Maribor, kasarna Slava Klavora 87/88

Septembar 87, javljanje na odsluzenje vojnog roka.


Izbegli smo organizovani prevoz u kasarne iz grada, i sa zeleznicke i autobuske stanice, jer smo u Maribor stigli avionom . Nakon poslednje vecere u civilu u piceriji Astorija, cetvorica slucajnih poznanika regruta su se zaputila pesice u kasarnu. Kasno uvece, i odmah na spavanje.

Ujutru, ispitivanja i raspored u jedinice; u komisiji je bio i kapetan Jordan Denic, neko i nesto za politicki rad bataljona. Nase karakteristike u njihovim rukama, i ispitivanja na konto toga. Za mene je pisalo da sam se u civilstvu bavio muzikom, i pitanje u vezi toga je bilo IMAS LI POJACALO
Odgovor je bio da Imam, ali je mnogo tesko i treba mi najmanje 3 dana da ga donesem

Posle toga sisanje, kupanje, zaduzivanje dela opreme (gradska uniforma, sinjele i radna odela smo zaduzili kasnije). Rasporedjen sam u Prvi bataljon, Prvu motorizovanu cetu, Prvi vod. VP 8164/10-2

- Komandant brigade: pukovnik mr. Dragan Marcetic (isti kao i kod granicara Splita) ; sreli smo se u Beogradu par godina posle 88,na ulici slucajno, i pricali dobrih 5 minuta

- komandant bataljona: najpre major Mihailovic Aleksandar (odlazi posle za politicko neko i nesto u brigadi i bude moj direktni pretpostavljeni za vojni orkestar), posle njega kapetan I kl. Milan Sakotic

- Komandir cete, kapetan Vojislav Sibalic (Vojislav Šibalić), odlican staresina, u pocetku smo kao i svi imali malo zategnut odnos, kasnije i vise nego korektno, ako ne perfektno'

- Komandir prvog voda potporucnik Ciro Milosevic (Ćiro Milošević), prva služba nakon Akademije, jako korektan oficir

- Komandir drugog voda vodnik Bozo Crljic ( Božo Crljić ), nasih godina, prva sluzba...skoro smo ostvarili kontakt, neverovatno je da se covek seca dosta detalja

- mladji vodnik SRO BILECA Micovic Scepan ( Mićović Šćepan)

desetari: Mustafic Ismet, Travar Zdravko, Vasiljevic Radisa, Dragan Tomovic, Goran Tomasevic, Borislav Pasaricek, Ljubisa Bojanic, Radisav Kotarac

vojnici: Jovanovic Bozidar, Skorput Denis, Luka Cizmek, Grnja Vladimir, Skrbic Jovica, Misic Darko, Ivanic Aleksandar, Kriznar Matej, Jarc Petar, Demoli Rustem, Dermaku Isah, Maloku Azem, Ahmeti Nedzmedin, Alan Dornik, Sadiku Dzemaljedin, Aleksandar iz Novog Sada, Jovicic Dusko, Simec Zdenko, Sasa Markovic....secam se nasumice imena iz moje spavaone...nekoliko njih je islo na obuku u II i III cetu na obuku iz BST, RB, i mitraljez, tako da mi nisu bili puno na oku a i na pameti, pa sam izostavio, ali nadam se da ce neko vec dopisati i dopuniti spisak.

prvi vod je bila "prava" pesadija...obuka 5 meseci 22 dana; trecina voda je bila na obuci da bi posle obavljala duznosti u Komandi stana

drugi vod - buduci intendanti (magacin, kupatilo, brica, kuhinja) ; radna ekipa (zanatlije obucari, moleri, stolari itd)

od nas se retko islo u prekomandu - pola voda je otislo za desetare, trecina u komandu stana, ja u vojnicki klub i orkestar, dzombe u krivine

od ostalih oficira, secam se komandira drugih ceta i vodova: por. Kosta Kujundzic, kap. Ibrahimi Muharem, por. Milisic Mato, kap. Arsic, vodnik I kl. Bujagic Momcilo Momo, vodnik I kl Rendulic Drago, st.vodnik Hrnjak Danijel, zatim Najveci dzentlmen od oficira , komandir izvidjacke cete porucnik Zivkovic (njegova komanda sa piste je zaustavljala i vozila na semaforu na ulici )

od ostalih, zastavnik Mika zvani Pecat (on je udarao pecate izmedju ostalog i na objave za putovanja )

Setio sam se jednog vojnika, Slovenca, koji je bio aktuelan prve nedelje, onda se negde naglo izgubio....


nismo ga vidjali, u knjizi dezurnog vodio se u Ljubljani... culi smo posle da je odbio da zaduzi naoruzanje zbog verskih ubedjenja


...

evo da se pridruzim ovoj temi posto sam i ja bio vojnik u ovoj ceti i bio sam vozac dejan iz race kragujevacke bas bih voleo da me neko kontaktira i da se podsetimo ti dana.pozdrav

vozacdejan, dobrodosao...

Mozes li napisati kada si sluzio Jna, koja generacija i godina; sa mnom nisi bio...

ti si takodje bio prva ceta...8164/10-2?

napisi malo svoje vidjenje tih dana

ja sam sluzio od 15.09.1987 do 15.09.1988 ,bio sam vrlo malo u 8164/20-3 pa sam posle mesec dana prebacen u 8164/10-2 kod kapetana vojislava sibalica.u novembru 87 sam isao na dopunski ves za vozaca u slavonsku pozegu zajadno sa zdenkom simencom koji je bio iz zaboka u hrvatskoj.kada sam se vratio iz pozege poceo sam da vozim u ceti a na prvom terenu pivka sam vozio komandanta bataljona sakotica sa onom kampanjolom ako se secas a zvali smo je mikisiki tj pravilno mksk mala stabna kola.odlicni\o se secam vojnika koje si naveo Jovanovic Bozidar, Skorput Denis, Luka Cizmek koji je posle bio evidenticar Alan Dornik, Skorput Denis, sa potporucnikom milosevicom nisam nesto bas bio extra nisam ga voleo ,imam jednu sliku kad smo se premestili u kadetnicu na njoj smo ja i ,ivanic aleksandar,Dermaku Isah,alan dornik i neki kojima se ne secam imena.naravno secam se jos dosta imena koje si ti pomenuo i one koje nisi recimo kapetan prve klase jovanovic dragan zvani jovanca koji je bio zamenik komandanta bataljona neznam sta bih sada jos rekao bilo je i davno ali neke stvari se ne zaboravljaju ipak je to bilo neko bolje i bezbriznije vreme nego ovo danas.

nemoguce da smo bili u isto vreme na istom mestu u istoj jedinici a da se ne secamo jedan drugog

ali meni je totalno stao mozak pa se drugog vozaca u ceti ne secam...a tebi je lako setiti se mene, imao si samo jednog muzikanta koji je svako vece negde isao da svira, a danju spavao do rucka, dok ga kapetan Sibalic nije , zajedno sa kasetom i krevetom, oterao u vojnicki klub da spava ....to sam ja, naravno....


Posalji ili okaci tu fotografiju gde si sa dva velika (sale ivanic i Dornik), a kopka me jako i da se setim tvog lika , mislio sam da pamtim kao slon, ali mi je teorija na ovom slucaju pala

ps. sto se Jovance tice, malo sam ga poducavao gitaru tako da odlicno znam ko je

setih se vojnika po imenu Ferenc Istvan ... Madjar po nacionalnosti, rodjen negde u Vojvodini, ceo zivot do tada proveo u Nemackoj, u gradu Rosenheim ...srpskohrvatski jezik (sluzbeni jezik u JNA) nije znao ni reci, ni Dobar Dan; tako je i prvih dana upao u oci posto je stajao sam, dok se nije zdruzio sa jednim "domacim" Madjarom; tek onda je jadnik imao sa kim da prozbori po koju.

Pocela prva strojeva obuka, uci se obracanje i predstavljanje, on uci sve napamet...druze vojnice, druze razvodnice, druze desetaru, druze vodnice, itd...sve to vezbamo obracajuci se jedan drugom...dok ga gore potpisani nije naucio da mu se obraca sa Druze Generale ...kad je to cuo kapetan koji se slucajno pojavio "generalu" iza ledja, "general" je zaradio redarstvo u WC

Posle je Ferenc Istvan polako naucio osnove jezika, u gradu se snalazio odlicno (2/3 stanovnika Maribora govori nemacki), ali politicku nastavu nikako nije mogao da shvati i prati jer je odrastao u jednom sasvim drugom sistemu. Jednom nam je k-dant bataljona kIkl Sakotic licno drzao POV, i prozvao ga da nabroji tekovine nase revolucije. Ferenz je ustao i kratko, mrtav hladan, odgovorio : :
- Druze Kapetane, vojnik Ferenc Istvan, ja sam Madjar i zivim u Nemacku .
k-dant bataljona je bio iznenadjen tim odgovorom, i rekao mu je da on to shvata, ali da bi morao znati takve stvari, na sta ovaj odgovara: ja sam Madjar i zivim u Nemacku, ne znam kovine i tacka
na sta smo svi umrli od smeha, pa i sam kapetan...

Ferenc Istvan je posle radio u domu JNA, posto je znao strane jezike i posto verovatno nisu znali sta bi s njim...nije isao na odsustva posto nije imao gde da ide u SFRJ, skinuo se ranije zbog toga, tada smo se pozdravili, posto sam se zatekao u Domu JNA tog dana, i kao po obicaju , nikada se vise nismo sreli u ovom zivotu...


Inace, na ulazu u kasarnu Slava klavora, sa leve strane, bio je mini zoo vrt - ogradjeni boks sa paunom, nekim sitnim pticama i jednim jarcem duge dlake koji je smrdeo kao puma ...

o tim zivotinjama su se brinuli stari vojnici, dzombe...secam se Fadilja, koji je, na pitanje gde radi odgovarao : u ŽivotInje (to smo ga terali nekoliko puta da ponovi )

Dao mi vodnik da, kao desetar, vodim političku nastavu, reko hajde da im ispričam nešto uopšteno iz istorije. Pa sam im obrazlagao društveno-ekonmske formacije kroz istoriju: prvobitna zajednica u praistoriji, robovlasništvo, feudalizam...

Posle časa priđe mi vojnik Marković Tunjo iz Tuzle i onako iskreno mi se požali: Druže desetaru meni je lakše iskopati šanac nego da išta shvatim iz ove vaše političke nastave. Čovek je bio u pravu, to je njemu trebalo k'o treće oko.

Citat :

KEMO SPECIJALAC - BEOGRAD...!!!

Jednom nam je k-dant bataljona kIkl Sakotic licno drzao POV, i prozvao ga da nabroji tekovine nase revolucije. Ferenz je ustao i kratko, mrtav hladan, odgovorio : :
- Druze Kapetane, vojnik Ferenc Istvan, ja sam Madjar i zivim u Nemacku .
k-dant bataljona je bio iznenadjen tim odgovorom, i rekao mu je da on to shvata, ali da bi morao znati takve stvari, na sta ovaj odgovara:
Ja sam Madjar i zivim u Nemacku, ne znam kovine i tacka.
na sta smo svi umrli od smeha, pa i sam kapetan...

SPECIJALAC...!!!
Čitavo jutro sam se smijao ovome što ne zna kovine i tačka.....he he he he he...
Za ovaj napisani tekst imaš danas od mene jedan + tako ti reputaciju podižem sa 8 na 9....!!!

Usput se sjetih moga djeda "Jakova" koji mi je također jednom pričao kad je on bio u JNA.
Kaže, neki kapetan drži političku nastavu vojnicima u jednoj učionici a vojnici to pažljivo slušaju...
Kada je kapetan završio sa političkom nastavom pita on vojnike: Ima li tko što da pita ja ću mu odgovoriti...
Kad ustaje sa stolice jedan vojnik i kaže: Imam ja drug kapetan...!???
Kaže kapetan: Hajde druže vojniče pitajte šta vas zanima ja ću vam odgovoriti...!!!
Kaže vojnik: "Drug kapetan, znate li da li u gradu ima kupiti žica za gitaru"...
Kaže moj djed, mi smo se valjali od smijeha po učionici kad je on to pitao...!!!

Joj, pa gde se zica za gitaru seti

U moje vreme su se u septembarsku klasu slali uglavnom oni koji su upisali fakultet, sto znaci da su makar neku srednju skolu zavrsili...verovatno je zbog popune kontingenta slat jos koji dobrovoljac ili bez reda / bez obzira na skolu...

Jedan od prvih vodnih sastanaka, ispituju nas koju smo skolu zavrsili i sta smo po zanimanju...Ovaj kaze ovo, onaj ono, dok ne dodje red na jednog momka sa Kosova...predstavi se on po PS...zanimanje ...Šoban....pita ga pporucnik Kako, ponovi...kaze ovaj: Ćoban.....

i na kraju, on ustade, rasiri ruke, sa osmehom veli: Pa Ćoban, u pi*ku mater, ćuva ovce cuva krave, beeeeeeeeeee







oko Nove Godine dosao je kod nas vojnik januarske klase, Ilija, iz okoline Mladenovca, Rom....da li sa neke karaule ili sa neke farme i poljoprivrednog dobra, ne secam se, uglavnom, tamo je bio zaduzen za 2 svinje, i, od velike brige, jedna mu je lipsala

u vodu ga prozovu Madjup ( tako se na albanskom kaze Ciganin, Rom = maxhup)

Bio je poznat po tome da su hteli crevom da ga kupaju u decembru, jer mu je krevet uvek bio crn posle spavanja, brzo se zacrneo posle promene posteljine ...nisu znali sta bi s njim, uzme ga komandir voda pporucnik za kurira (posilnog)...da mu cisti kancelariju, lozi drva, brine o uniformi....

Prvog dana svoje nove duznosti Madjup je ceo sat vremena nabavljao drva i ugalj za komandirovu pec (zaliha se nalazila na 10m od kasarne, veliko brdo uglja i sitna drva za potpalu) ...spremamo se mi za postrojavanje...on zajapuren istrcava iz kancelarije medju nas, i dere se: Da mu jbm mtr ko je pporucniku sipao vodu u cizme ... dok ga pporucnik nije zaskocio, pa je priznao da je on to uradio...na pitanje Zasto bre, Madjup...kaze: Da me jbsh, ne znam ...

covek je posle morao da drzi obucu pod kljucem u ormaru

vozacdejan (citat):

evo da se pridruzim ovoj temi posto sam i ja bio vojnik u ovoj ceti i bio sam vozac dejan iz race kragujevacke bas bih voleo da me neko kontaktira i da se podsetimo ti dana.pozdrav

sad sam te se setio, mada nismo bili puno u kontaktu...posalji te slike koje imas da ih okacim ovde na forum

Citat :

KEMO SPECIJALAC - BEOGRAD..!!!

Jedan od prvih vodnih sastanaka, ispituju nas koju smo skolu zavrsili i sta smo po zanimanju...Ovaj kaze ovo, onaj ono, dok ne dodje red na jednog momka sa Kosova...predstavi se on po PS...zanimanje ...Šoban....pita ga pporucnik Kako, ponovi...kaze ovaj: Ćoban.....
i na kraju, on ustade, rasiri ruke, sa osmehom veli: Pa Ćoban, u pi*ku mater, ćuva ovce cuva krave, beeeeeeeeeee

Možda ovaj sa kosova se mislio izvući pa reći nešto nerazgovjetno tako da nitko ne razumije sa čim se bavi.
Ali kada su tražili od njega da to pojasni onda je i on pukao te to tako slikovito rekao..

Sjetio sam se je jednoga događaja koji nema veze sa JNA ali se desio u osnovnoj školi.
Ispred čitavog razreda učiteljica pita učenika po učenika gdje im roditelji rade.
I sad ovome je direktor neke firme, ovome doktor, ovome inženjer, ovome učitelj, ovome časnik u vojsci, sve neki dobrostojeći, kad dođe na red na jednog momka (zaboravio sam mu ime a imao je prezime GUĆ).
Pita njega učiteljica a gdje tebi radi majka, kaže on moja majka radi u školi..
Kaže učiteljica oooooo radi u školi a što radi u školi, kaže Guć pa ona je čistačica..!!!!
I on je pokušao da to nitko ne sazna što mu majka radi ali eto ispalo je tako...
Nije mu se nitko smijao što mu je majka čistačica ali su mu se smijali kako je on to pokušao izvesti.!!!

Kao što i inače biva, potpuno slučajno sam naišao na ovu stranicu. Prepoznao sam neka imena i događaje pa reko' da se i ja javim.

Ja sam Miroslav Orbović iz Beograda. JNA sam služio u Mariboru od 17. IX 1987. do 16. IX 1988. Prvu polovinu vojnog roka bio sam u kasarni Slava Klavora (8164/10-3) a drugi u Kadetnici (8164/10-2).

Ovoliko za početak. Kako se budem prisećao stvari tako ću se javljati. Pozdrav.

Orba dobrodošao

Polako počinjem da se prisećam i tek sad vidim koliko stvari sam zaboravio. Google Map pomaže ali ne dovoljno. Železničku stanicu sam prepoznao jer se sećam da sam skoro svaki put kada bih izašao u grad, u restoranu, koji je bio preko puta stanice, jeo kiselu čorbu koja im je bila fantastišna. Od stanice je trebalo ići levo (gledano iz pravca izlaska iz stanice) velikom ulicom da bi se stiglo do trga na kojem je onaj okrugli spomenik kojeg se turisti iz Maribora najčešće sete.

Kasarnu "Kadetnicu" sam takođe našao ali kasarnu "Slava Klavora" nisam. Ako neko zna gde je neka stavi neku sliku ili link. Evo nekih stvari kojih se sećam iz Kadetnice:

[You must be registered and logged in to see this image.]

1. Zgrada u kojoj sam bio. Ne sećam se ni u kom delu zgrade, ni sprata.
2. U jednoj od ovih zgrada je bilo kupatilo.
3. Kantina.
4. Na ovoj ivici piste su bile klupe. Tu su padali neki mnogo "važni", kasnije nikad ostvai dogovori.
5. Na poljančetu pored kantine bila je smeštena poljska kuhinja sačinjena od svih kuhinja-prikolca koje su tog proleća bile u kasarni. Naime, desio se neki veliki kvar u kuhinji. Mislim da je bilo nešto u vezi sa strujom. Iskorišćeno je lepo vreme pa je tih desetak dana koliko je trajala popravka hrana pravljena tu, na poljančetu. Naravno, tih dana najčešće je na jelovniku bio pasulj.
6. Iza kuhinje je u debelom ladu koji se vidi i na ovom snimku bila gomila nekih posečenih trupaca. Iako sam bio desetar često sam nalazo vremena za izležavanje na tim deblima. Najčešće uz napolitanke i Jupi posle ručka.

Toliko za sad. Biće još.

Orba (citat):

Kao što i inače biva, potpuno slučajno sam naišao na ovu stranicu. Prepoznao sam neka imena i događaje pa reko' da se i ja javim.

Ja sam Miroslav Orbović iz Beograda. JNA sam služio u Mariboru od 17. IX 1987. do 16. IX 1988. Prvu polovinu vojnog roka bio sam u kasarni Slava Klavora (8164/10-3) a drugi u Kadetnici (8164/10-2).

Ovoliko za početak. Kako se budem prisećao stvari tako ću se javljati. Pozdrav.

Pozdrav kolegi muzicaru i klasicu iz cete i bataljona Orbovicu...znamo se

i iz Klavore i iz Beograda...i jedan od retkih klasica koje sam i posle JNA vidjao cesto u Beogradu

sto se tice kasarne Slava Klavora, negde sam vec pisao ali da ponovim da ne bi mnogo trazio po forumu:

2010 sam posetio Maribor posle mnogo godina...

- Kadetnica je renovirana, i na istom je mestu (sem sto su srusene zgrade vojnickog kluba i jos neke; stara zgrada je promenila izgled....

- Klavoru sam nasao po adresi...na mestu nje je sad veliki srednjoskolski centar, ostao je deo nekih starih zgrada i kanal za vozila...naci ces je na adresi Park Mladih 8

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kemo Specijalac (citat):

Pozdrav kolegi muzicaru i klasicu iz cete i bataljona Orbovicu...znamo se

i iz Klavore i iz Beograda...i jedan od retkih klasica koje sam i posle JNA vidjao cesto u Beogradu

Da, da. Zadnji put pre oko godinu dana ispred doma zdravlja Zvezdara.

Kemo Specijalac (citat):

sto se tice kasarne Slava Klavora, negde sam vec pisao ali da ponovim da ne bi mnogo trazio po forumu:

2010 sam posetio Maribor posle mnogo godina...

- Kadetnica je renovirana, i na istom je mestu (sem sto su srusene zgrade vojnickog kluba i jos neke;  stara zgrada je promenila izgled....

- Klavoru sam nasao po adresi...na mestu nje je sad veliki srednjoskolski centar, ostao je deo nekih starih zgrada i kanal za vozila...naci ces je na adresi Park Mladih 8

Kao prvo, hvala na pomoći. Kao drugo, čoveče, ne mogu ništa da prepoznam. Ajde da mi neko opet pomogne. Evo kako ja mislim da je kasarna stajala i koji je bio raspored objekata a vi recite gde sam sve pogrešio.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1. Prijavnica
2. Zgrada u kojoj je bila straža
3. Za ovu zgradu nisam baš siguran da je ovde stajala i da možda nije bila veća ali je stajala tu negde i u njoj je bila komanda, odnosno u njoj su bili oficiri.
4. Pista. Nešto mi je i za nju sumnjivo da je stajala gde sam je nacrtao ali je bila tu negde i sećam se da je po sebi imala iscrtane bele tačke prečnika desetak cm u pravilnom rasporedu jer smo se po njima ravnali pri postrojavanju.
5. Na kraju piste je bio drvored tankih i visokih drveća. Verovatno breza. Bilo ih je 12 ili 15. Znam da su se martovci, koji su bili džombe kad smo mi septembarci došli, zezali da je svako drvo za po jedan mesec trajanja vojnog roka.
6. Jedna od dve spavaonice. Ako dobro kapiram ispred njih nije bilo ovih belih površina koje se vide na snimku. U ovoj smo bili mi.
7. U ovoj drugoj zgradi je u podrumu bio vojni pritvor.
8. Kantina u kojoj sam dobio nadimak - Napolitanka.
9. i 10. Ovo mislim da su bili hangari u kojima su bila vojna vozila. Ti hangari su sto posto postojali ali ne znam da li su ovako stajali. Pre svega jer se sećam da je iza spavaonica (zgrade 6 i 7) bilo još nekih objekata. Bio je jedan objekat za kabinetsku obuku i političko obrazovanje (i za ovaj objekat sam siguran da je postojao ali ne znam gde je bio) i jedan iz kojeg se sećam da sam donosio neka drva za ogrev u bubnjaru koja je bila u našoj sobi.
11. E sad da vidim da li će se neko setiti šta je bilo na mestu ove dve kockice? : ) Ajde ovo neću odmah da kažem. Ko se seti svaka čast.

Dakle. Ovo je moja rekonstrukcija. Verujem da je ovako nekako izgledalo ali isto tako znam da ovo nije tačan raspored. Recimo, sećam se odprilike gde je bila kuhinja ali se na foto snimku ne vidi ništa na osnovu čega bi se dalo naslutiti gde je bila. Sledeće, ova gomila objekata u donjem desnom ćošku mi je potpuno nepoznata. Bilo kako bilo, pomagajte pa da napravimo valjanu mapu. I u malo da zaboravim. Aj me podsetite šta je bio taj "kanal za vozila"? Niti ga se sećam niti znam gde je on na slici.

Bio sam na licu mesta 2010, cak je i bilo ostataka jedne stare zgrade...nisam uspeo da uradim rekonstrukciju dok nisam naisao na bistu Slavi Klavori...to mi lici na ono tvoje 11...

A 11 moze biti jos i ono gde je Fadilj radio...Fadilj, gde radis? - u ZivotInje .....tj, mini zoo vrt

Kemo Specijalac (citat):

Bio sam na licu mesta 2010, cak je i bilo ostataka jedne stare zgrade...nisam uspeo da uradim rekonstrukciju dok nisam naisao na bistu Slavi Klavori...to mi lici na ono tvoje 11...

A 11 moze biti jos i ono gde je Fadilj radio...Fadilj, gde radis? - u ZivotInje .....tj, mini zoo vrt

Nije.

Ajde još neki pokušaj pa ću da kažem šta je tu bilo.

iza straze i kapije u onom parku?

jedino sto mi pada na pamet je U TELJEFON !!!

sto se tice Kadetnice, kvotovao sam jedan moj raniji post da ne bi puno lutao, u njemu su slike iz skorijeg i malo davnijeg perioda, gde su neke zgrade ubelezene...pa ti probaj da rekonstruises secanja:

Kemo Specijalac (citat):

Pokusaj rekonstrukcije lokacije vojnickog kluba garnizona Maribor u kasarni Kadetnica (Franc Rozman - Stane):

[You must be registered and logged in to see this image.]

1. kapija
2. pista
3. nova zgrada (komanda, LAD, izvidjaci, veza)
4. stara zgrada (sada renovirana)
5. Moguca lokacija vojnickog kluba, zgrada verovatno srusena
6. Trpezarija
7. Stacionar


Ako je neko sluzio kasnije, neka me ispravi, prepravi, ili potvrdi...

pronadjena je jedna slika iz vazduha od malo ranije, koja je konacno razjasnila polozaj vojnickog kluba:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vojnicki klub, prostorije gde je orkestar spavao, sala za prikazivanje filmova i za priredbe, i vojnicki razglas, je oznacena brojem 5, kao i u prethodnoj slici gde je oznaceno njeno moguce mesto
kao sto se vidi, iz nekog razloga je srusena

Kemo Specijalac (citat):

iza straze i kapije u onom parku?

jedino sto mi pada na pamet je U TELJEFON !!!

BRAVO MAJSTORE!

Tu su bile dve telefonske govornice jedna preko puta druge pešačkog prolaza. Štos u vezi tih govornica je bio tome što se iz njih moglo zvati i bez novca. Pozvani telefon je zvonio a odmah po javljanju pozvanog broja veza bi se automatski prekidala. Međutim, to je bivalo dovoljno da pozvani (roditelji, prijatelji, rodbina, devojke...) koji znaju za foru "prepoznaju signal" i uzvrate poziv. Brojeve telefona tih govornica, naravno, znali su svi iz kasarne. Jedini "problem" je bio u tome što telefonska govornica sama po sebi nije mogla da zvoni pa nisi mogao da znaš kada treba da podigneš slušalicu a ako podigneš prerano onda bude zauzeto. E, i za to je bilo rešenja. Slušalica se držala na uvetu a prekidač pritisnutim kao da je slušalica na mestu i tako činio vezu zatvorenom. U tom slučaju signal zvonjenja se čuo u slušalici. Doduše izuzteno tiho ali se ipak čuo. Ceo sistem je funkcionisao toliko uspešno da sam ja samo prvi put platio razgovor i nikad više. Ceo boravak u Slavi Klavori bio sam pozivan. Taj broj telefona je bio toliko duboko urezan u pamćenje da se sećam da sam ga pre nekih deset godina video zapisanog na nekom starom papiru i odmah ga prepoznao. Naravno, sada ga ne znam napamet ali kada bih ga ponovo video verujem da bih ga opet prepoznao.

Još jednom - svaka čast.

Besplatno, zanimljivo!!!

Eto zašto se država raspala na sve strane se polako urušavalo Orba je jedan djelić

purger (citat):

Eto zašto se država raspala na sve strane se polako urušavalo Orba je jedan djelić  

A sve je počelo u Sloveniji i to neposredno posle mog prisustva. Stvarno ću pošeti da mislim da sam ja kriv.


P.S. U jednoj od sledećih poruka napisaću spisak imena ljudi kojih se sećam.

Orba (citat):

5. Na poljančetu pored kantine bila je smeštena poljska kuhinja sačinjena od svih kuhinja-prikolca koje su tog proleća bile u kasarni. Naime, desio se neki veliki kvar u kuhinji. Mislim da je bilo nešto u vezi sa strujom. Iskorišćeno je lepo vreme pa je tih desetak dana koliko je trajala popravka hrana pravljena tu, na poljančetu. Naravno, tih dana najčešće je na jelovniku bio pasulj.

a da nije bilo to u vreme sportskog prvenstva Ljubljanske armijske oblasti?   sportisti su se hranili u kuhinji, a vojska koja je ostala u kasarni (mnogi su poslati na teren) se hranila na tim poljskim kuhinjama...


Btw, Orbo, jesi li ti posle bio desetar u mojoj maticnoj ceti 10-2?

Kemo Specijalac (citat):

a da nije bilo to u vreme sportskog prvenstva Ljubljanske armijske oblasti? sportisti su se hranili u kuhinji, a vojska koja je ostala u kasarni (mnogi su poslati na teren) se hranila na tim poljskim kuhinjama...

Moguće. Kad je bilo to prvenstvo? Ja za to znam jer se desilo dok sam bio u Kadetnici, znači, to je bilo između marta i septemba 88. Ako je prvenstvo bilo tog proleća onda je to to. U tom slučaju se izvinjavam na dezinformaciji.

Kemo Specijalac (citat):

Btw, Orbo, jesi li ti posle bio desetar u mojoj maticnoj ceti 10-2 ?

Jesam. Nije da se vadim, bio sam to protiv moje volje. Verujem da me niko ne pamti po zlu ali sam ubeđen da me niko ne pamti ni po dobru. Mislim da nisam bio neki desetar.

A sad evo nekih ljudi i imena kojih se sećam.


klasa mart 87. 8164/10-3
-----------------------------------------------------------------------------------

Šukurma Nedo - Moj desetar. Mislim da je bio iz Slavonskog broda. Ne sećam se da li je bio poljoprivredni proizvođač koji je imao zakupljenu tezgu na nekoj pijaci ili je imao svoju piljaru ali se sećam kako mi je pričao da je, između ostalog, prodavao lubenice.

? Tot - Slovenac. Mislim da se prezivao Borut ali ni najmanje nisam siguran. Bio se stariji i uopšte nije bio naša generacija. Pošto je izgledao starije a i bio je pametniji i zreliji od ostalih verujem da je u JNA došao u poslednjem trenutku. Recimo sa 26 godina i 9 meseci starosti. Izgledao je filozofski i nosio okrugle naočare kao uče u ratnim filmovima.



klasa septembar 87. (moja klasa)
-----------------------------------------------------------------------------------

Srećković Đorđe - Rodom iz Jagodine a osnovnu završio u Beogradu. Posle toga se sa roditeljima preselio za Švajcarsku. O Đorđu znam dosta pojedinosti jer smo se u vojsci dosta družili a posle sam mu bio kum na (prvom) venčanju i krstio mu ćerku.

Matić Zoran - Hrvat iz vojvodine. Živeo je u Nemačkoj ali je neku rodbinu imao u Sonti. Na potpuno iznenađenje i zaprepašćenje svojih roditelja koji su verovatno jedva čekali da me vide, redovno odsustvo smo proveli kod njega u Sonti. Zoran je otišao direktno tamo a jedan momak iz naše kasarne kojem se ne sećam ni imena ni čete u kojoj je bio ali znam da je imao neko rusko ime i ja smo prvo došli za Beograd a sutradan na autobusku pa za Apatin. Tamo nas je čekao Zoran sa svojim društvom. U Sonti smo bili jedno 4-5 dana. Svako veče smo izlazili i provodili se kao nikad. Dobro se sećam njegove dve sestre, jednog neispravnog magnetofona, pada s Tomosa 3M u jarak pored puta i toga da nikako ali NIKAKO nismo mogli da potrefimo koja je njegova ulica jer su sve izgledale isto. Poslednje veče taj "rus" i ja smo se razdvojili od Zorana i njegovog društva. Iako je provod završen negde oko ponoći sećam se da smo po selu lutali do pola tri i da nismo mogli da nabodemo njegovu ulicu. Našlo nas je njegovo društvo jer su se svi već isprepadali da nam se nešto nije desilo pa su počeli da nas traže.

Bago Mario - Negde iz Hrvatske. S njim sam se družio onako, dosta, ali nekao sa kumom.

Kurpejović Ljutvija - Negde iz Crne Gore. Sećam se samo imena, lika jedva. Sumnjam da će ga se mnogo ljudi setiti jer i nismo imali prilike da ga upoznamo. Ako se dobro sećam, taj čovej je isto nešto pred starosnu granicu došao u JNA. Naime, imao je problem sa zakonom. Mislim da je u nekoj seoskoj svađi ubio čoveka kolcem i da je odmah po davanju zakletve (a i do tada je imao poseban tretman u kasarni) poslat na odsustvo zvano "privatni poslovi" i da se nije vratio dok sam ja bio u vojsci a da je otišao na civilno suđenje.

Hoznar Ivan - Slovenac. Malo bicmast tip ali velika dobričina. Sećam se da se jedne večeri dok smo još bili u Slavi Klavori vratio iz grada "malo pod gasom". Celo veče je on nešto pričao a mi smo se kidali od smeha. Jednom prilikom mi je rekao svoju adresu. Sećam se ulice i broja ali ne i mesta. Kot 31.

Teodor Rozenfeld - Lika ovog čoveka se vrlo jasno sećam ali ne i mnogo detalja. U to vreme je, ako sam ja dobro shvatao stvari, JNA izlazila u susret ljudima koji su na privremenom radu u inostranstvu ali još uvek naši državljani i slala ih na odsluženje u severne krajeve tadašnje Jugoslavije. Verovatno kako bi bili bliži svojima ako bi ovi hteli da ih posete. Teodor je verovatno bio jedan od tih. Lako moguće da u YU nije imao nikog bliskog. Znam samo da je slao mnogo pisama.

Topali Afrim - O ovom čoveku znam samo priče koje sam čuo od drugih, pod uslovom da ih se dobro sećam. Znao je samo albanski. Bio je negde sa planine iz teške zabiti pa je voz video prvi put kad je dolazio u vojsku. Stalno je pričao kako je u JNA super jer ne mora da ustaje rano i da ima redovan svaki obrok. Za vreme celog vojnog roka nije išao kući jer nije znao da ode do tamo. Obzirom da nije imao nikakva odsustvovanja trebao je da se skine barem dve nedelje pre bilo koga ali je u kasarni bio malte ne do par dana pre mene. Bio je tu duže jer, kao što rekoh, nije znao da ode kući a neko od oficira je predložio da ga on odveze jer je trbao da ide kolima u kraj odakle je on. Ne sećam se tačno ko ali se sećam da je bilo ljudi koji su pomagali tom oficiru da na nekim topografskim kartama nađu selo dakle je bio Topali.

Čižmek Luka - Zagreb. Ćata. Super lik mada se jednom opasno naljutio na mene kada sam mu u sred uzbune, dok smo još bili u Slava Klavori, napravio neku smicalicu. Nije to bilo upereno protiv njega. Ja sam se nešto bio našalio s nekim drugim ali se šala posredno, ali ne namerno, reperkutovala na njega. Posle smo izgladili stvar. U prvoj poseti Zagrebu po odsluženju, recimo 89. godine, smo se videli. Jedan od retkih koje sam video i posle Maribora.

? Aleksandar - Prezime ne znam mada sam čoveka relativno često sretao po gradu. Visok suv. Zadnji put smo se sreli na nekom sajmu. Radio je na štandu firme (njegovog rođaka) i bio njihov predstavnik. Tako nešto.

Miša - Novi Beograd. Znam samo nadimak ako i njega dobro pamtim. Niži. Imao problem sa kožom na licu. Akne ili slično. Sreo sam ga jednom i to na koncertu Kraftwerk-a ili Partibrejkersa na Tašu.



klasa mart 88. 8164/10-2
-----------------------------------------------------------------------------------
Mikolčić Ivica - Rijeka. Ako dobro pamtim u to vreme je Rijeka imala neki neverovatno visom postotak maloletničke delikvencije. Kada sam jednom prilikom izgubio ključ od katanca kasete zamolio sam ga da mi pomogne. Neželeći da ga baš direktno pitam da mi obije katanaca (ipak sam tada bio desetar, možda čak baš njemu) objasnio sam mu problem i rekao da učini nešto ako može kad ja izađem iz spavaonice. Zvao me je da se vratim jer je otvorio katanac pre nego sam stigao do vrata.

Prekpaljaj Ljuz - Albanac sa Kosova. Sećam se samo toliko.

Orba možda nisam dobro čitao tvoje postove ti si svečenik?

purger (citat):

Orba možda nisam dobro čitao tvoje postove ti si svečenik?

Šta znači svečenik? Al ne zezam se. Stvarno, šta znači?

[You must be registered and logged in to see this image.]

.A nekako po domaći u svim bivšim republikama rekli bi pop.
Napisao si da si mu krstio dijete

A nije ti reka koje je vjere!!!! ne mora biti, kako je u kršćanskim religijama,....mislim,....??

Ajd vidjećemo Gringo....???

.........." Kumeeeee,....izgore ti kesa....!"

purger (citat):

.A nekako po domaći u svim bivšim republikama rekli bi pop.
Napisao si da si mu krstio dijete

Aaaa...! Misliš svećenik? Pomislio sam to u prvom trenutku ali nisam mogao da povežem zašto bi me to pitao a i malo mi se žurilo jer sam bukvalno minut posle slanja poruke krenuo s posla. Elem, nisam svećenik/pop a kada sam rekao da sam kumu krstio dete mislio sam na tom da sam bio kum na krštenju i da sam baš bio pitan da detetu dam ime. Nije bilo: "Kume, aj ti izaberi al nama se nekako sviđa to i to ime." Srećković Đorđe me je zvao par dana pre detetovog rođenja jer je po Švajcarskim zakonima obavezno da pre porođaja budu spremno i muško i žensko ime. Tamo je to izgleda malo drugačije nego kod nas. Sećam se da me je zvao iz govornice koja je bila najbliža porodilištu jer ni oni nisu znali za to pravilo. Izabrao sam Suzana i Nikola. Bila je ćerka pa je ispalo - Suzana.

Ja se već poveselio eto nam i svećenika pa čemo rafalno sa pitanjima
Sory krivo sam shvatio isprike što sam te zaredio.

Kod nas obično kažu" kakav kum takvo i kumče"! Više nam vrijedi naše drugarstvo od planina posutih zlatom.......

Orba (citat):

Kemo Specijalac (citat):

Btw, Orbo, jesi li ti posle bio desetar u mojoj maticnoj ceti 10-2 ?

Jesam. Nije da se vadim, bio sam to protiv moje volje. Verujem da me niko ne pamti po zlu ali sam ubeđen da me niko ne pamti ni po dobru. Mislim da nisam bio neki desetar.

Ma sada se ti vadi,ali vi desetari ste bili zahtjevniji od npr.- potporučnika koji su bili zapovjednici vodova u vojsci,hahaha    Ne uzmi za ozbiljno ja se samo šalim to su bili vojnički dani i tako je moralo biti,bilo je i lijepih i loših trenutaka pa kada se sve zbroji ipak je bilo lijepo i nezaboravno druženje što dokazuje i ovaj forum!

Kakvi kapetani, kakvi poručnici! Vojska se najviše boji desetara

Tu si u pravu.Vojska najviše vremena provodi upravo sa desetarima aktivni kadar je dolazio samo u vrijeme postrojavanja za zastavu u jutarnjim satima i za vrijeme nekih manevara i vježbi gdje su promatrali našu obuku,za što su direktno tražili odgovornost od desetara jer su znali da oni znaju u dušu svakog vojnika pošto su praktički živjeli sa nama i bili njihove oči i uši.Sve što se zbivalo dok časnici nisu u vojarni i na terenu znali su preko svojih podređenih koji su im raportirali kompletno stanje i situaciju i sam odnos između vojnika.To je bio vojnički život !

Orba (citat):

purger (citat):

Orba možda nisam dobro čitao tvoje postove ti si svečenik?

Šta znači svečenik? Al ne zezam se. Stvarno, šta znači?

Da je i Orba bio svestenik, mnogo bi bilo da ih bude 3 u jednoj ceti...


naime, u Orbinoj ceti je bio na obuci harmonikas iz mog v.orkrestra Mica pop, koji je u JNA dosao sa upravo zavrsenom bogoslovijom (srednjom skolom za pravoslavno svestenstvo) ; takodje i jedan katolicki pop...martovske klase, slikao je nas gustere za vojnu knjizicu, i uopste radio kao cetni fotograf....

valjda su ih stavili u jednu jedinicu da bi bili na oku...

Orba (citat):

? Aleksandar - Prezime ne znam mada sam čoveka relativno često sretao po gradu. Visok suv. Zadnji put smo se sreli na nekom sajmu. Radio je na štandu firme (njegovog rođaka) i bio njihov predstavnik. Tako nešto.

Bukumirovic?


a Tot je bio Borut...mislim da je bio evidenticar kod por. Koste...

secam se jos par likova iz tvoje cete, ali imena slabo naviru u glavu...