili smo redovno i dobro.. jedino tuširanje je bilo uvek zajetničko. Tu si verovatno bio i ti na tuširanju. Inače kreveti i kasete su bile klasične. 

Tvoje zgrade se nekako ne sečam, ali mi je poznata i kantina i pista i požarstvo kraj smeča. Napisaču kasnije.

Pero,

Dobra večer, hvala na novom javljanju

Imaš pravo, zgrada pješadije bila je lijevo od igrališta/poligona s 'preprekama'; između je bila prizemna zgrada sa kancelarijama (u koju se, par mjeseci prije završetka mog roka, preselilo i naše starješinstvo - do tada smo imali dvije kancelarije u zgradi, nešto niže, u kojoj su bili dvorana s pozornicom za kulturna zbivanja i ambulanta).

Sad si me podsjetio i na odlagalište smeća (širio se nesnosan smrad), a tamo je negdje bilo i spremište za ugljen.

Na tuširanje smo odlazili u jednu isto tako staru prizemnicu, mislim da je zgrada služila kao 'vešeraj'...

U tim hangarima s voznim parkom mi smo davali požarstva, sjećam se jednog vozila u koje se moglo zavući i odspavati; davali smo požarstva i na strelištu (iznad restorana/trpezarije), ispod komandnog mosta (kojeg je dužio jedan naš vezista, Crnogorac) bila je učionica u kojoj se odvijalo 'političko vaspitanje' i u kojoj smo imali organiziran doček nove 1988 godine uz komad hladne piletine i bocu piva!

Možda se sjećaš i zgrade, odmah ispod zastave, u kojoj je bio 'frizeraj'?

Pozdrav, do slijedećeg pisanja/čitanja!

Zdravo,

Bila je na levo ako se gleda sa strane ulaza u kasarnu. Morao bi da se potrudim da pogledam koje strane neba je bilo to. Nema ni veze prošlo je dosta vremena. Naše starešine do komandira čete su imale kancelarije u zgradi kde smo mi spavali.

Dvorana za ''kulturna zbivanja'' se odprilike sečam ali nas nisu vodili tamo. Išli smo dva puta u dom JNA u Leskovcu. Ambulate neznam, opet su nas vodili u ambulantu u Leskovcu.

Stražu nisam davao, ali dosta puta sam dobio požarstvo na smeču ili hodniku. Smrad mi nije smetao, ali noču se nakupilo 20-30 đukca da jedu ostatke. Od početka je bilo malo nezgodno, ali kasnije sam se naviknuo.

Sečam se da je bil jedna manja i stara zgrada za tuširanje. To mi se nikako nije sviđalo, po 3-4 ispod jednog tuša, pa dranje, pusti toplu, pusti hladnu, pa kasnije dok se jedan vod oblači, drugi se več slači... moglo je to i bolje. Možeš zamisliti kakav luksuz sam doživeo sa odlaskom na karaulu kad sam video dva velika bojlera i vode koliko hočeš. Mogli smo se tuširati sami i u bilokoje vreme dana ili noči. Koliko se sečam skladište uglja je bilo levo od smeča, znači gledano prema ulazu u kasarnu.

Mi smo u novijim objektima imali i ''učione'' sa TV. Tako da ako smo imali neku obuku unutra, bila je tamo. Inače večina naše obuke je bila na terenu, tu (na terenu) smo zaradili i dobru kondiciju, koja nam je kasnije dobro koristila na granici. 

Novu godinu sam proživeo kuči. Verovatno za vreme nekog požarstva, drugovi iz voda su me izglasali da dobijem nagradni vikend. Hvala jim. Iako malo mi je ipak žao što nisam doživeo novu godinu u JNA. O tome ima još jedna duža priča, siguran sam da sam je več napisao na forum, na želju  ču je još ponoviti.

Sečam se prvog šišanja. Zgrada mi nije baš u sečanju, iako morao sam nekoliko puta da se tamo šišam. Noču kad smo došli, odma su nas poslali na šišanje.

Inače pista mii je u solidnom sečanju, mi skoro nikad nismo pravili fiskulture, presedeo sam puno vremena na pisti ispred kantine, dok smo čekali doručak.

Toliko za sad, nači če se još detalji.

Pero

E sad se setih jednog detalja.  Ja sam bio prva četa, drugi vod. Tako da smo mi stajali u prvom redu odmah ispred kantine, zapravo prvi vod je bio bliže trpezariji, pa mi... pa ostali. Koji rodovi su bili iza nas nisam nikad znao.

Znači ako se gleda prema kantini! Ako se gleda prema kantini, dođe prvi vod na desni, pa mi, pa na levi treči vod...

Pero,

Podsjetio si me na Dom JNA u gradu, jednom smo po zimi, po susnježici i blatu, pješačili do tamo na projekciju filma 'Out of Africa' (Meryl Streep i Robert Redford), nikad mi nije bilo jasno zašto baš taj film, unutra je bilo ugodno toplo i svi smo od reda prespavali tih par sati...

Mi smo na postrojavanjima stajali odmah ispred zastave, u prvom redu.

Da, i mene su odmah prvi dan unakazili, vjerujem namjerno, budući sam došao ošišan skoro na 'nulericu', ali je brico i to morao to malo 'skratiti'!

U stacionaru u gradu proveo sam tri dana, kad smo svi masovno dobili nekakvo trovanje hranom, svi su bjesomučno povraćali komade povrća (iz velikih konzervi) - ja od tada, do dana današnjeg, ne mogu smisliti mahune!

Pročitao sam neka tvoja pisanja o karauli, pa pretpostavljam da su te iz Leskovca poslali na granicu (bugarsku?); ja sam u Leskovcu odslužio cijeli rok, budući sam imao sreću i završio u komandi radeći kao 'kurir' (mislim da mi je to bio službeni naziv), odmah nakon obuke razdužio čizme i pušku i onda devet mjeseci vodio poprilično 'normalan' i 'civiliziran' život u društvu majora (Čedimir Nikolić) i kapetana I klase (Dušan Despotović)...

Nastavak slijedi!

Pozdrav!

Pozdrav vama koji ste sluzili u Leskovcu...

tamo mi je tazbina, tj supruga mi je iz tog grada, tako da cesto odem tamo; doduse, cesce odem nekim poslom nevezano za tazbinu.

Je li vasa kasarna bila u mestu koje se zove Donje Sinkovce, malo van grada?

znam za jos jednu, u nju se dolazi brze jer je relativno blizu stare autobuske stanice.

Zdravo Kemo, dugo nismo pričali/dopisivali.

Pa ti znaš celu jugu, po široko i popreko i dugačko. 

Sad, (barem što sam pročitao po internetu) se kasarna zove Sinkovci. U stvari je barem tad, bila nekde na kraju grada, ne izvan. Iznad i levo i desno nije bilo ( u blizini) nikakvih kuča, ispod su bile kuče što su pripadale Leskovcu.

Bila je još jedna na drugom kraju grada, ali koliko sam čuo bila je kao škola za JNA kuvare. Koliko je bilo tamo druge vojske, nisam nikad znao.

Da, ova o kojoj pričamo je Sinkovce, u okolici su bila mjesta meni čudnih naziva: Gornje/Donje Trnjane, Gornja i Donja Jajina, Šumane, Lebane, Bošnjace...

U suprotnom smjeru, prema istoku, išlo se u Vlasotince, mjesto koje pamtim po velikoj poplavi kad je, navodno, pukla brana; vojska je išla spašavati ljude - loptama smo uklanjali blato, ostala mi je u sjećanju unutrašnjost jedne kuće, zidovi su bili crni, a luster je bio pun vode i s njega je visila jedna grana; po dvorištima je u blatu nastradala sva perad, kokoši, guske, patke, čak i jedan pas, sve smo to morali tovariti u nekakva improvizirana kolica...

Narod je u nama vidio heroje, ljubili su nas i grlili, dočekivali i ispraćali u suzama, i tako nekoliko dana za redom! Častili su nas onim zadnjim što im je ostalo i što su uspjeli nekako spasiti od uništenja.

Tih dana smo, po povratku u Sinkovce, bar imali priliku dobro se istuširati - naredba je bila da se voda zagrije više nego obično, da ne bi došlo do zaraze i bolesti...

U domu JNA sam bio dvaput, jednom za jedan totalno nezanimljiv film, više se ne sečam i kako se zvao. Drugi put za  nastup nekih folklornih grupa. 

U gradskom stacionaru sam bio samo jedanput. Imao sam neku virozu, u stacionaru dobio injekciju, neznam šta je bilo u njoj, mora da je bilo nešto snažno. Odma sam se osečao bolje. Pre nego što sam otišao u svoju jedinicu iskoristio sam i priliku pa otišao u kantinu na burek. Možda me i to izlečilo, ha ha. 

Mahune su napola otrovne ako se dobro ne prekuvaju, ili je bila premalo kuvana, ili stvarno nisu bile dobre konzarve. Najbolju boraniju sam jeo prvu noč kad smo došli na karaulu. Imali smo stvarno dobrog kuvara, na žalost se skinuo pre nas

U okolini (kasarne) je bilo i puno manjih zaselaka. Dosta puta smo prolazili pored njih. Puno naše obuke je bilo trčkaranje po terenu i pucanje iz manevarske municije.

U tu jesen kiša je padala samo 2 dana. Što je bilo dobro za nas, ali kopanje raznih zaklona bilo je skoro nemoguče. Zemlja je bila tvrda kao beton. 

Večina nas pešadinaca je otišla na bugarsku granicu. Tamo su nas opet izmešali po četama i vodovima, pa opet upoznavanje novih prijatelja. Tada bi bio spreman da ginem za njih, sada bi bio srečan da izmenimo par reči preko interneta, kako je ko, kako je preživeo rat u bivšoj jugi... Život u karauli je bio sasvim drugačiji od života u kasarni.

Zdravo Pero i ostali,


sve mi se čini, da sam i ja bio u I.četi, II.vodu. Klasa septembar1987 ! I naravno, u januaru 1988 otišao u prekomandu u Bosilegrad ! Još se sječam, da nam je bilo vreme sklonu - ona zima nije bila hladna.
A zakletva u oktobru je bila vruča, baš smo prešli na zimsk odjelo a onda vručina,.....

Zdravo Edo

Dobrodošao na forum. 

Znači da je velika verovatnost da smo imali iste komandire. U najboljem sečanju mi je bio komandir čete. On me je uvek pozdravljao (po imenu) kad me je sreo. Imao sam ga za ličnog prijatelja iako su se ga svi bojali, verovatno zbog čina.

Da naša komanda je bila u Bosilegradu, ali ja sam otišao u najseverniju karaulu te komande. Videli se sigurno nismo, jer kad si ti došao na obuku, ja sam se več skidao.

Pozdrav, Edo! Hvala na komentaru!

Eh, da mi je sad jedna od onih leskovačkih mućkalica - ako po ničemu drugom, pamtit ću taj kraj po izuzetnoj hrani!

Sjećam se da je ispred pošte (u kojoj su, s lijeve strane kad se ušlo, bile telefonske govornice, nekad je red bio jako dug, uglavnom vojska na izlasku, službenicima se dao broj telefona i onda su ga oni birali i s druge strane šaltera vikali broj govornice) bila jedna slastičarna s tipičnim 'istočnjačkim' kolačima (baklave), služili su ih na limenim tanjurićima...

Da se prijavim i ovde nisam sluzio u Srbiji,pre svega da vas pozdravim hteo bih pitati Damira i ostale posto su TENKISTI da li ste imali uopste gadjanje u selu MEDJA,jer je ,SAS ,do skora bilo moderno sve zapusteno,POZDRAV.

Pozdrav 'razvodniku' i isprika zbog kasnih odgovora...
Ako se dobro sjećam, Međa je bio poligon za školsko gađanje negdje u blizini Niša!?
Tamo sam bio dva puta - prvi put za vrijeme obuke, a onda i sa slijedećom (januarskom) generacijom (tada sam već bio 'kurir' zapovjednika tenkovskog bataljona i sjećam se da mi je tih tri dana bilo kao da sam na 'mini godišnjem odmoru').
Pamtim da sam upoznao jednog Riječana (imena se više ne sjećam), ostali smo u kontaktu neko vrijeme...
Najbolja uspomena s moje obuke bio je incident koji se dogodio tijekom noćnog gađanja - jedan od 'nišandžija', pod stresom od silnih psovki koje mu je komandir dijelio cijelo vrijeme, ništa nije vidio kroz onaj skoro neupotrebljiv nišan (a kupola bi se nastavljala okretati i bez doticanja drške), ovaj od gore mu je stalno vikao 'je l' vidiš metu, jado?', a ovaj nikako da nacilja... taj cirkus je trajao par minuta sve dok ovaj nije kroz nišan zagledao svjetlo i iznutra vikao 'vidim, vidim!'... nakon toga se čuo lavež pasa i vikanje iz daljine - umjesto mete na strelištu, ovaj je naciljao i osvjetljeni prozor nekakve straćare u obližnjem selu! I dan danas se smijem do suza kad se toga sjetim...!

Damire,streliste ,SAS MEDJA,se nalazi izmedju NISA i LESKOVCA tj na putu ka BOJNIK.a to za vase kolege tenkiste se i dan danas ovde kod nas u selu prica da je prilikom gadjanja tenkista opalio u nekoj romskoj kuci pa je vasa komanda to sredila popravku kuce.Ja mislim da je malo bilo prekida sa gadjanje bas zbog ovog dogadjaja.

Nisam namjerno spominjao onaj detalj da su to bili Romi (ili, još neprikladnije, neko drugo ime) - nakon dvadesetak godina života ovdje u Velikoj Britaniji naučio sam se biti 'politički korektan'... ali sad kad si to napisao, iznova me je sve tako nasmijalo!
Naravno da je gađanje bilo prekinuto, ne sjećam se doduše nikakvih posljedica, ali znam da smo o tome svi dugo pričali, a iz tvog komentara vidim da se toga spominjete i do današnjih dana!

Damire,ako te secanje dobro sluzi sa leve strane se nalazi toranj ispred njega su 4 tenkovske staze jedno mozda 500m po duzini je naselje tada sigurno nije bilo toliko izgradjeno naselje.Evo ti sada sta se letos ili juna meseca desilo na strelistu bili izvidjaci na gadjanju osto kamion ili 110 ka otili na rucak a pozarnog nisu ostavili Romi ukrali par pusaka tu bila vojna policija bezbednjaci civilna policija ih pretresala i uspeli su da pronadju puske.pozdrav druze.

Mogu samo zamisliti kako je ta krađa izgledala...!
Detalja se više ne sjećam, jedino pamtim paviljon u kojem smo u jednoj velikoj prostoriji spavali na podu; za vrijeme drugog boravka, kad je na gađanje išla januarska klasa, sjećam se da je bila neopisiva hladnoća, snijeg nije prestajao padati, vojska je oko zgrade morala čistiti staze, ali to je bio Sizifov posao jer ga je iza njih napadalo još više...
Ne sjećam se ni kako smo do tamo putovali - nekakvim rasturenim autobusom možda? Ili vlakom?
Pretpostavljam da ti živiš u tom kraju - na google mapi upravo vidim da to i nije baš tako blizu Niša (imao sam takav dojam!).
Srdačan pozdrav!

Da zivim u susedno selo.Ove i prosle godine bar jedno 30 puta sam uso na strelistu medja jer sa mojih seljana odemo u kasarnu u leskovac na licitaciji dajemo ponudu da bi celo streliste pokosili i uzeli seno.More bilo povuci potegni zbog tih pusaka samo 5ro njih iz medje je uslo za seno.Jel mi sada reci da je informacija osvijezena da neko poznaje teren gde si sluzio JNA. Sta je bila bivsa juga.POZDRAV.

Izgleda sa imaš sve informacije iz prve ruke - kad me jednom put opet odvede u te krajeve svijeta ima da mi budeš lokalni vodič! Važi!?

Imam dobrog druga oficir k1k po cinu jer na strelistu moraju imati vojne dozvole da bi usli da skupljaju to seno,a moj pretpostavljeni to resava za mene da bih ja to odradio i za njega a i za MENE.Odmah bi te vodio na leskovacki rostilj,priznaj da li postoji bolji rosti od leskovacki,nije bitno sto sam iz tog kraja.

Pero™ (citat):

Dobrodošao na forum, Damire

Ja sam  bio pešadija u Leskovcu, tačno godinu pre tebe, u januaru smo otišli u prekomandu na granicu, tako da se ni slučajno nismo videli.

Jeste bili na T43 jer drugih tenkova nisam video, a nisam ni imao prilike da razgovaram sa ostalim rodovima vojske što su još služili tamo.

Pozdrav, Pero

Zdravo Pero. I ja sam septembarac 1986. 2. četa, 1. vod.
Pozdrav Sinkovac

Zdravo ljudi!
Bio sam septembarska klasa 87,1.četa,prvi vod,kap.Milić Pajo.Ceo rok bio u ovoj kasarni.
Pozz svima.

damir1968 (citat):

Sasvim slučajno sam našao ovaj portal, možda ga prati netko iz generacije 'septembar 1987' iz tenkovske jedinice kapetana Sejfe Šarića!
Iako je od tada prošlo više od 25 godina, sjećanja na dane provedene u Leskovcu su još uvijek živa!
Pozdrav svima,
Damir (Rijeka)

Ja nisam tenkista ali sam septembarac '87. Bio sam paviljon najbliži trpezariji, odmah iznad vas tenkista, protiv-oklopna četa, nišandžija na BST. Nisam išao u prekomandu, sve vrijeme sam bio u kasarni K. Stamenković , Donje Sinkovce. 
Pozdrav, klasići 

DraganPOČ (citat):

damir1968 (citat):

Sasvim slučajno sam našao ovaj portal, možda ga prati netko iz generacije 'septembar 1987' iz tenkovske jedinice kapetana Sejfe Šarića!
Iako je od tada prošlo više od 25 godina, sjećanja na dane provedene u Leskovcu su još uvijek živa!
Pozdrav svima,
Damir (Rijeka)

Ja nisam tenkista ali sam septembarac '87. Bio sam paviljon najbliži trpezariji, odmah iznad vas tenkista, protiv-oklopna četa, nišandžija na BST. Nisam išao u prekomandu, sve vrijeme sam bio u kasarni K. Stamenković , Donje Sinkovce. 
Pozdrav, klasići 

Pozdrav klaso,

Ja sam isto bio septembarac 87 u kasarni u Knjaževcu, i bio sam u protivoklopnom vodu nišandžija BST
Prošle godine sam opet sreo takav BST u muzeju u Pivki
Ima mnogo zanimljivih dogadžaja iz obuke BST.

DraganPOČ (citat):

damir1968 (citat):

Sasvim slučajno sam našao ovaj portal, možda ga prati netko iz generacije 'septembar 1987' iz tenkovske jedinice kapetana Sejfe Šarića!
Iako je od tada prošlo više od 25 godina, sjećanja na dane provedene u Leskovcu su još uvijek živa!
Pozdrav svima,
Damir (Rijeka)

Ja nisam tenkista ali sam septembarac '87. Bio sam paviljon najbliži trpezariji, odmah iznad vas tenkista, protiv-oklopna četa, nišandžija na BST. Nisam išao u prekomandu, sve vrijeme sam bio u kasarni K. Stamenković , Donje Sinkovce. 
Pozdrav, klasići 

Nakon puno vremena evo me opet na ovom forumu!
U tom paviljonu bio je i moj prijatelj Nenad iz Rijeke - ista generacija (IX/87), ali je on otišao u prekomandu...
Pozdrav!

Damire, ako misliš na paviljon koji sam ja pominjao, nije sa mnom u četi bio niko iz Rijeke pa ni pomenuti Nenad. Mi smo dijelili paviljon sa minobacačlijama (MMB - ako se ne varam) pa je moguće da je bio u tom bataljonu.

Zdravo Klaso ,

od januara 88 do Septembra 88 , Pozadinska Ceta , Kjato u Tehnicku radionicu ( civilni majstori za opravku vozila ) , Zlatko iz Skopje.
Isto ko Damir , nisam isao na postrojavanje , imao izlaz 24 h , tusiranje u radionicu kod mene  , itd. itd .  malo drugacije za vojnicki zivot.
Bio jedan od retkih 20 ljudi koji nisu otisli na teren kad je bila cela kasarna  

Ne secam se imena Komandira kasarne, Pozadinske cete , Tehnicke radionice ?
Ako neko nesto zna nek pise .

Pozdrav

Komandir kasarne je bio,tada potpukovnik Lazarević,zamenik major Milan Kotur.Zlatko,verujem da se znamo.Bio sam od sept.87 do sept.88,ceo rok u pozadinskoj četi,u magacinu kod zastavnika Samjuela Krajčija.To je na 20metara od tehn.radionice.
Komandir pozadinske čete je bio kap.I klase Žarić.Čovek - LJUDINA!

Kimih (citat):

Komandir kasarne je bio,tada potpukovnik Lazarević,zamenik major Milan Kotur.Zlatko,verujem da se znamo.Bio sam od sept.87 do sept.88,ceo rok u pozadinskoj četi,u magacinu kod zastavnika Samjuela Krajčija.To je na 20metara od tehn.radionice.
Komandir pozadinske čete je bio kap.I klase Žarić.Čovek - LJUDINA!

komandir tehnicke radionice je bio Ljubomir Stojanovic ???
i nisi rekao kako se zoves i odakle si mozda se setim...

Niko ne priča o leskovačkom roštilju...nije se tada imalo novca za roštilj i pivu ....

posavljak (citat):

Niko ne priča o leskovačkom roštilju...nije se tada imalo novca za roštilj i pivu ....

Leskovački roštilj je krivac što sam dobio 20kg za pola godine. Najbolja pljeska bila u kafani "Složna braća", inače prva na spisku zabranjenih za vojsku. Zabranjeno voće najslađe.

Evo me opet na portalu nakon dugo vremena, čitam sve ove poruke i opet se u mislima vraćam u Leskovac!
Pozdrav svima!