Karaula VP 2515 - bugarska granica

obavezno slušanje

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

VP 2515 karaula Pionir - Božica klasa septembar 86/87. Na granici od početka januara, do sredine septembra.

Na gornjoj fotografiji sam ja u Rambo stilu kod najvišeg kamena rejona, šestice.  Rejon od kamena 151 do 159, 10km, do nadmorske 1800m.

Fotografija dole je selo kde sam poslednjih 4 meseca smeo jednom mesečno da idem po poštu, na jedno pivo i trgovinu za celu karaulu. Karaula nekoliko stotina metara više, sat hoda. Selo se nije nimalo promenilo, isto je kao tada!

Ostalo mislim da sam rekao u drugim debatama

Pozdrav svim graničarima one Juge

I to sm video, ali tada su se pasli dole u selu sa konjima od saljaka.

Pero™ (citat):

VP 2515 karaula Pionir - Božica klasa septembar 86/87.

Pa označi ovako karaulu u nazivu teme, ne znaju ljudi samo prema broju VP...  

Ti si barem stari forumaš...  

Max, malo sam popravio... onaj ko je bio tamo podsetiče se VP. Za ostale smo samo neki bivši graničari pregaženi sa vremenom. Neka pročitaju šta sam napisao pa če nači odprilike kde je karaula.

Iako če skoro 30 godina, mnogih se stvari sečam, kao da su bile juče.

Pero™ (citat):

Max, malo sam popravio... onaj ko je bio tamo podsetiče se VP. Za ostale smo samo neki bivši graničari pregaženi sa vremenom.

  

Mislio sam da smo ljudi imenom i prezimenom, može i pod nekim nickom.

I s ispunjenim životima i u sadašnjosti, samo nam je drago prisjećati se zgoda iz mladosti.

Pero™ (citat):

VP 2515 karaula Pionir - Božica klasa septembar 86/87.

Pero™.!
Dam mi objasni što znači ime tvoje karaule, ustvari ime "Pionir" to svi znaju što znači ali što je "Božica".!?
Isto si mogao poslušati Max Blitza.!
Pogledaj kako sam ja svoju "okitio" možeš je pronaći i po imenu, vojnoj pošti, graničnom odsjeku....

Graničaru,

odakle Pionir neznam, sad nema ni koga da pitam. To je bi kao zvanični naziv.  Božica je selo ''ispod'' karaule, zapravo na putu prema karauli. Uvek se upotrebljavao naziv karaula Božica.

Ako češ po nekim satelitskim mapama pogledati put preko sela prema Bugarskoj, na kraj sela češ videti da put krene na desno, pa onda malo po krivinama pa češ doči do kvadratiča karaule. I još uvek se vidi utabana trava (na sever) prema šestici. Kde je JNA čizma gazila tramo trava više ne raste.

Spremam malo veči odgovor za Maxa.

Pero™ (citat):

Spremam malo veči odgovor za Maxa.

Ajd, nemoj samo neku patetiku ovdje, traktate može na pp.  

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Max, malo sam popravio... onaj ko je bio tamo podsetiče se VP. Za ostale smo samo neki bivši graničari pregaženi sa vremenom.

  

Mislio sam da smo ljudi imenom i prezimenom, može i pod nekim nickom.

I s ispunjenim životima i u sadašnjosti, samo nam je drago prisjećati se zgoda iz mladosti.

Max, naravno da smo ljudi, ali ostali su svi rodovi vojske, a graničara više nema.

Mi graničari smo kao dinosaurusi, nekad smo bili strah i trepet, sada nema više graničara. I mi bivši graničari polako izumiremo. Sa mojim pisanjem bi želeo da mlađim doprinesem barem deo uvida u naš tadašnji život. Kako je izgledalo na prvim crtama braniti našu tada još zajedničku zemlju.

Mladosti više nema kad ti daju pušku i pošalju te 10km od ničega. Tada postaneš vojnik nezavisno od starosti. Tada priče što ostaju postaju nepogode a ne zgode. Naravno ako si sa dobrim drugarima, može da se napravi svašta smešno, ali kad zagusti... srečom niko nije pucao na mene, ali dosta puta imaš osečaj da če nešto krenuti pogrešno.

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Spremam malo veči odgovor za Maxa.

Ajd, nemoj samo neku patetiku ovdje, traktate može na pp.  

Max: jesi li bio na granici? NISI

Kad češ biti, ali što nečeš, onda komentiraj što sam napisao, i naravno okarakteriši za patetiku ono što još nisam napisao.

Pero™ (citat):

Mi graničari smo kao dinosaurusi, nekad smo bili strah i trepet, sada nema više graničara. I mi bivši graničari polako izumiremo. Sa mojim pisanjem bi želeo da mlađim doprinesem barem deo uvida u naš tadašnji život. Kako je izgledalo na prvim crtama braniti našu tada još zajedničku zemlju.

Mladosti više nema kad ti daju pušku i pošalju te 10km od ničega.

Pero, prvi sam koji su reći da je služenje vojske nakon srednje škole bilo dobro za odrastanje.   

Ali toga više nema. Može granica i bez vas i nas koji nismo bili graničari.

Ne vidim neku rijeku izbjeglica i koječega što nas ugrožava, osim toga, to je danas posao plaćene policije.

Što oni rade, čitam danas u novinama blago nezainteresiran, a što bih drugo.

Pero™ (citat):

Max: jesi li bio na granici? NISI

Nisam bio na granici i pročitao sam sve postove koje ste vi graničari do sada napisali.

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Max: jesi li bio na granici? NISI

Nisam bio na granici i pročitao sam sve postove koje ste vi graničari do sada napisali.

Max napisaču ti ogovor još na ono odgore, ali

iako si pročitao sve što smo napisali ipak nečeš nikad moči shavtiti osečaj nas što smo to doživeli. U stvari i teško je sve opisati.

Pero™ (citat):

iako si pročitao sve što smo napisali ipak nečeš nikad moči shavtiti osečaj nas što smo to doživeli. U stvari i teško je sve opisati.

Samo vi pišite, čitam sa zanimanjem.   


A osjećaj - bit moćan, ... jak,... nezamjenjiv, sam već iskusio...

Valjda je već taj osjećaj golobradog klinca s nečim trebalo zamijeniti.

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

iako si pročitao sve što smo napisali ipak nečeš nikad moči shavtiti osečaj nas što smo to doživeli. U stvari i teško je sve opisati.

Samo vi pišite, čitam sa zanimanjem.   


A osjećaj - bit moćan, ... jak,... nezamjenjiv, sam već iskusio...

Valjda je već taj osjećaj golobradog klinca s nečim trebalo zamijeniti.

Hvala što čitaš, možda češ neto i naučiti. Ipak sam ti dužan odgovor još nešto iznad.

Osečaj biti močan... kako bi se ti osečao da možeš upotrebiti M70 ili slično iz ličnog naoružanja. Uopšte nije stvar psihe nego je stvar jurisdikcije i izvršavanje naređenja. Kod nas seljaci nisu smeli u granični pojas bez našeg odobrenja. Naravno da se nismo pravili frajeri i zabravnjavali jim, čak smo jim pomagali ako su imali neka posla. 

Što se tiče golobradih klinaca, ajde pitaj durge graničare sa ovog foruma. Da, bili smo klinci kad smo došli, nadali se da čemo još biti klinc kad odemo, ali na granici smo bili vojnici na izvršavanju zadatka. A šta je zapravo radila vojska u kasarnama? Vatala krivine ? ? ? ? <

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Mi graničari smo kao dinosaurusi, nekad smo bili strah i trepet, sada nema više graničara. I mi bivši graničari polako izumiremo. Sa mojim pisanjem bi želeo da mlađim doprinesem barem deo uvida u naš tadašnji život. Kako je izgledalo na prvim crtama braniti našu tada još zajedničku zemlju.

Mladosti više nema kad ti daju pušku i pošalju te 10km od ničega.

Pero, prvi sam koji su reći da je služenje vojske nakon srednje škole bilo dobro za odrastanje.   

Ali toga više nema. Može granica i bez vas i nas koji nismo bili graničari.

Ne vidim neku rijeku izbjeglica i koječega što nas ugrožava, osim toga, to je danas posao plaćene policije.

Što oni rade, čitam danas u novinama blago nezainteresiran, a što bih drugo.

.
.
.
.

A osjećaj - bit moćan, ... jak,... nezamjenjiv, sam već iskusio...

Valjda je već taj osjećaj golobradog klinca s nečim trebalo zamijeniti.

Max, da mi nisi prijatelj zamerio bi ti za te reči. Tako ču sa ovim komentarom da pređem preko toga, možda nisi misli ono što si zapisao.

Sada je granica sasvim druga. Ima različitih podataka, neznam tačnost, ali po najnižim podatcima je na bugarskoj granici umrlo oko 100 vojnika JNA, pa do največih procena do skoro hiljadu. U ratu je prosečno na svakog mrtvog oko 10 ranjenih, računaj, nebi hteo da sam u toj statistici.

Na ''mom'' rejonu nije bilo ekonomskih izbeglica, bilo je isuviše bogu iza nogu, ako bi neko prešao, sigurno nebi baš tako za šalu. Ajde ustani u 2 sata ujutru i odvezi se autom 10 km. Sad očekuj da če ti kdo doči u pomoč pešice, nemaš ni sredstva veze, niko neče znati da se ti šta desilo.

Vrati se na karaulu u 6, pojedi doručak, pa idi čistiti sneg do 10 pa opet u patrolu, vrati se u 14 pa ručak ako je šta ostalo, i ako imaš sreče malo odmora, pa opet patrola u 18 pa se vratiš u 22. ako je ostalo nešto od večere pojedeš.

Ne, nismo bili gladni, uvek je bio kruh/hleb i neki čaj, poneka konzerva, ali to nije isto.

Drugi dan opet ponovno ili slično.

Pitaj Graničara kako se je osečao kad je hvatao ilegalce, jeli mu bila malo prpa ili mu je bilo sve jedno ako bi možda ko imao oružje, pitaj Zagorca zašto su trenirali iskakanje kroz prozore karaule, pitaj ostale što su gazili sneg i ne spavali noču da bi branili onu zemlju. Nismo bili golobradi klinci nego vojska JNA.

Pero™ (citat):

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Mi graničari smo kao dinosaurusi, nekad smo bili strah i trepet, sada nema više graničara. I mi bivši graničari polako izumiremo. Sa mojim pisanjem bi želeo da mlađim doprinesem barem deo uvida u naš tadašnji život. Kako je izgledalo na prvim crtama braniti našu tada još zajedničku zemlju.

Mladosti više nema kad ti daju pušku i pošalju te 10km od ničega.

Pero, prvi sam koji su reći da je služenje vojske nakon srednje škole bilo dobro za odrastanje.   

Ali toga više nema. Može granica i bez vas i nas koji nismo bili graničari.

Ne vidim neku rijeku izbjeglica i koječega što nas ugrožava, osim toga, to je danas posao plaćene policije.

Što oni rade, čitam danas u novinama blago nezainteresiran, a što bih drugo.

.
.
.
.

A osjećaj - bit moćan, ... jak,... nezamjenjiv, sam već iskusio...

Valjda je već taj osjećaj golobradog klinca s nečim trebalo zamijeniti.

Max, da mi nisi prijatelj zamerio bi ti za te reči. Tako ču sa ovim komentarom da pređem preko toga, možda nisi misli ono što si zapisao.

Sada je granica sasvim druga. Ima različitih podataka, neznam tačnost, ali po najnižim podatcima je na bugarskoj granici umrlo oko 100 vojnika JNA, pa do največih procena do skoro hiljadu. U ratu je prosečno na svakog mrtvog oko 10 ranjenih, računaj, nebi hteo da sam u toj statistici.

Na ''mom'' rejonu nije bilo ekonomskih izbeglica, bilo je isuviše bogu iza nogu, ako bi neko prešao, sigurno nebi baš tako za šalu. Ajde ustani u 2 sata ujutru i odvezi se autom 10 km. Sad očekuj da če ti kdo doči u pomoč pešice, nemaš ni sredstva veze, niko neče znati da se ti šta desilo.

Vrati se na karaulu u 6, pojedi doručak, pa idi čistiti sneg do 10 pa opet u patrolu, vrati se u 14 pa ručak ako je šta ostalo, i ako imaš sreče malo odmora, pa opet patrola u 18 pa se vratiš u 22. ako je ostalo nešto od večere pojedeš.

Ne, nismo bili gladni, uvek je bio kruh/hleb i neki čaj, poneka konzerva, ali to nije isto.

Drugi dan opet ponovno ili slično.

Pitaj Graničara kako se je osečao kad je hvatao ilegalce, jeli mu bila malo prpa ili mu je bilo sve jedno ako bi možda ko imao oružje, pitaj Zagorca zašto su trenirali iskakanje kroz prozore karaule, pitaj ostale što su gazili sneg i ne spavali noču da bi branili onu zemlju. Nismo bili golobradi klinci nego vojska JNA.

Bilo je svega,pamtim one osjećaje adrenalina,iščekivanja nečega,naprezanje osjećaja vida i sluha,noć,kiša,mrkli mrak,svako malo pa zastajkivanje i osluškivanje,ti staneš a prvi pratioc ti se "zabije" u leđa,veliš "koji ti je k...c?",svjestan si da mu je to prva noćna i istog trenutka ti ga je žao.
Bilo je to na rejonu 1.,prvi pratioc je bio Miki.

Pero™ (citat):

Max, da mi nisi prijatelj zamerio bi ti za te reči. Tako ču sa ovim komentarom da pređem preko toga, možda nisi misli ono što si zapisao.

Ne osjećaj se uvrijeđen, nije mi bila namjera.   

Očito je da drugačije doživljavam i tumačim općenito služenje vojnog roka u JNA, osobito s ove vremenske distance.

Ostala vojska 'vatala krivine??
Kako gdje moj Pero.

Pisao sam dosta o mom služenju.
Bili smo stalno po moru, nisu bili sibirski uvjeti, ali zima na moru može biti vrlo neugodna.
Inženjerijska jedinica iz moje kasarne je kopala ručno kanale za vodovod šest mjeseci.
Zamisli kakve oni imaju uspomene na JNA.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pero,imali veze sa reonom tvoje karaule...

Dinosauruse, jeste slično, ali to nije moj rejon.

Na donjoj slici, jeste bio deo puta prema 4-3-2-1 kroz šumu, ali kad se otvorilo bilo je drugačije. I šuma je bila samo bukova, iako nisam bio na jesen, nije bilo ovako, a i brda su druga. Zapravo na delu terena ili uz granicu 100+metara su bile posađene neke smreke, pričalo se da je bila neka omladinska radna akcija. Bilo posađeno i nešto prema selu.


Gornju sliku, neznam kde si pokupio, sa rejona, pa ni sa puta prema selu nije se videla cesta prema Bosilegradu, kde je bila naša komnda i četa za potporu.

Slike su slične ''mojem'' rejonu, možda su brda bila malo oštrija ali u principu je slično. Žao mi je što izgleda da ni ove godine neču iči da napravim neku fotku.

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Max, da mi nisi prijatelj zamerio bi ti za te reči. Tako ču sa ovim komentarom da pređem preko toga, možda nisi misli ono što si zapisao.

Ne osjećaj se uvrijeđen, nije mi bila namjera.   

Očito je da drugačije doživljavam i tumačim općenito služenje vojnog roka u JNA, osobito s ove vremenske distance.

Ostala vojska 'vatala krivine??
Kako gdje moj Pero.

Pisao sam dosta o mom služenju.
Bili smo stalno po moru, nisu bili sibirski uvjeti, ali zima na moru može biti vrlo neugodna.
Inženjerijska jedinica iz moje kasarne je kopala ručno kanale za vodovod šest mjeseci.
Zamisli kakve oni imaju uspomene na JNA.

Max, ne osečam se uvređen, među prijateljima možemo debatirat i iznositi stavove što jih sa strancima nebi.

Nisam nikoga optuživao da je 'vatao krivine. Pa ljudski je da probamo da prođemo sa što manje rada. To me podseča na jednog prijatelja sa karaule iz Crne gore. Nije voleo da radi (kao ni ja), ali kad j e trebalo on je bio najbolji radnik. Kapu dole za to, tada niko nije bio bolji od njega.

Uspoređivati kome je bilo teže ili lakše je bez veze. Svi smo dobili šta nam sleduje, nismo birali. Poslali su nas na neko mesto i gotovo. Meni sigurno nije bio izbor da bi neki put bio na skoro -30 na vetru, snegu i magli na straži ili patroli. Reči da nam je bilo lako i da smo bili bez veze tamo, e to je promašaj.

Po nekim podatcima na Bugarskoj granici je do prve polovine osamdesetih umrlo 100 graničara, a po nekim nezvaničnima čak do hiljadu. Šta je istina nikad neču znati, ali pre nego sam otišao u JNA, albanska granica je važila za najopasniju, pa posle odma bugarska. Bugari i Srbi (Jugosloveni) imaju dugu tradiciju (NE) prijateljstva. Nismo đabe odlazili u selo sa puškom i municijom. Nisam hteo da budem u toj statistici, i u praksi na svakog mrtvog dođe 10 ranjenih.

Što se tiče osečaja moči, pa nad kome da ga dokazujem? Tamo nije bilo nikog. M 70 je bio za ličnu zaštitu, ne za stvaranje neke premoči. Naravvno osečao sam se sigurniji i snažniji sa pušlom, ali ipak to nije neki predmet izražavanja frustracija.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pero,slike su sa FB. selo Božica...

Dinosauruse, ova zadnja slika dobro objašnjava prvu, Ovo je slikano oko 1km od puta prema karauli, taj ide na desnoj strani (slike) preko potoka, pa na desno, karaula je još daleko. Nismo šetali oko sela, šta čemo tamo i nije naša jurisdikcija. Šetanja smo imali dosta po terenu.


Onaj put što se vidi na ovoj slici iznad crkve (iako je ispod) je isti kao na prvoj slici, kde je slikano nekde sa desne strane brda poslednje slike, ni tamo nismo išli, šta bi tamo da radimo.

Za drugu sliku neznam, može da bude bilokde. Ali na našem rejonu nije.

Evo još jedne slike, isto je kao što je bilo. Prva kuča na levi je več tad bila napuštena, bela kuča je bila trgovina, desno su bile naseljene kuče, i kuča KK, desno natrag je bila pošta i lokal, pa onda glavni put, pa još nekoliko kuča sa druge strane. Asfalt je več tad bio nagrižen, izgleda da nema para da se popravi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pero™, kako su se zvale mahale na tvom rejonu?

Auuuuu... izvini zaboravio sam. Ako bi sad tražio po mapi bilo bi varanje.

Najbliži seljak je bio Srce, pa ona jedan Kiro nekoliko stotina metara od puta prema rejonu, i još jedan Kiro daleko od nas. Rekli su nam za imena mahala, ali nikad nismo upotrebljavali ta imena. Večinom je bilo sve ostalo napušteno i bez stanovništva. Bila je jedna mahala južnije od nas sa nekoliko stanovnika, ali to je bilo več u rejonu druge karaule. Tamo nikad nisam bio. 

Sve zajedno 3 staraca sa svojim ženama u rangu 10km i nekoliko km po dubini.

mozda si vec gledao, ali nije naodmet:

[You must be registered and logged in to see this link.]


ovde imas linkove na dva dela jedne emisije sa RTS, reporter je krenuo tragom divljih konja; imas i samo selo bozIcu (sa naglaskom na I), kao i neke mahale usput...pogledaj mozda prepoznas ponesto, a mozda je i karaula tu negde...

ako bude problem sa skidanjem, ovde mozes direktno:

1 deo :

[You must be registered and logged in to see this link.]

2 deo:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kemo, hvala na linku o emisiji. Stvarno si specialac, stavljaš linkove i slike iz cele Juge. Samo nastavi! Najlepša ti hvala za tvoj trud, i najlepša ti dala.

Sa užitkom sam pogledao vide-e. Mnoge kuče po selu su mi poznate, ali ono što nije iz sela mi je nepoznato. Tada mi se nije išlo da isražujem okolinu sela. Inače mi smo rekli Božica bez naglaska na I. Nešto slično je i kod drugog videa, kad zameze. 

Inače ceo okrug oko sela je velik, ja sam video manje od četvrtine. Ipak je selo bilo daleko od granice, pa mi nismo imali nikakav uticaj na život tamo.

Pero,

znas vec i sam gde ti je bila karaula...nepristupacno i nikom usput...zato i nema slika po netu.

Probacemo da iskontaktiramo ovog sumara (lugara) sa snimka, on ide verovatno tamo po sluzbenoj duznosti, pa neka slika ako mu bude dosadno

Kemo, puno ti hvala za trud.

Znam da je bila karaula bogu iza nogu i da če propasti sa vremenom, jer nema nekog smisla. Tada je služila branjenju zemlje, sada praktično više nema granica. Ni karaula nije više potrebna.

Ipak želeo bi još jednom da je vidim i da završim moju istoriju sa granicom. Želeo bi i da je pokažem mojoj boljoj polovini kde sam bio (ona bi otišla samnom na ''izlet'' do karaule). Možda če razumeti, možda neče. 

Naravno plan je bio da idemo u početku septembra kad je roštiljada u Leskovcu. Ali zbog zdravstvenih problema u familiji odpašče i ove godine.

Što se tiče slika, ima slika sličnih karaula, periferija i nije važna... Ne moraš da ga teraš. Meni bi puno više značilo da sam napravim svoje fotke, nego da upotrebljavam od drugih.

Zdravo,

koliko se sečam sve su karaule u Bosilegradu imale isti broj VP 2515.
Bile su to: Slavče, Đeva, Ostrvo, Sušica, ....i još barem tri ali ne sečam se imena .....

E to neznam, za nas se je napisalo i Božica, pa je pošta ostajala u manjoj poštici dok nismo otišli da je pokupimo, obično svaki radni dan po jedan vojnik, osim ako je bilo stvarno loše vreme. Isto su dolazili i paketi i pare od kuče.

Edo_1 (citat):

Zdravo,

koliko se sečam sve su karaule u Bosilegradu imale isti broj VP 2515.
Bile su to: Slavče, Đeva, Ostrvo, Sušica, ....i još barem tri ali ne sečam se imena .....

Da nije jedna od njih i Pobeda?

POZDRAV!!!

Služio na karauli vlasotinačkih brigada,90/91 mart,kuvar.
Ima ko kakvih slika sa te karaule????

Dobrodošao na forum Kruno. 

Samo se ti razpiši šta ste radili i kako si kuvao graničarima. Sigurno ima nekih zanimljivih priča.

kruno1811 (citat):

POZDRAV!!!

Služio na karauli vlasotinačkih brigada,90/91 mart,kuvar.

Pozdrav novom clanu!

Gde se tacno nalazila ta karaula, blizu kog mesta/sela ?

Pridruzujem se u iscekivanju prica sa karaule iz ugla kuvara ....

Hvala na dobrodošlici!!!

Znači obuku za kuvara sam završio u Leskovcu(kasarna južni logor),U 6 mjesecu dobivam prekomandu u Surdulicu(Zaboravio kak se kasarna zvala)granične jedinice,u Surdulici bio svega 2 dana,nakon toga upućen sam na karaulu vlasotinačkih brigada,dolazim sa busom u selo Božice,(Rečeno mi je da me čeka vojnik u selu),krenem ja prema selu,kad dolazi vojnik i konj(misli u sebi kud sam ja došal),Popili piće u lokalnoj kavani,podgli poštu itd.i krenul prema karauli,e da vojnik koji me sačekao zvao se ZAIM Iz Trebinja,nakon sat vremena hoda napravili čik pauzu(mislim u sebi hvala bogu što je poveo konja da tegli šatorsko krilo,i razmišljam pa di je ta karaula)nakon nekakvih 3 sata penjanja uz brda(u životu nisam vidio takva brda) konačno stižemo na karaulu,doček savršen,svi fini ljubazni,makar sam bio gušter,kuhar kojeg ću ja zamijeniti broji 002,zvao se Fredi iz Portoroža,Od tog dana za mene vojnički život završava.Inače kom.karaule bio je Poručnik ČASLAV MIŠIĆ,Stanovao je u selu božica,na posao je dolazio sa ctx50tomosom,bilo nas je oko 20-25 vojnika,imali 3 psa,dva konja,Karaula je bila u relativnom dobrom stanju,imali nogometno igralište,koševe,centralno grijanje.Za sad toliko,drugi put o mojim kuvarskim (NE)SPOSOBNOSTIMA....

Evo jedne sa karaule!!!

kruno1811, postavio sam vecu fotografiju da bi se bolje videla:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Po tvojoj prici u prethodnom postu, selu Bozica gravitiralo je vise karaula.

Pero je sluzio vojni rok u karauli Pionir, blizu sela Bozica.

Ti sli bio u karauli Vlasotinačkih brigada, takodje zadnja posta selo Bozica.

Da li je to ista karaula, ili neka druga? Mozes li da pronadjes makar priblizne koordinate na Google mapi?


i, jos jedno (glupo) pitanje: da li je tvoj komandir karaule svirao harmoniku, makar amaterski ?

Pitam zbog toga sto se moj bivsi sef orkestra takodje zove Caslav; i svaki Caslav koga poznajem je poreklom iz tih jugoistocnih krajeva,
i svaki svira harmoniku .

Točno,karaula pionir i moja karaula su gravitirale prema selu božica,kolko mene sjećanje služi moj zapovednik i komandir karaule pionir su stanovali u selu božice,mislim da je njihov bio po činu vodnik ili zastavnik,nisu iste karaule,meni je matična kasarna bila surdulica,a njihova mislim nije(nisam siguran)
Google maps prati planina "besna kobila,blizu repetitora.
pitanje ti nije uopće glupo,Da svirao je harmoniku,bili smo čak i prijatelji na facebuku,ali je prekinuo prijateljstvo(znam zašto ,ali neću javno reči razlog)

Kemo Specijalac (citat):

kruno1811, postavio sam vecu fotografiju da bi se bolje videla:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Po tvojoj prici u prethodnom postu, selu Bozica gravitiralo je vise karaula.

Pero je sluzio vojni rok u karauli Pionir, blizu sela Bozica.

Ti sli bio u karauli Vlasotinačkih brigada, takodje zadnja posta selo Bozica.

Da li je to ista karaula, ili neka druga? Mozes li da pronadjes makar priblizne koordinate na Google mapi?


i, jos jedno (glupo) pitanje: da li je tvoj komandir karaule svirao harmoniku, makar amaterski ?

Pitam zbog toga sto se moj bivsi sef orkestra takodje zove Caslav; i svaki Caslav koga poznajem je poreklom iz tih jugoistocnih krajeva,
i svaki svira harmoniku .

kruno1811 (citat):

Točno,karaula pionir i moja karaula su gravitirale prema selu božica,kolko mene sjećanje služi moj zapovednik i komandir karaule pionir su stanovali u selu božice,mislim da je njihov bio po činu vodnik ili zastavnik,nisu iste karaule,meni je matična kasarna bila surdulica,a njihova mislim nije(nisam siguran)
Google maps prati planina "besna kobila,blizu repetitora.
pitanje ti nije uopće glupo,Da svirao je harmoniku,bili smo čak i prijatelji na facebuku,ali je prekinuo prijateljstvo(znam zašto ,ali neću javno reči razlog)

1987 moj KK je stanovao je u Božici. Čuo sam od jednog druga pre nego sam otišao u JNA da ima jedna karaula što vegetira na Božicu, ali nije bila karaula Pionir. Malo mi je čudno da nikad nismo sreli nikoga u selu od susednje karule. Naša komanda i pomočna četa je bila u Bosilegradu. 

Inače naš KK je bio ŠRO podporučnik. Možda su ga kasnije zamenili, pojma nemam.  Nisam ga ni tražio po internetu, niti ne želim da imam kontakte sa njim. Zašto? Kao što je Kruno rekao, neču javno po internetu. Koji su Krunovi razlozi, neznam, niti me ne zanima.

druze Kruno1811, saljem ti privatnu poruku o postupku za postavljanje slika na forum. Probaj, uci, vezbaj...rezultat ne izostaje

postavi slike prema tom uputstvu, a ove dve poruke ce moderatori obrisati posle toga

Kemo Specijalac (citat):

druze Kruno1811, saljem ti privatnu poruku o postupku za postavljanje slika na forum. Probaj, uci, vezbaj...rezultat ne izostaje

postavi slike prema tom uputstvu, a ove dve poruke ce moderatori obrisati posle toga

OK,IDEM PROBAT SA JEDNOM!!!

kruno1811 (citat):

Hvala na dobrodošlici!!!

Znači obuku za kuvara sam završio u Leskovcu(kasarna južni logor),U 6 mjesecu dobivam prekomandu u Surdulicu(Zaboravio kak se kasarna zvala)granične jedinice,u Surdulici bio svega 2 dana,nakon toga upućen sam na karaulu vlasotinačkih brigada,dolazim sa busom u selo Božice,(Rečeno mi je da me čeka vojnik u selu),krenem ja prema selu,kad dolazi vojnik i konj(misli u sebi kud sam ja došal),Popili piće u lokalnoj kavani,podgli poštu itd.i krenul prema karauli,e da vojnik koji me sačekao zvao se ZAIM Iz Trebinja,nakon sat vremena hoda napravili čik pauzu(mislim u sebi hvala bogu što je poveo konja da tegli šatorsko krilo,i razmišljam pa di je ta karaula)nakon nekakvih 3 sata penjanja uz brda(u životu nisam vidio takva brda) konačno stižemo na karaulu,doček savršen,svi fini ljubazni,makar sam bio gušter,kuhar kojeg ću ja zamijeniti broji 002,zvao se Fredi iz Portoroža,Od tog dana za mene vojnički život završava.Inače kom.karaule bio je Poručnik ČASLAV MIŠIĆ,Stanovao je u selu božica,na posao je dolazio sa ctx50tomosom,bilo nas je oko 20-25 vojnika,imali 3 psa,dva konja,Karaula je bila u relativnom dobrom stanju,imali nogometno igralište,koševe,centralno grijanje.Za sad toliko,drugi put o mojim kuvarskim (NE)SPOSOBNOSTIMA....

Pa ti si bio u hotelu, osim, što si imao malo daleko do Božice. Kad ste inače odlazili u Božicu? Prepodne, poslepodne... čudime jer nikad niko nije rekao da je sreo nekog vojnika sa druge karaule. 

Prvi dan kad sam ja došao izbacili nas uveče, nosili smo svoje transportke sa odelima, i dobili još jednu sa zalihama hrane. Prvi put je bio i konj da nas sačeka, imali smo samo jednog. Bilo je i nekoliko đombi. Ako nebi bio sneg preko kolena i roba da je nosimo trebali smo oko sat vremena do karaule (nekde 4 km). 

Prvi doček je bio super, stvarno drugarski, kasnije su se pojavile neke tenzije. Prva večera i još dalje super, ili sam bio umoran ili je stvarno bila dobra boranija. Prvi kuvar je bio fenomenalno dobar, drugi... ma ništa naročito, sve preslano. 

Kao što sam rekao, imali smo samo jednog konja i samo jednog psa... neko vreme, posle ni to. 

Vojnik nas je bilo 20-30 zavisi od sezone/klase. Dali ste kod vas imali i pekara? Centralno nismo imali, ali nikad nam nije bilo hladno. Imali smo odprilike ovkve pečke u svakoj važnijoj sobi. Slika ne odražava stvarni izgled!!!!

[You must be registered and logged in to see this image.]

KK je imao APN6 i Z101, ali nekde do sredine maja nije mogao doči zbog snega. 

Nogometno igralište nije moglo postojati, ali imali smo jedan koš i sto za stoni tenis. 

Ajde napiši još malo o tvom kuvanju.

Pero za razliku od kasarne u leskovcu karaula je bila hotel,Šta se tiče dolaska u božicu dolazlo se po potrebi,po sječanju 2 puta tjedno,a po zimi sve zavisi od snjega,znam da smo jedanput bili 7 dana bez cigareta nismo mogli u selo zbog visine snjega,što se tiče igrališta(nije to maksimir)da imali smo pekara,dečko iz dervente(LJUDINA)Sa njim sam i danas u kontaktu"fejs"
A što se tiče mog kuhanja,"UH" kad sam došao na karaulu nisam imao pojma o kuhanju,dobro je bilo to taj slovenac koga sam ja zamjenio bio je školovani kuhar pa u tih par dana sam gledao,zapisivao itd,kako on kuha pa sam nešto polovio,neznam kako je kod vas bilo ja se nisam držao jelovnika,(jesam kad je bio komandir,ili kad je došla kontrola itd),Mi smo svakih 15dana dobivali sledovanje(dopeljali sa kamionom)Znači prvih 7,8 dana jelo se najbolje,a ostalih dana konzerve Sdo,Tako sam svoje kuharsko neznanje kompezirao,a vojski je pasalo dok se ima nek se i jede.
A Pogotovo kada je komandir otišao na godišnji,pa bolovanje,nije ga bilo od 11/90 do 3/91,to je onda bila čista anarhija,ja sam tada bio najmanje u kuhinji,ključ od skladišta je visio na vratima tako da je bilo ko u trgovini,uđeš u skadište uzmeš šta hoćeš ostaviš ključ i svi zadovoljni,bili smo dobra ekipa,jeste da su gušteri malo patili ali nisi uvjek gušter,a tek kad je pao snjeg kada nisu dolazile kontrole "kakva granica patrola čuva granicu u podrumu"ali o tome mogu sljedeći put....

Što se tiče kuvara, onaj prvi kad smo došli na karaulu je bio fenomenalan, pričalo se da radi u hotelu, i stvarno je dobro kuvao, ali jednom mi je noču kad sva bila sama priznao da nije profesionalac, ali voli da kuva. Na žalost se skinuo dosta brzo iza našeg dolaska. Neko vreme nam je kuvao pekar, on je bio običan vojnik. Snalazio se sa knjigom recepta JNA. Ništa naročito, a i ništa loše. Posle smo dobili kuvara 8bosanca) iz kuvarske škole u Leskovcu. Od početka je sve presolio. Sve dok ga nismo prisilili da pred KK pojede što je skuvao. Onda se uozbiljio. KK inače nije jeo sa nama, odlazio je kuči. 

U kuhinju smo imali prost ulaz, naročito noču, uvek je bio neki hleb/kruh, možda koja konzerva, kompot ili čaj... Poneki put se je ostavila i kuvana hrana za patrole ili straže. U skladište je imao po npropisima ulaz samo kuvar, ključi su bili kod njega. Obična vojska je samo unosila hranu. Osim kerovođe, taj je dobio ključeve, jer se kuvaru nije dalo izači. Bio je zamrzivač pun mesa i šta ja znam čega, puno konzervi. Zaliha se napravila na jesen, ali ipak smo svake toliko odlazili po nove stvari što su nam falile. 

Dali smo jeli po planu neznam, nikad ga nisam video. Gladni nikad nismo bili. 

U selo smo odlazili dnevno u radne dane, uglavnom prepodne. Odlazile su Đombe. Uglavnom po jedan vojnik osim ako nije bilo najavljenih više paketa. Obavezno prvo pošta, pisma, pare paketi, pa onda jedno (ili dva) pivca u onjoj maloj kafanici, pa onda u trgovinu po sredstva za čiščenje, zubne paste wc papir, sladkiše i piškote, cigarete, ali alkohol strogo zabranjen! Zimi je bilo nekako prohodno iako ponekde sneg preko kolena. Išli smo nekom prečicom, po zvaničnom putu bi bilo neprehodno sa zametima preko 2 m. Ne sečam se da koji dan zimi nebi išli, iako možda nismo, zimi sam ja bio gušter.

U moje vreme KK nije otišao na odmor???? Dolazio je redovno svaki radni dan, a ponekad i nedeljom da pregleda generalno čiščenje. Naravno mi  pogasili peči, počistili sve u nulu, opet zapalili peči, pa naravno da se je odma pojavila prašina. Čistoča je bila uglavnom uredu. Kuvar i pekar su radili čiščenje kuhinje, bila je dosta čista. Mi smo se pobrinuli za ostalo.

Neke anarhije i nereda kod nas nije bilo. Iako smo bili skoro 3/4 dana bez KK odradili smo svoj zadatak. Iako priznam da se mi je zimi desilo par puta da đomba nije hteo u patrolu, ali vreme je tad bilo baš gadno da se nije videlo ni 10-15 metara. Đabe bi mi tamo pokrivali 10km granice. 

A što se tiče futbal placa: karaula je bila na blagoj uzbrdici, pa ako ne uhvtiš loptu, ode ona bay, bay

ove slike dobio od Bugarsko graničara koji je služio nasuprot moje karaule!!
[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo još malo slika ove sa karaule su loše,a iz leskovca bolje

[You must be registered and logged in to see this image.]