Ramiz Sadiku Prizren 88/89 (prvi dio teme)

MikiJovanovic (citat):

Dinosauruse i ja bi reko da je ovo put prema planeji, jer me ovo nisko rastinje sume podseca na taj put .

Mislim da jeste,otprlike negde oko Šeh mahale,pa put nastavlja ka selu i karauli Planeja...

Ako se sećaš u tom selu su sve žene i devojke imale istu frizuru i boju kose,a nosile su i onu posebnu nošnju sa onim drvetom pozadi...

Kada smo zaposeli tu karaulu,upozorili su nas da ne smemo imati bilo kakvu vrstu komunikacije sa tim ženama.. 

Nas graničare odmah po dolasku u prekomandu u Prizren upozorili su kakvo je pravilo ponašanja prema ženama i djevojkama u pograničnom području. Prvo su nam odredili tko ide na koju karaulu, ili ostaje u graničnom vodu i onda je, mislim poručnik Nešković objasnio situaciju po pitanju žena. Po karti je pokazivao lokaciju pojedine karaule i sela koje je bilo najbliže karauli i govorio je npr. da su se graničari čak i ženili sa djevojkama sa Orčuše gdje su živjeli Gorani. Nasuprot tome govorio je i gdje za živu glavu nesmiješ prići ženi ili djevojci, jer bi te njezina familija skratila za glavu. To nismo pokušavali probati, bar ne mi iz graničnog voda. Jednom prilikom pored karaule Planeja je došao čovjek sa ženom i dvije kćeri sakupljati kamenje po oranici. Vidio je to naš poručnik i naredio svima koji nisu bili na dužnosti da idu sakupljat to kamenje. Albanac je jednostavno upalio traktor i zajedno sa familijom napustio oranicu. Mi smo mislili da nam je posao gotov, ali je por. Nešković naredio vozaču da doveze kamion i da kamenje trpamo na kamion i onda da popravljamo seoski put s tim kamenjem. Dva dana smo čovjeku čistili oranicu i odvozili kamenje, nije nam ni zahvalio.

Bio sam i na karauli Orčuša i Planeja...da razlika je bila ogromna po pitanju vojske i stanovništva..
Na karauli Planeja,koju smo mi zaposeli,kako nam je rečeno,zbog početka univerzijade u Zagrebu,bila je smeštena doktorica za to selo..
Njena ''ordinacija'' je bila prva kancelarija,desno,kad se udje u karaulu...
Svako jutro je nekoliko meštana bilo u redu van dvorišta karaule,a stražar je pustao jedno po jedno...
Nikada za naše vreme,koje smo tada proveli ,nisu progovorili ni reč sa nekim od nas...
Sve to mi je bilo jako smešno...i jadno u isto vreme..

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovde se vidi karaula Orčuša..

Mi smo u graničnom vodu imali "domače izdajice" dobre prijatelje, Albance iz inžinjerskog odjeljenja, koji su na Planeji bili na straži kod kapije i oni su primali domaće ljude i prevodili nam što trebaju. Da u karauli je bila seoska ambulanta ali se ne sjećam da li je bila doktorica ili doktor. Vezano za "domaće izdajice" ima jedna, danas smiješna anegdota. Naj ljepše kad je utihnula pobuna na Kosovu u 12. mj. 88. dolaze desetar i dva vojnika i traže por. Neškovića. Normalno, mi se odmah sjatismo oko njih na hodniku, kadli desetar priupita "Ej drugovi, ima li tko iz PRIŠTINE" sa pravim Albanskim naglaskom. Nas je taj čas strefilo. Bog te mazo, pa dobili smo Albance u jedinicu, a vani tek prošle njihove demonstracije i vanredno stanje u kasarni. Požarnom smo odmah napomenuli da ih posebno ima na oku, iako se kasnije pokazalo da su dečki sasvim u redu, igrom slučaja su došli u prekomandu na Kosovo.

Vargas,mislim da je bila doktorica u pitanju...mi smo u četi imali jednog albanca iz Makedonije,koliko se sećam da se nešto muvao oko nje...zemljaci pa se našli.

Ostali nisu imali neku komunikaciju.

Imam jedan set slika odekipe na Planeji i okolnim terenima, pošto sam bio kao neki ćato, ustvari bio sam službeno kurir Majora Dragišića , ali sam pisao i dnevnu zapovjed za g.vod, pozadinu i vezu, nosio plaću vojsci na terenu i sto drugih čuda, a imao sam stalnu propusnicu za grad i pristup foto ateljeima u Prizrenu, a u vodu je jedan prijatelj imao fotoaparat pa su momci obilježili za sva vremena Planeju u ožuljku 89. Slike sam im dao napraviti, a kod mene je ostao original film pa sam nedavno dao izraditi nove slike, samo ih moram poskenirati i skužiti kako se postavljaju slike na naš forum.

vargas (citat):

imao sam stalnu propusnicu za grad i pristup foto ateljeima u Prizrenu,

Foto Petrović   .....

Blio bi odlično da postaviš te slike,da se vidi karaula..
Nigde na netu nisam mogao naći neku sliku karaule Planeja..

Možda imaš neku sliku sa Saletom?

Sa oficirima nemam, ipak je bilo malo pre rizično tražiti od oficira da se slika sa tobom makar za uspomenu pošto je bila dosta napeta situacija. pokušaću skužiti kako se postavljaju slike jer imam i dva filma iz same kasarne, jedan sniman na našoj pisti kod paviljona, a drugi dole kod prijavnice kod PP spremišta.

Sve cestitke za rad Dinosaurusu i njegovim kolegama,e to je rad momci kad se dopunjujete pomazete podsticete jedan drugog  ,a ne kao ja i moj desetar sto polemisemo dali je bio kamen levo ili manastir desno 

vargas (citat):

Sa oficirima nemam, ipak je bilo malo pre rizično tražiti od oficira da se slika sa tobom makar za uspomenu pošto je bila dosta napeta situacija. pokušaću skužiti kako se postavljaju slike jer imam i dva filma iz same kasarne, jedan sniman na našoj pisti kod paviljona, a drugi dole kod prijavnice kod PP spremišta.

Šteta..
Ja imam nešto slika iz Prizrena posle zakletve..
Iz kasarne tek 1
I sa karaule Orčuša nekoliko

Par puta smo navatali neku ''smenu 8'' i to je sve...

Ni ja ne znam kako se postavljaju...

ercov54 (citat):

Sve cestitke za rad Dinosaurusu i njegovim kolegama,e to je rad momci kad se dopunjujete pomazete podsticete jedan drugog  ,a ne kao ja i moj desetar sto polemisemo dali je bio kamen levo ili manastir desno 

  Kažem ti...ekipa mala ali odabrana..  ....hvala Ercov

Fotoaparat i filmove sam čuvao u komandi GO u razvodnom ormaru za struju, pošto je naš bezbednjak por. Čanović Vesko stalno nešto tražio i njuškao okolo. Nitko nije posumnjao da imam tajno skrovište samo metar od majorovih vrata. Inače taj Čanović je bio prava mustra, jednom prilikom je stariji vodnik prve klase Dragan, prezimena se ne mogu sjetiti došao sa neke od karaula i objesio svoju automatsku pušku na vješalicu u hodniku komande. Preko nje je objesio kaput i tako je ta puška ostala visjeti cijeli dan na vješalici. Kad ju je Čanović spazio, upitao me je čija je to puška. Rekao sam da je od starijeg vodnika, a on ju je uzeo i zaključao u svoj blindirani ormar. Za dva tri dana opet je trebao stariji vodnik ići sa sledovanjem na karaule, a kad tamo nema njegove puške. Čanović ga je tu čekao, odveo ga je kod majora na raport, da kako može jedan stariji vodnik prve klase zagubiti svoje oružje, a ipak čovjek je bio pozadinac i nije imao naviku nositi pušku sa sobom. Sale isto nije volio Čanovića jer je i oko njega nešto njuškao, ali ga je Sale otkantao tako da je Čanović odustao od njega.

Jednom sam zbrisao u grad,pa me navatali pri povratku...da nedužim..
Sale posle dizanja zastave ,prozove me da istupim dva koraka ispred stroja...
On stoji nekih desetak metara od mene..u ruci drži moju vojnu knjižicu,i udara sa njom u dlan druge ruke...vidi se da je besan a smeje se..
Pita,ko je tebe juče pustio u grad?
Jbg šta da kažem...pa NIKO..
NIKO..ponovi on i jebo sliku svoju zafrljačio vojnu knjižicu ka meni..uz reči netreba mi takav desetar...
Posle je driblao i kolegu koji mi je pravio društvo u gradu  ..

Vraćeni smo bili sa smotre za redovan izlazak u grad zbog ne podšišane kose,
i mi sami sebi ispišemo dve bele dozvole...i navatao nas dežurni oficir..
prepoznao obojicu pri povratku u kasarnu iako smo se pogubili još u gradu..

Medjutim nikakvu sankciju nismo imali,a kapetan Salibašić je već ujutru kad me sreo
u hodniku,počeo sa nekim kung fu forama ..

dinosaurus (citat):

Na karauli Planeja, koju smo mi zaposeli, kako nam je rečeno, zbog početka univerzijade u Zagrebu, bila je smeštena doktorica za to selo..

Kako ste zaposjeli karaulu 1987?
Od koga?

Max Blitz (citat):

dinosaurus (citat):

Na karauli Planeja, koju smo mi zaposeli, kako nam je rečeno, zbog početka univerzijade u Zagrebu, bila je smeštena doktorica za to selo..

Kako ste zaposjeli karaulu 1987?
Od koga?

Karaula Planeja je bila tzv.letnja karaula..znači da nije imala stalnu popunjenost ljudstvom,barem u vreme mog služenja...
Kako smo obavešteni,zbog univerzijade u Zagrebu vršilo se pojačano obezbedjenje državne granice,kakve je veze imala
albanska granica sa udaljenim Zagrebom,nemam pojma...uglavnom mi smo tu proveli nekih 20-ak dana..

Max..zaposeli mirnim putem,na civilizovan način.. 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dinosauruse,
Evo karaule Planeja posle dejstva nato avijacije 

djida mozda nekad bila karaula ali pre je bila komanda.jesi dobio PP.

Ovo na slici nije karaula Planeja već dio sela koji je na žalost bio kolateralna žrtva nesretnog rata. Sama karaula se nalazila van samog sela na jugozapadnoj strani.

Djida imaš+....ali slažem se sa Vargasom,nije karaula ali jeste selo Planeja...

Izvinjavam se ako nije karaula Planeja na prošloj fotografiji

[You must be registered and logged in to see this image.]

OVO JE KARAULA GOROŽUP

Pozz svima ja sam doso u prizren  februaru 1989 prekomadu iz surdulice , tamo sam bio BSTac`

Dinosauruseee,uh kako se vidi sve na ovoj slici...... imaš VELIKO PLUS.
Dobrodošao druže Berbo i raspali po sećanjima iz vojničkih dana u Prizrenu.
Pozdrav   

Djida da li je ovo kod starog KPS.

dinosaurus (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Druže Miki,ova Dinosaurusova slika je fenomenalna i dugo mi je trebalo da se snađem,a ti si u pravu ovo je kod starog Kps-a.
Veliki teren sa atletskom stazom nisu dirali  .
Vraća mi ova slika neka sećanja ali me u isto vreme i mnogo buni,ne mogu da se snađem i ukapiram gde je šta bilo 
Ajde pomozite da analiziramo našu kasarnu iz ovog ugla.
                       
POZDRAV.......

Djida ona zgrada gde se vide tri prozora to je akumulatorska a preko puta nje je bila posta u moje vreme kolko se ja secam.

Jedino prepoznajem stari teren i deo KPS,ništa drugo.
Nekada je postojala ulica koja od KPS vodi ka glavnoj kapiji,u tom delu su bile i garaže
za naše BRDM-ove..
Ograda kasarne se završavala u visini prijavnice,sa spoljne strane je bila staza koja je vodila do stacionara..
Čudi me da Nemci nisu izgradili i bunkere..

Atletska staza je bila oko nogometnog igrališta, sa istočne strane su bile betonske tribine, iznad njih je bio položej lad-pvoa i tamo je bila ona njihova žičara sa maketom aviona na kojoj su vježbali nišanjenje. Teniskih igrališta u naše vrijeme mislim da nije bilo, niže od nogometnog igrališta prema ogradi je bilo odbojkaško igralište i rukometno, a košarkaško je bilo prvo igralište gledajući iz smjera prijavnice. Tu sam par puta bio Saletov partner protiv momaka vezista, obično bi izgubili jar su dečki bili pravi hakleri, a meni po istini košarka baš nije bila sport broj jedan. Sale je mislio da ako sam viši od njega da bolje igram i košarku, ali tu se malo zaje...

Vargas imaš + sećanje te dobro služi....

Kako kad, oko nogometnog igrališta sam na proljeće 89 protrčao kilometre i kilometre. Svaki slobodni trenutak kad nisam imao posla u komandi GO bio sam na igralištu. U civilstvu sam igrao nogomet u mjesnom klubu, igrali smo u ondašnjoj međuopćinskoj ligi, a ja sam uspio doći sa 85 kg na početku služenja JNA, na 103 kg u siječnju 89. Znači udebljao sam se 18 kila koje je trebalo skinuti do povratka kući. To sam na kraju i uspio. Nije teško, al nije ni lako, al Graničar ne može biti svatko. To je stih iz pjesme koju smo često pjevali u graničnom vodu.

Ja sam izgubio na kilaži,hrana mi nikako nije odgovarala,osim pasulja koji je bio ,čini mi se sredom,nisam baš siguran...
Na terene smo dolazili ali ne baš nešto redovno...uglavnom na one prepreke..
Jutarnju fiskulturu smo tu radili a zatim trkom uz stazu uzbrdo ka zgradi..duša nam je izlazila na nos...uz tu stazu su bili smešteni i kamioni našeg radio izvidjačkog voda..
Par puta smo igrali i košarku sa kap.Salibašićem i st.vod Erdeljanom (igrao sa naočarima za sunce obavezno)...

Sa Saletom sam imao prilike igrati košarku i van kasarne, kod dvorane uz cestu prema prijavnici, pozvao je na megdan nekakve studente, tipovi su bili kao na oprugama, imao sam osjećaj da će me jednostavno preskočiti. Nikakve finte tu nisu pomagale, tipovi su nam nabijali banane ko mladim majmunima. Izgubili smo pošteno, popili piće i platili, i idemo dalje.

To je bila hala sportova Boro i Ramiz...

Da li se sjećate onog starog renoa malo niže od prijavnice s lijeve strane kad se ide prema gradu. Bez tablica, čekao je svoju sudbu kletu.

Ja se ne sećam...možda nije ni bio u moje vreme..

Ej drugovi kako je lakše kad svako nabaci po neko sećanje iz onih naših dana.
Druže Vargas ja se ne sećam tog renoa,ali se dobro sećam terena za odbojku i košarku jer sam tu spavao u šatoru odma preko puta Kpsa nekoliko meseci i svakodnevno smo igrali sa policijom odbojku.
Druže Miki, priseti se zahvaljujući tebi akumulatorske stanice   koliko li sam puta nosio akumulatore do garaža, ruke su mi se istegljile.
Ovaj objekat između kasarne i puta je verovatno neka benz.pumpa meni tako liči.
Dinosauruse,još jednom hvala za sliku opasna je.
A za sve veliki pozdrav.
                                        
                                                          
.

Djida jeste pumpa,negde sam video i sliku pa ću probati da je nadjem...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Za ilustraciju gornjeg teksta evo naših terena za odbojku.

vargas (citat):

Atletska staza je bila oko nogometnog igrališta, sa istočne strane su bile betonske tribine, iznad njih je bio položej lad-pvoa i tamo je bila ona njihova žičara sa maketom aviona na kojoj su vježbali nišanjenje.

  Vargas sećam se te makete...

I ja sam ih nosio od radionice do servisa a radionica je bila blizu kapije ka selu ljubizde gde je vojska izlazila na obuku.

Momci, mene je naj više fascinirala ona velika servisna hala gdje su popravljali tenkove. Bio sam kandidat za srednju vojnu školu, Ivan Gošnjak u Zagrebu, na moju žalost imao sam dio familije na krivoj strani u drugom ratu pa sam po tom kriteriju otpao. Tu u servisu sam imao momke iz Hrvatske koji su mi varili bajunete od AP koje su moji iz graničnog voda polomili na terenu. Glavna zabava im je bila razvlačenje bajunetama, tj bacali bi jedan drugom kraj čizme i tako se razvlačili. Problem je bio što je teren bio kamenit, a bajunete tvrdo kaljene pa su pucale kraj drške. Kad bih im donio poštu ili bi došao drugim poslom obavezno sam nosio bajunete na popravak jer bi inače bilo belaja. U servisu su bile velike konzolne dizalice koje su mogle dići cijeli tenk. Na slikama nigdje nisam vidio tu halu, očito su je srušili.

Ja se ne sećam te zgrade Vargas,gde je bila?
Inače ceo taj deo novih zgrada,gradio se pred kraj mog služenja...do marta '88 u funkciji su bile samo zgrada kod piste i vaša zgrada,postojala je i zgrada iza komande ali niko nije boravio u njoj..koliko ja znam
Zadnjih dana služenja izvidjači su obezbedjivali železničku stanicu,na koju su pristizali tenkovi za garnizon...koliko se sećam noću su se kretali ka kasarni,da li zbog manje gužve na ulicama ili već šta..uglavnom trajalo je par dana a mi smo već brojali sa dve 00 do skidanja...
Tada je garnizon popunjen sa nekim jedinicama koje do tada nisu bile locirane u Prizrenu

Vargas,zahvaljujući tebi priseti se te hale za remont.Čini mi se da je bila zelene boje i gledano sa puta bila je poviše velikog terena skroz ulevo .Na tom mestu su koliko me sećanje služi bili i tenkovi,a pomenuti objekat je bio montažni.

Polako budemo skompletirali cijelu kasarnu, gdje je što bilo i čega više nema, a nema puuno toga.