Kasarna Petrovac na Mlavi

stvarno šteta što sve propada

[You must be registered and logged in to see this image.]

stvarno lijepa sječanja

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo ljudi,nadam se da ste uživali u fotkama i da ste se malo vratili u ona dobra stara vremena
Puno vas pozdravlja Janez

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pozdrav svima,već duže vrijeme razmišljam o putu za Petrovac da se malo vratim u prošlost i evo me ovdje .....Bio sam ovdje 75/76 god. a poslije prekomanda u Beograd na Topčider.Šta da kažem u petrovcu baš nije bilo sjajno.Neznam kako je bilo poslije ali tamo sam imao pješadijsku obuku uzbuna ko u priči svakodnevna psihofizička tortura itd sve u svemu vrlo malo trenutaka za opuštanje i koliko toliko normalan život.Bio sam septerbanska klasa i u petrovcu 4mj.i 18dana a šta sam u tom kratkom razdoblju sve proživio....Svejedno vuće me da dođem u Petrovac u Šetonje, Vel. Laole, da vidim sva ta mjesta barem na pola sata....

Pozdrav Dok, dobrodosao na forum

Hvala, pozdrav!

Sjećam se putovanja za Bg.tamo su na stanici vršili raspored i tako smo stigli u Požarevac a dalje do petrovca sa busom.Nikad neću zaboraviti prizor...na stanici dočekale su nas guske,prašina se još nije slegla evo desetara koji nas odveo do kasarne-šok No prije polaska desetar nas je odveo na piće dobrodošlice Nekako sam u početku imao osjećaj da ću da ga naje... i nisam se prevario
Tamo je bilo vrlo interesantno počevši od vojnika pa do starešina.Dosta je bilo starešina koji su došli po kazni skinutih činova a bilo je i vojnika koji su došli direktno iz zatvora nisu niti vidjeli svojeg doma.
U početku nakon par tjedana dosta vojnika je "prolupalo" jedan se popeo na drvo i lajo ko pas nikako da se skine- taj brzo nestao,jedan je bacio kamen kapetanu u glavu i ovaj se skoro onesvjestio.Taj vojnik je došao direktno iz golog otoka!Dalje bio je jedan interesantan slučaj sa nekim mađarom taj se nonstop plakao i hodao poguren ko starac sitnim koracima i tako 2 tjedna i nikako da se uspravi.Nisu znali šta će sa njime no poručnik Tasić je rešio problem lijepo poslijepodne je ostao u kasarni i vrebao mađara kada će da šeta.Kada ga je primetio uzeo je pištolj i polako iza do njega i buuum ovaj se uspravio i trk nebi ga stigao ni jedan ferrari Bilo je još svega i svačega a to malo poslije

Pozdrav Dok,dobrodošao na forum.Lijepu si nam to priču ispričao ako se još koje sjetiš samo nam pričaj.Rado slušamo pa se prisječamo tih dana.Ti izgleda si stvarno najeb.. ,ja sam se proveo dosta bolje ali služio sam kasnije od tebe pa se izgleda več malo promenilo.Istina pa je da oficiri su još kad sam ja bio tamo dolazili u našu kasarnu vršit posao radi neke kazne.Bili so kažnjavani i slani kod nas na posao.Radujem se što si se nam javio i još jednom dobrodošao.Možda su ti i slike pomogle da se malo vratiš nazad u vrijeme kad si služio JNA.

Lijep pozdrav od Janeza

Pozdrav i tebi Janez i hvala za slike!
Da nastavim dakle bilo je ludo i nezaboravno u petrovcu dok u beogradu e tamo kao da sam došao u hotel sa 3 zvjezdice tri vrste hrane u hodnicima centralno grijanje dok u petrovcu tamo je bilo grozno.Bila je neka peć koja je više dimila nego grijala smrzavali smo se i začudo niko se nije ozbiljno razbolio aku uzmem u obzir jutarnje vježbe van kasarne atomski s fronta i ostalih strana svijeta ko de stigne ako je pored tebe blatna kaljuža ima da se tu baciš inače sledi faktor 5( pet puta ponoviti) i to za sve za cijeli vod ponovno trčanje i raznorazni atomski napad.Imao sam tu sreću da nosim naočale pa nisam bio pod maskom Vodnici su se stvarno iživljavali recimo napr. mi nismo imali zvono u kasarni nego je bio trubač i sa trubom se davalo sve od jutra kad je dolazio komadant na posao pa do povečerja a trubača smo imali nekog novog nikako nije odradio tišinu prava katastrofa dok za uzbunu trubio je ko blesav vjerojatno mu je to ležalo Da nastavim,vodnici su imali čudnu zabavu poslije pijanke u gradu znali su dolaziti u 3 ujutro budili trubača i taj blesonja je morao doći u spavaonu i trubiti ko šašav uzbunu nasred sobe............možete zamisliti koji je to bio šok za sve..........Inače to im je bila česta zabava!!!!
Da se vratim peći tkz. trajnosmrdeće koja nikako da zagrije prostoriju a kada se vratim unazad ne sjećam se da je itko čistio taj dimnjak i još nešto bila je naredba od por.tasića da svaka spavaonica ima mesečno za potpalu SAMO jednu cepanicu koja služi samo za potpalu a ostalo je ugljen???????
Naravno da to nije bilo nikako dovoljno krali cmo drva gdje smo god stigli smrzavali se smrdjeli ko šunke a hrana.....sve šta su god dali za hranu sve je bilo kiselo šta su stavljali unutra ko bi ga znao

Por Tasić je bio od prve čete a naš je bio neki boležljiv mislim Jović stariji gospodin jako dobar dok je ovaj prvi bio zaje.... Sada se baš ne sjećam šta je bilo uglavnom prvi vod prve čete je imao sa njime velike probleme neznam šta uglavnom ljude je natjerao tokom jutra na na poligon i nazad na spavanje i to SEDAM PUTA, poslije toga pola njih nije bilo u stanju ići na ručak!I šta se desilo mislim nakon par dana kada su otišli na zanimanje naprosto su nestali i nisu ih mogli pronaći 3 dana,pobjegli su nekih 5-6 km ili više u šumu.....
i tamo se sakrili.Koja je to uzbuna bila tasko se ustrtario bojao se da požarevac ne dozna ovako je bio po kazni i još da mu to doznaju.... E mnogo se čovjek posle toga promijenio
E i mene je to menjalo ogadila mi se vojska i počeo je u meni neki revolt a najviše nakon incidenta u jednij kafani pored mosta gdje je došlo do tučnjave između civila i vojske de je jedan desetar nožem izbo nekog policajca.Išta se desilo - policajcu ništa zalizao se a ništa i desetaru samo bio par dana u zatvoru i skinuli mu čin na razvodnika i natrag u jedinicu samo da požarevac ne dozna!?!vjerojatno bi netko od starešina dobio otkaz da se doznalo jer se za to ide na vojni sud-naravno!
Sjećam se nekog bosanca taj je bio zadnja klasa vječiti problem tukao se sa svime civilima i vojnicima recimo išao u grad napio se uzeo čovjeku traktor i vozio se po petrovcu ili uzeo motor ili slično sve dok mu nije jedan desetar razbio čeljust na par mjesta tako da su mu je zašarafili i izvadili mu 3 zuba da se može hraniti preko cjevčice-to mi je pričao i pokazao zube -opet za to u požarevcu nisu znali(mi smo bili bataljon požarevačkog puka a kasarna se zvala Jovan Šerbanović)
Tog bosanca je tasić znao zatvarat na par sati da se ohladii u njegov wc i nije samo njega bilo nas je više sve dok jednog dana nije jedan od nas sve unutra razbio Bosanac je bio "povlašten" njemu je prolio po podu klor i sva sreća da je iz bosne inače bi se ugušio -za to se u požarevcu nije znalo a niti dalje!

Pozdrav Dok

lijepo si to opisao,bilo ti je teško kad si služio,zato vjerujem da ti se zagadilo.Ali dok sam ja došao puno toga se promijenilo(10 godina čini svoje).Bilo nam je malo lakše,da sam iskren posebno meni i mojim prijateljima koji smo radili u komandi.Mi nismo ni na jutranju smotru hodali,radili smo na telefonskoj centrali pa smo ujutro bili opravdani jutranje fiskulture,smotre itd..U biti je noču radio samo jedan ali mi smo si svi iuzeli pravo da još malo spavamo pa makar nismo radili noču.Poreg toga ja sam bio vozač komandanta pa sam nekad morao noču da se dižem i idem u grad po njega u kafanu.Bio je pijan pa sam ga uvijek trebao voziti kuči.radi toga mi se nije trebalo buditi ujutro sa drugima.I grijanje je tad kad sam ja bio još uvijek bilo isto ali smo imali dovoljno drva da se grijemo.

Da bilo je gadno stalno su nas držali u nekoj napetosti plašili sa bugarima i cijelim svijetom i da preti stalna opasnost i kao ako dođe mi idemo na prve linije.Jedna od mobilizacijskih uzbuna je bila dosta stresna jer su nas čekali autobusi kamioni cijeli bataljon je bio spreman ostali su samo dežurni i straža....sjedili smo u autobusima mrtva tišina....gotovo je napadaju bugari!!!!!!Naravno ništa od toga .......Sve su uzbune bile oko 4 i 15min ujutro jedna mi je također bila gadna padala je ledena kiša nekud su nas gonili na neko brdo iznad petrovca tamo su nas rasporedili i morali smo kopati sa ašovima zaklon u ležećem položaju kako si kopao tako je to kiša punila i u tome smo ležali dobra 2 sata došlo mi da se ubijem ili nekoga ko me poslao u to sranje.Ta uzbuna je bila gadna jer smo morali iz kasarne izači u što kraćem roku mnogi se nisu obuli trčali su bosi neki sa tuđim čizmama a cijelim putem su bili postavljeni niži oficiri sa štopericama i mjerili vreme sve do brda do položaja. Kiša, psovke, zveket oružja i opreme..............Bilo je neko vražje svearmijsko natjecanje za najbolje štatijaznam koje jedinice.
Siromah Muso nije mogao padao je opet se dizao poručnik se na njega derao ko luđak (on nije trčao naravno bio je u kampanjoli) ubit ću te diži se a Muso ubime druže poručniče nemogu više pao je glavom u neku kaljužu i ostao ležati.Ovaj se smilovao i stavio ga u kampanjolu-strava i užas!

Stvarno ti nije bilo lako,dobro da kad sam ja služio vse je bilo svejedno malo normalnije,ipak smo bolje prošli.Nadam se,da da ču se jednom moči vratiti u Petrovac na Mlavi da se malo prisjetim i pogledam kako sad izgleda grad.

Bez obzira na sve drugarstvo je bilo jako svi smo bili ko jedan i zbog toga ma vuče da posetim sva mesta de sam bio.Ima jedna zgoda sa stražom koju sam uspešno izbegao zahvaljujući naočalama. Ono šta je pisalo u zdrastvenom kartonu nisu uvažavali a pisalo je da se oslobađam noćnog zanimanja straže i nošenja maske.Draže mi je bilo zanimanje vježbe na poligonu nego straža.Čata Laslo je uživao šta sam bio određen za stražu nekako mu nisam bio po volji jer nisam volio dupelisce i cinkaroše Ukratko umesto da odem ujutro u pola 5 na stražu ja i moj pratilac u 4 smo otišli na bus za beograd mislim na VMC oftamologu na pregled i nove naočale i tamo je bio neki doktor major koga sam zamolio da mi napiše neki papir da me oslobodi zanimanja de je važan dobar vid.On se čudio šta će mi kada već to imam u kartonu no svejedno sam dobio taj papir.Pratioc mi je bio desetar iz Pančeva tako da smo išli njegovoj kući na ručak a u petrovac smo stigli kasno naveče.Laslo je bio sav sretan kako ću da ga naje... rekavši da se sutra ujutro obavezno ima da javim poručniku i pravac na stražu i da ne duljim poručnik je sav kiptio od bijesa i jedva mi dozvolio da pokažem papir i naravno za mene straže nije bilo!!!!Morao je uvažiti mišljenje druga majora

Da nastavim,pošto mi baš nije bilo sjajno jedna nezgoda mi je donela 10 dana poštede.Utih 10 mnogo sam napredovao uspio sam se ubaciti u vojnički klub.Razvodnik koji ga je vodio imao je još par meseci i trebalo je da ga neko menja e tu sam ja bio za to ko stvoren.Kapetan za MPV me prihvatio i nakon tih 10 dana ostao sam u voj.klubu.Bilo je super sve do dana republike de je trebalo postaviti bistu Jovana Šerbanovića tada je sve pošlo naopako naime izgubilo se slovo "J" i nikako da se nađe a kapetan da se to ubrza zaderao se:UZBUNA!!! Uz to trebalo je na pistu postaviti mikrofon i pojačalo a za to smo morali odraditi trčeči prvo ide produžni kabel tada pojačalo i stalak sa mikrofonom no ništa posebno posebno je to šta se sve merilo sa štopericom tako da je bilo par ostava sve dok komadant nije bio zadovoljan.Kada smo sve spojili opet ostav jer nije odmah radilo naravno uz deranje dok mu nismo objasnili da treba vremena da se zagrije jer je lampaš

zdravo Dok,stvarno si to lijepo opisao.Baš se prijatno osječam kad pročitam kakve zgode su ti se dešavale.samo tako dalje Dok,nadam se da nam napišeš još koju zgodu.
Lep pozdrav janez

Sjećam se kako smo organizirali druženje sa civilima u selu Šetonje.To je bio cijeli program sa naše strane prikaz filma o JNA, istorija NOB-a,razni recitali na tu temu od naše strane i omladine(cure su bile predivne)i posle svega naš sastav je odsvirao par tada zabavnih melodija.Selo je bilo malo a dvorana je bila interesantna imala je drvenu pozornicu jednostavnu a pod od zemlje ugažen i popločen sa ciglama a okolo su bile klupe i na njima seljani mnogi u tamošnjm nošnjama.To mi se posebno sviđalo taj narod jednostavan atmosvera domaća baš sam ih promatrao kada su naši svirali niko da se pomakne samo su gledali a kada su naši bili gotovi nastupali su domaći muzikanti e to je bio praznik za oči i uši odjednom su svi poskakali sa klupa uhvatili se u kolo i počeli veselo poskakivati i plesati.......Odjednom je sve oživjelo orila se pjesma i veselje Muzikanti bilo ih je 5-6 a bajzer je bio poseban imao je u ruci nešto nalik trzalici neko drvce na kraju drvceta mini činela a svirao je tako da je sa time prvo udario po basu pa tada po žici Mi smo bili iza pozornice pili meku rakiju i uživali u prizoru.Poslije smo bili pozvani na večeru de su nas bogato ugostili i hvala im, konačno nakon dužeg vremena normalna domaća hrana!

Kako sam dobio nadimak Dok to je bilo u početku prvi mjesec gde je bilo upoznavanje a pošto sam nosio naočale neko me prozvao doktorom i tako je ostalo a potvrdilo se posle moga "znanja" iz medicine Očemu se radi nakon par dana obratio mi se neki vojnik i rekao da ima neke probavne probleme i šta bi to bilo a ja mu stručno objasnim da je promenio okolinu hranu i da će se to ubrzo stabilizirati a ako ne neka se javi u stacionar.Nakon tjedan dana javi mi se taj i kaže da je sada sve u redu Bio je i jedan slučaj isto mi se obratio jedan ali sa drugim simptomima rekao mi je da mu se ne diže a ja njemu isto ko i onome prije samo ako želi da se to popravi mora da pije puno vode i da trči svaki dan 5 krugova oko spavaone i to kontra od smjera kazaljke na satu.Tako će stabilizirati unutarnju napetost i popraviće se stanje.Naravno taj me poslušao i stanje mu se za par dana popravilo a ja se nauživao smijeha ko nikad!!!    

Da se vratim na vojnički klub.Bilo je tamo lijepo i interesantno nikad dosadno a šta je najvažnije nije bilo za mene obuke tj nema tlake banja armija jedino šta sam se morao rano probuditi i uključiti razglas pustiti neku muziku i čekati da trubač najavi dolazak komadanta.Posle znaka morao sam pustiti pjesmu "kapetane, kapetane, komandire" i to dokraja nedaj Bože da se nešto zabrlja Malo mi to bilo bez veze no nikad teško a posle podne je bilo obično puštanje muzike po željama vojnika a šiptari su stalno tražili "roken mandoljin" i zbog toga me cijenili a drugi kudili šta moraju baš to da slušaju.sve u svemu nije bilo loše kapetan je bio zadovoljan a bio sam i ja sve do jedno par događaja i nekih stvari odlučio sam da ne ostajem u kluba a niti u kasarni i to pod svaku cijenu a za to mi se pružila prilika pred novu godinu naime kapetan je dobio za dan armije 10 dana nagradnog i dao mi naređenje da napravim 3 stvari 1. rekapitulacija proteklih događaje iz cele godine-(sve aktivnosti vojn. kluba)2. organizirati doček nove godine po četama i 3.na kapiju izvesiti državnu i partijsku zastavu i o tome on mora da obavesti nadređene u Požarevcu!
Od toga svega navedenoga nisam ništa napravio nego se naroljao sa drugovima!!!Do prekomande je bilo nekih 10 dana i šta bude nije važno prekomanda ili zatvor bilo mi svejedno samo da se maknem iz ludnice.
Posle N.G. došao je kapetan i naravno poludio izbacio me nazad u jedinicu još sam par dana bio tamo i šta sada mislio sam ko zna de će me poslat jer gore od ovoga sigurno nema!
Došao je dan za odlazak iz kasarne postrojeni na pisti čekali smo kuda će nas pročitat kad mene odredio za vođu grupe i to za Beograd Topčider!
Bio sam iznenađen idem u glavni grad nije to neka selendra tamo mora da bude dobro i nisam se prevario razlika ko nebo i zemlja.U hodnicima centralno grijanje u spavaonama isto 3 vrste hrane ma to je bio preporod prema petrovcu hotel!
Natrpali su nas u kamione i pravac Požarevac na prestrojavanje i proveru opreme taj dan mi je bio najtežI u JNA......... teško mi je pao oproštaj sa drugovima.................

Dok,stvarno imaš dosta priča i uspomena ,dobro sam se nasmijao kad sam čitao što si napasao.Lijepo se prisjetiti starih vremena.Svaka ti čast što te lijepe priče djeliš sa svima nama.Nadam se da napišeš još koju zgodu koja ti se desila dok si služio JNA.
pozdrav Janez

Dok (citat):

Uz to trebalo je na pistu postaviti mikrofon i pojačalo a za to smo morali odraditi trčeči prvo ide produžni kabel tada pojačalo i stalak sa mikrofonom no ništa posebno posebno je to šta se sve merilo sa štopericom tako da je bilo par ostava sve dok komadant nije bio zadovoljan.Kada smo sve spojili opet ostav jer nije odmah radilo naravno uz deranje dok mu nismo objasnili da treba vremena da se zagrije jer je lampaš

cemu sve to? postavljati ozvucenje na stopericu?...

ni u jednom PS nije bio normativ za koliko vremena postaviti razglas .... sta da je onaj koji je nosio mikser u trcanju pao i polomio nesto?

milion puta smo ozvucavali nesto u Mariboru...uvek dovoljno vremena, mogli smo cak i pozajmiti po nekoliko vojnika za istovar ako je noseno puno ozvucenja...bilo je samo bitno da sve radi dobro...

Dok (citat):

okolo su bile klupe i na njima seljani mnogi u tamošnjm nošnjama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Je li ovako nesto bilo, ili je bila neka druga vrsta vlaske narodne nosnje?

Dok (citat):

a bajzer je bio poseban imao je u ruci nešto nalik trzalici neko drvce na kraju drvceta mini činela a svirao je tako da je sa time prvo udario po basu pa tada po žici

to sto si video zove se ZVEČKA, cesto se koristi kada je basadzija sam, ili nema udaraljki, trza na prvu, pa naglasi zveckom Kontru


a sto se tice toga sta su oni svirali, verovatno podseca na ovo:

Kemo Specijalac (citat):

Dok (citat):

Uz to trebalo je na pistu postaviti mikrofon i pojačalo a za to smo morali odraditi trčeči prvo ide produžni kabel tada pojačalo i stalak sa mikrofonom no ništa posebno posebno je to šta se sve merilo sa štopericom tako da je bilo par ostava sve dok komadant nije bio zadovoljan.Kada smo sve spojili opet ostav jer nije odmah radilo naravno uz deranje dok mu nismo objasnili da treba vremena da se zagrije jer je lampaš

cemu sve to? postavljati ozvucenje na stopericu?...

ni u jednom PS nije bio normativ za koliko vremena postaviti razglas .... sta da je onaj koji je nosio mikser u trcanju pao i polomio nesto?

milion puta smo ozvucavali nesto u Mariboru...uvek dovoljno vremena, mogli smo cak i pozajmiti po nekoliko vojnika za istovar ako je noseno puno ozvucenja...bilo je samo bitno da sve radi dobro...

Postojale su radnje koje su normirane za odredjenu ocenu - sve ostalo je hir (kao kod doticnog komandanta)

Kemo Specijalac (citat):

Dok (citat):

Uz to trebalo je na pistu postaviti mikrofon i pojačalo a za to smo morali odraditi trčeči prvo ide produžni kabel tada pojačalo i stalak sa mikrofonom no ništa posebno posebno je to šta se sve merilo sa štopericom tako da je bilo par ostava sve dok komadant nije bio zadovoljan.Kada smo sve spojili opet ostav jer nije odmah radilo naravno uz deranje dok mu nismo objasnili da treba vremena da se zagrije jer je lampaš

cemu sve to? postavljati ozvucenje na stopericu?...

ni u jednom PS nije bio normativ za koliko vremena postaviti razglas .... sta da je onaj koji je nosio mikser u trcanju pao i polomio nesto?

milion puta smo ozvucavali nesto u Mariboru...uvek dovoljno vremena, mogli smo cak i pozajmiti po nekoliko vojnika za istovar ako je noseno puno ozvucenja...bilo je samo bitno da sve radi dobro...

E prijatelju to je bilo o Mariboru a Petrovac je bio nešto drugo ako si me malo čitao tamo su važili drugačiji zakoni zakoni divljeg zapada samo šta se nije pucalo
Kakav PS i normativi ako desetar izbode civila i za to bude kažnjen samo sa par dana zatvora i oduzimanjem čina na razvodnika na to se ne čudiš, bez vojnog suda to ne ide a na povik uzbuna jer nije bio zadovoljan brzinom postavljanja ozvučenja se čudiš mislim da tu nisu u pitanju neki hirovi više bi bio neki poremećaj osobnosti
Takvi su kod kuće manji od makova zrna a sa iživljavanjem na podređenima vjerojatno je lečio svoje frustracije

Kemo Specijalac (citat):

Dok (citat):

okolo su bile klupe i na njima seljani mnogi u tamošnjm nošnjama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Je li ovako nesto bilo, ili je bila neka druga vrsta vlaske narodne nosnje?

Dok (citat):

a bajzer je bio poseban imao je u ruci nešto nalik trzalici neko drvce na kraju drvceta mini činela a svirao je tako da je sa time prvo udario po basu pa tada po žici

to sto si video zove se ZVEČKA, cesto se koristi kada je basadzija sam, ili nema udaraljki, trza na prvu, pa naglasi zveckom Kontru


a sto se tice toga sta su oni svirali, verovatno podseca na ovo:

Da nešto slično samo tamnije a muzika je bila slična ali življa puno veselija kolo se vodilo brzo po celoj dvorani ko zmija a na čelu je bio jedan koji je vitlao sa belom maramom,puno veselije i brže ovim tvoji ko da im se neda plesati

evo,dokaza da sam bio sposoban za služenje vojnog roka

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo me kako preko razglasa prenosim važne vesti

Bravo,Dok,samo tako naprijed,navali sa fotkama.
Pozdrav

E Janez kako ti napisa svaki dan kada ideš na posao prolaziš pored mesta gde je nekada bila za Bežigradom kasarna Ljubo Šercer.Hvala ti što si postavio slike sadašnjeg trgovinsko stambenog centra koji je sazidan na njenom mestu.Ja sam iz Požarevca i bio sam u tvojoj Ljubljani 84-85 punih 13 meseci a tebe su poslali bogu iza leđa u Petrovac na Mlavi.Skoro sam bio u Petrovcu i mogu da ti kažem da se nije mnogo toga promenilo za 25 godina od kada si ti bio tamo.Petrovac kao mesto se nije baš nešto puno izgradio.Doduše dobili su jedan mali tržni centar ,glavna ulica je ostala ista sa svim onim niskim kućama-lokalima i to je to.Da ne zaboravim na putu prema Žagubici 10- tak kilometara od Petrovca na mestu izvora tople vode napravljene su Terme sa zatvorenim i otvorenim bazenima,hotelom restoranom sportskim terenima.U onoj divljini pravo mesto za uživanje.Ako te zanima pogledaj na [You must be registered and logged in to see this link.] za tebe i Bezigrad.

janeztrdi (citat):

Bravo,Dok,samo tako naprijed,navali sa fotkama.
Pozdrav

Pozdrav Janez!
Ima još slika ali su pod vojnu tajnu tako da će ta biti prva i zadnja :Dneznam dali si imao pešadijsku obuku  i de, naša obuka je bila van grada nekih par kilometara i to smo zvali deonice a sa punom opremom i strojevnim korakom izlazili smo iz kasarne.Nakon par metara korakom i počeli pjevati ovu pjesmu: [You must be registered and logged in to see this link.]
Sa pjesmom i posle nje strojevnim korakom smo ulazili u kasarnu..........   

6550/33 avgust 84 (citat):

E Janez kako ti  napisa svaki dan kada ideš na posao prolaziš pored mesta gde je nekada bila za Bežigradom  kasarna Ljubo Šercer.Hvala ti što si postavio slike sadašnjeg trgovinsko stambenog centra koji je sazidan na njenom mestu.Ja sam iz Požarevca i  bio sam u tvojoj Ljubljani 84-85  punih 13 meseci a tebe su poslali bogu iza leđa u Petrovac na Mlavi.Skoro sam bio u Petrovcu i mogu da ti kažem da se nije mnogo toga promenilo za 25 godina od kada si ti bio tamo.Petrovac kao mesto se nije baš nešto puno izgradio.Doduše dobili su jedan mali tržni centar ,glavna ulica je ostala ista sa svim onim niskim kućama-lokalima i to je to.Da ne zaboravim na putu prema Žagubici 10- tak kilometara od Petrovca na mestu izvora tople vode napravljene su Terme sa zatvorenim i otvorenim bazenima,hotelom restoranom sportskim terenima.U onoj divljini pravo mesto za uživanje.Ako te zanima pogledaj na [You must be registered and logged in to see this link.] za tebe i Bezigrad.

Pozdrav ,6550/33 avgust84,lijepo je čuti nešto novo od grada gdje sam proveo dosta vremena,prvi put kad stignem ču si ogledati nove terme što su jih izgradili blizu Petrovca.Mogu da ti kažem da sam 14 dana proveo i u kasarni Požarevac,al se je ne sječam baš najbolje.Ako se nekad odlučiš da dođeš u Ljubljanu ili okolinu javi mi pa čemo se dobiti i iči na koju kavicu pa malo popričati kako je bilo u staro vrijeme.
Puno pozdrava iz Slovenije od Janeza

Dok (citat):

janeztrdi (citat):

Bravo,Dok,samo tako naprijed,navali sa fotkama.
Pozdrav

Pozdrav Janez!
Ima još slika ali su pod vojnu tajnu tako da će ta biti prva i zadnja neznam dali si imao pešadijsku obuku i de, naša obuka je bila van grada nekih par kilometara i to smo zvali deonice a sa punom opremom i strojevnim korakom izlazili smo iz kasarne.Nakon par metara korakom i počeli pjevati ovu pjesmu: [You must be registered and logged in to see this link.]
Sa pjesmom i posle nje strojevnim korakom smo ulazili u kasarnu..........

Zdravo Dok,nisam imao pešadijsko obuko,pre nego sam došao u Petrovac na Mlavi imao sam 4 mjeseci obuku u Banja Luci,kasarna Zalužani za vozača BVP-ja.Tako da sam ti ja bio vozač.Šteta što nema više fotka.Ali sječam se te pjesme koju ste pjevali.
Pozdrav od Janeza

Ako me put nanese u Ljubljanu javiću se pa da da popijemu kaficu.To isto vazi i za tebe ako te kojim slucajem put nanese u Pozarevac i okolinu ti se obavezno javi pa da napravimo jedno lepo prijateljstvo.Veliki pozdrav Zoran Pozarevac

6550/33 avgust 84 (citat):

Ako me put nanese u Ljubljanu javiću se pa da da popijemu kaficu.To isto vazi i za tebe ako te kojim slucajem put nanese u Pozarevac i okolinu ti se obavezno javi pa da napravimo jedno lepo prijateljstvo.Veliki pozdrav Zoran Pozarevac

Odlučio sam da ču najmanje još jedanput vidjeti Požaravac kao i Petrovac na Mlavi,tako da Zorane čemo se sigurno vidjeti i nadam se da čemo imati vremena da sjednemo i malo popričamo.
Želim ti ugodno veče i puno te pozdravlja janez

Dogovoreno druže.Kad god odlučiš da dodješ ti se javi pa se vidimo.Još jedanput veliki pozdrav.

6550/33 avgust 84 (citat):

Dogovoreno druže.Kad god odlučiš da dodješ ti se javi pa se vidimo.Još jedanput veliki pozdrav.

Važi prijatelju,nadam se da se vidimo što prije

Lp

Evo,drugari dobro sam se namučio da sam dobio još nekoliko fotki kasarne.Slike su snimljene 2008 godine kad su u kasarni bili namješteni izbeglice.Bivša kasarna propada ali lijepo je spogledati fotke i sjetiti se kdje smo hodali,radili ...

to je pista gdje smo se postrojavali

[You must be registered and logged in to see this image.]

evo je nekad bila umivaonica za vojnike,tu smo prali zube i noge...

[You must be registered and logged in to see this image.]

kako sam volio ovu kuču,da nije bilo nje u kasarni još bi teže preživjeli vojničke dane

[You must be registered and logged in to see this image.]

a ovo je nekad bila glavna kapija,nisi mogao tek tako da izađeš.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bravo Janez šta si me vratio u prošlo vreme.Ova građevina desno je bio vojnički klub a preko puta nje zatvor i dežurni bataljona.Posle kapije desno išli smo na zanimanje tkz deonice.Tu iza prozora je bila oprema za razglas tu sam vidio sve celu pistu i komadanta kako srdito ulazi u kasarnu
Nekako mi to sve nestvarno izgleda ko da nisam tamo bio e godine čine svoje

Dok (citat):

Bravo Janez šta si me vratio u prošlo vreme.Ova građevina desno je bio vojnički klub a preko puta nje zatvor i dežurni bataljona.Posle kapije desno išli smo na zanimanje tkz deonice.Tu iza prozora je bila oprema za razglas tu sam vidio sve celu pistu i komadanta kako srdito ulazi u kasarnu
Nekako mi to sve nestvarno izgleda ko da nisam tamo bio e godine čine svoje

Dok,radujem se da sam ti pomogao da se vratiš malo u vojničke dane,isto i meni nekad kad pomislim kako je bilo u ono vrijeme kad smo služili narodu, i šta smo sve radili u toj kasarni, a vidi sad kako izgleda.nadam se da dobijem još koju fotku da je objavim i da možemo svi pogledati i sječati se vojničkih dana.
Pozdrav od Janeza