Vojni orkestar VP 8164 Maribor 87/88

cviko (citat):

ovo sam ja e sad neznam kako postavit normalnu sliku tako da nekog molim da mi pojasni

Kako si postavio ovu samo stavi dimenzije 800*600

Kemo, evo i nešto starijih kolega muzičara, ali ovo su pitomci:

Clanovi vojnog orkestra VP 8164 Maribor 87/88 u ulozi kinooperatera
 
Moj prvi post na ovom forumu bio je odgovor na post Vojnika Granicara o poseti vojnickom bioskopu u kasarni Kadetnica, s obzirom da sam ja bio u ulozi kinooperatera nekih filmova koje je njegova jedinica organizovano gledala u sali Vojnickog kluba VP 8164.
 
U ovom postu cu se osvrnuti na to kako je nekolicina vojnih muzicara dobila privremenu ulogu kinooperatera...
 
Prva nasa duznost u vezi filmova koji su stizali u vojnicki klub, jednom nedeljno, kao i onih koji su po sedmodnevnom gledanju odlazili iz vojnickih klubova, bila je ta, da odnesemo stari film na zeleznicku stanicu Maribor, i predamo ga (ne secam se naziva te zeleznicke sluzbe); u isto vreme smo podigli pakovanje novog filma koji je stigao za repertoar te nedelje u vojnickom klubu.
Prvi put smo po film otisli nas trojica (basista Zdjelar, bubnjar Vlada i ja); poslao nas je upravnik VK zastavnik Bjelica - verovatno nije imao ko da ode od kurira, ili su oni koji su slicne posiljke donosili zaboravili da podignu film - uglavnom, dobili smo novu duznost jednom nedeljno...
Posao kinooperatera u klubu je obavljao vojnik nase septembarske klase skoro odmah po dolasku u JNA, jer se u civilstvu razumeo u taj posao; cak je i izvrsio neka sitna unapredjenja u tom sistemu i dobio posao; medjutim, vrlo cesto je boravio kuci na raznim odsustvima , tako da se ukazala potreba za njegovom zamenom.
Nekoliko nas je, u vreme kada nismo bili na drugim duznostima, gledalo filmove iz prostorije za pustanje filma, jer je to bio dobar nacin da se ubije sat i po dosade do vecere; usput smo posmatrali sta i kako kinooperater radi.
Kinoprojektor 35 mm je bio starinski, nesto slicno ovom:

[You must be registered and logged in to see this image.]


i postojala su dva takva krša ...da bi film mogao da ide bez pauze..ne secam se da li su bili jugoslovenske ili ruske proizvodnje.
posle nekoliko takvih "kurseva", videli smo da nije bilo tesko usnirati traku u zagrejan aparat, i pustiti motor da okrece rolnu
Prvu "probu" smo imali jednom posle povecerja, sa filmom koji je verovatno Zastava film snimio o zivotu i radu vojnika u Kadetnici ko zna koje godine (staresine su imale jedno 2 cina manje na filmu). Rezultat je bio da je film isao "unazad" - tu smo naucili jos jednu vaznu lekciju o tome da rolnu po projekciji treba namotati u suprotnom pravcu na prazan kotur, na rucnoj masini. Posle motanja filma, dobili smo projekciju bez tona, i scene gde vojnici pozdravljaju suprotnom rukom itd - sto je znacilo naopako okrenut film...
Konacno smo uspeli da uredimo sve i film o nasoj jedinici pustimo i odgledamo bez greske; pri kraju je u salu upao dezurni oficir, i bukvalni odgovor jednog od nas je bio "Vezbamo za film" , i nije nam pravio problem...

Samo sam jedanput išao u kadetnicu gledati film i to je bio "Cigani lete u nebo", naravno tada tebe više nije bilo u kadetnici. A poslije sam nekoliko puta kad bi izašao u grad išao u neko kino u Mariboru više se ne sječam gdje se nalazilo, ali je bilo extra uređeno kao današnje multiplex dvorane i tamo gledao filmove.Ne znam da li sam to već pominjao ali jedanput su nas vodili (ko je htio), u dom armije na koncert austrijskog vojnog orkestra.Mi smo sjedili na galeriji, orkestar je svirao koračnice, i svi smo zaspali.Nakon cjelodnevnog pješačenja po Radvanju kome je do muzike.

što se tiče kadetnice mislim da se koliko me sećanje služi na pistu dolazilo kroz pasaž vojničkog kluba gore iznad pasaža je bila prostorija razglasa i kancelarije neke čini mi se a levo kad se ide sa piste je bio ulaz u bioskopsku salu
što se trubnih znakova tiče za dizanje i spuštanje zastave (i ostale radnje u vezi toga )zadužen je bio neki bosanac koji jadan nikad nije mogao (ili nije namerno hteo)da odsvira odnosno izvuče onaj završni ton znaka za dizanje zastave pa je zbog toga dok se nismo navikli dosta guštera iz moje i susednih jedinica otaljavalo prekoredna požarstva širom kasarne

zonta (citat):

što se tiče kadetnice mislim da se koliko me sećanje služi na pistu dolazilo kroz pasaž vojničkog kluba gore iznad pasaža je bila prostorija razglasa i kancelarije neke čini mi se a levo kad se ide sa piste je bio ulaz u bioskopsku salu

Upravo tako...gore razglas, prostorija gde je bio kinoprojektor, i kancelarija (na slici je taj ulaz oznacen plavom tackom) . Tu smo kancelariju u prolece pretvorili u "studio", tj improvizovali studio za snimanje "radio" emisija koje su bile emitovane svakoga dana popodne kroz razglas; bilo je takmicenje, tj obaveza, svake jedinice ranga bataljona(diviziona) /samostalne jedinice, da pripremi podatke, napise tekst, i angazuje "spikera" iz svojih redova; neko od nas bi to zabelezio na kasetu i posle bio zaduzen za emitovanje.

U samom pasazu je bio zadnji izlaz iz bioskopske sale (sluzbeni), biblioteka (jedna manja kancelarija), kao i wc. (desno od plave tacke)

[You must be registered and logged in to see this image.]





Glavni ulaz u bioskopsku salu je bio sa strane piste (na slici broj 5); zutom tackom je obelezen ulaz u salu vojnickog kluba gde je orkestar imao probe, a iznad na galeriji smestaj.

Tu zgradu su srusili u obnovi Kadetnice, tako da te zgrade na novijim mapama nema.

Citat :

što se trubnih znakova tiče za dizanje i spuštanje zastave (i ostale radnje u vezi toga )zadužen je bio neki bosanac koji jadan nikad nije mogao (ili nije namerno hteo)da odsvira odnosno izvuče onaj završni ton znaka za dizanje zastave pa je zbog toga dok se nismo navikli dosta guštera iz moje i susednih jedinica otaljavalo prekoredna požarstva širom kasarne

Mi smo trubni znak zastave pustali sa kasete na razglas...i dizanje i spustanje. "Zivi" trubac je svirao samo na terenima. Otkud to da je u vasoj generaciji covek svirao trubu? nije radio razglas, ili je neko tako naredio?
I zasto ste zbog nedostatka zavrsnog tona isli na kaznena pozarstva? Digli zastavu ranije, kasnije, ili ?

pa bosanac, ne rekoh da je iz klase januar 83 a skinuo se krajem februara pa je se prešlo na razglas to je bila valjda naredba kdanta kasarne jer je kaže lepše živa truba,završni ton je bio uvek za dve tri oktave viši u odnosu na predzadnji pa je to ličilo na završni ton onog trubača iz mapet šoua što je neko uporedio pa smo se na svaki završetak smejali otud i požarstva

Sad mi je tek sve jasno...

zapravo su bosanca trubaca trebali na raport i da guli krompir u kuhinji zbog takvog sviranja...

Inace, imali smo i mi u klubu jednu takvu trubu:
[You must be registered and logged in to see this image.]

prava vojnicka, bez ventila; sto znaci ogranicene mogucnosti za neko slozenije sviranje; na njoj se moglo svirati samo vestinom.

Odnekud se i u prvoj pesadijskoj ceti zatekla jedna takva, i pala je u duznost vojniku Joci iz okoline Leskovca (poznat trubacki kraj juzne Srbije); svirao je na njoj budjenje, zastave, povecerje, kad su bili na terenima...za razliku od tvog bosanca, to je zvucalo lepo, ali se Joca mucio, i stalno je bio namrsten i pravio grimase prilikom sviranja.

PS. Pitam ja Jocu jednom prilikom, kako uspeva na trubi bez ventila da izvede toliko tonova, i da li je tesko izvesti trubne znake na tom instrumentu...odgovor je bio kratak i sazet:

- Pa probaj ti da sviras na jednu zicu, a imas ih 6 !

Pozdrav Kemo.Upravo sam gledo na BIH televiziji onu poznatu tv seriju,BOLJI ŽIVOT,koja se daje u nastavcima i bila je ona scena kad je Boba upao u vojni orkestar i kad su njegovi kolege u bendu pobunile da on ne zna svirati i završili na raportu kod poručnika.Da li je i kod tebe bilo takvih smiješnih scena ili je u stvarnosti bilo drugačije.A interesuje me i instrumenti da li su bili vojna imovina ili su instrumente donosili vojnici od kuće tj.privatna imovina.Pozdrav:)

semsudin (citat):

Pozdrav Kemo.Upravo sam gledo na BIH televiziji onu poznatu tv seriju,BOLJI ŽIVOT,koja se daje u nastavcima i bila je ona scena kad je Boba upao u vojni orkestar i kad su njegovi kolege u bendu pobunile da on ne zna svirati i završili na raportu kod poručnika.Da li je i kod tebe bilo takvih smiješnih scena ili je u stvarnosti bilo drugačije.A interesuje me i instrumenti da li su bili vojna imovina ili su instrumente donosili vojnici od kuće tj.privatna imovina.Pozdrav:)

Osecaj je bio isti kao u seriji:



U seriji je orkestar ranga cetnog sastava, a i mogli su malo da dozvole masti u scenariju serije, tj da Boba ne zna da svira, a bude primljen na rec u orkestar.

Moj orkestar je bio glavni na nivou brigade; posto na nivou divizije/korpusa/garnizona nije bilo orkestara, to znaci da smo mi bili najveci u rangu

U stvarnosti se kod nas polagala jako zahtevna audicija.

Imao sam srecu da je prethodni orkestar bio skoro skroz popunjen septembarcima (klasa godina pre mene), tako da se njihovim skidanjem orkestar sveo na pevaca i klavijaturistu (bio je jos jedan gitarista kome se nikako nije sviralo ); samim tim su oni morali da popune svoj sastav.
Po necijem naredjenju (verovatno nekog i nesto za politicki rad), svi koji nesto sviramo i pevamo, skupljeni smo na veliku audiciju u vojnicki klub (oko 50 ljudi). Kad je dosao red na nas, imali smo svoja dva minuta da se pokazemo i dokazemo. Ja sam prosao. Konkurencija je bila velika ( 5 vojnika se borilo za mesto gitariste); tu je otpao i vojnik kojeg smo kasnije doveli da bude pevac.

Tako da niko nije mogao da se prosvercuje, niti da dodje preko veze, a da ne zna svoj posao muzicara.
U orkestru je, osim nas klinaca iz "opstinske lige", bilo nekoliko renomiranih i dokazanih muzicara i pevaca.
Kad su se sve ranije klase (mart, jun) skinule, ostao je orkestar sastavljen od cistih septembaraca.

Slicnu audiciju smo organizovali po dolasku svake klase, ne bi li po dolasku neke klase upotpunili "bandu" kvalitetnim kadrom; po skidanju pevaca martovske klase Isakovic Mirsada, kuburili smo sa pravim narodnim pevacem, medjutim, takav se nije pojavio u mladjim klasama.

Samo da mi je jos jednom cuti one audicije za pevaca...to je bilo smehotresnije i od prvih audicija za Zvezde Ovog i Onog ... javljao se svako ko je mislio da zna da peva, ali nije uspeo da prevesla strucni kadar onako kao Boba porucnika... .
Desilo se da smo jedva skrpili sastav koji ce nas zameniti po skidanju. Sa jednim od nasih "naslednika" sam stupio u kontakt da bih saznao kako je to islo posle nas, medjutim, covek je dosta toga zaboravio.

Sto se tice instrumenata, svako ko je hteo mogao je doneti svoj. Na osnovu toga smo svi posle 40ak dana dobili nekoliko dana za put po instrument. Basista je doneo i bas i pojacalo...ja nisam nosio pojacalo od kuce, jer sam u JNA klubu pronasao jedno sasvim upotrebljivo za JNA svirku. Bubnjar je doneo svoje bubnjeve, ali je 20ak dana posle toga otpusten iz JNA zbog psihickih problema; skinuo se, odneo svoje bubnjeve sa sobom , i nama stvorio problem da nadjemo drugog. Na njegovo mesto ulazi momak koji je ranije ponekad seo za bubanj, a otpao na audiciji za gitaristu i pevaca . Bio je uporan, i za 10 dana nam se sasvim prikljucio kao da je citavog zivota svirao bubanj...ispostavilo se da je to bila prekretnica u njegovom zivotu, jer je danas uspesan muzicar i profesor bubnjeva. :)Covek nije imao svoj instrument kod kuce, jer nikada nije bio bubnjar, tako da je skrpio ono sto je nasao u JNA, i to je sasvim lepo funkcionisalo.
Janez je doneo svoju slovenacku harmoniku marke Zupan, ali je nju iskljucivo svirao onda kad se u pesmama podvriskuje Iiiiihaaaaaaaa , tj slovenacka narodnozabavna glazba...za ostale prilike je sebi prilagodio jednu jako dobru JNA harmoniku Weltmeister.
I ja sam od dve nepotpune JNA gitare sklopio jednu koja je sluzila kao rezerva, ili se nje prihvatao pevac Samir.
Mikrofoni, stalci, mikser, zvucnici...to je sve bilo od JNA.

Znači kako se koji vojnik član vojnog orkestra skida tako odlazi i njegov instrument sa njim i tako  sa generacije na generaciju.Logičnije bi bilo da je to od vojnika odkupito jer novaca je bilo.

semsudin (citat):

Znači kako se koji vojnik član vojnog orkestra skida tako odlazi i njegov instrument sa njim i tako  sa generacije na generaciju.Logičnije bi bilo da je to od vojnika odkupito jer novaca je bilo.

Malo teze bi to islo sa instrumentima...ne postoje dva ista...navikne covek na njega kao nekad na nalivpero.

Muzicar godinama trazi dobar instrument; kad naleti na dobar i kupi ga, onda ga ljubomorno cuva.

Tj, retko ko bi pristao na otkup.

Bilo je novaca, ali su dobri vrhunski instrumenti kupovani za vojne sluzbenike muzicke sluzbe JNA (tada iskljucivo iz uvoza iz zapadnih zemalja), sto je i bilo opravdano, ljudima je to bio alat za sluzbu koju su obavljali u JNA.

Za vojnicke orkestre kupovano je ono sto se moglo naci u to vreme i u robnim kucama i retkim muzickim radnjama...domaca proizvodnja ili uvoz iz istocnih zemalja (Cehoslovacka, DDR - robne marke Solton, Jolana, Farfisa, Amati), ili se proizvodilo u SFRJ - Melodija Menges, Cajavec...jeftinije, slabijeg kvaliteta, ali zadovoljavalo je potrebe kulturno sporedne delatnosti u JNA.
Niko nam nije branio da zaduzimo nesto od toga sta je bilo na raspolaganju.
Ko je hteo ili navikao na bolje, mogao je da donese svoje privatno od kuce.


Mada, u maju 88 se desio jedan otkup, ali privatni :::

Klavijaturista Igor Ribic se skidao negde u maju 88; kao svoj instrument doneo je od kuce elektricni klavir koji su trojica morali da nose, toliko je bio tezak...da ga ne bi vracao kuci, ponudio je Janezu da ga otkupi i da nastavi da ga svira u JNA orkestru. Ovaj je pristao, cak su i kupoprodajni ugovor napravili, , Janez ga je isplatio privatnim sredstvima, i svi zadovoljni .

semsudin (citat):

A interesuje me i instrumenti da li su bili vojna imovina ili su instrumente donosili vojnici od kuće tj.privatna imovina?

Max Blitz (citat):

Kemo, evo kolega:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uz pomoc ove fotografije koju je objavio kolega Max, najbolje cu objasniti odnos prvatnih vs vojnih instrumenata u jednom prosecnom sastavu u JNA:

s leva na desno:

- Harmonika je privatna, marke Dallape; takvu JNA nije imala u svojim spiskovima, jer je malo skuplja kao profi instrument

- Bas gitara Jolana Iris bass i legendarno pojacalo Cajavec je klasika vojnickih klubova 80ih. Pojacalo smo jos zvali i "sporet" i "ves masina" (sporet zbog one dole rupe kao fioka za drva, a ves masina zbog oblika i velicine)...imalo je tockove i nosila su ga uvek dvojica...
Sto se bas gitare tice, jedva upotrebljiv ceski instrument od sperploce; bili su glavni eksponat u oskudnoj ponudi instrumenata u robnim kucama sirom Jugoslavije

- Bubnjevi su Takton ili Amati (neprepoznatljivo), uglavnom, takodje klasika i vlasnistvo JNA

- Gitarista ima privatnu gitaru (tesko da je neka kopija strata tipa Melodija Menges zalutala u nabavku JNA), pojacalo je sigurno Melodija, JNA.

[You must be registered and logged in to see this image.]

na ovoj fotografiji se nalazi moj sastav iz JNA;

- gitara je takodje JNA i ista firma kao i prethodni bas (Jolana), ali je neko ko se razume nesto tu pre mene modifikovao, tako da je to bio vrlo svirljiv instrument; koristio sam je naizmenicno sa svojom privatnom.
Gitarsko pojacalo (ili sprava koja tome sluzi) - to sam video samo tamo u JNA i nikad vise; mislim da je deo nekog manjeg razglasa; elektricar mi je to prepravio, poboljsao i prilagodio da to radi lepo sa gitarom, tako da je zavrsilo posao za potrebe JNA manifestacija.


- Bubnjevi su kombinacija Taktona i Amatija (sve sto je Vlada bubnjar nasao po budzacima i magacinu kluba)

- Bas gitara je privatno vlasnistvo basiste; iza njega (ne vidi se) je takodje bas pojacalo Cajavec (ves masina), ali njegov privatni (kupio je novog za svoje potrebe u JNA )

- ozvucenje je takodje od onog sto se moglo kupiti u trgovinama SFRJ -  Solton

momci sa slika nisu iz mog JNA orkestra, neki su slikani pre, neki kasnije...slike postavljam da se ne bi mislilo da je bilo neke krute discipline u obavljanju naseg posla :

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pozdrav klasicima VP8164 Maribor klasa  septembar 1987/88

Ja sam vojni rok sluzio u pionirskoj inzenjeriji tada je komandir cete bio porucnik Mica Cudic.
Slucajno sam naleteo na ovu temu i prisjetio se vojnickih dana davne 1987-me
Ono cega sam se najpre setio kada sam video naslov ove teme je kraj mog vojnog roka, konkretno brojao sam 007 dana do skidanja. I kao sto znate ti poslednji dani nikako da prodju, lutam taj dan besciljno po krugu kasarne i u jednom momentu odlucim da odem do kapije gdje su bile instalirane telefonske govornice i pozovem moje. I tako krenem da prekratim put preko piste za postrojavanje (koja je u tom trenutku bila kao pustinja nigde nikog) i negde na pola piste cujem sa razglasa neko progovara: nula pa kratka pauza pa nula pa kratka pauza pa 7  
Vjerovatno je momak koji je bio za razglasom pomislio da sam neki fazan (guster) pa da mi udari ceznju  
Nije bi svestan koliko mi je ulepsao dan  Znam da su dva momka iz tog sastava brojali isto do kraja jer smo se skinuli isti dan i putovali smo do zagreba istim autobusom

pozdrav Inzenjerac 87/88...
jedan od ta dva momka do zagreba busom sam ja...drugi je bio Vlada bubnjar... pokusavam da se setim tog 
007 na razglasu

Kemo Specijalac (citat):

Zaboravio sam da pomenem jos nekoliko ljudi vezanih za vojnicki klub i orkestar:

1. Matjaž Jelenič - Metlika ili okolina - u klubu, oko kluba, i u orkestru je radio poslove sa lemilicom (popravljao kablove i tehniku), s vremena na vreme radio na razglasu

2. Alen Nojić - Beograd - zvao se referent za kulturu, organizovao priredbe, sekcije, bio u vezi sa skolama u gradu...

3. bubnjar Smakjoski Vencislav, Skoplje - svirao sa nama prvu igranku u skolskom domu Ruse, posle toga otpusten iz JNA zbog necega

3. Gradjansko lice na sluzbi u JNA, Dragan, koju godinu stariji od nas, otac mu je bio potpukovnik, prezime nepoznato

4. Bujar Ljimani - funkcija u klubu ???

Nije tako dugo, što smo popili piče sa Matjažom. U glavnom živi u Ljubljani, ali dođe često u rodni grad. Još uvjek nosi okrugle cvikere i liči na Johna Lenona. Zna se mnogo otkačiti još i danas. Inače nismo bliski prijatelji, ali se znamo.

Hm, u stvari dva su istim imenom i prezimenom iz mog grada ili je onaj s kojim smo popili piče Tomaž. Znam oba, ali onog drugog stvarno nisam video več decenijama.

Kemo Specijalac (citat):

pozdrav Inzenjerac 87/88...
jedan od ta dva momka do zagreba busom sam ja...drugi je bio Vlada bubnjar... pokusavam da se setim tog 
007 na razglasu

Ono cega se jos secam a vezano je za razglas je Bajagina pesma "Dobro jutro dzezeri" to je za vreme obuke bilo prvo sto smo culi nakon onog "Ustaj vojsko!!!!  

Mozda znas vojnika Stosic Aleksandra(Beograd) on je bio u mojoj ceti a pricao nam je da je dolazio kod Vas u slobodno vreme,kao znao je neke likove iz civilstva jos...

Kad sa ove vremenske distance posmatram to je bila vojska a bogami i drzava...

Inzenjerac 87/88 (citat):

Kemo Specijalac (citat):

pozdrav Inzenjerac 87/88...
jedan od ta dva momka do zagreba busom sam ja...drugi je bio Vlada bubnjar... pokusavam da se setim tog 
007 na razglasu

Ono cega se jos secam a vezano je za razglas je Bajagina pesma "Dobro jutro dzezeri" to je za vreme obuke bilo prvo sto smo culi nakon onog "Ustaj vojsko!!!!  

Mozda znas vojnika Stosic Aleksandra(Beograd) on je bio u mojoj ceti a pricao nam je da je dolazio kod Vas u slobodno vreme,kao znao je neke likove iz civilstva jos...

Kad sa ove vremenske distance posmatram to je bila vojska a bogami i drzava...

Vaistinu, naime nije bila idealna, ali kad se usporedi sa onim što imamo danas, bila je odlična i da je bila 100 puta slabija - vojska, a bogmi i država.

Citat :

Mozda znas vojnika Stosic Aleksandra(Beograd) on je bio u mojoj ceti a pricao nam je da je dolazio kod Vas u slobodno vreme,kao znao je neke likove iz civilstva jos...

Mislim da je on vodio folklor...i muvao se nesto oko saradnje sa omladinkama iz grada...

Inzenjerac 87/88

Kemo Specijalac (citat):

pozdrav Inzenjerac 87/88...
jedan od ta dva momka do zagreba busom sam ja...drugi je bio Vlada bubnjar... pokusavam da se setim tog 
007 na razglasu

U to vreme smo vec dosta uigrali martovca Milenka (ne secam se prezimena) da vodi razglas, da glumi spikera za razna obavestenja, i sl. Moguce je da smo iz "osmatracnice" razglasa, primetili usamljenog septembarca kako grabi preko piste ka telefonu, i da je Milenko dobio naredjenje od ostalih prisutnih  , da izda takvo saopstenje na razglasu.

Inzenjerac 87/88 (citat):

Ono cega se jos secam a vezano je za razglas je Bajagina pesma "Dobro jutro dzezeri" to je za vreme obuke bilo prvo sto smo culi nakon onog "Ustaj vojsko!!!!  

Cudi me da vam se to pustalo...U vreme obuke nase septembarske klase, na razglasu u Kadetnici je radio Mirsad Isakovic, narodni pevac u orkestru, i ortodoksni narodnjak.
Dobro ste prosli, mogao vas je zapasti i Serif Konjevic u usima za vreme obuke.

Ja sam prvih 6 meseci spavao u Klavori, tako da mi je nepoznato sta bi Mirsad mogao tada da vrti na razglasu.

Četni evidentičar (citat):

Nije tako dugo, što smo popili piče sa Matjažom. U glavnom živi u Ljubljani, ali dođe često u rodni grad. Još uvjek nosi okrugle cvikere i liči na Johna Lenona. Zna se mnogo otkačiti još i danas. Inače nismo bliski prijatelji, ali se znamo.

Hm, u stvari dva su istim imenom i prezimenom iz mog grada ili je onaj s kojim smo popili piče Tomaž. Znam oba, ali onog drugog stvarno nisam video več decenijama.

Nas Matjaz Jelenic nije nosio cvikere...ni za sunce ni za vid...tako da ne znam da li si pogodio pravog o kome pisemo.

Ovaj nas zivi u Ljubljani, iz Crnomlja je, tako da se verovatno poznajete. Dobili smo se na FB i dogovorili da se nadjemo kad budem opet isao u Slo...sada sam propustio, iduci put sigurno.

Slučajno sam naletio na ovaj forum i na ovaj post, i toplina mi se razlila oko srca. Pretpostavljam da se Inženjerac 1987/88 i ja dobro poznajemo, 70-3 od 09. 1987., zajedno smo kod Ćudića, Fazlića, staže Valentinčiča i ostale ekipe bili: Kristijan Ćuk (Trbovlje), Suljo Turatović (Živinice), Nikolić od Niš, mali Vuksanović iz Beograda, Mitić iz Kosovske Mitrovice, Stošić iz Beograda (nije on Kemo muvao ništa s omladinkama, previše je ispaljen bio   ) i ostala ekipa... Mislim da se i tebe Kemo sjećam iz Kluba, tamo je bio Guteša iz Beograda, pa sam često "visio" tamo. Dakle, pozdrav mome Inženjercu 1987/88, ma ko bio ...

Pozdrav za Splicka, i dobrodosao na ovaj forum.

Pusti neka ti naviru secanja, i pisi na odgovarajucim temama sve cega se setis...vredi osveziti uspomene, podsetiti sebe i druge neceg davno zaboravljenog...

Ovo sam ja iz te situacije, Dom JNA Maribor , neki decembar 87...nadam se da si se pravog mene setio

[You must be registered and logged in to see this image.]

Citat :

iz Kluba, tamo je bio Guteša iz Beograda

ovo prezime iz kluba mi nije poznato, morao bi da me podsetis ko je i sta je bio on u klubu.

Hvala ti Kemo na dobrodošlici. Imaš pravo - pomiješao sam te s nekim, oprosti, starimo ... :-) :-)
A u vezi ovog drugog, mislim da je Guteša (stari mu je bio nekakav štabski general u Beogradu) bio na razglasu u ljeto 1988. Uglavnom, tamo negdje od 03./04. 1988. bio je "na radu" u Klubu Kadetnice ...

splićko (citat):

Hvala ti Kemo na dobrodošlici. Imaš pravo - pomiješao sam te s nekim, oprosti, starimo ... :-) :-)
A u vezi ovog drugog, mislim da je Guteša (stari mu je bio nekakav štabski general u Beogradu) bio na razglasu u ljeto 1988. Uglavnom, tamo negdje od 03./04. 1988. bio je "na radu" u Klubu Kadetnice ...

Ma setices se, bio sam jedini gitarista u orkestru. Od marta 88 smo cak i spavali u klubu, u zgradi do bioskopske sale.

Gutesa, sin stapskog generala - 88, koliko se ja dobro secam; nije postojao na razglasu. Do marta je razglas uglavnom obavljao pevac Mirsad Isakovic, klasa mart 87; kad se on skinuo, na razglasu smo radili mi iz orkestra na smenu, i Matjaz Jelenic, nase tehnicko lice. Kasnije je dosao na obuku i rad momak iz klase Mart 88, koji se zvao Milenko, prezimena se ne secam, poreklom iz Loznice, a ziveo je u Beogradu, Banovo brdo.

Jedini vojnik ciji je tata moguci oficir JNA, a imao veze sa vojnickim klubom, jeste momak koji je pustao filmove, nasa klasa...ne secam mu se prezimena, ali on je toliko bio po odsustvima (redovno vanredno nagradno kucna nega itd itd) da mu se ni lika ne secam.

Uglavnom, ne secam se nijednog "stranog tela" u razglasu vojnickog kluba, sa takvim prezimenom. Podsetices me blize ko je bio on.

Pa nas dvojica smo se vjerojatno sreli na audiciji u klubu Kadetnice, ja sam u vrijeme dolaska u JNA bio jedan od "viđenijih" splitskih bubnjara :-), sa stažem svirke s Đavolima, Dinom Dvornikom u ranim danima, mnogim studijskim projektima, itd. Međutim, kad je na audiciji krenuo 7/8 ritam, a nakon toga i neka stvar od Zorice Brunclik :-), tu nisam imao šanse :-), najači je između nas 3-4 bubnjara bio momak Makedonac, čini mi se iz Štipa, ne sjećam mu se imena ... On u orkestar, a ja nazad u pionirce kod Miće Ćudića ... :-) :-)

Sada se secam ... zatamnjena kino sala vojnickog kluba i zastavnik Bjelica na celu "komisije". A secam se i te price - bubnjar iz Splita, Djavoli...samo ne mogu da docaram lik, mnogo je proslo od tog septembra/oktobra 87.

U mom prvom postu na pocetku teme stoji spisak ko je sve prosao u orkestar. Bubnjar koji je tada prosao, a koga ne mozes da se setis, zvao se Vencislav Smaćoski, iz Skoplja; on je odradio sa nama samo jednu svirku, prvu, a onda je otpusten iz JNA.

Tog Gutese iz vojnickog kluba i dalje ne mogu da se setim...

Evo da vam se javim mada nisam bio u tom orkestru nego u Novom mestu ali me malo dotaklo ono o "velikim" vojnim orkestrima.Služio sam 1988./1989.  i svirao kao i vi .Kad sam se skinuo rekoh sebi -nikad više uniforma.Kad ono...konkurs za popunu velikog duvačkog orkestra RV  I PVO  i ja se zaposlim na mestu prvog klarineta(svirao sam i flautu i sax),199O .počnem da radim i 1991. posle mnogo svirki od Petroveca do Brnika dodjem i u Vrhniku ,noć pre poznatih dogadjaja...Tu sretnem poručnika iz moje jedinice ,u toku noći avionom za BG i za doručkom vesti-rat  u Sloveniji.U Mariboru sam bio dva dana pre toga   i  dva puta za vreme služenja roka po trske za klarinet i sax negde u nekoj muzičkoj školi.Na Novomeškom delu foruma se ne javljaju pa...sve jedno.Pozdrav

POPPRANGIJA, kad si bio u JNA vojnickom orkestru, znas vec kako je bilo...i tebi, i meni, i svim pametnim muzikantima isto, tj Dobro

Ja sam svoje uspeo da kontaktiram, i to u dobrom procentu...kakva je situacija kod tebe?

Inace, sto se tice velikog orkestra iz Zemuna, mislim da sam jednom i bio unutra; od svih vojnih sluzbenika, najmanje sam saradjivao sa ljudima zaposlenim u tvom orkestru; a najvise sa ljudima iz orkestra Garde, Prve Armije, te Doma JNA. Svi su oni u slobodno vreme uglavnom tezgarili akustiku i tu smo se nasli...

Ja sam vojni rok prošao samo tako...Što se tiče kolega sad trenutno rovarim i našao sam bubnjara Doudous Laurenta koji živi  i radi u Francuskoj ,izuzetan muzičar ,čak ide i na turneje po Americi ,a od ostalih ni traga ni glasa ali biću uporan.Kada si dolazio u orkestar u Zemun?Sa kim si tezgario?Možda smo se i sreli.

jos neke slike mog vojnog orkestra VP 8164 Maribor 87/88:
(nabrajacu s leva na desno):


Neidentifikovani brka, harmonikas Mirza Kapetanovic, pevac Samir Kadric, harmonikas slovenacke muzike Matej Kovacic Janez

[You must be registered and logged in to see this image.]


Basista Nenad Zdjelar Keza - u civilu svirao sa bendovima Rock Street i Tony Montano

[You must be registered and logged in to see this image.]


Harmonikas i pevac Miodrag Nesic - Mica Pop, i pevac Samir Kadric na gitari
lokacija: vojnicki klub, nasa spavaona - vezbaona

[You must be registered and logged in to see this image.]


Svecana obaveza klase mart 88, Kadetnica, pista ispred trpezarije:

moja malenkost, bubnjar Vlada Radovanovic, Samir Kadric, Keza; dole izmedju zastava fotograf Armin Smailovic

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dom JNA, krajem 87...Goran Pranjko klavijature, Samir Kadric, i ja

[You must be registered and logged in to see this image.]

splićko (citat):

Slučajno sam naletio na ovaj forum i na ovaj post, i toplina mi se razlila oko srca. Pretpostavljam da se Inženjerac 1987/88 i ja dobro poznajemo, 70-3 od 09. 1987., zajedno smo kod Ćudića, Fazlića, staže Valentinčiča i ostale ekipe bili: Kristijan Ćuk (Trbovlje), Suljo Turatović (Živinice), Nikolić od Niš, mali Vuksanović iz Beograda, Mitić iz Kosovske Mitrovice, Stošić iz Beograda (nije on Kemo muvao ništa s omladinkama, previše je ispaljen bio   ) i ostala ekipa... Mislim da se i tebe Kemo sjećam iz Kluba, tamo je bio Guteša iz Beograda, pa sam često "visio" tamo. Dakle, pozdrav mome Inženjercu 1987/88, ma ko bio ...

Zaboravio si kapetna Oncevskog 
A sjecas li se Oroz Danislava iz Siska, Muratovica,desetara Javoras Esrefa koga sam htjeo da bijem posle sedam dana od dolaska u JNA jer mi je dao da popajam parket u ucionici sto je meni tada to bilo tako stupidno da sam ga protumacio kao izivljavanje   kad se sjetim kako mi je bjezao po hodicima hahaha tu su bili i "fazani" martovci Maksimovic on nas je upoznao sa cijelim opusom Semse Suljakovic,Hasana Dudica, Sinana Sakica itd po citav dan ih je pjevao, pa onaj pop sto mu je citavo selo pisalo i kako se zvase onaj rom gastrabajter sto je par puta rezao vene zbog zene    a tek Krasnici koji je htjeo da se oslobodi pa je bojkotovao obuku a mi zbog njega dobijali ostav po milion puta
Ja sam onaj sto je najvjerovatnije sa tobom(zvali smo jedan drugog "zemo" iako ja nisam iz HR) i Vuksanovicem jeo pastetu u Cudicevoj kancelariji a stolnjak nam je bio strogo cuvani plan zaprecavanja Maribora i okoline   Ja mislim da imam sliku gdje smo ja ti Vuksanovic i Muratovic odjeveni u oficirske kapute sa sapkama na glavi bas slikane to vece kad smo "proucavali" plan zaprecavanja.