Vojni orkestar VP 8164 Maribor 87/88

Kemo Specijalac (citat):

u skladu sa prethodnim postom i jedna slika:


[You must be registered and logged in to see this image.]  

na slici se vidi spomenuti portret

a na bini su: Ja na gitari, Vladimir Radovanovic na bubnju, Samir Kadric na mikrofonu, Nenad Zdjelar - Keza na basu; desno od basa je vojni fotograf Armin

 
 
Pronadjen VOJNI FOTOGRAF ARMIN.... U TRENUTKU JE FLASHBACKOVANO NJEGOVO PREZIME I NASAO SAM GA ZA 5 MINUTA

1988, dom JNA Maribor (danas Narodni Dom), Kneza Koclja 9, jedna od puno veselica...Jos jedno delo vojnog fotografa Armina:


[You must be registered and logged in to see this image.]

Citat :

KEMO SPECIJALAC - BEOGRAD...!!!

1988, dom JNA Maribor (danas Narodni Dom), Kneza Koclja 9, jedna od puno veselica...Jos jedno delo vojnog fotografa Armina:


[You must be registered and logged in to see this image.]

SPECIJALAC....!!!
Te 1988 godine kada sam bio u JNA u Mariboru u kasarni "Tone Tomšič" - V.P. 8164/20-3, ja i moje odjeljenje smo bili raspoređeni za obranu tog doma JNA u gradu Mariboru.!!!
Ali opet ta jadna JNA mene i moje odjeljenje nikada nije odvela do tog doma JNA da nam pokaže ljudu ovo je dom JNA to će te vi braniti ako dođe do nekih problema.!!!
Tako da ja taj dom JNA nisam nikada u životu vidio iako sam bio raspoređen da ga branim od unutrašnjeg i vanjskog neprijatelja.!!!

za sada pronadjeni:

- Samir p(j)evach

- Mica pop

- Vlada bubnjar

- Janez (pre 2 godine, jos se ne odaziva)

- Goran klavijaturista

Voleo bih da okupljanje bude u Mariboru

i to u Domu JNA (Narodni dom), Kneza Koclja 9...

i to na neki Dan Granicara....osiguranje i odbranu doma poveravam tebi i granicarskim sluzbama , kao i unistavanje svega organskog na stolovima

samo se mora paziti na stepen izgleda i ponasanja posle 2 sata veselja...jer je pronadjen i dezurni fotograf doma JNA

Upravo sam saznao da je zastavnik Radomir Bjelica, nas upravnik vojnickog kluba prvih 6 meseci, umro pre nekoliko godina

Kemo Specijalac (citat):

s obzirom da je vojni orkestar bio vrlo specifican vid sluzbe u JNA, specificne su i anegdote koje cu ovde pisati po secanju:

1. Mića Pop

Prva ozbiljnija svirka van kasarne, zenski internat srednje skole u mestu Ruše pored Maribora...igranka, otpriike moj 3. mesec u JNA

jako je nebitno sta smo tamo radili i kako smo izvodili pre , za vreme, u pauzama , i posle nastupa...elem, zavrsimo mi to srecno uspesno bez incidenata i budemo u kasarnama (prvih 6 meseci smo spavali u svojim jedinicama) oko 2 nocu...opusteno se spremimo za spavanje znajuci da nas sleduje PRODUZENO SPAVANJE ...

kad, oko 4 , cujem viku UZBUNAAAAAAAAAAAAAAA ( Uzbuna, Uzbuna, Uzbuuna...blizi i dalji eho)

znate kakav je osecaj kad vam se tenk srucio na glavu...moj osecaj je bio tako nesto i jos malo

nema druge, prisecaj se sta si ucio na obuci i postupaj po tome...za par minuta postrojeni na pisti kasarne Slava Klavora (tu smo bili prvih 6 meseci na obuci u pesadiji), i onda kroz KPS na borbene polozaje na Pohorje...joj, zivote, ko li mi te truje...

Blizu mene, u susednim cetama, ocekujem da vidim dva harmonikasa...slovenca Matej Kovacic, zvanog Janez, i Beogradjana Miodrag Nesic, zvani Pop...Janeza vidim u III ceti, psuje na svim jezicima, ali Popa ne...
u povratku saznam da je Pop ladno viknuo na one koji su ga budili KAKVA BRE UZBUNA , JA IMAM PRODUZENO SPAVANJE....i tako sam sebi stvorio problem...niko ga nije naucio da produzetak ne vazi u slucaju uzbune, a nije bio dovoljno samosvestan da izvrsi naredjenje....vec sutra mu je sledila zabrana prilaska harmonici, dobrih dva meseca, posle toga smo ga nekako izvukli pravdajuci se prekom potrebom

 
 
 
ČOVEČE! Sećam se ovog događaja.

Kemo Specijalac (citat):

2. Janez


Matej Kovacic, zvani Janez, poznati harmoniker narodnozabavne glazbe (citaj, polke in valcki to su oni u cizmama i slovenackoj narodnoj nosnji koji rastezu harmoniku metar i vise uz povike Iiiiiiiiiiiiii hhhuuuuuuuuuuuuu ), imao je tetku u blizini kasarne...u neposrednoj blizini kasarne...zgrada se lepo videla sa kapije, i suvisno je reci da je dosta slobodnog vremena provodio tamo, sem ako kojim slucajem nije bio na duznosti ili bazao po gradu. Znalo se, kad nemamo nista popodne, nema probi, mi ostali smo u gradu u Domu JNA, bar nesto korisno uvezbavamo, a Janez najcesce kod tete ....

jednom je tako zapalio odmah posle rucka, kad dodje naredjenje da za 2 sata budemo Tamo i tamo...neki Vatrogasni dom ili slicno, zaboravio sam, nebitno za anegdotu...na pola pakovanja instrumenata ja ostavim posao i kroz kapiju po Janeza kod tetke ...znao sam zgradu ali ne i stan, i imao sam srece da sam ga pronasao na trecim vratima na koja sam zazvonio...mangup mi opusteno otvara u trenerci, meditira ....Mislim da je tad naucio od mene najmanje 1 novu psovku, toliko sam ga XXX da pozuri...sve to uglavnom krene po redu, uhvatimo mi nas kombi i odemo tamo...

Kad tamo, ljudi pojma nemaju da ce ikakva veselica da se desi; okreci kombi i nazad do komande...posto nema nista, Janez opet zapali kod tetke ...

Srecom da nismo istovarali kombi sa opremom, za sat je doslo "pravo" naredjenje, sa tacnom lokacijom gde treba ici...permutovani datumi, a tad nije bilo mobilnih za brzi dogovor, a i fiksni su radili samo u jednom pravcu

Ostatak price znate...ponovo po Janeza kod tetke pa na zadatak

Kemo ispravi me ako grešim. U svom repertoaru ste sem "skinutih stvari" svirali i kompoziciju koja je bila Janezovo autorko delo? Da? Ne?

Kemo fotke su super! Ja sam uvijek znao i govorio da je u vojsci najbolje biti muzičar Svaka čast i da si toliko starih drugova pronašao, ja još nisam uspio nikoga pronaći, kao da su u zemlju propali

Svirali smo nesto sto je on komponovao za svoju majku, poznatu slovenacku pevacicu Stanku Kovacic...


btw, juce sam prosao pored Maribora...nisam imao mogucnosti da svratim

Pozdrav svima ,samo da se predtsvim VOJNIK MEHMEDOVIC SENAD RADIO U KOTLOVNICI U KASARNI TONE TOMSIC OD AVGUSTA 1998 DO MAJA 1989 KADA SAM SE I SKINUO..Imao sam dosta prijatelja

Dobro došao kotlovničar

evo da se javim i na ovoj temi, ja sam inace vozac milana sakotica, i kurir, samnom je bio kurir i marko pogacnik iza radovljice, pozdrav za sve iz cete vojislava sibalica.

Pozdrav mom klasicu Dejanu vozacu od orkestra VP 8164 Maribor...mi smo oni koji smo spavali u bioskopu...tj pored bioskopa su nam uredili smestaj da nas ne bi gledali kako spavamo do rucka kapetan Sibalic me je sa zadovoljstvom ekspedovao iz cete prvog dana po dolasku nove vojske...

a pretpostavljeni koga si vozio, Sakotic, je uvek bio antiprotivan mom nevojnickom zanatu, ali nije imao kud, jer je tako bilo naredjeno sa vise instance - nije mu vredelo sto se mnogo bunio

Kemo, evo kolega:

upravo smo takvi.bili...Jolane, Melodije, Cajavci i pokoji Solton...

Ko su kolege, koja Vp i generacija?

Kemo Specijalac (citat):

upravo smo takvi.bili...Jolane, Melodije, Cajavci i pokoji Solton...

Ko su kolege, koja Vp i generacija?

Ne znam, s neta je, piše iz 'Fronta'.......

Cviko, hvala za fotografiju...gde je slikana, kada, i kojom prilikom?
 
lici mi na pistu u Kadetnici Maribor ispred nove zgrade
 
EDIT: Sad, kada sam video da si sluzio i u Mariboru, to i JESTE nova zgrada u Kadetnici...prvi sprat izvidjaci porucnika Zivkovica i ceta veze, drugi sprat LAD (lakoartiljerijski divizion)
 
Zgrada vojnickog kluba, desna ivica, tj ulaz u razglasnu stanicu, se vidi u levom uglu tvoje slike...
 
Ko su staresine na slici?

Kemo Specijalac (citat):

Cviko, hvala za fotografiju...gde je slikana, kada, i kojom prilikom?

 
jeste drug sluzio sam jedno vrijeme u Mariboru jest kadetnica vp 8164/3  četa veze od 27.9.1988 do 11.01.89
tu smo i zakletvu polozili na toj slici i jest polaganje zakletve e sad imena oficira vise se nesjećam nazalost..
u to vrijeme je sluzio i Milko djurovski odmah do nas četa izvidjača...nazalost morao sam u novo mesto se vratit
a super vje bilo u Kadetnici....

ovo sam ja e sad neznam kako postavit normalnu sliku tako da nekog molim da mi pojasni

cviko (citat):

ovo sam ja e sad neznam kako postavit normalnu sliku tako da nekog molim da mi pojasni

Kako si postavio ovu samo stavi dimenzije 800*600

Kemo, evo i nešto starijih kolega muzičara, ali ovo su pitomci:

Clanovi vojnog orkestra VP 8164 Maribor 87/88 u ulozi kinooperatera
 
Moj prvi post na ovom forumu bio je odgovor na post Vojnika Granicara o poseti vojnickom bioskopu u kasarni Kadetnica, s obzirom da sam ja bio u ulozi kinooperatera nekih filmova koje je njegova jedinica organizovano gledala u sali Vojnickog kluba VP 8164.
 
U ovom postu cu se osvrnuti na to kako je nekolicina vojnih muzicara dobila privremenu ulogu kinooperatera...
 
Prva nasa duznost u vezi filmova koji su stizali u vojnicki klub, jednom nedeljno, kao i onih koji su po sedmodnevnom gledanju odlazili iz vojnickih klubova, bila je ta, da odnesemo stari film na zeleznicku stanicu Maribor, i predamo ga (ne secam se naziva te zeleznicke sluzbe); u isto vreme smo podigli pakovanje novog filma koji je stigao za repertoar te nedelje u vojnickom klubu.
Prvi put smo po film otisli nas trojica (basista Zdjelar, bubnjar Vlada i ja); poslao nas je upravnik VK zastavnik Bjelica - verovatno nije imao ko da ode od kurira, ili su oni koji su slicne posiljke donosili zaboravili da podignu film - uglavnom, dobili smo novu duznost jednom nedeljno...
Posao kinooperatera u klubu je obavljao vojnik nase septembarske klase skoro odmah po dolasku u JNA, jer se u civilstvu razumeo u taj posao; cak je i izvrsio neka sitna unapredjenja u tom sistemu i dobio posao; medjutim, vrlo cesto je boravio kuci na raznim odsustvima , tako da se ukazala potreba za njegovom zamenom.
Nekoliko nas je, u vreme kada nismo bili na drugim duznostima, gledalo filmove iz prostorije za pustanje filma, jer je to bio dobar nacin da se ubije sat i po dosade do vecere; usput smo posmatrali sta i kako kinooperater radi.
Kinoprojektor 35 mm je bio starinski, nesto slicno ovom:

[You must be registered and logged in to see this image.]


i postojala su dva takva krša ...da bi film mogao da ide bez pauze..ne secam se da li su bili jugoslovenske ili ruske proizvodnje.
posle nekoliko takvih "kurseva", videli smo da nije bilo tesko usnirati traku u zagrejan aparat, i pustiti motor da okrece rolnu
Prvu "probu" smo imali jednom posle povecerja, sa filmom koji je verovatno Zastava film snimio o zivotu i radu vojnika u Kadetnici ko zna koje godine (staresine su imale jedno 2 cina manje na filmu). Rezultat je bio da je film isao "unazad" - tu smo naucili jos jednu vaznu lekciju o tome da rolnu po projekciji treba namotati u suprotnom pravcu na prazan kotur, na rucnoj masini. Posle motanja filma, dobili smo projekciju bez tona, i scene gde vojnici pozdravljaju suprotnom rukom itd - sto je znacilo naopako okrenut film...
Konacno smo uspeli da uredimo sve i film o nasoj jedinici pustimo i odgledamo bez greske; pri kraju je u salu upao dezurni oficir, i bukvalni odgovor jednog od nas je bio "Vezbamo za film" , i nije nam pravio problem...

Samo sam jedanput išao u kadetnicu gledati film i to je bio "Cigani lete u nebo", naravno tada tebe više nije bilo u kadetnici. A poslije sam nekoliko puta kad bi izašao u grad išao u neko kino u Mariboru više se ne sječam gdje se nalazilo, ali je bilo extra uređeno kao današnje multiplex dvorane i tamo gledao filmove.Ne znam da li sam to već pominjao ali jedanput su nas vodili (ko je htio), u dom armije na koncert austrijskog vojnog orkestra.Mi smo sjedili na galeriji, orkestar je svirao koračnice, i svi smo zaspali.Nakon cjelodnevnog pješačenja po Radvanju kome je do muzike.

što se tiče kadetnice mislim da se koliko me sećanje služi na pistu dolazilo kroz pasaž vojničkog kluba gore iznad pasaža je bila prostorija razglasa i kancelarije neke čini mi se a levo kad se ide sa piste je bio ulaz u bioskopsku salu
što se trubnih znakova tiče za dizanje i spuštanje zastave (i ostale radnje u vezi toga )zadužen je bio neki bosanac koji jadan nikad nije mogao (ili nije namerno hteo)da odsvira odnosno izvuče onaj završni ton znaka za dizanje zastave pa je zbog toga dok se nismo navikli dosta guštera iz moje i susednih jedinica otaljavalo prekoredna požarstva širom kasarne

zonta (citat):

što se tiče kadetnice mislim da se koliko me sećanje služi na pistu dolazilo kroz pasaž vojničkog kluba gore iznad pasaža je bila prostorija razglasa i kancelarije neke čini mi se a levo kad se ide sa piste je bio ulaz u bioskopsku salu

Upravo tako...gore razglas, prostorija gde je bio kinoprojektor, i kancelarija (na slici je taj ulaz oznacen plavom tackom) . Tu smo kancelariju u prolece pretvorili u "studio", tj improvizovali studio za snimanje "radio" emisija koje su bile emitovane svakoga dana popodne kroz razglas; bilo je takmicenje, tj obaveza, svake jedinice ranga bataljona(diviziona) /samostalne jedinice, da pripremi podatke, napise tekst, i angazuje "spikera" iz svojih redova; neko od nas bi to zabelezio na kasetu i posle bio zaduzen za emitovanje.

U samom pasazu je bio zadnji izlaz iz bioskopske sale (sluzbeni), biblioteka (jedna manja kancelarija), kao i wc. (desno od plave tacke)

[You must be registered and logged in to see this image.]





Glavni ulaz u bioskopsku salu je bio sa strane piste (na slici broj 5); zutom tackom je obelezen ulaz u salu vojnickog kluba gde je orkestar imao probe, a iznad na galeriji smestaj.

Tu zgradu su srusili u obnovi Kadetnice, tako da te zgrade na novijim mapama nema.

Citat :

što se trubnih znakova tiče za dizanje i spuštanje zastave (i ostale radnje u vezi toga )zadužen je bio neki bosanac koji jadan nikad nije mogao (ili nije namerno hteo)da odsvira odnosno izvuče onaj završni ton znaka za dizanje zastave pa je zbog toga dok se nismo navikli dosta guštera iz moje i susednih jedinica otaljavalo prekoredna požarstva širom kasarne

Mi smo trubni znak zastave pustali sa kasete na razglas...i dizanje i spustanje. "Zivi" trubac je svirao samo na terenima. Otkud to da je u vasoj generaciji covek svirao trubu? nije radio razglas, ili je neko tako naredio?
I zasto ste zbog nedostatka zavrsnog tona isli na kaznena pozarstva? Digli zastavu ranije, kasnije, ili ?

pa bosanac, ne rekoh da je iz klase januar 83 a skinuo se krajem februara pa je se prešlo na razglas to je bila valjda naredba kdanta kasarne jer je kaže lepše živa truba,završni ton je bio uvek za dve tri oktave viši u odnosu na predzadnji pa je to ličilo na završni ton onog trubača iz mapet šoua što je neko uporedio pa smo se na svaki završetak smejali otud i požarstva

Sad mi je tek sve jasno...

zapravo su bosanca trubaca trebali na raport i da guli krompir u kuhinji zbog takvog sviranja...

Inace, imali smo i mi u klubu jednu takvu trubu:
[You must be registered and logged in to see this image.]

prava vojnicka, bez ventila; sto znaci ogranicene mogucnosti za neko slozenije sviranje; na njoj se moglo svirati samo vestinom.

Odnekud se i u prvoj pesadijskoj ceti zatekla jedna takva, i pala je u duznost vojniku Joci iz okoline Leskovca (poznat trubacki kraj juzne Srbije); svirao je na njoj budjenje, zastave, povecerje, kad su bili na terenima...za razliku od tvog bosanca, to je zvucalo lepo, ali se Joca mucio, i stalno je bio namrsten i pravio grimase prilikom sviranja.

PS. Pitam ja Jocu jednom prilikom, kako uspeva na trubi bez ventila da izvede toliko tonova, i da li je tesko izvesti trubne znake na tom instrumentu...odgovor je bio kratak i sazet:

- Pa probaj ti da sviras na jednu zicu, a imas ih 6 !

Pozdrav Kemo.Upravo sam gledo na BIH televiziji onu poznatu tv seriju,BOLJI ŽIVOT,koja se daje u nastavcima i bila je ona scena kad je Boba upao u vojni orkestar i kad su njegovi kolege u bendu pobunile da on ne zna svirati i završili na raportu kod poručnika.Da li je i kod tebe bilo takvih smiješnih scena ili je u stvarnosti bilo drugačije.A interesuje me i instrumenti da li su bili vojna imovina ili su instrumente donosili vojnici od kuće tj.privatna imovina.Pozdrav:)

semsudin (citat):

Pozdrav Kemo.Upravo sam gledo na BIH televiziji onu poznatu tv seriju,BOLJI ŽIVOT,koja se daje u nastavcima i bila je ona scena kad je Boba upao u vojni orkestar i kad su njegovi kolege u bendu pobunile da on ne zna svirati i završili na raportu kod poručnika.Da li je i kod tebe bilo takvih smiješnih scena ili je u stvarnosti bilo drugačije.A interesuje me i instrumenti da li su bili vojna imovina ili su instrumente donosili vojnici od kuće tj.privatna imovina.Pozdrav:)

Osecaj je bio isti kao u seriji:



U seriji je orkestar ranga cetnog sastava, a i mogli su malo da dozvole masti u scenariju serije, tj da Boba ne zna da svira, a bude primljen na rec u orkestar.

Moj orkestar je bio glavni na nivou brigade; posto na nivou divizije/korpusa/garnizona nije bilo orkestara, to znaci da smo mi bili najveci u rangu

U stvarnosti se kod nas polagala jako zahtevna audicija.

Imao sam srecu da je prethodni orkestar bio skoro skroz popunjen septembarcima (klasa godina pre mene), tako da se njihovim skidanjem orkestar sveo na pevaca i klavijaturistu (bio je jos jedan gitarista kome se nikako nije sviralo ); samim tim su oni morali da popune svoj sastav.
Po necijem naredjenju (verovatno nekog i nesto za politicki rad), svi koji nesto sviramo i pevamo, skupljeni smo na veliku audiciju u vojnicki klub (oko 50 ljudi). Kad je dosao red na nas, imali smo svoja dva minuta da se pokazemo i dokazemo. Ja sam prosao. Konkurencija je bila velika ( 5 vojnika se borilo za mesto gitariste); tu je otpao i vojnik kojeg smo kasnije doveli da bude pevac.

Tako da niko nije mogao da se prosvercuje, niti da dodje preko veze, a da ne zna svoj posao muzicara.
U orkestru je, osim nas klinaca iz "opstinske lige", bilo nekoliko renomiranih i dokazanih muzicara i pevaca.
Kad su se sve ranije klase (mart, jun) skinule, ostao je orkestar sastavljen od cistih septembaraca.

Slicnu audiciju smo organizovali po dolasku svake klase, ne bi li po dolasku neke klase upotpunili "bandu" kvalitetnim kadrom; po skidanju pevaca martovske klase Isakovic Mirsada, kuburili smo sa pravim narodnim pevacem, medjutim, takav se nije pojavio u mladjim klasama.

Samo da mi je jos jednom cuti one audicije za pevaca...to je bilo smehotresnije i od prvih audicija za Zvezde Ovog i Onog ... javljao se svako ko je mislio da zna da peva, ali nije uspeo da prevesla strucni kadar onako kao Boba porucnika... .
Desilo se da smo jedva skrpili sastav koji ce nas zameniti po skidanju. Sa jednim od nasih "naslednika" sam stupio u kontakt da bih saznao kako je to islo posle nas, medjutim, covek je dosta toga zaboravio.

Sto se tice instrumenata, svako ko je hteo mogao je doneti svoj. Na osnovu toga smo svi posle 40ak dana dobili nekoliko dana za put po instrument. Basista je doneo i bas i pojacalo...ja nisam nosio pojacalo od kuce, jer sam u JNA klubu pronasao jedno sasvim upotrebljivo za JNA svirku. Bubnjar je doneo svoje bubnjeve, ali je 20ak dana posle toga otpusten iz JNA zbog psihickih problema; skinuo se, odneo svoje bubnjeve sa sobom , i nama stvorio problem da nadjemo drugog. Na njegovo mesto ulazi momak koji je ranije ponekad seo za bubanj, a otpao na audiciji za gitaristu i pevaca . Bio je uporan, i za 10 dana nam se sasvim prikljucio kao da je citavog zivota svirao bubanj...ispostavilo se da je to bila prekretnica u njegovom zivotu, jer je danas uspesan muzicar i profesor bubnjeva. :)Covek nije imao svoj instrument kod kuce, jer nikada nije bio bubnjar, tako da je skrpio ono sto je nasao u JNA, i to je sasvim lepo funkcionisalo.
Janez je doneo svoju slovenacku harmoniku marke Zupan, ali je nju iskljucivo svirao onda kad se u pesmama podvriskuje Iiiiihaaaaaaaa , tj slovenacka narodnozabavna glazba...za ostale prilike je sebi prilagodio jednu jako dobru JNA harmoniku Weltmeister.
I ja sam od dve nepotpune JNA gitare sklopio jednu koja je sluzila kao rezerva, ili se nje prihvatao pevac Samir.
Mikrofoni, stalci, mikser, zvucnici...to je sve bilo od JNA.

Znači kako se koji vojnik član vojnog orkestra skida tako odlazi i njegov instrument sa njim i tako  sa generacije na generaciju.Logičnije bi bilo da je to od vojnika odkupito jer novaca je bilo.

semsudin (citat):

Znači kako se koji vojnik član vojnog orkestra skida tako odlazi i njegov instrument sa njim i tako  sa generacije na generaciju.Logičnije bi bilo da je to od vojnika odkupito jer novaca je bilo.

Malo teze bi to islo sa instrumentima...ne postoje dva ista...navikne covek na njega kao nekad na nalivpero.

Muzicar godinama trazi dobar instrument; kad naleti na dobar i kupi ga, onda ga ljubomorno cuva.

Tj, retko ko bi pristao na otkup.

Bilo je novaca, ali su dobri vrhunski instrumenti kupovani za vojne sluzbenike muzicke sluzbe JNA (tada iskljucivo iz uvoza iz zapadnih zemalja), sto je i bilo opravdano, ljudima je to bio alat za sluzbu koju su obavljali u JNA.

Za vojnicke orkestre kupovano je ono sto se moglo naci u to vreme i u robnim kucama i retkim muzickim radnjama...domaca proizvodnja ili uvoz iz istocnih zemalja (Cehoslovacka, DDR - robne marke Solton, Jolana, Farfisa, Amati), ili se proizvodilo u SFRJ - Melodija Menges, Cajavec...jeftinije, slabijeg kvaliteta, ali zadovoljavalo je potrebe kulturno sporedne delatnosti u JNA.
Niko nam nije branio da zaduzimo nesto od toga sta je bilo na raspolaganju.
Ko je hteo ili navikao na bolje, mogao je da donese svoje privatno od kuce.


Mada, u maju 88 se desio jedan otkup, ali privatni :::

Klavijaturista Igor Ribic se skidao negde u maju 88; kao svoj instrument doneo je od kuce elektricni klavir koji su trojica morali da nose, toliko je bio tezak...da ga ne bi vracao kuci, ponudio je Janezu da ga otkupi i da nastavi da ga svira u JNA orkestru. Ovaj je pristao, cak su i kupoprodajni ugovor napravili, , Janez ga je isplatio privatnim sredstvima, i svi zadovoljni .

semsudin (citat):

A interesuje me i instrumenti da li su bili vojna imovina ili su instrumente donosili vojnici od kuće tj.privatna imovina?

Max Blitz (citat):

Kemo, evo kolega:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uz pomoc ove fotografije koju je objavio kolega Max, najbolje cu objasniti odnos prvatnih vs vojnih instrumenata u jednom prosecnom sastavu u JNA:

s leva na desno:

- Harmonika je privatna, marke Dallape; takvu JNA nije imala u svojim spiskovima, jer je malo skuplja kao profi instrument

- Bas gitara Jolana Iris bass i legendarno pojacalo Cajavec je klasika vojnickih klubova 80ih. Pojacalo smo jos zvali i "sporet" i "ves masina" (sporet zbog one dole rupe kao fioka za drva, a ves masina zbog oblika i velicine)...imalo je tockove i nosila su ga uvek dvojica...
Sto se bas gitare tice, jedva upotrebljiv ceski instrument od sperploce; bili su glavni eksponat u oskudnoj ponudi instrumenata u robnim kucama sirom Jugoslavije

- Bubnjevi su Takton ili Amati (neprepoznatljivo), uglavnom, takodje klasika i vlasnistvo JNA

- Gitarista ima privatnu gitaru (tesko da je neka kopija strata tipa Melodija Menges zalutala u nabavku JNA), pojacalo je sigurno Melodija, JNA.

[You must be registered and logged in to see this image.]

na ovoj fotografiji se nalazi moj sastav iz JNA;

- gitara je takodje JNA i ista firma kao i prethodni bas (Jolana), ali je neko ko se razume nesto tu pre mene modifikovao, tako da je to bio vrlo svirljiv instrument; koristio sam je naizmenicno sa svojom privatnom.
Gitarsko pojacalo (ili sprava koja tome sluzi) - to sam video samo tamo u JNA i nikad vise; mislim da je deo nekog manjeg razglasa; elektricar mi je to prepravio, poboljsao i prilagodio da to radi lepo sa gitarom, tako da je zavrsilo posao za potrebe JNA manifestacija.


- Bubnjevi su kombinacija Taktona i Amatija (sve sto je Vlada bubnjar nasao po budzacima i magacinu kluba)

- Bas gitara je privatno vlasnistvo basiste; iza njega (ne vidi se) je takodje bas pojacalo Cajavec (ves masina), ali njegov privatni (kupio je novog za svoje potrebe u JNA )

- ozvucenje je takodje od onog sto se moglo kupiti u trgovinama SFRJ -  Solton

momci sa slika nisu iz mog JNA orkestra, neki su slikani pre, neki kasnije...slike postavljam da se ne bi mislilo da je bilo neke krute discipline u obavljanju naseg posla :

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pozdrav klasicima VP8164 Maribor klasa  septembar 1987/88

Ja sam vojni rok sluzio u pionirskoj inzenjeriji tada je komandir cete bio porucnik Mica Cudic.
Slucajno sam naleteo na ovu temu i prisjetio se vojnickih dana davne 1987-me
Ono cega sam se najpre setio kada sam video naslov ove teme je kraj mog vojnog roka, konkretno brojao sam 007 dana do skidanja. I kao sto znate ti poslednji dani nikako da prodju, lutam taj dan besciljno po krugu kasarne i u jednom momentu odlucim da odem do kapije gdje su bile instalirane telefonske govornice i pozovem moje. I tako krenem da prekratim put preko piste za postrojavanje (koja je u tom trenutku bila kao pustinja nigde nikog) i negde na pola piste cujem sa razglasa neko progovara: nula pa kratka pauza pa nula pa kratka pauza pa 7  
Vjerovatno je momak koji je bio za razglasom pomislio da sam neki fazan (guster) pa da mi udari ceznju  
Nije bi svestan koliko mi je ulepsao dan  Znam da su dva momka iz tog sastava brojali isto do kraja jer smo se skinuli isti dan i putovali smo do zagreba istim autobusom

pozdrav Inzenjerac 87/88...
jedan od ta dva momka do zagreba busom sam ja...drugi je bio Vlada bubnjar... pokusavam da se setim tog 
007 na razglasu

Kemo Specijalac (citat):

Zaboravio sam da pomenem jos nekoliko ljudi vezanih za vojnicki klub i orkestar:

1. Matjaž Jelenič - Metlika ili okolina - u klubu, oko kluba, i u orkestru je radio poslove sa lemilicom (popravljao kablove i tehniku), s vremena na vreme radio na razglasu

2. Alen Nojić - Beograd - zvao se referent za kulturu, organizovao priredbe, sekcije, bio u vezi sa skolama u gradu...

3. bubnjar Smakjoski Vencislav, Skoplje - svirao sa nama prvu igranku u skolskom domu Ruse, posle toga otpusten iz JNA zbog necega

3. Gradjansko lice na sluzbi u JNA, Dragan, koju godinu stariji od nas, otac mu je bio potpukovnik, prezime nepoznato

4. Bujar Ljimani - funkcija u klubu ???

Nije tako dugo, što smo popili piče sa Matjažom. U glavnom živi u Ljubljani, ali dođe često u rodni grad. Još uvjek nosi okrugle cvikere i liči na Johna Lenona. Zna se mnogo otkačiti još i danas. Inače nismo bliski prijatelji, ali se znamo.

Hm, u stvari dva su istim imenom i prezimenom iz mog grada ili je onaj s kojim smo popili piče Tomaž. Znam oba, ali onog drugog stvarno nisam video več decenijama.

Kemo Specijalac (citat):

pozdrav Inzenjerac 87/88...
jedan od ta dva momka do zagreba busom sam ja...drugi je bio Vlada bubnjar... pokusavam da se setim tog 
007 na razglasu

Ono cega se jos secam a vezano je za razglas je Bajagina pesma "Dobro jutro dzezeri" to je za vreme obuke bilo prvo sto smo culi nakon onog "Ustaj vojsko!!!!  

Mozda znas vojnika Stosic Aleksandra(Beograd) on je bio u mojoj ceti a pricao nam je da je dolazio kod Vas u slobodno vreme,kao znao je neke likove iz civilstva jos...

Kad sa ove vremenske distance posmatram to je bila vojska a bogami i drzava...

Inzenjerac 87/88 (citat):

Kemo Specijalac (citat):

pozdrav Inzenjerac 87/88...
jedan od ta dva momka do zagreba busom sam ja...drugi je bio Vlada bubnjar... pokusavam da se setim tog 
007 na razglasu

Ono cega se jos secam a vezano je za razglas je Bajagina pesma "Dobro jutro dzezeri" to je za vreme obuke bilo prvo sto smo culi nakon onog "Ustaj vojsko!!!!  

Mozda znas vojnika Stosic Aleksandra(Beograd) on je bio u mojoj ceti a pricao nam je da je dolazio kod Vas u slobodno vreme,kao znao je neke likove iz civilstva jos...

Kad sa ove vremenske distance posmatram to je bila vojska a bogami i drzava...

Vaistinu, naime nije bila idealna, ali kad se usporedi sa onim što imamo danas, bila je odlična i da je bila 100 puta slabija - vojska, a bogmi i država.

Citat :

Mozda znas vojnika Stosic Aleksandra(Beograd) on je bio u mojoj ceti a pricao nam je da je dolazio kod Vas u slobodno vreme,kao znao je neke likove iz civilstva jos...

Mislim da je on vodio folklor...i muvao se nesto oko saradnje sa omladinkama iz grada...

Inzenjerac 87/88

Kemo Specijalac (citat):

pozdrav Inzenjerac 87/88...
jedan od ta dva momka do zagreba busom sam ja...drugi je bio Vlada bubnjar... pokusavam da se setim tog 
007 na razglasu

U to vreme smo vec dosta uigrali martovca Milenka (ne secam se prezimena) da vodi razglas, da glumi spikera za razna obavestenja, i sl. Moguce je da smo iz "osmatracnice" razglasa, primetili usamljenog septembarca kako grabi preko piste ka telefonu, i da je Milenko dobio naredjenje od ostalih prisutnih  , da izda takvo saopstenje na razglasu.

Inzenjerac 87/88 (citat):

Ono cega se jos secam a vezano je za razglas je Bajagina pesma "Dobro jutro dzezeri" to je za vreme obuke bilo prvo sto smo culi nakon onog "Ustaj vojsko!!!!  

Cudi me da vam se to pustalo...U vreme obuke nase septembarske klase, na razglasu u Kadetnici je radio Mirsad Isakovic, narodni pevac u orkestru, i ortodoksni narodnjak.
Dobro ste prosli, mogao vas je zapasti i Serif Konjevic u usima za vreme obuke.

Ja sam prvih 6 meseci spavao u Klavori, tako da mi je nepoznato sta bi Mirsad mogao tada da vrti na razglasu.

Četni evidentičar (citat):

Nije tako dugo, što smo popili piče sa Matjažom. U glavnom živi u Ljubljani, ali dođe često u rodni grad. Još uvjek nosi okrugle cvikere i liči na Johna Lenona. Zna se mnogo otkačiti još i danas. Inače nismo bliski prijatelji, ali se znamo.

Hm, u stvari dva su istim imenom i prezimenom iz mog grada ili je onaj s kojim smo popili piče Tomaž. Znam oba, ali onog drugog stvarno nisam video več decenijama.

Nas Matjaz Jelenic nije nosio cvikere...ni za sunce ni za vid...tako da ne znam da li si pogodio pravog o kome pisemo.

Ovaj nas zivi u Ljubljani, iz Crnomlja je, tako da se verovatno poznajete. Dobili smo se na FB i dogovorili da se nadjemo kad budem opet isao u Slo...sada sam propustio, iduci put sigurno.

Slučajno sam naletio na ovaj forum i na ovaj post, i toplina mi se razlila oko srca. Pretpostavljam da se Inženjerac 1987/88 i ja dobro poznajemo, 70-3 od 09. 1987., zajedno smo kod Ćudića, Fazlića, staže Valentinčiča i ostale ekipe bili: Kristijan Ćuk (Trbovlje), Suljo Turatović (Živinice), Nikolić od Niš, mali Vuksanović iz Beograda, Mitić iz Kosovske Mitrovice, Stošić iz Beograda (nije on Kemo muvao ništa s omladinkama, previše je ispaljen bio   ) i ostala ekipa... Mislim da se i tebe Kemo sjećam iz Kluba, tamo je bio Guteša iz Beograda, pa sam često "visio" tamo. Dakle, pozdrav mome Inženjercu 1987/88, ma ko bio ...

Pozdrav za Splicka, i dobrodosao na ovaj forum.

Pusti neka ti naviru secanja, i pisi na odgovarajucim temama sve cega se setis...vredi osveziti uspomene, podsetiti sebe i druge neceg davno zaboravljenog...

Ovo sam ja iz te situacije, Dom JNA Maribor , neki decembar 87...nadam se da si se pravog mene setio

[You must be registered and logged in to see this image.]

Citat :

iz Kluba, tamo je bio Guteša iz Beograda

ovo prezime iz kluba mi nije poznato, morao bi da me podsetis ko je i sta je bio on u klubu.

Hvala ti Kemo na dobrodošlici. Imaš pravo - pomiješao sam te s nekim, oprosti, starimo ... :-) :-)
A u vezi ovog drugog, mislim da je Guteša (stari mu je bio nekakav štabski general u Beogradu) bio na razglasu u ljeto 1988. Uglavnom, tamo negdje od 03./04. 1988. bio je "na radu" u Klubu Kadetnice ...