Karaula "Ceršak" V.P. 5457 - granični odsjek Maribor - 1988 -1989 godina.

Zagorac dobro pratiš forum,čak si na pločici kod jastreba primetio koja sam klasa bio.eto zato ne volim pričati o vojsci      

miran cvilak (citat):

Zagorac dobro pratiš forum,čak si na pločici kod jastreba primetio koja sam klasa bio.eto zato ne volim pričati o vojsci      

Graničarske oči,što se tiče Hočevara to je bila šala jer je on nekih 14-15 godina mlađi od mog pokojnog djeda koji je rođen 19".

ZAGORAC (citat):

miran cvilak (citat):

Zagorac dobro pratiš forum,čak si na pločici kod jastreba primetio koja sam klasa bio.eto zato ne volim pričati o vojsci      

Graničarske oči,što se tiče Hočevara to je bila šala jer je on nekih 14-15 godina mlađi od mog pokojnog djeda koji je rođen 19".

A baš bi bilo interesantno čuti iskustva nekog ko je letio, ima li gore neka granica, letiš li danas..

šepa (citat):

A baš bi bilo interesantno čuti iskustva nekog ko je letio, ima li gore neka granica, letiš li danas..

Hm, kaže Miran da tu nema ništa interesantno, i da su prave priče ove vaše, graničarske...  

ZAGORAC (citat):

Miran, gdje si dosad?
Karaula vam skoro pa napuštena!

miran cvilak (citat):

Pa odslužio sam vojni rok, a sve o karauli i o rajonu več smo rekli, tako da više ne znam o čemu da pišem.

miran cvilak (citat):

Služenje mog vojnog roka nije bilo ni malo interesantno, kao naprimer služenje na granici, zato nečemo o tome.

Pa da smo sve rekli o karauli "Ceršak" i rejonu nismo.!
Imam ja tu još dugovanja prema Miranu, a i neke slike još nisam postavio.
A i još ga moran neke stvari pitati.


Evo što je bilo 27.04.1989. god. četvrtak.

Komandir karaule Spasković Radoje je odredio da za taj dan bude lozinka: (Raketa – Raško).

U kontrolu na zasjedno mjesto „Rupa“ mi je došao komandir karaule Spasković Radoje.
Bili smo neispravni.
Rekao mi je da sutra dolazi u karaulu.
Kada je komandir karaule otišao dok sam bio na zasjednom  mjestu „Rupa“ do mene je sa zasjednog mjesta „Ježevi“  - područje odgovornosti karaule „Šentilj“,  došao jedan graničar iz te karaule.
Naravno mene je zanimalo što se događa sa graničarom koji je 25.04.1989. god. izrešetao Rumuna Georgij Cirpacij koji ima 35 godina i njegovu ženu.
Od njega sam doznao da graničar koji je nekidan pucao u Rumunje nije baš naj bolje.
Navodno da ne jede, ne spava, da mu je lice promijenilo boju, kažu da samo što nije poludio.
Očito da je taj događaj na njega ostavio neki veliki šok.

Mirane, uvek se nađe još nešto o čemo možemo da pričamo, ne žuri se. Možeš da uvališ nekde još neki detalj o svom služenju, kao što ja radim u večini debata. Nisam ni ja od početka želeo javno da pričam o tome kde sam bio, pa sam se ipak javno otvorio. Napiši neku zanimljivost, ne treba sve. Ne moraš da pišeš svaki dan, ali prati forum pa svake toliko nešto dodaj. Kao što vidiš dosta smo pijateljski i nema svađanja. 

Graničaru, pre neki dan sam našao link na jednoj nacionalističkoj internet stranicu, kde pišu kako su graničari na YU/italija granici bili samo srbi, samo udbaši, samo ubice, da su samo ubijali, pokopavali mrtve na licu mesta i tako dalje..... zagadilo mi se čitanje tih LAŽI.

Neču ni da stavljam link sa tim tekstom na ovaj forum.

Žao mi je za tu romunsku familiju, a žao mi je i za momka koji jih je napucao. Nije mu bilo lako, on je izvršavao zadatke, kako su ga naučili. Naravno da je imao traume, mi graničari nismo bili ubice, nego obični dečki 18-20 i nešto godina. Nadam se da je sad uredu, iako sigurno nikad neče zaboraviti te događaje.

Pero™ (citat):

Graničaru, pre neki dan sam našao link na jednoj nacionalističkoj internet stranicu, kde pišu kako su graničari na YU/italija granici bili samo srbi, samo udbaši, samo ubice, da su samo ubijali, pokopavali mrtve na licu mesta i tako dalje..... zagadilo mi se čitanje tih LAŽI.
Neču ni da stavljam link sa tim tekstom na ovaj forum.
Žao mi je za tu romunsku familiju, a žao mi je i za momka koji jih je napucao.
Nije mu bilo lako, on je izvršavao zadatke, kako su ga naučili.
Naravno da je imao traume, mi graničari nismo bili ubice, nego obični dečki 18-20 i nešto godina.
Nadam se da je sad uredu, iako sigurno nikad neče zaboraviti te događaje.

Pero™.
Da je među graničarima u Sloveniji bilo samo Srba - to je laž, bilo nas je iz svih republika i pokrajina.
U mojoj karauli je bilo i Albanaca i jedan Mađar.

Da su bili samo udbaši - možda je neki podoficir ili oficir bio udbaš ali od nas vojske te 1988/1989 godine to sigurno nije bio nitko.
Mi smo te 1988/1989 godine bili mladi i nadobudni pa skoro nismo ni znali što je to udbaš.

Da smo bili ubojice - paaaaaaaaa jesmo, da smo ubijali, ubijali smo, da smo to radili često nismo, da se pucalo, pucalo se, da se ranjavalo, ranjavalo se, da smo nosili oružje radi tih stvari nosili smo...

Da smo pokopavali ubijene na licu mjesta - to nismo, jer nije baš lako nekoga ubiti, pa opet to prekriti, treba opravdati metke, objasniti zašto si pucao, opet može te netko vidjeti što si uradio, mogu te čuti da si pucao, a to je događaj koji te u tom trenutku tako pogodi tako da si pod šokom da se sigurno nebi snašao i nešto pametno uradio.

šepa (citat):

ZAGORAC (citat):

miran cvilak (citat):

Zagorac dobro pratiš forum,čak si na pločici kod jastreba primetio koja sam klasa bio.eto zato ne volim pričati o vojsci      

Graničarske oči,što se tiče Hočevara to je bila šala jer je on nekih 14-15 godina mlađi od mog pokojnog djeda koji je rođen 19".

A baš bi bilo interesantno čuti iskustva nekog ko je letio, ima li gore neka granica, letiš li danas..

Letim ponekada,ali samo kao putnik,prošla mi licenca pre godinama.A i u vazduhu kao i na zemlji ima granica-naravno.

miran cvilak (citat):

Letim ponekada,ali samo kao putnik,prošla mi licenca pre godinama.A i u vazduhu kao inarav na zemlji ima granica-naravno.

Samo ti zalutaj,mahni tri puta desno i neće ti se ništa dogoditi.  

Graničru ne sekiraj se, to je pisao neko što je bio daleko od granice i možda ni rođen u vreme SFRJ. Sve u smislu omalovažavanja SFRJ, JNA i Srba. Merni je bilo muka čitati, jer smo mi graničari odradili častno i pošteno, ustajali i danju i noču, po bilokakvom vremenu....

Da možda su bili Srbi najbrojniji u Sloveniji, ali Srbi su bili najbrojniji narod u ex YU, a bio je princip bratstva i jedinstva da se šalje vojnike na neku drugu stranu zemlje. Uglavnom/samo su ''vezisti'' (VIP) ostajali u svojim republikama. 

Ma kakva udba, možda su bili među oficirima, ne verujem da među normalnom vojskom. A i oficiri su verovatno morali da šalju izvešča šta se događa i šta se radi, pa bi to moglo poslužiti za druge svrhe. 

Ali ubice ipak nismo bili, jedino to da se imalo pravo pucati, ali to rade sve vojske, i policije i još ko. Meni nikad niko nije naredio da prvo pucam. Naredili su nam ono klasično, stoj - stoj pucaču i tako dalje.

Kad uzmem za to da su to samo nacionalističke gluposti, vidim i druge stvari, pišu svakakve gluposti, jedan članak je o tome kako ovde nude srbsku hranu što je u stvari turska, a napišu puno gluposti recimo kako ime kajmak dolazi iz turske, a ustvari je centralno azijska hrana, isto pominju čevape, a i to je centralno azijsko, pominju pasulj, a pasul je došao na balkan u 17 veku iz Italije i tako dalje.

Ajde onda da ne jedemo pizze, makarone, gulaš, bečke šnicle, itd...

Ma, sa budalama se ne isplati svađati, povučiče te na njihov nivo i potuči sa praksom. I još jedan moj stariji sused, na žalost sad več pokojni je rekao: mrtvog lečiti i budalu učiti pameti je gubljenje vremena. 

Inače ja baš uživam u ovom forumu i sličnima kde se ne deli po nacionalnosti i ne svađa se.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pero™ (citat):

Graničru ne sekiraj se, to je pisao neko što je bio daleko od granice i možda ni rođen u vreme SFRJ.
Sve u smislu omalovažavanja SFRJ, JNA i Srba.
Meni je bilo muka čitati, jer smo mi graničari odradili častno i pošteno, ustajali i danju i noču, po bilokakvom vremenu....

Ali ubice ipak nismo bili, jedino to da se imalo pravo pucati, ali to rade sve vojske, i policije i još ko.
Meni nikad niko nije naredio da prvo pucam.
Naredili su nam ono klasično, stoj - stoj pucaču i tako dalje.

Pero™.
Vidim da imaš neko visoko mišljenje o JNA i Graničnim jedinicama JNA.
Ne znam otkuda tome (momku-čovjeku) sve te informacije ali Pero™ ima tu i istine.!
Hoćeš da te razočaram u tu JNA i Granične jedinice JNA.!?

Evo za danas ovaj primjer kojeg si vjerojatno već pročitao na stranicama karaule "Špičnik" kojeg je napisao naš Šepa.

šepa (citat):

Sigurno se dešavalo, zapravo Austrijanci i nisu morali "hapsiti" jer su se oni koji su iz Jugoslavije bježali prema Austriji, a dok sam ja bio na granici 90% su to bili Rumuni, sami su se predavali i tražili azil.
Ne sjećam se da je nas ikad itko obavještavao o tome a niti su pominjane konsekvence u vezi s tim.
Pisao sam mislim i ranije da nam je bez ustručavanja rečeno na karauli da ako ne uspijemo spriječiti da neko prebjegne u Austriju nikom ništa, ali da prelaz u suprotnom smjeru moramo spriječiti.
Sjećam se da je jedan od visokih oficira držao nekakav govor na karauli (što bi rekli bezbjednjak) o postupcima prilikom zaustavljanja, pretresanja, vezanja prelaznika i slično, pa i slučajevima upotrebe oružja i doslovce nam rekao da ako ranimo ili ubijemo prelaznika kad je već prešao graničnu liniju samo ga uvučemo na našu stranu i "ostalo je naša briga".

Pero™.
Ovo što je ovaj oficir rekao graničarima iz karaule "Špičnik" da urade nećeš pronaći niti u jednom JNA priručniku, niti u jednom JNA pravilniku, niti u jednom zakonu.
Ovo ti je jedan od primjera one tamne (crne) strane JNA.
Po ovome možeš vidjeti koliko su JNA i Granične jedinice bile spremne ići daleko te uraditi nešto što je van svakog PS-a (pravila službe).
I mene je uvijek zanimalo do kuda je ta crna strana JNA dosezala, od kojeg nivoa JNA su stizala ta nezakonita naređenja.
Netko je očito i toga ofocira tome podučio, ali tko je to radio, tko je to poticao, što je sve JNA bila spremna uraditi a da je van svakoga pravila službe.
Ovo smo samo zagrebali površinu te crne strane JNA, koliko toga još ima a da za to i ne znamo.!?
Idući put ću ti otkriti još crniju stranu JNA i Graničnih jedinica JNA iz karaule "Ceršak".

Vojnik Graničar (citat):

Pero™.
Ovo što je ovaj oficir rekao graničarima iz karaule "Špičnik" da urade nećeš pronaći niti u jednom JNA priručniku, niti u jednom JNA pravilniku, niti u jednom zakonu.
Ovo ti je jedan od primjera one tamne (crne) strane JNA.
Po ovome možeš vidjeti koliko su JNA i Granične jedinice bile spremne ići daleko te uraditi nešto što je van svakog PS-a (pravila službe).
I mene je uvijek zanimalo do kuda je ta crna strana JNA dosezala, od kojeg nivoa JNA su stizala ta nezakonita naređenja.
Netko je očito i toga ofocira tome podučio, ali tko je to radio, tko je to poticao, što je sve JNA bila spremna uraditi a da je van svakoga pravila službe.
Ovo smo samo zagrebali površinu te crne strane JNA, koliko toga još ima a da za to i ne znamo.!?
Idući put ću ti otkriti još crniju stranu JNA i Graničnih jedinica JNA iz karaule "Ceršak".

Mislim da je na svim granicama svijeta manje više isto, ako izuzmemo ove unutar evropske unije. Pogledajte samo granicu između USA I MEKSIKA, da ne pričam o dvije Koreje ili Izraelu.Jednostavno svaki državni sistem ili režim nastoji da zaštiti sebe kao što bi svako od nas štirio svoj dom, a oni koji su u tome bili najistureniji u našem slučaju graničari JNA morali smo imati veće ovlasti ali i zaštitu ako krene po zlu.
Ovaj citat iz mog ranijeg posta govori upravo o tome, "ulaz u naš dom je bio zabranjen" ako bi se u tome pretjeralo znali smo da će JNA stati iza našeg postupka i na neki način ga opravdati. Ipak takvi slučajevi su gledajući ukupnu dužinu nekadašnje granice bili rijetki i da se ne stekne pogrešan utisak, niko nama nije rekao da pucamo na sve što se mrdne u graničnom pojasu, naprotiv, skretana nam je pažnja da ako je ikako moguće izbjegnemo ubijanje, ranjavanje i slično, ali da se dešavalo-jeste. Za mojih 8 mjeseci na granici jedno teško ranjavanje. Možda kad bi imali te podatke, da je više graničara poginulo u nesretnim slučajevima i nepažljivim rukovanjem oružjem nego što je ubijeno prelaznika.Nismo bili ubice iz onog teksta, daleko je ta priča od istine, puno puno više je bilo dobrih dana i situacija na granici od ovih krvavih.Što se tiče nacionalne zastupljenosti, zaista je bio mješoviti sastav, od nas 25 bilo je mislim nas 5 Muslimana iz Bosne, 5-6 Srba, 1 Makedonac, 2 Slovenca, 1 Mađar, 3-4 Hrvata, 5-6 Albanaca sa Kosova, e sad čovjek više ili manje ne sječam se, ali baš je bila "šarena" ekipa, a ta priča mi se svakako ne sviđa.
I PREDLAŽEM DA SE OVA SLIKA UKLONI.

Evo na znanje svim JNA jedinicama u Sloveniji.

-Kapetanu I klase Velimiru Bajatu da ovo pročita pred vojskom u kasarni "Tone Tomšič" sa one iste bine sa koje me je izgadio 1988 godine pred bataljunom vojske da ne mogu preskočiti prepreku visine oko 220 cm.

-Potporučniku Rexha Naim da ovo pročita pred II četom u kasarni "Tone Tomšič" jer u mene nije imao neko povjerenje te 1988 godine iako večeg lažova od njega u JNA nisam vidio.

-Zastavniku I klase Spasković Radoje komandiru karaule "Ceršak" da zna sa kim je imao posla.

-Pilotu Miran Cvilak mome glavnom dopisniku iz Šentilja.

-Na znanje svim karaulama i graničarima iz Graničnog odsjeka Maribor a i šire.!

Čestitam!!!
 


Ipak bi ja tebe odveo na Krivolak tri tjedna,onda i jedan tjedan na Drenak.
Poslije toga bi ti dogurao možda i do generala,onog pravog operativnog a ne kancelarijskog. 

Vojnik Graničar (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pero™ (citat):

Graničru ne sekiraj se, to je pisao neko što je bio daleko od granice i možda ni rođen u vreme SFRJ.
Sve u smislu omalovažavanja SFRJ, JNA i Srba.
Meni je bilo muka čitati, jer smo mi graničari odradili častno i pošteno, ustajali i danju i noču, po bilokakvom vremenu....

Ali ubice ipak nismo bili, jedino to da se imalo pravo pucati, ali to rade sve vojske, i policije i još ko.
Meni nikad niko nije naredio da prvo pucam.
Naredili su nam ono klasično, stoj - stoj pucaču i tako dalje.

Pero™.
Vidim da imaš neko visoko mišljenje o JNA i Graničnim jedinicama JNA.
Ne znam otkuda tome (momku-čovjeku) sve te informacije ali Pero™ ima tu i istine.!
Hoćeš da te razočaram u tu JNA i Granične jedinice JNA.!?

Evo za danas ovaj primjer kojeg si vjerojatno već pročitao na stranicama karaule "Špičnik" kojeg je napisao naš Šepa.

šepa (citat):

Sigurno se dešavalo, zapravo Austrijanci i nisu morali "hapsiti" jer su se oni koji su iz Jugoslavije bježali prema Austriji, a dok sam ja bio na granici 90% su to bili Rumuni, sami su se predavali i tražili azil.
Ne sjećam se da je nas ikad itko obavještavao o tome a niti su pominjane konsekvence u vezi s tim.
Pisao sam mislim i ranije da nam je bez ustručavanja rečeno na karauli da ako ne uspijemo spriječiti da neko prebjegne u Austriju nikom ništa, ali da prelaz u suprotnom smjeru moramo spriječiti.
Sjećam se da je jedan od visokih oficira držao nekakav govor na karauli (što bi rekli bezbjednjak) o postupcima prilikom zaustavljanja, pretresanja, vezanja prelaznika i slično, pa i slučajevima upotrebe oružja i doslovce nam rekao da ako ranimo ili ubijemo prelaznika kad je već prešao graničnu liniju samo ga uvučemo na našu stranu i "ostalo je naša briga".

Pero™.
Ovo što je ovaj oficir rekao graničarima iz karaule "Špičnik" da urade nećeš pronaći niti u jednom JNA priručniku, niti u jednom JNA pravilniku, niti u jednom zakonu.
Ovo ti je jedan od primjera one tamne (crne) strane JNA.
Po ovome možeš vidjeti koliko su JNA i Granične jedinice bile spremne ići daleko te uraditi nešto što je van svakog PS-a (pravila službe).
I mene je uvijek zanimalo do kuda je ta crna strana JNA dosezala, od kojeg nivoa JNA su stizala ta nezakonita naređenja.
Netko je očito i toga ofocira tome podučio, ali tko je to radio, tko je to poticao, što je sve JNA bila spremna uraditi a da je van svakoga pravila službe.
Ovo smo samo zagrebali površinu te crne strane JNA, koliko toga još ima a da za to i ne znamo.!?
Idući put ću ti otkriti još crniju stranu JNA i Graničnih jedinica JNA iz karaule "Ceršak".

Graničaru, JNA je bila kakva je bila. bila je i dobra i loša, neka ju osuđuje istorija, ali nije bila kriminalna (u principu). Sve ono što tamo piše je diskreditacija bivšeg sistema i laž.

Ne branim  ja JNA, ali branim ono što sam ja uradio za onu bivšu zemlju. Koliko noči nisam prespava, koliko desetina hiljada kilometara sam prehodao, koliko sam bio daleko od civilizacije.....

Ja verujem Šepi da jim je to neki oficir rekao. Ali taj je bio stvarno budala. Ja nisam bio u ratu i nsam video stvarne rane što jih napravi M70, ali video sam prubušene bukve25-30 cm, mete od 5mm probušene, itd... Pogoditi čoveka - bilo bi puno krvi, da jih je još više, još bi bilo krvavije, ne možeš to da sakriješ. Šta ako bi bio još živ? dali bi opet pucao u njega? A i u slučaju ubijanja, došli bi i civilni istraživači/sudije. Teško bi bilo sve sakriti.

Ja u stvari nisam imao hrabrosti da pređem u Bugarsku, jedino sam jedanput pogledao šta piše na drugoj strani graničnog kamena. Liniju granice nismo nikad prelazili. Teoretski bi oni mogli da nas napucaju bez upozorenja. U praksi nije bilo toliko strašno, ali nikad se nezna. Da bi pucao na nekog ko je na več drugoj strani nebi ni pomislio. Neka Bugari pobrine za njega.

Druga stvar je pucati na nekog što beži od tamo u Jugu. ALI, nas su učili, prvo upozorenje, metak u prazno, pa tek onda ozbiljno pucanje. Imao sam nekoliko prilika kad sam noču stavio metak u cev, ali srečom nisam pucao. Moram da priznam da nebi bilo po PS, nebi bilo ni u pojasu naše jurisdikcije 100m, ali kad si daleko od neke pomoči tada misliš na svoju sigurnost. Srečom seljaci noču nisu išli ni blizu putevima koje smo mi koristili.

I nikad nam nisu rekli kako da se odnosimo u selu, a morali smo da idemo sa puškom i pravom municijom. Srečom nije bilo problema, ali šta ako bi bili bez oružja? To je razlika između nekih graničara i gradskom vojskom. Zato sam i ponosan na moje služenje u JNA. Kako god okreneš, uvek sam bio u nekoj (manjoj) opasnosti, gradska vojska nije bila.

Da je bilo svega,bilo je,u svakom vremenskom periodu svakako.
Prava istina o nekim stvarima je negdje u sredini.

Pero™ (citat):

Graničaru, JNA je bila kakva je bila.
Bila je i dobra i loša, neka ju osuđuje istorija, ali nije bila kriminalna (u principu).
Sve ono što tamo piše je diskreditacija bivšeg sistema i laž.

Ne branim  ja JNA, ali branim ono što sam ja uradio za onu bivšu zemlju.
Koliko noči nisam prespava, koliko desetina hiljada kilometara sam prehodao, koliko sam bio daleko od civilizacije.....

Ja verujem Šepi da jim je to neki oficir rekao.
Ali taj je bio stvarno budala.

Pero™.
Iz ove tvoje rečenice se puno toga može zaključiti:
"Bila je i dobra i loša, neka ju osuđuje istorija, ali nije bila kriminalna (u principu)."
Pero mi smo dio te povjesti.
Mi smo sudionici tih događanja.
Svjedoci i dobrih i loših strana JNA i Graničnih jedinica JNA.
Netko u tu lošu strani neće vjerovati, netko neće ni da čuje, netko neće ni da vidi, ali to je postojalo.
Nema te vojske na ovome svijetu koja javno radi protiv sebe.
Jer da se to tako ne radi ta vojska bi odavno propala-izgorila.
Kad se može nešto zataškati to će se i napraviti.
Zato je onaj oficir rekao graničarima iz karaule "Špičnik"

šepa (citat):

ako ranimo ili ubijemo prelaznika kad je već prešao graničnu liniju samo ga uvučemo na našu stranu i "ostalo je naša briga".

Ovo "ostalo je naša briga" je da je mala rečenica ali puno toga govori o toj JNA.
Mogu ti reći da se to i danas radi.
Naravno tamo gdje se može to uraditi.
Budi u to siguran.
Imao sam i to prilike nekidan slušati, isti JNA princip rada "ostalo je naša briga".
Sustav se brani iznutra, jer ako se ne brani iznutra sustav će dobiti izvana.

ZAGORAC (citat):

Da je bilo svega, bilo je,u svakom vremenskom periodu svakako.
Prava istina o nekim stvarima je negdje u sredini.

Zagorac.
Istina je tamo u čemu si bio sudionik događaja.

Vojnik Graničar (citat):

Zagorac.
Istina je tamo u čemu si bio sudionik događaja.

Točno tako!

purger (citat):

Vojnik Graničar
Da li je postojala kakva nagrada (bilo kojeg oblika)  kad ste  ulovili nekakvog ilegalca?
Da li je to bila interna nagrada nekog od starješina ako je postojala ili strogo davana po nekim pravilima graničarske službe?

SveJug (citat):

purger, ovo je interesantno pitanje.
Sta i kako je bilo kada je doslo do takvih slucajeva?
Iz mog sela je jedna osoba ubijena kada je pokusao 1962 god da ilegalno predje granicu prema Italiji.
Pitanje je dali su vojnici nagradjeni, prbaceni na drogu VP ili se to ucutkalo?

šepa (citat):

Ja nikad nikog nisam ulovio u prelasku a nisam ni imao neku želju.
Da li je na Šentilju i Ceršaku bilo nagrada, vjerovatno jeste.
Ako se dobro sječam na Šentilju su za jednu noć uhvatili preko 80 prelaznika, a pucanje u zrak iz vatrenog oružja je bilo redovna pojava.
Kod nas niko nije nagrađen, jedanput je uhvačen par prelaznika koji su švercali cigarete, a drugi put je završilo pucnjavom i ranjavanjem o kojem sam već pisao.

šepa (citat):

Sječam se da je jedan od visokih oficira držao nekakav govor na karauli (što bi rekli bezbjednjak) o postupcima prilikom zaustavljanja, pretresanja, vezanja prelaznika i slično, pa i slučajevima upotrebe oružja i doslovce nam rekao da ako ranimo ili ubijemo prelaznika kad je već prešao graničnu liniju samo ga uvučemo na našu stranu i "ostalo je naša briga".  

purger (citat):

Koliko vidim Šepa nije bilo nagrada koje bi bile podjeljene nekim pravilom službe graničara.

Pero™ (citat):

Graničaru, pre neki dan sam našao link na jednoj nacionalističkoj internet stranicu, kde pišu kako su graničari na YU/italija granici bili samo srbi, samo udbaši, samo ubice, da su samo ubijali, pokopavali mrtve na licu mesta i tako dalje..... zagadilo mi se čitanje tih LAŽI.
Neču ni da stavljam link sa tim tekstom na ovaj forum.

Da svakome pojedinačno ne odgovaran na gore postavljena pitanja odgovore će te pronaći u tekstovima koje ću napisati u nastavcima ispod.


JNA je bila vojska u koju smo svi mi tadašnji i budući pripadnici te vojske imali povjerenja.
Smatrali smo je časnom vojskom koja nije imala „prljave ruke“.
Ja o to vojsci prije nego sam stupio u njene redove, nisam znao gotovo ništa, pa sam vjerovao ljudima što bi o toj JNA govorili.
Nisam imao nikoga tko je bio u aktivnom sastavu te vojske te da od njega doznam kako to u stvarnosti izgleda.
Slušao sam svega i svačega od poznanika koji su u JNA bili na odsluženju vojske.
Većinom se to svodilo na to gdje je bio u JNA, kakvu je obuku imao u kasarni, kako je bilo na straži, kako je dobro prošao, kako je loše prošao, itd...
Interesantno da nikad na nikoga nisam naišao u mom okruženju tko je bio u graničnim jedinicama JNA.

Znao sam da Jugoslavensku granicu čuva vojska.
Nisam znao kako se to radi.
Nisam znao da JNA zna tu pucati.
Nisam znao da JNA zna tu raniti.
Nisam znao da JNA tu zna ubiti.
Nisam znao kako do toga dolazi.
Nisam znao kako to izgleda na prvoj crti obrane Jugoslavije.
Nisam znao što bi JNA vojnicima govorila.
Nisam znao kako su ih na to poticali.
Nisam znao kako su ih nagrađivali.
Nisam znao što bi im za učinjeno ponudili.
Puno takvih nisam znao je bilo sve do moga dolaska u njihove redove, na prvu crtu obrane, u granične jedinice JNA, u karaulu „Ceršak“.

A onda sam vidio i čuo kako to izgleda u stvarnosti.
Vidio sam s kim imam posla.
Vidio sam u što nas mlade i neiskusne guraju.
Što od nas traže.
Kako nas potiču.
Što su nam nudili.
To već nije bila zajebancija.
To je već bila crna strana te JNA za kakvu nam nikada nitko nije govorio.

Dugo sam pratio na F.B.P.N. JNA a posebno pisanja graničara sa svih granica bivše Jugoslavije što su radili i kako su radili kao JNA graničari.
Ni u jednom slučaju nisam naišao na nešto sa čime bi usporedio ono na što sam ja u Sloveniji u graničnom odsjeku Maribor doživio.
Očito da smo mi sa zapada bivše države odrađivali naj prljaviji posao za tu državu i tu vojsku.
Neki i dan danas imaju visoko mišljenje o toj vojsci.
Neki i dalje vjeruju da su granične jedinice JNA bila dobra vojska koja je svoj posao odrađivala časno i pošteno.
Ali nije to baš tako.
JNA ima i onu svoju tamnu - crnu stranu.
Mnoge ću razočarati u tu vojsku.
Reći ću vam kakva je to vojska, neka se zna što smo radili i kako se to radilo.

Kakva je to vojska mogao sam to vidjeti kada sam 1988 godine došao na odsluženje JNA u Sloveniju u grad Maribor u kasarnu „Tone Tomšič“.
U kasarni sam odmah vidio da tu nešto ne štima.
I da to nije onako kako su mi prijatelji govorili.
Kao na primjer kada sam imao prilike iz neposredne blizine vidjeti i čuti potporučnik JNA Rexha Naim na strelištu „Radvanje“ kako gleda u oči kapetana I klase Velimira Bajata i laže ga o rezultatima gađanja koje smo imali taj dan.
Kada su oni tj. taj rukovodeći kadar u stanju lagati jedan drugoga i krivotvoriti službene podatke.
Pitao sam se što li je još sve taj rukovodeći kadar u stanju uraditi protuzakonito.
Gledao sam moga komandira karaule kako pred kontrolom iz graničnog odsjeka Maribor iz karaule skriva stvari u obližnju kuću u kojoj je stanovala naša prva susjeda Kararina Hauc.
Mnoge stvari koje su se dogodile u karauli nije prijavio u granični odsjek u Mariboru.
Recimo kao na primjer isto u mom slučaju kada su mi u zdravstveni kartom upisali da me je JNA liječnik u karauli „Ceršak“ cijepio iako u karaulu „Ceršak“ nikada nije ni bio.
Niti je mene cijepio niti je cijepio nekoga od JNA graničara.
Ovo je samo dio one crne strane JNA, onoga za što ja znam i što sam vidio i doživio.

JNA nije imala pravilo sa kojima je nagrađivala vojnike.
Vojnici su nagrade dobijali za sve i svašta.
Moj prijatelj je dobio 10 dana nagradnog jer je oprao jedan JNA autobus.!?
Niti u jednom pravilniku JNA se ne navodi takva mogućnost da će dobiti 10 dana nagradnoga ako opere neki od JNA autobusa.
Ja sam osobno bio nagrađen sa 7 dana nagradnog na prijedlog mog komandira karaule „Ceršak“ Spasković Radoja.
Nagradu je prihvatio i osobno potpisao JNA general VUKAŠIN VILOTIĆ.
Nagrada je bila za pokazane rezultate rada u karauli i na granici ……
I sada kada gledam usporedbu pranja jednog autobusa kojeg može svatko oprati u roku od 1 sata i mojih 7 dana koje sam zaradio radom, hvatanjem ilegalnih prelaznika, patrolama i zasjedama po zimi, kiši, snijegu, vjetru, suncu, koliko neprespavanih noći, provedenih dana u šumi na vrhu brda, straha, pucnjave, „zarobljavanja“ itd.…
Jednostavno to ne mogu usporediti kako je netko lako došao do tih 10 dana a što smo mi sve morali pretrpiti da bi dobili tih 7 dana nagradnoga.
Tako sam imao prilike vidjeti i čuti onu još goru stranu te JNA, stranu koja ne ide na čast toj vojsci i toj državi…

Granične jedinice JNA su bile stvorene da čuvaju državnu granicu od ilegalnog prelaženja ljudi kako iz Jugoslavije tako i u Jugoslaviju.
Prioritet je bio sprječavanje ulaska naoružanih ljudi, terorista, ljudi koji nisu imali dobre namjere prema toj državi, ljudi koji su bježali pred „rukom pravde“ tj. od suda, policije, sa izdržavanja kazne zatvora, ljudi koji su bili politički nepodobni, bolje reći svakoga čovjeka koji pokuša ilegalno preći granicu.
Uz sve to posebno se gledalo prenošenje naoružanja, kojekakvih artikala namijenjenih švercu itd..
Te 1988/1989 godine poseban problem su nama graničarima u graničnom odsjeku Maribor stvarali državljani Jugoslavije (u ovom slučaju Slovenci) koji su za novce prevodili ilegalno ljude preko granice.
U to vrijeme je to bilo unosan posao.
Jer bilo je dosta onih (većinom stranaca) koji su pošto poto željeli pobjeći iz Jugoslavije iz zemlje komunizma u zemlje zapadne Evrope gdje su očekivali svoju bolju budućnost.
E tu je bilo stalno „ratovanje“ između osoba koje su ilegalno prevodili ljude preko granice s jedne strane i nas JNA graničara i milicije sa druge strane.
Zato su granične jedinice postavljali po graničnoj liniji zasjede sa ciljem hvatanja ilegalnih prelaznika a i osoba koje bi te osobe prevodili ilegalno preko granice.
Ponekada bi u koordiniranoj akciji graničnih jedinica JNA i milicije čekali te ljude (prevoditelje) za koje bi dobili dojavu da bi određenog dana trebali ilegalno prevesti ljude preko granične linije.

Kakva je ta JNA bila, što se radilo najbolje će se vidjeti iz sljedećeg slučaja.

A sve je krenulo ovako…

Dana 07.01.1989. god. subota.
Komandir karaule je odredio da za taj dan bude lozinka: Sat – Skoplje.
……………………………….. na terenu je bilo snijega debljine oko 4 cm.
Dok sam bio na zasjednom mjestu „Rupa“ do mene je sa zasjednog mjesta „Ježevi“ došao graničar iz karaule „Šentilj“ kojem je prezime Memić.
Tu mi je Memić rekao da je iz bolnice u Mariboru pobjegao Slovenac kojeg su JNA graničari ranili iz vatrenog oružja u ruku.
Radi se o osobi koja je zarađivala novce na način da se je bavio ilegalnim prevođenjem osoba preko Jugoslavensko - Austrijske granice.

Mi graničari iz karaula „Ceršak“ i „Šentilj“ bi često na spoju rajona razmjenjivali informacije o stanju na granici, državi, karaulama, službeno i neslužbeno.
Tako sam i za ovoj događaj doznao od graničara iz karaule „Šentilj“.

A onda su JNA i njene službe shvatili da su joj ti Slovenci koji se bave ilegalnim prevođenjem ljudi preko državne granice jedna problem kako za vojsku tako i za državu.
Jar ako jedan prevoditelj ljudi može prevesti iz Jugoslavije u Austriju grupu ljudi za novce prelazeći granicu na mjestima koju JNA nije pokrivala-osiguravala, on isto tako može i iz Austrije u Jugoslaviju prevesti ljude koji bi tadašnjoj Jugoslaviji, vojsci, miliciji, komunističkoj partiji, narodu, u to vrijeme bili prijetnja.
Zato je JNA odlučila da tom problemu stane na kraj te da doznanja svim prevoditeljima tko vlada granicom.
Tada je JNA učinila korak dalje….

Nastavak slijedi…

Uza sve gore navedeno,budi sretan što si bio tamo gdje si bio.(mislim na istu službu,ali na drugim mjestima i 
drugom vremenu  )

Vojnik Graničar (citat):

A onda su JNA i njene službe shvatili da su joj ti Slovenci koji se bave ilegalnim prevođenjem ljudi preko državne granice jedna problem kako za vojsku tako i za državu.
Jar ako jedan prevoditelj ljudi može prevesti iz Jugoslavije u Austriju grupu ljudi za novce prelazeći granicu na mjestima koju JNA nije pokrivala-osiguravala, on isto tako može i iz Austrije u Jugoslaviju prevesti ljude koji bi tadašnjoj Jugoslaviji, vojsci, miliciji, komunističkoj partiji, narodu,  u to vrijeme bili prijetnja.
Zato je JNA odlučila da tom problemu stane na kraj te da doznanja svim prevoditeljima tko vlada granicom.
Tada je JNA učinila korak dalje….

Nastavak slijedi…

Već više od 10 dana sa nestrpljenjem očekujem nastavak priče o koracima koje je JNA preduzimala u cilju sprečavanja ilegalnih prelazaka granica SFRJ. Znam da si aktivan na temama: Komanda vojno-pomorske oblasti Split , Split- Dračevac 1990/91. i JNA odmaralište- hotel "Zagreb" Split-Duilovo.  Svaki svoj post ilustruješ slikama i pravo je zadovoljstvo čitati sve što napišeš i ilustruješ. 

Zamolio bih te za nastavak priče koju si započeo.  .   .Puno ti hvala za trud koji ulažeš u pisanje meni jako zanimljivih postova. Pozdrav druže Graničaru.

Saša Nikolić (citat):

Već više od 10 dana sa nestrpljenjem očekujem nastavak priče o koracima koje je JNA preduzimala u cilju sprečavanja ilegalnih prelazaka granica SFRJ.
Znam da si aktivan na temama: Komanda vojno-pomorske oblasti Split , Split- Dračevac 1990/91. i JNA odmaralište- hotel "Zagreb" Split-Duilovo.
Svaki svoj post ilustruješ slikama i pravo je zadovoljstvo čitati sve što napišeš i ilustruješ.

Zamolio bih te za nastavak priče koju si započeo. . .
Puno ti hvala za trud koji ulažeš u pisanje meni jako zanimljivih postova.
Pozdrav druže Graničaru.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nikoliću.
Toliko karaula na prostoru bivše Jugoslavije a tebe baš zanima karaula "Ceršak".
I ovaj kojeg sam na slici označio strelicom njemu je prezime Nikolić.
Za ime nisam baš siguran mislim da je Goran, on je u karauli "Ceršak" bio desetar.
I on je tvoj zemljak tj. iz Srbije.
Nažalost ne mogu se sjetiti iz kojeg je mjesta.
Iz karaule je otišao u 1 mjesecu 1989 godine.

Da se puno trudim baš nisam.
O događajima o kojima pišem ovdje samo ih iz dnevnika kojeg sam vodio u JNA prepišem.!
Samo sam se zadnje vrijeme zasitio i karaule i pisanja.

Razlog zbog kojeg je JNA uzela stvar u svoje ruke je taj što smo mi u karauli neko vrijeme iz graničnog odsjeka Maribor dobivali (mislim da je komandir karaule koristio izraz) depeše u kojima je JNA nas graničare upozoravala na opasnosti koje nam dolaze iz Austrije.
Nekoliko tih kratkih depeša sam i ja kao dežurni karaule primio putem induktorskog telefona M63.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tako kad sve posložiš vidi se zašto je JNA uzela stvar u svoje ruke tj. zašto je reagirala na taj način.

 Ima dosta karaula sa područja bivše SFRJ ali malo ko aktivno piše o tome. Mislio sam da u nastavku sledi neka dobra i neobična priča sa karaule. Tvoj stil pisanja je za svaku pohvalu. Cilj mi je bio da te podstaknem da nam ispričaš još neku svoju dogodovštinu vezanu za ilegalne prelaske granice i odnose sa lokalnim stanovništvom.

Tačno je da sam iz Srbije i da se prezivam Nikolić. Od tebe sam mlađi 4 godine i nisam bio vojnik JNA. Ali. . .  na svakom mestu u kasarni gde sam boravio (VP 3878 - Priština), osećao se duh te vojske. Primenjivala su se ista pisana i nepisana pravila, korišćen je sistem činova iz JNA, obučavan sam na istim uređajima kao i generacije vojnika iz JNA. 

Poznat mo je telefom M-63. Bio sam vezista, VES 11808. Još jednom, hvala za odlične postove.

Citat :

O događajima o kojima pišem ovdje samo ih iz dnevnika kojeg sam vodio u JNA prepišem.!

Če bi jaz, v času ko sem služil JNA, pisal dnevnik z vsemi podatki (imeni, datumi, dogodki) bi kar hitro imel bližnje srečanje z organi varnosti JNA, v trenutku bi postal objekt operativnega opazovanja in zagotovo nikoli ne bi dobil 7 dni nagradnega dopusta, tudi če bi opral 10 avtobusov.

Ko berem tvoje izpiske iz dnevnika vedno pomislim na to, da je vojska (vsaka, tudi JNA) kolektiv, podjetje in razumljivo, da nikjer na svetu ni podjetja, kjer bi bili zaposleni 100 % zadovoljni, tudi v JNA niso bili vsi, lahko pa zagotovo trdim, govorim o času ko sem sam služil JNA, večina vojakov in starešin pa je bila zagotovo zadovoljna. Ti verjetno nisi bil, vsaj iz tvojih zapiskov je razbrati  razočaranje, čeprav pravzaprav ne poveš kaj v resnici te je tako razočaralo. Ne morem verjeti, da bi lahko bil popolnoma razočaran nad JNA, če se n. pr. oficir zlaže nadrejenemu oficirju glede streljanja. Kdo od nas pa je brez greha, vključno s tabo vojak graničar. Pa brez zamere.

Saša Nikolić (citat):

Ima dosta karaula sa područja bivše SFRJ ali malo ko aktivno piše o tome.
Mislio sam da u nastavku sledi neka dobra i neobična priča sa karaule.
Tvoj stil pisanja je za svaku pohvalu.
Cilj mi je bio da te podstaknem da nam ispričaš još neku svoju dogodovštinu vezanu za ilegalne prelaske granice i odnose sa lokalnim stanovništvom.

Tačno je da sam iz Srbije i da se prezivam Nikolić.
Od tebe sam mlađi 4 godine i nisam bio vojnik JNA.
Ali. . . na svakom mestu u kasarni gde sam boravio (VP 3878 - Priština), osećao se duh te vojske.
Primenjivala su se ista pisana i nepisana pravila, korišćen je sistem činova iz JNA, obučavan sam na istim uređajima kao i generacije vojnika iz JNA.

Poznat mo je telefom M-63.
Bio sam vezista, VES 11808. Još jednom, hvala za odlične postove.

Prvo jedno pitanje, od svih JNA karaula kako si došao baš do moje karaule.!?

Nikoliću.
To što nisi bio vojnik JNA nisi imao što propustiti.
Svaka vojska je ista bila ovakva ili onakav.
Samo je razlika u uniformama, oznakama a sada mislim i u naoružanju.
JNA je vojska koje više nema.
Vojska kojoj sam ja dao 1 godinu svoga života.
Vidio sam kako izgleda JNA dok sam bio u kasarni u Mariboru ali sam vidio i tu JNA kako izgleda dok sam bio u karauli.
Razlika ko nebo i zemlja.
Počevši i od zadataka koje obavljaš pa do objekta i pravila po kojima se tu živjelo i radilo.
To što doživiš kao graničar u karauli to niti jedan pripadnik JNA nikada neće doživjeti niti u jednoj kasarni.
Evo jedan naj običniji primjer.
U kasarni sam bio u doticaju sa naj više 10 metaka kada sam bio na straži.
A u karauli sam 24 sata na dan bio u doticaju sa 120 metaka (napomena) u svim karaulama nije bilo isto pravilo po broju metaka.
Ima toga dosta.
I dobroga i lošega.
Imam još i "dugovanja prema članu foruma Miranu Cvilaku" kojeg zanimanju također neki detalji s karaule "Ceršak".
Od toga kako sam zamalo poginuo u graničnom pojasu, pa kako je naš komandir karaule skrivao neke stvari od kontrole iz graničnog odsjeka, ili recimo kako izgleda kada se posvađa komandir karaule koji je Srbin sa vojnikom koji je Albanac a u svemu tome sam i ja jednim malim djelom sudionik tog događaja.....
Samo ........... malo sam se zasitio i karaule i JNA.
Strpljen spašen.
Moram naoštriti olovku, neće da piše po monitoru.!?

A ako te baš zanimaju graničari i karaule pročitaj ovaj događaj [You must be registered and logged in to see this link.]
Meni je bio jako zanimljiv opis kako izgleda putovanje jednog graničara i službenog JNA psa "Bina" od karaule "Drenok" do grada Debar u Makedoniji i nazad do karaule.
O toj karauli, graničarima i događajima sa te karaule ima napisano 118 stranica.
A prića počima ovako:

ZAGORAC (citat):

Kad sam došao 25.lipnja 1982 u popodnevnim satima na karaulu Drenak, dočekao nas je "Gavro", postrojio ispred karaule, zaželio dobrodošlicu i upoznao sa nekim stvarima.
Između ostalog, upozorio nas je da se ne približavamo psu koji je iznad grudobrana a to je bio Bin.

Citat :

O događajima o kojima pišem ovdje samo ih iz dnevnika kojeg sam vodio u JNA prepišem.!

arcibald01 (citat):

Če bi jaz, v času ko sem služil JNA, pisal dnevnik z vsemi podatki (imeni, datumi, dogodki) bi kar hitro imel bližnje srečanje z organi varnosti JNA, v trenutku bi postal objekt operativnega opazovanja in zagotovo nikoli ne bi dobil 7 dni nagradnega dopusta, tudi če bi opral 10 avtobusov.

Ko berem tvoje izpiske iz dnevnika vedno pomislim na to, da je vojska (vsaka, tudi JNA) kolektiv, podjetje in razumljivo, da nikjer na svetu ni podjetja, kjer bi bili zaposleni 100 % zadovoljni, tudi v JNA niso bili vsi, lahko pa zagotovo trdim, govorim o času ko sem sam služil JNA, večina vojakov in starešin pa je bila zagotovo zadovoljna. Ti verjetno nisi bil, vsaj iz tvojih zapiskov je razbrati  razočaranje, čeprav pravzaprav ne poveš kaj v resnici te je tako razočaralo. Ne morem verjeti, da bi lahko bil popolnoma razočaran nad JNA, če se n. pr. oficir zlaže nadrejenemu oficirju glede streljanja. Kdo od nas pa je brez greha, vključno s tabo vojak graničar. Pa brez zamere.

Arčibalde01.
Satra me prijatelju koooo nitko do sada, he he he he he..
Ako sam dobro razumio napisao si da sam zbog vođenja svog dnevnika u vrijeme služenja JNA mogao imati problema sa službama sigurnosti JNA.
Pa ovako.
Meni nitko nikada u JNA nije rekao da ne smijem voditi svoj dnevnik.
Baš nikada.
Da su me otkrili da vodim dnevnik u kojem su neki podaci koje bi JNA smatrala da nisu za javnost, mislim da bi tada bio pod nekakvim njihovim nadzorom.
Na što bi se to sve svodilo ne znam, kako bi to izgledalo ne znam ali bi im sigurno dobro zapeo za oko.
Međutim ja sa sa tim pisanjem dnevnika nikada javno nisam hvalio ni u kasarni ni u karauli.
Koliko bi zbog toga dobio pritvora ne znam.
Naj veća tragedija bi ispala da se (recimo) sigurnosna služba JNA ili vojna policija dočepala moga dnevnika kada sam bio zadnji dan u JNA.
Eeeeee tada bi bio veliki veliki problem.
Jer je dnevnik bio pun informacija, događaja, imena, prezimena, sudionika događaja, onoga što se događalo i u kasarni i u karauli a da za to nadređeni nisu ni znali.... itd...

Prvo jedno pitanje, od svih JNA karaula kako si došao baš do moje karaule.!?

Nikoliću.

To što sam na ovaj način došao do tvoje karaule, posledica je činjenice da se na forumu o njoj piše više nego o drugim temama. Pri vrhu je spiska tema vezanih za Sloveniju. Veruj mi, to je jedini razlog. Uz sve to vidim da pišeš samo onda kada imaš šta da kažeš i pokažeš. Tvoji postovi liče na dobro osmišljene novinske članke. Kad si napisao da slijedi nastavak o događanjima na karauli, pomislio sam da ćeš nam ispričati još neku zanimljivost koju vredi pročitati. 

Znam da time što nisam bio vojnik JNA nisam ništa propustio. Proveo sam u vojsci godinu dana, ali...nikada neću zažaliti zbog toga. Siguran sam da jedna godina provedena u vojsci puno znači u izgrađivanju ličnosti njenih najmlađih pripadnika. Posle vojske, momci su dokazano zdravi, čvršći su i fizički i psihički, naučeni su da budu tačni, da se snađu, da se druže, da poštuju nacionalne i kulturološke različitosti, da budu odgovorni prema sebi i kolektivu, da budu uredni, oprezni i da muški prevazilaze teškoće na koje nailaze...Sve ovo se ne može naučiti ni u jednoj školi, fakultetu, koledžu. Vojska je najbolja priprema za život. Posle vojske, ni mene, ni tebe  ne može iznenandi činjenica da nam je npr. šef strog, prek ili nepravedan. Znamo da se i to događa. Imali smo posla sa takvim oficirima i morali smo da izvršavamo naređenja. Mi ćemo dobro promisliti šta i kako i donećemo relativno bolju i promišljeniju odluku - ostati ili otići. Bićemo manje impulsivni od današnjih osamnaestogodišnjih klinaca koji će do svoje tridesete fantazirati o životu bez obaveza.

Mene ovaj forum vraća u bezbrižnije vreme. Ono što se ovde može pročitati je neponovljivo svedočanstvo o jednom vremenu i jednoj zemlji koje više nema. Posle svega, 23 godine nakon raspada SFRJ, priče o toj zemlji i njenoj armiji su nešto što me jako interesuje. I tako sam stigao do granica SFRJ, na karaulu Ceršak.

ZAGORAC (citat):

Uza sve gore navedeno,budi sretan što si bio tamo gdje si bio.(mislim na istu službu,ali na drugim mjestima i 
drugom vremenu  )

Podpisujem se pod ovo!

Svi mi mislimo kako nam je bilo teško, i da smo najgore prošli, ipak svako ima svoju priču, skoro kao da nismo služili istu vojsku. 

Inače Graničaru, samo nastavi. Ti i Zagorac sta mi bila velika motivacija da se i ja uključim u ovaj forum. 

A da je JNA imala rupa i propusta i to je tačno, ne može sve da se sugde kontrolira. Ipak mislim da nije bila loša vojska.

Saša Nikolić (citat):

I tako sam stigao do granica SFRJ, na karaulu Ceršak.

I tako si stigao do prvog (zasluženog) plusa.   

East&West (citat):

Saša Nikolić (citat):

I tako sam stigao do granica SFRJ, na karaulu Ceršak.

I tako si stigao do prvog (zasluženog) plusa.  

 
Hvala za plus druže admirale.

Pero™ (citat):

Mirane, uvek se nađe još nešto o čemo možemo da pričamo, ne žuri se. Možeš da uvališ nekde još neki detalj o svom služenju, kao što ja radim u večini debata. Nisam ni ja od početka želeo javno da pričam o tome kde sam bio, pa sam se ipak javno otvorio. Napiši neku zanimljivost, ne treba sve. Ne moraš da pišeš svaki dan, ali prati forum pa svake toliko nešto dodaj. Kao što vidiš dosta smo pijateljski i nema svađanja. 

Graničaru, pre neki dan sam našao link na jednoj nacionalističkoj internet stranicu, kde pišu kako su graničari na YU/italija granici bili samo srbi, samo udbaši, samo ubice, da su samo ubijali, pokopavali mrtve na licu mesta i tako dalje..... zagadilo mi se čitanje tih LAŽI.

Neču ni da stavljam link sa tim tekstom na ovaj forum.

Žao mi je za tu romunsku familiju, a žao mi je i za momka koji jih je napucao. Nije mu bilo lako, on je izvršavao zadatke, kako su ga naučili. Naravno da je imao traume, mi graničari nismo bili ubice, nego obični dečki 18-20 i nešto godina. Nadam se da je sad uredu, iako sigurno nikad neče zaboraviti te događaje.

Zagorac pa nisam ja ovde uleteo da pišem o svom služenju,nego da pomažem graničaru 

Miran, kaj ZAGORAC,pa nisam ja nič krivoga napravil.  
Da ti nisi zamenil mene i Peru?

ZAGORAC (citat):

Miran, kaj ZAGORAC,pa nisam ja nič krivoga napravil.  
Da ti nisi zamenil mene i Peru?

Jao pogreših,izvinjavam se.     

Sve u redu   samo ti nastavi sa pisanjem i postavljanjem slika.
Što ima novo na Ceršaku?

ZAGORAC (citat):

Sve u redu   samo ti nastavi sa pisanjem i postavljanjem slika.
Što ima novo na Ceršaku?

Ništa novo,sem toga da su se u poslednji mesec vršila na granici arheološka iztraživanja i pronašlo se prebivalište ljudi koji datiraju u rano željezno doba      

[You must be registered and logged in to see this image.]

miran cvilak (citat):

Ništa novo, sem toga da su se u poslednji mesec vršila na granici arheološka iztraživanja i pronašlo se prebivalište ljudi koji datiraju u rano željezno doba      

Da nam je Spasković Radoje na vrijeme rekao za ta arheološka nalazišta mogli smo i mi ponekad malo zakopati u graničnom pojasu.
Koliko nas je kroz karaulu prošlo možda bi pronašli puno toga.
A ovako ja praznih ruku otišao iz Ceršaka.

Nisu pronašli nikakvog zlata,samo neko kamenje i crepove,ali su Kelti imali puno zlata,vidiš graničaru umesto da si hvatao izbeglice mogao si tražiti zlato i sada bi uživao

miran cvilak (citat):

Nisu pronašli nikakvog zlata, samo neko kamenje i crepove, ali su Kelti imali puno zlata, vidiš graničaru umesto da si hvatao izbeglice mogao si tražiti zlato i sada bi uživao

Miran.!
Kriv je Spasković Radoje komandir karaule "Ceršak".
Nije nam želio reći da se u graničnom pojasu krije blago.!
Kopali bi mi, imali smo naj modernije JNA ašovčiće.
A toliko smo se namučili da to blago do današnjih dana sačuvamo a sada drugi u njemu uživaju, he he he he...

Vojnik Graničar (citat):

Miran.!
Kriv je Spasković Radoje komandir karaule "Ceršak".
Nije nam želio reći da se u graničnom pojasu krije blago.!
Kopali bi mi, imali smo naj modernije JNA ašovčiće.
A toliko smo se namučili da to blago do današnjih dana sačuvamo a sada drugi u njemu uživaju, he he he he...

Verovatno ni spale nije ,kao ni ja onda znao za Kelte,o tome je režim čutao,tek se posle 90-ih počelo o tome pričati,tako da nisi ti kriv što nisi znao da čuvaš "Bogartstvo" koje do sada nije još niko pronašao.

purger (citat):

Vojnik Graničar
Da li je postojala kakva nagrada (bilo kojeg oblika)  kad ste  ulovili nekakvog ilegalca?
Da li je to bila interna nagrada nekog od starješina ako je postojala ili strogo davana po nekim pravilima graničarske službe?

SveJug (citat):

purger, ovo je interesantno pitanje.
Sta i kako je bilo kada je doslo do takvih slucajeva?
Iz mog sela je jedna osoba ubijena kada je pokusao 1962 god da ilegalno predje granicu prema Italiji.
Pitanje je dali su vojnici nagradjeni, prbaceni na drogu VP ili se to ucutkalo?

šepa (citat):

Ja nikad nikog nisam ulovio u prelasku a nisam ni imao neku želju.
Da li je na Šentilju i Ceršaku bilo nagrada, vjerovatno jeste.
Ako se dobro sječam na Šentilju su za jednu noć uhvatili preko 80 prelaznika, a pucanje u zrak iz vatrenog oružja je bilo redovna pojava.
Kod nas niko nije nagrađen, jedanput je uhvačen par prelaznika koji su švercali cigarete, a drugi put je završilo pucnjavom i ranjavanjem o kojem sam već pisao.

šepa (citat):

Sječam se da je jedan od visokih oficira držao nekakav govor na karauli (što bi rekli bezbjednjak) o postupcima prilikom zaustavljanja, pretresanja, vezanja prelaznika i slično, pa i slučajevima upotrebe oružja i doslovce nam rekao da ako ranimo ili ubijemo prelaznika kad je već prešao graničnu liniju samo ga uvučemo na našu stranu i "ostalo je naša briga".  

purger (citat):

Koliko vidim Šepa nije bilo nagrada koje bi bile podjeljene nekim pravilom službe graničara.

Pero™ (citat):

Graničaru, pre neki dan sam našao link na jednoj nacionalističkoj internet stranicu, kde pišu kako su graničari na YU/italija granici bili samo srbi, samo udbaši, samo ubice, da su samo ubijali, pokopavali mrtve na licu mesta i tako dalje  ..... zagadilo mi se čitanje tih LAŽI.
Neču ni da stavljam link sa tim tekstom na ovaj forum.

Ja nisam moga vjerovati da se to događa i da je JNA spremna nešto tako učiniti.
A onda sam doživio ovo.

Dana 20.02.1989. god. ponedjeljak.

Komandir karaule „Ceršak“ Spasković Radoje je odredio da za ovaj dan bude lozinka: Dugme - Doboj.

………………………., jutros sam bio dežurni karaule „Ceršak“.
Negdje oko 10:00 sati u karaulu je iz Graničnog odsjeka Maribor došao aktivni uniformirani pripadnik JNA.
Čovjek je bio visok, mršave građe i prosjede kose.
Zatražio je od mene da okupim sve graničare koji su u karauli, da bi im iznio razlog zbog kojeg je došao.
Čovjek se nije puno dvoumio.
Bio je kratak i jasan.
Govor je počeo na način da nam se predstavio sa činom, poslom koji obavlja i punim imenom i prezimenom.
A onda nam je ne čitajući neki službeni dokument rekao ovo.

Nedavno smo proveli koordiniranu akciju hvatanja jednog Slovenca koji za novce ilegalno prevodi ljude preko državne granice.
U zasjedama su sudjelovali graničari iz graničnog voda, milicija i graničari sa karaula.
Akcija nije dala rezultata jer taj vodič kao da je znao da ga čekamo i nije dolazio u granični pojas i nije prelazio državnu granicu.
Radi se o vodiču koji je nedavno ranjen u ruku i koji je iz bolnice u Mariboru pobjegao jer je znao da će zbog toga što je uradio biti priveden u stanicu milicije, zatim na sud itd..
Tko ga od vas ubije dobit će 20 dana nagradnoga i prekomandu gdje god poželi.

Nakon ovoga govora mi graničari smo se međusobno pogledavali.
U njegovom govoru nije bilo,  ako ga zaustavite, ako ga „zarobite“, ako ga ranite, ako ga privedete…
Čovjek je bio nadasve precizan „Tko ga ubije“, rečeno jasno da jasnije ne može biti.
Nije bilo dvoumljenja.
Nije bilo nedorečenosti.

Od svega izgovorenoga svatko od nas je vidio ti 20 dana nagradnoga i prekomandu gdje god poželimo.
Slikovito rečeno to je kao da žednima dajete bocu vode pa se pitate hoće li se netko iz nje napiti.

Ali tu je bio i veliki problem.
Od nas graničara iz karaule „Ceršak“ nitko nije znao kada i gdje će taj prevoditelj pokušati prijeći državnu granicu.
Nitko od nas graničara iz karaule „Ceršak“ nije ni znao kako taj prevoditelj izgleda.
Kako onda taj zadatak izvesti.!?
JNA nam nije dostavila njegovu sliku, neke podatke o njemu.
Tako je ovaj zadatak za nas graničare bio nemoguća misija.
Zadatak koji je odmah u startu osuđen na neuspjeh.

Država Jugoslavija je sa svojim službama u inozemstvu likvidirala svoju emigraciji za koju je smatrala da joj je prijetnja.
A ovako je JNA rješavala problem u svom djelokrugu posla.
Sve bi to ispalo legalno i zakonito.
Nitko ne bi trebao za ovo odgovarati.
Tu nebi trebalo biti nikakve sumnje.
Jer se sve događalo u graničnom pojasu u kojem JNA vlada.
Ukoliko bi se što i iskompliciralo bilo bi ovako:

šepa (citat):

Sječam se da je jedan od visokih oficira držao nekakav govor na karauli (što bi rekli bezbjednjak) o postupcima prilikom zaustavljanja, pretresanja, vezanja prelaznika i slično, pa i slučajevima upotrebe oružja i doslovce nam rekao da ako ranimo ili ubijemo prelaznika kad je već prešao graničnu liniju samo ga uvučemo na našu stranu i "ostalo je naša briga".  

I takva je bila ta naša JNA u koju smo vjerovali.
U koju nismo sumnjali.
Do koje smo držali.
Koju smo služili.
To je bilo njeno drugo lice za koju nismo znali.
Crna strana Jugoslavenske Narodne Armije.

Graničaru, u neku ruku se slažem, ali ipak:

granica je granica, zna se kde sme da se ju prelazi. Nema crne strane, to je izvan zakona. Ko je prelazio nelegalno, znao je šta može da mu sleduje.  

Ako sam ja bio spreman da dam svoj život za onu zemlju, onda sam i bio spreman da zginem za to. Nisam lako prošao kroz JNA, nisi  ni ti. Znao sam kde sam. Ali ako sam se baš uhvatio tog zadatka, prhvatiio dam ga i izvršo ga.

Pucanje na granici, srečom je nije bilo. ali ako bi trebalo, sgurno nebi pomišljao da ne opalim. Prvo bi se pobrinuo za svoj život.

Vojnik Graničar (citat):

UBIJTE GA

Nedavno smo proveli koordiniranu akciju hvatanja jednog Slovenca koji za novce ilegalno prevodi ljude preko državne granice.

Čovjek je bio nadasve precizan „Tko ga ubije“, rečeno jasno da jasnije ne može biti.

Sad si tu nešto izdramatizirao, ali ako je, a očito da je, prešao sve granice u tom svom biznisu s ilegalcima, i bilo je ok da ga likvidiraju.
Šta ste vi tamo bili budale za zajebavanje?
Zakon je bio vrlo jasan i zapravo nema veze s JNA, JNA je tu servis.

Možeš i danas platit glavom na granici.
Gdje god su uniformirane osobe s oružjem, nisu one tu za ukras.