ŠRO OMJ Banja Luka 'Mladen Stojanović' (Vrbas) VP 2908/3

Max Blitz (citat):

Max Blitz (citat):

Rušimo temu ŠRO. Koliko je čuveni bilećki ŠRO zaista bio jači od ostalih i po čemu?

Bogarte, zdravo! Kad si već tu, evo ti gore pitanjce jedno... Ako ti se sad da....

Pričalo se i u moje vrijeme da je Bilećka ŠRO (pješadija) bila najjača po disciplini i drilu a što se stručnosti tiče ne znam pouzdano. Mislim ipak da se u drugim rodovima koji su imali više veze s tehnikom, moralo više učiti i bolje vladati fizikom i matematikom i općenito biti tehnički potkovaniji.

Bogart (citat):

Max Blitz (citat):

Kad sam ja bio u JNA viđao sam samo staže mlađe vodnike. Nisu valjda u godinu dana stigli dobit čin vodnika. Mislim da su konačno dobijali činove vodnika tek koji dan pred skidanje.

Ne bas pred skidanje, nego mesec i po - dva pred kraj vojnog roka, sto kaze Boske nanosale su se staze zvezdica na ramenima, ali nisu se svi dzombirali, ja sam i pod sicu rmbao zajedno sa gusterima, sve fizicke poslove, no to je bila specificnost mog roda vojske, nije se moglo ocekivati da ce nam granate doneti i rasporediti u tenkove neki carobnjaci. Nije me kao vodnika niko oslobadjao teskih poslova, to paradiranje zutim epoletama je bilo obicno nosanje "macke u dzaku". Niti sam bio sitiji, niti odmorniji, niti cistiji od drugih, a svakako sam vise bio izlozen stresu i optereceniji duznostima i odgovornoscu.

Ne znam, koliko se secam vec u jesen 1990. nije bilo toliko ideoloskih i idolopoklonickih simbola, mislim da se vec tada obelezja s likom Josipa Broza nisu nalazila u SRO, a u prekomandi ih sigurno nije bilo, postojala je jedino spomen soba na ulazu u kasarnu na Crvenom Krstu u cast partizanske brigade ciju je tradiciju nastavljala moja oklopna brigada, i ljudstvo u brigadi je nosilo na kapama petokrake sa srpom i cekicem, svi osim nas koji smo u nju prekomandovani iz drugih jedinica. Moj komandir cete u Nisu, kapetan prve klase Smail Kunalic, je na radnom stolu u kancelariji u kutiji s ponosom cuvao staru partijsku knjizicu clana SKJ. To je sve sto je bilo ostalo od ideologije. Politicka nastava u SRO koju je Boske spominjao nije imala ideoloski karakter, preimenovana je u Moralno vaspitanje, i po sadrzaju je vise odgovarala sociologiji i psihologiji, sa akcentom na vojnu tematiku naravno. Moralno vaspitanje nam je u SRO bilo najomiljeniji predmet, predavanja su se odvijala u novoj ucionici, koja je bila prostrana, moderna, cista i topla, tako da bi tu odspavali u klupama kao beglerbegovi, ako vec nismo pisali pisma i salili se sa predavacem, starijim covekom, potpukovnikom iz mog kraja, Banacaninom, rodom iz Srpske Crnje. Da nismo bili premoreni verovatno bi sa zadovoljstvom pratili njegova predavanja, bio je strucnjak za materiju kojom se bavio.

Šta, zar nije bio stigao novi stažo? Kod mene je, dva mjeseca pred moje skidanje, stigao novi stažo (imam ga na slici, tema Zalužani) i ja sam mu dosta brzo predao "vođenje" voda Naravno da sam ga podržavao i pomagao gdje je trebalo. Bila je to sasvim normalna i prirodna smjena generacija i naravno da sam u tom periodu imao više slobodnog vremena. Znači bio sam džomba i to je bio ljepši osjećaj neko svi oni činovi skupa kojima sam za vrijeme služenja vojnog roka bio kićen

Max Blitz (citat):

Bogart (citat):

...ljudstvo u brigadi je nosilo na kapama petokrake sa srpom i cekicem, svi osim nas koji smo u nju prekomandovani iz drugih jedinica.

Dobro i me podsjetio! I ja sam je imao... ne po formaciji čete naravno. Dao mi je jedan desetar iz skroz druge jedinice, ne znam od kud mu. Rekli mi neki ne možeš ti to nosit. I ja stavio, i nitko se nije bunio, izlazio tako i u grad, a i po kasarni i po brodu. Nitko od oficira ni riječ, ni bravo, ni skini...., zanimljivo Baš je pristajala uz mornarsku uniformu... bili mi neki drugovi zavidni... I JOŠ je imam.

I kod nas je bilo takvih petokraka. Bile su omiljene kao suveniri ali ako si je i na kapi nosio nije bio nikakav problem!

I pored svih napora i "driblanja" memorije ne mogu se sjetiti da smo imali završne ispite, bliža mi je opcija da su nam ocjene zaključivali na osnovu ocjena dobivenih tijekom cijelog školovanja.
Najbolji u mojoj klasi bio moj dobar prijatelj iz voda, inače inžinjer građevine. Imao je čistu 10-ku i za nagradu je dobio pištolj sa ugraviranom posvetom i birao je kasarnu gdje će u prekomandu. Mislim da je izabrao jednu beogradku kasarnu iako je on bio nišlija.

Max Blitz (citat):

Vrlo iscrpno obrađuješ temu, bravo! Jesu li neke kvalifikacije stečene u ŠRO mogle biti upisane u radnu knjižicu i tako vrijedile u civilstvu?

Evo, vraćam jedno neodgovoreno pitanje!

Max Blitz (citat):

Dobro i me podsjetio! I ja sam je imao... ne po formaciji čete naravno. Dao mi je jedan desetar iz skroz druge jedinice, ne znam od kud mu. Rekli mi neki ne možeš ti to nosit. I ja stavio, i nitko se nije bunio, izlazio tako i u grad, a i po kasarni i po brodu. Nitko od oficira ni riječ, ni bravo, ni skini...., zanimljivo Baš je pristajala uz mornarsku uniformu... bili mi neki drugovi zavidni... I JOŠ je imam.

Nadam se da se tenkisti nece ljutiti ako se pridruzimo i mi ostali.
Inace petokraka sa srpom i cekicem oznacavala je pripadnost proleterskoj jedinici tj. jedinici koja nastavlja tredicije neke jedinici iz NOR-A sto je za mnoge tada bila cast.

Naravno da ne dpuric. Krenula je lijepa i zanimljiva diskusija o školovanju u ŠRO, i zašto je ne nastaviti. Tenkisti su malo na odmoru sad, neće se ljutiti.

Bogart (citat):

Bez obzira na uspeh po tim dvomesecnim  fazama obuke svi su dobijali cin razvodnika, bar je tako bilo u mojoj klasi, a gotovo po automatizmu su svi dobili i cin desetara bez obzira na neke slabe ocene, zbog njih se jedino nisu dozvoljavali izlasci u grad, najvaznija stvar tokom boravka u SRO. Na kraju skolovanja polagali su se i zavrsni ispiti iz vecine predmeta, zavrsni ispiti su bili medju najvaznijim merilima konacnog uspeha i uticali su u znatnoj meri na prosek s kojim je pitomac zavrsio obuku. Oni koji nisu uspeli da poloze neki od zavrsnih ispita, koji su imali ocene koje nisu bile prelazne, ostajali su jos neko krace vreme u SRO, mozda svega nedelju, dve, ne duze, tokom kojih su imali poslednju priliku da poprave ocene i da napuste SRO sa cinom mladjeg vodnika. To je bio onaj period kad su njihovi drugovi mladji vodnici odlazili u prekomandu nakon zavrsenog skolovanja. Ko nije iskorostio tu poslednju sansu ostajao je u cinu desetara i odlazio u prekomandu kao komandir odeljenja (tenka). Iz mog voda dvojica pitomaca nisu uspela da zavrse SRO, ostali su desetari i otisli u trupu s tim cinom, nikakve neprijatnosti nisu imali, i desetar je bio desetar, ma kako dosao do cina. Jedan od njih je bio neki saljivdzija spadalo iz predgradja Tuzle, pricali su mi da je po dolasku u prekomandu u Skoplje postao jedan od maskota jedinice, jedan od najomiljenijih likova, a i mi smo ga voleli, nosio nas je svojom duhovitoscu i originalnim humorom u teskim trenucima, bio je jedan od pozitivaca koga se rado setim, nadam se da je ziv i zdrav, neke izraze naucene od njega tokom sestomesecnog boravka u SRO i danas cesto koristim.

Kod nas u Zadru 1985. godine unapredjenja su takodje bila po fazama ali ne po automatizmu. Posle dva meseca provere i z svih predmeta + pozitivne ocene iz svih predmeta > cin razvodnika i tako do kraja skolovanja i cina mladjeg vodnika. U mom vodu dva pitomca nisu sa nama polozili   zavrsni ispit za ml.vodnika. Jedan je ostao jos sedam dana i polozio a drugome to nije poslo za rukom. Inace oni koji ne zavrse SRO u to vreme su kao desetari slati u prekomandu po kazni na ostrvo VIS.

Vec je bilo komentara da su stazisti nesto *okruglo pa na cose*- niti su vojnici niti su staresine i kako je to neko primetio nalazili su se izmedju cekica i nakovanja. Za razliku od mnogih ja sam na staziranju dobio samo mladu vojsku (tzv gustere), tako da nisam imao dzombi u vodu. To je velika prednost-olaksanje. Drugo bio sam k-dir izvidjackog voda u art.puku gde je po formaciji sledovao oficir i u narednih 5 meseci samostalno izvodio celu specijalisticku obuku. S druge strane podrska pretpostavljenog koju vecina stazista nije imala *mojk-dir je pred srojem toj mladoj vojsci rekao- Ovo vam je komandir voda sa njim sve resavajte ako on ne odobri nemojte dolaziti kod mene) E u takvoj situaciji, iskreno zaista retkoj za jednog stazistu, mogao si lepo da radis i da te vojska uvazava a pretpostavljeni budu zahvalni sto si vojsku dobro obucio. Jedino sto nisam imao vremena da pi..m (a zaboravio sam nisam u vodu imao ni jednog desetara na koga bo prebacio deo obaveza)

dpuric (citat):

Inace oni koji ne zavrse SRO u to vreme su kao desetari slati u prekomandu po kazni na ostrvo VIS.

Da, tako sam i ja bio dobio informaciju. Samo znam po sebi, da nam je na obuci bio neki desetar po kazni, iskreno ne znam kako bi uspio uspostaviti pravi autoritet. A još da nije uspio ŠRO završit. U, mislim da bi tu bilo gadnih podbadanja. Btw, nisam čuo od bivših mornara loša iskustva s Visa, za SMB ne znam dovoljno. Vis je lijep, blaga je klima, ne znam zašto se ljude tamo slalo po kazni. Dpuric, slobodno pogledaj sva moja pitanja od početka, pa komentiraj.

Max Blitz (citat):

Hej stažisti, dajte malo podrobnije opišite kako je izgledala vaša izobrazba u ŠRO. (Ili me uputite ako je negdje već opisano.) Obično kažete da je vama bilo lakše kao gušterima, nego kao džombama. E, pa zanima me, kakve su vam bile spavaonice, koliko vas je bilo u njima i kakva je bila vaša temeljna obuka (je li bilo nekih većih posebnosti?). Osobito me zanima sama nastava u učionicama, koliko sati dnevno, kakve su bile učionice, kakva nastavna oprema? Tko su bili sami nastavnici? Kada ste i koliko učili, koliko ste imali nastavne literature? Kako su izgledali sami ispiti? Je li bilo šalabahtera i prepisivanja? Jeste li imali neku vrst "indexa", kao na faksu?

Evo iskustva iz Zadra. U spavaonicama je bilo 10-12 pitomaca, drveni kreveti bez sprata. Jedan umivaonik po vodu Soske ormari za obucu u hodniku u sobama ormari (ne kasete) nastava pre podne - 8 casova sa pauzom za marendu. Posle rucka odmor do 16.30 posle toga dva sata popodnevne nastave pod kontrolom staziste. POSLE vecere i Dnevnika dva sata obaveznog ucenja. Tosta intenzivan tempo, ali je za 6 meseci trebalo savladati sazeto gradivo doduse koje se na akademiji uci 2 godine+opstevojna obuka.Nastava je bila podeljena na teorijski i prakticni deo. Teorijski deo u u;ionicama a prakticni uglavnom u hangarima i na poligonu Bokanjac.+ dva terena sa gadjanjem na Kninu u Slunju K-DIRI VODOVA SU BILI PPORUCNICI-KAPETANI

Max Blitz (citat):

Max Blitz (citat):

Vrlo iscrpno obrađuješ temu, bravo! Jesu li neke kvalifikacije stečene u ŠRO mogle biti upisane u radnu knjižicu i tako vrijedile u civilstvu?

Evo, vraćam jedno neodgovoreno pitanje!

Ne vjerujem da je takvo što bilo moguće. Znam da se vozačima oklopnih transportera koje sam obučavao u civilstvu priznavala vozačka dozvola G i F kategorije (ili samo jedna od njih, ne znam više točno).

dpuric (citat):

Max Blitz (citat):

Hej stažisti, dajte malo podrobnije opišite kako je izgledala vaša izobrazba u ŠRO. (Ili me uputite ako je negdje već opisano.) Obično kažete da je vama bilo lakše kao gušterima, nego kao džombama. E, pa zanima me, kakve su vam bile spavaonice, koliko vas je bilo u njima i kakva je bila vaša temeljna obuka (je li bilo nekih većih posebnosti?). Osobito me zanima sama nastava u učionicama, koliko sati dnevno, kakve su bile učionice, kakva nastavna oprema? Tko su bili sami nastavnici? Kada ste i koliko učili, koliko ste imali nastavne literature? Kako su izgledali sami ispiti? Je li bilo šalabahtera i prepisivanja? Jeste li imali neku vrst "indexa", kao na faksu?

Evo iskustva iz Zadra. U spavaonicama je bilo 10-12 pitomaca, drveni kreveti bez sprata. Jedan umivaonik po vodu Soske ormari za obucu u hodniku u sobama ormari (ne kasete) nastava pre podne - 8 casova sa pauzom za marendu. Posle rucka odmor do 16.30 posle toga dva sata popodnevne nastave pod kontrolom staziste. POSLE vecere i Dnevnika dva sata obaveznog ucenja. Tosta intenzivan tempo, ali je za 6 meseci trebalo savladati sazeto gradivo doduse koje se na akademiji uci 2 godine+opstevojna obuka.Nastava je bila podeljena na teorijski i prakticni deo. Teorijski deo u u;ionicama a prakticni uglavnom u hangarima i na poligonu Bokanjac.+ dva terena sa gadjanjem na Kninu u Slunju K-DIRI VODOVA SU BILI PPORUCNICI-KAPETANI

... a nastavnici KapI kl-ppkovnici Prepisivanje nemoguce (jedino kada na proveri 90% voda dobije slabe ocene na sledecoj nastavnik kao izadje na trenutak dok nam stazista ne da neki odgovor) Indexa nije bilo mada su SRO bile Vise vojne skole i posle njih se dobijala diploma o stecenoj visoj vojnoj str.spremi. Moja generacija ih nije dobila (da li nije bilo obrazaca ili su zaboravili (ha, ha).

Max Blitz (citat):

Vrlo iscrpno obrađuješ temu, bravo! Jesu li neke kvalifikacije stečene u ŠRO mogle biti upisane u radnu knjižicu i tako vrijedile u civilstvu?

NE osim sto su na pojedinim fakultetima MOGLI priznati neki specifican ispit

dpuric (citat):

dpuric (citat):

Max Blitz (citat):

Hej stažisti, dajte malo podrobnije opišite kako je izgledala vaša izobrazba u ŠRO. (Ili me uputite ako je negdje već opisano.) Obično kažete da je vama bilo lakše kao gušterima, nego kao džombama. E, pa zanima me, kakve su vam bile spavaonice, koliko vas je bilo u njima i kakva je bila vaša temeljna obuka (je li bilo nekih većih posebnosti?). Osobito me zanima sama nastava u učionicama, koliko sati dnevno, kakve su bile učionice, kakva nastavna oprema? Tko su bili sami nastavnici? Kada ste i koliko učili, koliko ste imali nastavne literature? Kako su izgledali sami ispiti? Je li bilo šalabahtera i prepisivanja? Jeste li imali neku vrst "indexa", kao na faksu?

Evo iskustva iz Zadra. U spavaonicama je bilo 10-12 pitomaca, drveni kreveti bez sprata. Jedan umivaonik po vodu Soske ormari za obucu u hodniku u sobama ormari (ne kasete) nASTAVA PRE PODNE - 8 casova sa pauzom za marendu. Posle rucka odmor do 16.30 posle toga dva sata popodnevne nastave pod kontrolom staziste. POSLE vecere i Dnevnika dva sata obaveznog ucenja. Tosta intenzivan tempo, ali je za 6 meseci trebalo savladati sazeto gradivo doduse koje se na akademiji uci 2 godine+opstevojna obuka.Nastava je bila podeljena na teorijski i prakticni deo. Teorijski deo u u;ionicama a prakticni uglavnom u hangarima i na poligonu Bokanjac.+ dva terena sa gadjanjem na Kninu u Slunju K-DIRI VODOVA SU BILI PPORUCNICI-KAPETANI

... a nastavnici KapI kl-ppkovnici Prepisivanje nemoguce (jedino kada na proveri 90% voda dobije slabe ocene na sledecoj nastavnik kao izadje na trenutak dok nam stazista ne da neki odgovor) Indexa nije bilo mada su SRO bile Vise vojne skole i posle njih se dobijala diploma o stecenoj visoj vojnoj str.spremi. Moja generacija ih nije dobila (da li nije bilo obrazaca ili su zaboravili( ha, ha

Ni kod nas se nisu djelile diplome, uspjeh i moguća nagradna odsustva su nam usmeno saopćavana i vjerojatno sa ostalim dokumentacijom poslana u kasarnu gdje se išlo u prekomandu. Nešto u svezi toga niti sam kada vidio niti dobio u pisanoj formi.

Boske (citat):

Pričalo se i u moje vrijeme da je Bilećka ŠRO (pješadija) bila najjača po disciplini i drilu a što se stručnosti tiče ne znam pouzdano.

Da, i napisao si na drugom podforumu da su ti na vojnom odsjeku prijetili Bilećom, ako se budeš bunio zašto ne ideš u mornaricu. Zar se u bilećki ŠRO išlo po kazni? Nije mi logično da se u elitne škole i jedinice ide po kazni. Mislim, s jedne strane jest, jer ti vojni rok sigurno neće proći u izležavanju. Ali za puno ljudi je to bila posebna čast. Ispada da je bilo više ekstrema na jednom mjestu, ovih što su se ponosili time da su na takvom mjestu i ovih po kazni. Kako su se oni uopće međusobno slagali? To su morali vješti psiholozi upravljati tim jedinicama, mislim da nije bila dovoljna samo kruta stega i dril.

Pa od starijih generacija se već čulo da je obuka u toj ŠRO u Bileći pravi pakao na zemlji. Ja nisam nikada ni od koga čuo da bi rado išao tamo na odsluženje vojnog roka odn. na obuku. Ne znam je li se tamo išlo po kazni ali čisto sumnjam i da se netko dobrovoljno javljao da ide tamo. Bilo bi interesantno da se netko pojavi tko je sve to prošao i da nam on to podrobnije ispriča. U sastavu Banjalučkog garnizona je bila kasarna "Kozara" u kojoj je bila smještena pješadija i u kojoj sam ja bio 2 dana na nekakvom doškolovavanju i tamo sam imao prilike nakratko razgovarati sa stažistima koji su bili u ŠRO Bileća. Oni su u potpunosti potvrdili priče koje sam ja još prije vojske čuo i bili su sretni da to imaju iza sebe!

Bila je priča, negdje čak i na ovom forumu, da je jedne godine najbolji završeni diplomac VA, potporučnik, koji onda za nagradu sam može birati mjesto službovanja gdje god želi - izabrao Bileću. Koja je to psihologija? Što je on htio dokazat, sebi i drugima? Je li to neka 'Rambo' spika?

Max Blitz (citat):

Boske (citat):

Pričalo se i u moje vrijeme da je Bilećka ŠRO (pješadija) bila najjača po disciplini i drilu a što se stručnosti tiče ne znam pouzdano.

Da, i napisao si na drugom podforumu da su ti na vojnom odsjeku prijetili Bilećom, ako se budeš bunio zašto ne ideš u mornaricu. Zar se u bilećki ŠRO išlo po kazni? Nije mi logično da se u elitne škole i jedinice ide po kazni. Mislim, s jedne strane jest, jer ti vojni rok sigurno neće proći u izležavanju. Ali za puno ljudi je to bila posebna čast. Ispada da je bilo više ekstrema na jednom mjestu, ovih što su se ponosili time da su na takvom mjestu i ovih po kazni. Kako su se oni uopće međusobno slagali? To su morali vješti psiholozi upravljati tim jedinicama, mislim da nije bila dovoljna samo kruta stega i dril.

Da, znam pouzdano da je SRO bila teska-naporna. Ja sam kao svrseni gimnazijalac trebao ici u Bilecu. Ali posto sam upisao fakultet ONO u vojnom odseku su me kao potencijalno buduceg kolegu poslali u Zadar da bi mi bilo lakse iako su u tehnicke rodove i sluzbe uglavnom slali regrute tehn ickih zanimanja. Dve godine kasnije moj rodjeni brat je bio u Bileci. Nastava kao nastava ali fizicki napor-neshvatljivo. Za 6 meseci samo je dva puta izlazio u grad od toga jednom za zakletvu. Sta ces u gradu gde je samo vojska, vojske imas i u kasarni.

Pozdrav bivšim pitomcima, ja sam bio 74. klasa ŠRO Artiljerije u Zadru, nadam se da ćete se složiti samnom, obuka je bila teška koji puta nama kao mladima i neshvatljiva u nekim postupcima starješina, no nemože nitko reći da nismo nešto naučili. Svaka škola (Bileća, banja Luka) je priča za sebe sa svojim težinama i lakoćama u obuci, no tko nije prošao nezna što je vojska. U ŠRO se je išlo sa ponosom (ako nisi upisao vojnu školu), no neka se završena vojna lica ne ljute, daljnji tijek događaja na našim područjima pokazao je (u što sam se osobno uvjerio) da su mnogi ŠRO-ovci bili bolji od ofocira po vojnim pitanjima, a posebice u borbenim djelovanjima. Još jednom veliki pozdrav svim bivšim pitomcima i nemojte moj komemntar shvatiti provokatorski, nije mi namjera.

Još da dodam nešto mi tipkovnica neradi po PS-u, mora da je požarni navečer promješao slova, ima da mi guli produženo požarstvo, za primjer drugima.

Zvat ćemo majstora, civilno lice na službi, da to odma' servisira! Gdje je mamicu mu, opet se zapio, ko' po običaju....

Druže vodniće hvala na pomoći, ali planirao sam sredstva u zadnjem tromjesečju za nabavku novih tehničkih sredstava, samo da pozadinci odrade posao, pozdrav svim forumašima.

Sve će to armija da plati, zar nismo na sisi poreznih obveznika...

Max Blitz (citat):

Sve će to armija da plati, zar nismo na sisi poreznih obveznika...

Uvijek, pa čak i tad!!!

Boske (citat):

Šta, zar nije bio stigao novi stažo? Kod mene je, dva mjeseca pred moje skidanje, stigao novi stažo (imam ga na slici, tema Zalužani) i ja sam mu dosta brzo predao "vođenje" voda    Naravno da sam ga podržavao i pomagao gdje je trebalo. Bila je to sasvim normalna i prirodna smjena generacija i naravno da sam u tom periodu imao više slobodnog vremena. Znači bio sam džomba i to je bio ljepši osjećaj neko svi oni činovi skupa kojima sam za vrijeme služenja vojnog roka bio kićen  

U leto 1991. godine vise nije imao ko da dodje iz Banja Luke radi smene generacija medju nama stazama, koliko kontam poslednja klasa stazista bila je ona iz marta 1991. koja je trebala po jedinicama da zameni moju klasu iz septembra 1990., ali rat je to omeo. Znam jedino da je staza koji je ostao u mom vodu u SRO da doceka gustere vrlo brzo bio upucen sa Skolskom tenkovskom cetom ka nekom od kriznih zarista na zapadu, to je poslednje sto sam cuo od njega, bili smo drugari i preko njega smo koliko toliko odrzavali kontakt sa ostalima iz voda, on je imao podatke o svima nama koji smo otisli iz Banja Luke u prekomande sirom zemlje i kad su prestala da stizu pisma od njega to je bio i kraj medjusobne komunikacije sa vecinom pitomaca naseg nekadasnjeg voda. Ne znam ni da li je klasa iz marta 1991. uopste zavrsila obuku, ne znam nista o tome. Video sam jedino one drugare koji su se nalazili u Skoplju posto smo u isto vreme bili na poligonu Krivolak, a znao sam i sta se desava u Vrhniki, jer je oklopni bataljon moje brigade bio prebacen u tamosnju kasarnu. Ratnohuskacki mediji u Sloveniji su ga proglasili jedinicom niskih specijalaca, krvolocnih cetnika, sto je bila propagandna podvala, gnusna laz, radilo se o momcima svih nacionalnosti koji su bili na redovnom odsluzenju vojnog roka, uglavnom iz moje septembarske klase, najstariji medju njima su bili iz junske klase, taj bataljon nije bio popunjen nikakvim rezervistima, toboznjim cetnicima sa juga Srbije, nego upravo ljudstvom mog bataljona, vojnicima septembarcima, desetarima i ponekim stazama koji su zajedno sa mnom stigli na prekomandu iz Banja Luke u Nis. Trebao sam i ja da budem prebacen za Vrhniku sa novembarcima, ali nije se to desilo, jer aerodromi u Sloveniji vise nisu bili dostupni.

Max Blitz (citat):

Vrlo iscrpno obrađuješ temu, bravo! Jesu li neke kvalifikacije stečene u ŠRO mogle biti upisane u radnu knjižicu i tako vrijedile u civilstvu?

Ne, nista to nije vredelo, ne u tom smislu. Jedino se moze navesti u si-vi prijavi ako se konkurise za neki posao u nekoj od zastitarskih agencija, u nekom obezbedjenju, pa da to neko eventualno uzme u obzir, mada i ti poslovi se da se ne lazemo dobijaju preko veze, po preporuci, kao i vecina ostalih poslova. Kvalifikacije, licence i iskustvo su manje bitni, veze su zakon, uglavnom one partijske...

Max Blitz (citat):

Bila je priča, negdje čak i na ovom forumu, da je jedne godine najbolji završeni diplomac VA, potporučnik, koji onda za nagradu sam može birati mjesto službovanja gdje god želi - izabrao Bileću. Koja je to psihologija? Što je on htio dokazat, sebi i drugima? Je li to neka 'Rambo' spika?

Ne bih htio da vas ovo moje pitanje zbunjuje, jer biste mi opravdano mogli reći zašto sad ja miješam oficire i stažiste, kada to nisam htio da se pretjerano radi na temi 'Zašto ste upisali VA...'. Mislim da bi se moglo i ovdje odgovoriti, ali možda da pričekamo nekog stažistu baš iz Bileće. Utihnuli su malo, tema im miruje već neko vrijeme. Ipak ako ima neki komentar? Postavit ću ovo pitanje i na ovoj drugoj temi, bez brige.

bojnik (citat):

Pozdrav bivšim pitomcima, ja sam bio 74. klasa ŠRO Artiljerije u Zadru, nadam se da ćete se složiti samnom, obuka je bila teška koji puta nama kao mladima i neshvatljiva u nekim postupcima starješina, no nemože nitko reći da nismo nešto naučili. Svaka škola (Bileća, banja Luka) je priča za sebe sa svojim težinama i lakoćama u obuci, no tko nije prošao nezna što je vojska. U ŠRO se je išlo sa ponosom (ako nisi upisao vojnu školu), no neka se završena vojna lica ne ljute, daljnji tijek događaja na našim područjima pokazao je (u što sam se osobno uvjerio) da su mnogi ŠRO-ovci bili bolji od ofocira po vojnim pitanjima, a posebice u borbenim djelovanjima. Još jednom veliki pozdrav svim bivšim pitomcima i nemojte moj komemntar shvatiti provokatorski, nije mi namjera.

Ja bas nesto i nisam bio stof od koga bi ispao dobar vojnik, ali mislim da u Banja Luci obuka nije bila preterano teska, jedino je hladnoca bila nepodnosljiva, a pratila nas je i glad. Citam ovde da u Bileci pitomci nisu izlazili u grad, ja bi bez tih stalnih izlazaka krepao od gladi, uostalom cesti izlasci su bili jedan od razloga zbog koga sam otisao u SRO. Napisah negde na forumu da se zbog gladi bezalo iz kasarne, da bi se kupila hrana kad se nije moglo izlaziti u grad.

Max Blitz (citat):

dpuric (citat):

Inace oni koji ne zavrse SRO u to vreme su kao desetari slati u prekomandu po kazni na ostrvo VIS.

Da, tako sam i ja bio dobio informaciju. Samo znam po sebi, da nam je na obuci bio neki desetar po kazni, iskreno ne znam kako bi uspio uspostaviti pravi autoritet. A još da nije uspio ŠRO završit. U, mislim da bi tu bilo gadnih podbadanja. Btw, nisam čuo od bivših mornara loša iskustva s Visa, za SMB ne znam dovoljno. Vis je lijep, blaga je klima, ne znam zašto se ljude tamo slalo po kazni. Dpuric, slobodno pogledaj sva moja pitanja od početka, pa komentiraj.

Moj komsija je sluzio na Visu, u obalskoj artiljeriji, i ima pozitivna iskustva iz vojske. :DKad nije bilo niceg drugog tu su bili more i sunce da se raspolozenje popravi.

Max Blitz (citat):

Max Blitz (citat):

Bila je priča, negdje čak i na ovom forumu, da je jedne godine najbolji završeni diplomac VA, potporučnik, koji onda za nagradu sam može birati mjesto službovanja gdje god želi - izabrao Bileću. Koja je to psihologija? Što je on htio dokazat, sebi i drugima? Je li to neka 'Rambo' spika?

Ne bih htio da vas ovo moje pitanje zbunjuje, jer biste mi opravdano mogli reći zašto sad ja miješam oficire i stažiste, kada to nisam htio da se pretjerano radi na temi 'Zašto ste upisali VA...'. Mislim da bi se moglo i ovdje odgovoriti, ali možda da pričekamo nekog stažistu baš iz Bileće. Utihnuli su malo, tema im miruje već neko vrijeme. Ipak ako ima neki komentar? Postavit ću ovo pitanje i na ovoj drugoj temi, bez brige.

Mozda se taj lik lozio na neku lepuskastu Hercegovku.  

Boske (citat):

Max Blitz (citat):

Max Blitz (citat):

Vrlo iscrpno obrađuješ temu, bravo! Jesu li neke kvalifikacije stečene u ŠRO mogle biti upisane u radnu knjižicu i tako vrijedile u civilstvu?

Evo, vraćam jedno neodgovoreno pitanje!

Ne vjerujem da je takvo što bilo moguće. Znam da se vozačima oklopnih transportera koje sam obučavao u civilstvu priznavala vozačka dozvola G i F kategorije (ili samo jedna od njih, ne znam više točno).

Vozaci tenkova su pred skidanje dobijali potvrdu da su obuceni za rukovaoce gradjevinskih masina, mogli su u civilstvu s tim potraziti posao bagerista i sl.

Boske (citat):

I pored svih napora i "driblanja" memorije ne mogu se sjetiti da smo imali završne ispite, bliža mi je opcija da su nam ocjene zaključivali na osnovu ocjena dobivenih tijekom cijelog školovanja.
Najbolji u mojoj klasi je bio moj dobar prijatelj iz voda, inače inžinjer građevine. Imao je čistu 10-ku i za nagradu je dobio pištolj sa ugraviranom posvetom i birao je kasarnu gdje će u prekomandu. Mislim da je izabrao jednu beogradsku kasarnu iako je on bio Nišlija.

Ne secas se spiska ispitnih pitanja iz Vatrene obuke? Ili zavrsnog testa iz Taktike OMJ? Ili zavrsnog ispita iz Taktike, mozda bi se toga mogao prisetiti, Taktiku vam je najverovatnije predavao vas komandir voda, nas zavrsni ispit se odvijao na Banjaluckom Polju, secam se da mi je jedno od pitanja bilo bacanje rucne bombe, bacao sam skolsku bombu, a ostala su bila neka teorijska. Iz Taktike i Taktike OMj sam jedino imao desetke, koliko se secam samo ja sam imao desetku iz Taktike OMJ, nju nije dobio ni najbolji pitomac u nasoj klasi, onaj moj Slovenac dzudista.

Boske (citat):

Ni kod nas se nisu djelile diplome, uspjeh i moguća nagradna odsustva su nam usmeno saopćavana i vjerojatno sa ostalim dokumentacijom poslana u kasarnu gdje se išlo u prekomandu. Nešto u svezi toga niti sam kada vidio niti dobio u pisanoj formi.

Ma kakve diplome, prvi put cujem za tako nesto. Vi ste bar imali tu srecu da budete usmeno obavesteni o uspehu i prekomandi, a mi smo to dobili na sugavom parcencetu hartije zakacenom na oglasnoj tabli. Nama koji nismo imali nikakve veze i koji unapred nismo znali gde cemo u prekomande krisom je nas vodni cata javljao u koja mesta bi komandir voda da nas posalje. Konsultovao je potporucnik tom prilikom i naseg bivseg stazu, koji je bio s nama jedva nekih mesec i po dana na pocetku vojnog roka, a potom je prebacen u drugi vod (kao sto vec rekoh jedino nas vod u celoj SRO nije imao stazu), i koliko sam uspeo da saznam taj staza mi je isposlovao dobru prekomandu mada s njim uopste nisam bio prijatelj, doduse imali smo korektan odnos i pomogao mi je prilikom mog komandovanja vodom. Prijatno me covek iznenadio, kao sto to obicno biva pomoc stize odakle se najmanje ocekuje. A jes' me i mustrao, jednom mi dao ostav nakon uzbune posto sam tokom spremanja zvizdukao melodiju pesme "Mars na Drinu", sam sam morao da se vratim u spavaonicu, da lezem u krevet i ponovo ustajem i spremam stvari, za to vreme je ceo vod bio napolju i cekao me da stignem sa uzbune, al' je tu bilo smeha, dupe su mi drugari pomerili zezajuci me. Sta ces, staza bio iz okoline Zagreba. Cudi me samo kako je znao koja je to pesma. Zapravo nikad nisam uklavirio koje je bio nacionalnosti, nije mi to ni bilo vazno, bitno je bilo da je covek bio fer, i kao sto sam kasnije video cenio me je.

dpuric (citat):

Nadam se da se tenkisti nece ljutiti ako se pridruzimo i mi ostali.
Inace petokraka sa srpom i cekicem oznacavala je pripadnost proleterskoj jedinici tj. jedinici koja nastavlja tredicije neke jedinice iz NOR-a sto je za mnoge tada bila cast.

Da, moja 211. oklopna brigada je smatrana proleterskom, nastavljala je tradicije Prve juznomoravske narodnooslobodilacke udarne brigade. Do zvezde petokrake sa srpom i cekicem, proleterskog simbola koji je drugim vojnicima predstavljao raritet, je bilo lako doci - prodavala se u kantini kasarne. Mnogo teze mi je bilo da pronadjem zutu traku za epolete vodnika, to su mi poklonili moji gusteri, nije bilo toga sto gusteri nisu mogli da nabave, cak su i zvezdice negde maznuli i dali mi ih.

Lijepe priče, vrlo zanimljivo, užitak mi je ovo čitati! Neki će se možda pitati zašto su sad ove teme važne, ali bože moj, nismo svi isti. (Uvijek treba nešto naučiti, pa i sa vremenskim otklonom.) Žao mi je, opet kažem, da nemam vlastitog iskustva sa stažama u smislu da su mi bili nadređeni. Ni poslije u Kumboru. Moja jedinica nije imala stažiste. Mornarički stažisti su se školovali u ŠRO u Splitu, to znam sigurno. Je li i u Puli bio mornarički ŠRO? Taj podatak mi je promakao. Tko zna ima li na forumu neki takav stažist. Bilo bi sjajno usporediti njegovu priču s vašom. Možda se netko i javi Pokušat ćemo ga pronaći na forumu. Bravo drugovi, samo naprijed!

Nisi puno toga propustio Makse, nama je u SRO bilo zabavnije bez staze, kad smo sami sebi bili gazde, jer nije bilo presije koja prati prisustvo nadredjene osobe. A nije ni disciplina bila ozbiljnije krsena bez staze, funkcionisali smo kako treba. Kradje su se desavale i dok smo imali stazu, tu ni on ni bilo ko drugi nije mogao pomoci, bilo je par lopova u vodu koji su nam zagorcavali zivot, da nije bilo tih govnara uspomene na taj period vojnikovanja bi bile jos pozitivnije.
I staze su bile kao ostala vojska samo neki vojnici optereceni predrasudama to nisu klavirili, recimo ja nikako nisam mogao da nadjem zajednicki jezik sa dzombama iz junske klase, bili su to vozaci tenkova koji su u Nis stigli na prekomandu iz Zaluzana, iz centra za obuku vozaca, ne znam kako ce ovo Boske komentarisati, ali ti vozaci iz Zaluzana su mrzeli sve sto ima vojnicke cinove, pogotovo staze, desetare nesto manje, jer su u Zaluzanima bili izlozeni drilu od strane instruktora voznje i stazista, i ta mrznja je postala hronicna, tinjala je bez povoda utemeljena jedino na losim iskustvima iz vremena obuke u Zaluzanima. S takvim likovima nisam mogao ni zapeti, oni su svesno krsili disciplinu i dzombirali se samo da bi napakostili meni i desetarima, srecom ni medju gusterima nisu bili omiljeni, jer su i njima premorenima od obuke dodijali primitivizmom, bahatoscu, pijankama, bukom, izbegavanjem svih obaveza. Posto nisu imali uporiste ti vozaci dzombe su postajali sve gori, bilo je i nekih tuca medju njima i gusterima. Jedva smo docekali da se skinu, svima nam je laknulo kad je ta zgadija otisla kucama.
Moji gentosi i gusteri su me prihvatili, druzili smo se, nije bilo problema medju nama, no nisu to bila ona prava prijateljstva, najbolji prijatelji su mi ipak bili stazisti iz drugih jedinica brigade sa kojima sam i izlazio u grad, oni koji su bili u istom sosu kao i ja, izmedju cekica i nakovnja.

Da smo imali stazu u vodu ne bi nas zagotivio banjalucki hodza.
Po kasarnskom krugu smo se kretali u stroju, a vodom je komandovao vodja grupe, nije taj stroj bio kao na paradi, pricalo se i zafrkavalo non stop, jedino bi se ucutali i uozbiljili kad bi spazili oficire i onda smo kraj njih prolazili smerni kao seoske mlade, a cim bi staresine zamakle mi bi nastavili da se benavimo. Kraj nase zgrade nalazila se baraka, montazna zgradica u kojoj su bili smesteni Iranci, ne znam na kojim vozilima su obucavani, ne secam se da smo ih sretali na obuci, jedino bi ih vidjali mimo obuke, nismo s njima kontaktirali, bar nisu moji drugari iz voda, neki momci iz mehanizovane cete su pricali kako su ih Iranci nudili picem, imali su dobrog viskija i nisu stedeli na njemu, valjda ih je pice drzalo, uvek smo se cudili kako mogu po strahovitoj hladnoci da se krecu u tankim letnjim uniformama, mi bi se posmrzavali samo kad ih vidimo tako slabo odevene. Petkom im je dolazio hodza, obicno bi se zadrzao u setnji po krugu s nekima od Iranaca. Hodzu smo sretali nekako uvek u isto vreme, izgleda da su nam se termini poklapali, mi bi isli sa casa na cas, a on bi navracao do Iranaca, susretali smo ga redovno na jednoj od pista, bila je to siroka ulica, od cetiri kolovozne trake, koja je danas deo jednog banjaluckog bulevara. Mimoilazili smo se i to je tako bilo sve dok nekom ne pade na pamet da je glupo da kraj njega prolazimo kao mutavci, i resimo da hodzu pozdravimo vojnicki kako dolikuje. Narednog petka eto ti hodze nama u susret, ja sam bio vodja grupe, koracam kraj stroja i domundjavam se sa drugarima, oni se cerekaju, ali nema predomisljanja, jedino je neki Varazdinac uzdisao kako pravoslavnim svestenicima nije lako sa budalama kao sto su neki od nas, ali nije ni on bio kvariigra. Kad smo se priblizili hodzi uozbiljili smo se kao kad nailazimo na oficire, komandovao sam pozdrav i salutirao, a ostali su ga mimolilazeci ga ispratili onim znacajnim pogledima drzeci korak, po PS-u. Prodjosmo mi tako, a hodza stade, stoji covek na sred piste i gleda za nama, ne zna sta bi. Ali zbunismo se i mi, nije nam do smeha, neki se i uplasise, ko zna kako ce hodza reagovati, sta ako se naljuti i prijavi nas. Nista se nije desilo, na srecu. Sledeceg petka opet naidjosmo kraj njega, nije nam bilo svejedno, nismo znali sta ce biti kad nas vidi. Kad mu se priblizismo poce hodza da se smeje, prepoznao nas je, stajao je dok je nas stroj prolazio i gledao nas s osmehom. A mi ni a, ni be, kao djacici kad skrive ukor. Od tada smo ga redovno pozdravljali na pisti, onako diskretno, bez komande, s postovanjem, a on bi svaki put zastao, ispratio stroj i nasmejao se, valjda se svaki put cudio s kakvim sasavim bicima se srece.

dpuric (citat):

Vec je bilo komentara da su stazisti nesto *okruglo pa na cose*- niti su vojnici niti su staresine i kako je to neko primetio nalazili su se izmedju cekica i nakovanja. Za razliku od mnogih ja sam na staziranju dobio samo mladu vojsku (tzv gustere), tako da nisam imao dzombi u vodu. To je velika prednost-olaksanje. Drugo bio sam k-dir izvidjackog voda u art.puku gde je po formaciji sledovao oficir i u narednih 5 meseci samostalno izvodio celu specijalisticku obuku. S druge strane podrska pretpostavljenog koju vecina stazista nije imala *mojk-dir je pred srojem toj mladoj vojsci rekao- Ovo vam je komandir voda sa njim sve resavajte ako on ne odobri nemojte dolaziti kod mene) E u takvoj situaciji, iskreno zaista retkoj za jednog stazistu, mogao si lepo da radis i da te vojska uvazava a pretpostavljeni budu zahvalni sto si vojsku dobro obucio. Jedino sto nisam imao vremena da pi..m (a zaboravio sam nisam u vodu imao ni jednog desetara na koga bo prebacio deo obaveza)

Svi mi smo molili boga da u prekomandi dobijemo jedinicu sa gusterima, jer smo na taj nacin imali zagarantovan bar neki autoritet koji nas je sledovao kao stariju klasu prema tim nekim nepisanim vojnickim pravlima, jedino tu su nam podele medju vojskom isle u prilog, a oni baksuzniji koji bi dobili jedinicu sa dzombama mogli su da kukaju iz glasa, mogli su ocekivati da ce sami raditi redarstva i davati pozarstva ukoliko ne uspeju da se nametnu. Podrska oficira koju si opisao je bila retka u trupi, i na tako nesto se nije moglo racunati, brzo bi oficiri pokazali stazama kako ih smatraju manje vrednima i da ne stoje iza njih, oficiri su prihvatali uvrezene podele medju vojskom i davali su prednost dzombama, a ne stazama i gusterima, ma kako te dzombe bile naopake i lenje. Na bezuslovnu podrsku staresina stazisti su mogli da se oslone iskljucivo u maticnim skolskim centrima, staze u OMJ koje bi ostale u Banja Luci i u Zaluzanima bile su zasticene i bezbrizne, imali su status kao oficiri, tesko onima koji ne bi postovali taj status, koji se ne bi povinovali naredjenjima staza. Cak su im i neki uslovi smestaja isli u prilog, npr. staze u Skolskoj tenkovskoj ceti u Skolskom centru OMJ su imale zasebne prostorije za smestaj, odvojeno od vojske. U trupi si morao da se boris da bi sacuvao autoritet. Salio sam se na onoj temi o toaletima bez vrata, ali ima tu i zbilje, islo se nocu na veliku nuzdu, jer kakav bi autoritet imao neko koga gusteri posmatraju dok kenja.

Bogart (citat):

bojnik (citat):

Pozdrav bivšim pitomcima, ja sam bio 74. klasa ŠRO Artiljerije u Zadru, nadam se da ćete se složiti samnom, obuka je bila teška koji puta nama kao mladima i neshvatljiva u nekim postupcima starješina, no nemože nitko reći da nismo nešto naučili. Svaka škola (Bileća, banja Luka) je priča za sebe sa svojim težinama i lakoćama u obuci, no tko nije prošao nezna što je vojska. U ŠRO se je išlo sa ponosom (ako nisi upisao vojnu školu), no neka se završena vojna lica ne ljute, daljnji tijek događaja na našim područjima pokazao je (u što sam se osobno uvjerio) da su mnogi ŠRO-ovci bili bolji od ofocira po vojnim pitanjima, a posebice u borbenim djelovanjima. Još jednom veliki pozdrav svim bivšim pitomcima i nemojte moj komemntar shvatiti provokatorski, nije mi namjera.

Ja bas nesto i nisam bio stof od koga bi ispao dobar vojnik, ali mislim da u Banja Luci obuka nije bila preterano teska, jedino je hladnoca bila nepodnosljiva, a pratila nas je i glad. Citam ovde da u Bileci pitomci nisu izlazili u grad, ja bi bez tih stalnih izlazaka krepao od gladi, uostalom cesti izlasci su bili jedan od razloga zbog koga sam otisao u SRO. Napisah negde na forumu da se zbog gladi bezalo iz kasarne, da bi se kupila hrana kad se nije moglo izlaziti u grad.

Kako se vremena mijenjaju! Ja sam se, 5-6 godina ranije, u toj istoj ŠRO hranio kao kralj. Mislim da sam se za tih 6 mjeseci ugojio 4-5 kg.

Drugovi stažisti, imam sjajnu vijest za vas! Baš jučer sam spominjao da bi bilo lijepo da se na forum uključi netko iz mornaričke ŠRO u Splitu i pogodite što? Vidim javio se! Brzo na temu 'ŠRO Split', otvorio ju je 'stazio'. Odite ga pozdravit, i ja ću, al' poslije vas. Brzo ga dovucite ovamo za razgovor o školovanju u ŠRO općenito. Bravo! Baš se veselim novim pričama. Stazio je prisutan i na temi 'VP 6636 Korčula' , tamo je otišao u prekomandu nakon školovanja u ŠRO Split.

Bogart (citat):

Da smo imali stazu u vodu ne bi nas zagotivio banjalucki hodza.
Po kasarnskom krugu smo se kretali u stroju, a vodom je komandovao vodja grupe, nije taj stroj bio kao na paradi, pricalo se i zafrkavalo non stop, jedino bi se ucutali i uozbiljili kad bi spazili oficire i onda smo kraj njih prolazili smerni kao seoske mlade, a cim bi staresine zamakle mi bi nastavili da se benavimo. Kraj nase zgrade nalazila se baraka, montazna zgradica u kojoj su bili smesteni Iranci, ne znam na kojim vozilima su obucavani, ne secam se da smo ih sretali na obuci, jedino bi ih vidjali mimo obuke, nismo s njima kontaktirali, bar nisu moji drugari iz voda, neki momci iz mehanizovane cete su pricali kako su ih Iranci nudili picem, imali su dobrog viskija i nisu stedeli na njemu, valjda ih je pice drzalo, uvek smo se cudili kako mogu po strahovitoj hladnoci da se krecu u tankim letnjim uniformama, mi bi se posmrzavali samo kad ih vidimo tako slabo odevene. Petkom im je dolazio hodza, obicno bi se zadrzao u setnji po krugu s nekima od Iranaca. Hodzu smo sretali nekako uvek u isto vreme, izgleda da su nam se termini poklapali, mi bi isli sa casa na cas, a on bi navracao do Iranaca, susretali smo ga redovno na jednoj od pista, bila je to siroka ulica, od cetiri kolovozne trake, koja je danas deo jednog banjaluckog bulevara. Mimoilazili smo se i to je tako bilo sve dok nekom ne pade na pamet da je glupo da kraj njega prolazimo kao mutavci, i resimo da hodzu pozdravimo vojnicki kako dolikuje. Narednog petka eto ti hodze nama u susret, ja sam bio vodja grupe, koracam kraj stroja i domundjavam se sa drugarima, oni se cerekaju, ali nema predomisljanja, jedino je neki Varazdinac uzdisao kako pravoslavnim svestenicima nije lako sa budalama kao sto su neki od nas, ali nije ni on bio kvariigra. Kad smo se priblizili hodzi uozbiljili smo se kao kad nailazimo na oficire, komandovao sam pozdrav i salutirao, a ostali su ga mimolilazeci ga ispratili onim znacajnim pogledima drzeci korak, po PS-u. Prodjosmo mi tako, a hodza stade, stoji covek na sred piste i gleda za nama, ne zna sta bi. Ali zbunismo se i mi, nije nam do smeha, neki se i uplasise, ko zna kako ce hodza reagovati, sta ako se naljuti i prijavi nas. Nista se nije desilo, na srecu. Sledeceg petka opet naidjosmo kraj njega, nije nam bilo svejedno, nismo znali sta ce biti kad nas vidi. Kad mu se priblizismo poce hodza da se smeje, prepoznao nas je, stajao je dok je nas stroj prolazio i gledao nas s osmehom. A mi ni a, ni be, kao djacici kad skrive ukor. Od tada smo ga redovno pozdravljali na pisti, onako diskretno, bez komande, s postovanjem, a on bi svaki put zastao, ispratio stroj i nasmejao se, valjda se svaki put cudio s kakvim sasavim bicima se srece.

Jesi li siguran da su se tamo Iranci obučavali? Mislim da su u moje vrijeme tu bili smješteni Libijci koji su bili pitomci ili srednje vojne škole ili VA ( a možda i jedno i drugo). Sjećam se da su ih njihovi oficiri znali tući na jutarnjoj smotri koja je bila na zajedničkoj pisti a mi smo se zbog toga požalili kod naših oficira jer su te scene u nama izazivale sažaljenje. Naši oficiri su rekli da ne mogu ništa poduzeti jer su oni svoje pitomce disciplinirali po njihovim pravilima što je bilo i posebnim ugovorom regulirano.

Bogart (citat):

Svi mi smo molili boga da u prekomandi dobijemo jedinicu sa gusterima, jer smo na taj nacin imali zagarantovan bar neki autoritet koji nas je sledovao kao stariju klasu prema tim nekim nepisanim vojnickim pravlima, jedino tu su nam podele medju vojskom isle u prilog, a oni baksuzniji koji bi dobili jedinicu sa dzombama mogli su da kukaju iz glasa, mogli su ocekivati da ce sami raditi redarstva i davati pozarstva ukoliko ne uspeju da se nametnu. Podrska oficira koju si opisao je bila retka u trupi, i na tako nesto se nije moglo racunati, brzo bi oficiri pokazali stazama kako ih smatraju manje vrednima i da ne stoje iza njih, oficiri su prihvatali uvrezene podele medju vojskom i davali su prednost dzombama, a ne stazama i gusterima, ma kako te dzombe bile naopake i lenje. Na bezuslovnu podrsku staresina stazisti su mogli da se oslone iskljucivo u maticnim skolskim centrima, staze u OMJ koje bi ostale u Banja Luci i u Zaluzanima bile su zasticene i bezbrizne, imali su status kao oficiri, tesko onima koji ne bi postovali taj status, koji se ne bi povinovali naredjenjima staza. Cak su im i neki uslovi smestaja isli u prilog, npr. staze u Skolskoj tenkovskoj ceti u Skolskom centru OMJ su imale zasebne prostorije za smestaj, odvojeno od vojske. U trupi si morao da se boris da bi sacuvao autoritet. Salio sam se na onoj temi o toaletima bez vrata, ali ima tu i zbilje, islo se nocu na veliku nuzdu, jer kakav bi autoritet imao neko koga gusteri posmatraju dok kenja.

U Zalužanima i nije bilo baš nekih povlastica kao npr. u ŠRO. Mi smo spavali s vojskom u zajedničkoj spavaonici (40 do 45 vojnika, svi u jednoj prostoriji, nije bilo ni centralnog grijanja). Nismo imali ni stalne dozvole za izlazak u grad (mada se to dalo srediti, novac je bio veći problem) a ni podrška oficira nije bila neka. Sa nametanjem autoriteta ipak nije bilo nekih posebnih problema jer smo radili s gušterima a i mi stare džombe iz voda smo se uzajamno podržavali i zajednički nastupali. Kad kažem stare džombe mislim na mene stažistu, komandire odjeljenja (u pravilu desetari a vod je imao 4 odjeljenja) i 4 instruktora vožnje koje smo, iz prethodne klase, sami birali. Nismo bili ni blizu statusu oficira mada smo, za razliku od obične vojske, sa njima voditi malo žučnije rasprave a kad je trebalo znali smo se i posvađati. Ja sam jedanput upao u kancelariju komandira čete (kapetan) i htio baciti činove na stol. On me, u stilu iskusnog oficira, prvo malo umirio i onda upozorio kakve bi to posljedice moglo imati i po mene i po njega. Zatim smo porazgovarali o problemu, raščistili neke stvari i svatko za svojim poslom.

Bogart (citat):

Nisi puno toga propustio Makse, nama je u SRO bilo zabavnije bez staze, kad smo sami sebi bili gazde, jer nije bilo presije koja prati prisustvo nadredjene osobe. A nije ni disciplina bila ozbiljnije krsena bez staze, funkcionisali smo kako treba. Kradje su se desavale i dok smo imali stazu, tu ni on ni bilo ko drugi nije mogao pomoci, bilo je par lopova u vodu koji su nam zagorcavali zivot, da nije bilo tih govnara uspomene na taj period vojnikovanja bi bile jos pozitivnije.
I staze su bile kao ostala vojska samo neki vojnici optereceni predrasudama to nisu klavirili, recimo ja nikako nisam mogao da nadjem zajednicki jezik sa dzombama iz junske klase, bili su to vozaci tenkova koji su u Nis stigli na prekomandu iz Zaluzana, iz centra za obuku vozaca, ne znam kako ce ovo Boske komentarisati, ali ti vozaci iz Zaluzana su mrzeli sve sto ima vojnicke cinove, pogotovo staze, desetare nesto manje, jer su u Zaluzanima bili izlozeni drilu od strane instruktora voznje i stazista, i ta mrznja je postala hronicna, tinjala je bez povoda utemeljena jedino na losim iskustvima iz vremena obuke u Zaluzanima. S takvim likovima nisam mogao ni zapeti, oni su svesno krsili disciplinu i dzombirali se samo da bi napakostili meni i desetarima, srecom ni medju gusterima nisu bili omiljeni, jer su i njima premorenima od obuke dodijali primitivizmom, bahatoscu, pijankama, bukom, izbegavanjem svih obaveza. Posto nisu imali uporiste ti vozaci dzombe su postajali sve gori, bilo je i nekih tuca medju njima i gusterima. Jedva smo docekali da se skinu, svima nam je laknulo kad je ta zgadija otisla kucama.
Moji gentosi i gusteri su me prihvatili, druzili smo se, nije bilo problema medju nama, no nisu to bila ona prava prijateljstva, najbolji prijatelji su mi ipak bili stazisti iz drugih jedinica brigade sa kojima sam i izlazio u grad, oni koji su bili u istom sosu kao i ja, izmedju cekica i nakovnja.

Čudi me ova priča o drilu u Zalužanima. U moje vrijeme vojska koja je bila na obuci za vozače nije imala loš život. Bilo je tu neke sitne pješadijske obuke, kopanje rovova za ležeći položaj više iz zajebancije jer je zemlja bila tvrda i kamenita. Sjećam se da sam davao nagradni izlazak u grad za najljepši rov. Jedan vojnik je taj, nazovi rov, maskirao prekrasnim poljskim cvijećem i naravno svi smo se složili da je njegov rov najljepši Inače su većinu vremena provodili u učionici na nastavi i na praktičnoj obuci i vožnji na vozilima. Praktičnu nastavu i vožnju su obavljali instruktori, ja i desetari se nismo tu puno miješali i znao sam da je vojsci ta nastava bila najomiljenija. Obuka je trajala 3,5 mjeseca i ja sam osobno ispratio dvije generacije u prekomandu. Sjećam se da su, kad smo se opraštali, neki od njih imali i suze u očima. Ne vjerujem baš da su za mnom žalili ali sigurno su s te obuke ponijeli i neke lijepe uspomene a i zbližili se i međusobno i s nama koji smo ih obučavali. Naravno da su sa instruktorima imali prisniji odnos nego sa mnom ili s desetarima.
Moguće da se to sve poslije nagore promijenilo. Šteta jer ipak je u kasarni Zalužani (iako ja osobno i nisam baš bio oduševljen tom kasarnom) u moje vrijeme postojalo nekakvo pozitivno ozračje a i sam rod vojske je bio dosta zanimljiv (tehnika i raznovrsnost naoružanja su uvijek zanimljivi vojsci).

Bogart:

Citat :

Ne secas se spiska ispitnih pitanja iz Vatrene obuke? Ili zavrsnog testa iz Taktike OMJ? Ili zavrsnog ispita iz Taktike, mozda bi se toga mogao prisetiti, Taktiku vam je najverovatnije predavao vas komandir voda, nas zavrsni ispit se odvijao na Banjaluckom Polju, secam se da mi je jedno od pitanja bilo bacanje rucne bombe, bacao sam skolsku bombu, a ostala su bila neka teorijska. Iz Taktike i Taktike OMj sam jedino imao desetke, koliko se secam samo ja sam imao desetku iz Taktike OMJ, nju nije dobio ni najbolji pitomac u nasoj klasi, onaj moj Slovenac dzudista. Laughing

Moguće da je bilo nešto ali vjerojatno nije bilo nešto napeto i uzbudljivo kad se ne sjećam
Kad su se održavali ti ispiti? Prije ili poslije Manjače? Koliko se sjećam vrlo brzo poslije Manjače smo otišli u prekomandu.
Naravno da nam je taktiku predavao naš komandir voda poručnik Đuro. Prezimena se ne sjećam ali se sjećam da je imao dubok, markantan glas i po meni je bio dobar oficir (jedan koji spada u onih famoznih 10 % koji su po meni bili OK).

Boske (citat):

Bogart:

Citat :

Ne secas se spiska ispitnih pitanja iz Vatrene obuke? Ili zavrsnog testa iz Taktike OMJ? Ili zavrsnog ispita iz Taktike, mozda bi se toga mogao prisetiti, Taktiku vam je najverovatnije predavao vas komandir voda, nas zavrsni ispit se odvijao na Banjaluckom Polju, secam se da mi je jedno od pitanja bilo bacanje rucne bombe, bacao sam skolsku bombu, a ostala su bila neka teorijska. Iz Taktike i Taktike OMj sam jedino imao desetke, koliko se secam samo ja sam imao desetku iz Taktike OMJ, nju nije dobio ni najbolji pitomac u nasoj klasi, onaj moj Slovenac dzudista. Laughing

Moguće da je bilo nešto ali vjerojatno nije bilo nešto napeto i uzbudljivo kad se ne sjećam
Kad su se održavali ti ispiti? Prije ili poslije Manjače? Koliko se sjećam vrlo brzo poslije Manjače smo otišli u prekomandu.
Naravno da nam je taktiku predavao naš komandir voda poručnik Đuro. Prezimena se ne sjećam ali se sjećam da je imao dubok, markantan glas i po meni je bio dobar oficir (jedan koji spada u onih famoznih 10 % koji su po meni bili OK).

Posle Manjace, pre odlaska u prekomandu. Nije bilo nista posebno, kao i one periodicne provere znanja tokom obuke, ali ko to nije polozio bio je u nevolji.
Deset posto je solidna cifra, ja bi broj onih koji su bili OK spustio na 5 posto. Upecatljiv je bio predavac Taktike OMJ, neki kapetan prve klase Klickovic, takodje i civil koji je predavao Borbena motorna vozila. Bio je potkovan znanjem i neki celavko, oficir koji je predavao ABHO materiju, ne secam se u sklopu kog predmeta. Potpukovnik iz Moralnog vaspitanja je bio faca. I krkan koji nam je predavao Fizicko, mislim da je on bio civil.

Boske (citat):

Kako se vremena mijenjaju! Ja sam se, 5-6 godina ranije, u toj istoj ŠRO hranio kao kralj. Mislim da sam se za tih 6 mjeseci ugojio 4-5 kg.

Uzasna je bila hrana u menzi, rekoh vec, bezalo se preko Banjaluckog Polja do prodavnicica u ulicama na njegovom drugom kraju, i tamo bi "delegati" za citav vod kupovali slatkise i sendvice, sreca pa niko nije nadrljao od strane strazara koji su kontrolisali poslednji makadamski put pred poljem, taj put je bio granica kasarne, prolazio je iza same nase zgrade, polje je pocinjalo mozda na nekih pedesetak metara od zgrade SRO. Uglavnom su "nabavljaci-delegati" bili isti likovi, stekli su iskustvo u prelazenju polja, a i adrenalin im je radio, zeleli su sami da idu u te akcije snabdevanja. Dan bi se kako tako i izgurao, ali vecera je bila katastrofa, non stop salata od krompira i riba, riba samo po nazivu, a zapravo koza i kosti, ko zna ko je odvajao ostatak koji je valjao. Nekoliko godina kasnije, za vreme studentskih dana u Novom Sadu je bilo slicno, bilo je i to vreme gladi i bede kada su na meniju takodje bili samo otpatci, a sva hrana koja je valjala je nestajala, tada je neko duhovit na zidu studentske menze iz ocaja ispisao grafit: "Molimo zemlje izvoznice ribe da postuju sankcije Ujedinjenih nacija."

Boske (citat):

Jesi li siguran da su se tamo Iranci obučavali? Mislim da su u moje vrijeme tu bili smješteni Libijci koji su bili pitomci ili srednje vojne škole ili VA ( a možda i jedno i drugo). Sjećam se da su ih njihovi oficiri znali tući na jutarnjoj smotri koja je bila na zajedničkoj pisti a mi smo se zbog toga požalili kod naših oficira jer su te scene u nama izazivale sažaljenje. Naši oficiri su rekli da ne mogu ništa poduzeti jer su oni svoje pitomce disciplinirali po njihovim pravilima što je bilo i posebnim ugovorom regulirano.

Nisam siguran, mozda su to bili Libijci, tada smo mislili da se radi o Irancima, zbog uniformi i izgleda, svi su imali brade, Nisam s njima kontaktirao, oni koji jesu tvrdili su da su to bili vojnici iz Irana. Ne secam se da smo ih vidjali na obuci, jedino onako u prolazu posto im je baraka bila pored nase zgrade, na glavnoj pisti se nikad nisu postrojavali, tamo ih nikad nije bilo. Jednom smo ih zatekli na Banjaluckom Polju, demonstrirali su im mogucnosti tenka tokom voznje, neki nas baja je pred njima cepao tenk samo tako, vestina tog vozaca mi je ostala u secanju. Iranska armija je imala zarobljenje iracke tenkove T 72, a poznato je i da su se Libijci u Banja Luci obucavali na tim tenkovima i tenkovima T 55, tako da bi to mogli biti Libijci, a ne Iranci.

Zakačilo te gadno vrijeme kolega. Šteta što nisi služio kada sam i ja, bilo je zaista puno bolje.

Steta druze moj, jer samo nekoliko godina kasnije napravi se zijan u kuhinji, pocrkasmo od gladi.

Što da se radi,igra sudbine. Evo dvije fotke da se malo razvedriš:

Prilično sam siguran da je ovaj bio parkiran u našoj kasarni dok sam ja bio tamo. Možeš li to potvrditi?

Laki tenk M3 Stuart

[You must be registered and logged in to see this image.]

A koliko sam shvatio ti si se obučavao na ovome. U moje vrijeme je bio još u fazi testiranja. Prilično sam siguran da sam ga vidio u "akciji" na poligonu Manjača!

M-84

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da, bio je Stjuart postavljen u krugu kasarne, a secam se i jedne samohodke M 7.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Boske (citat):

Što da se radi,igra sudbine. Evo dvije fotke da se malo razvedriš:

Prilično sam siguran da je ovaj bio parkiran u našoj kasarni dok sam ja bio tamo. Možeš li to potvrditi?

Laki tenk M3 Stuart

[You must be registered and logged in to see this image.]

A koliko sam shvatio ti si se obučavao na ovome. U moje vrijeme je bio još u fazi testiranja. Prilično sam siguran da sam ga vidio u "akciji" na poligonu Manjača!

M-84

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jeste, na Manjaci smo gadjali iz spregnutog mitraljeza i protivavionskog mitraljeza. I tada jos vojska nije duzila te nove fensi uniforme, njih su tada dobile samo staresine kao radne uniforme, a mi smo nosili radne kombinezone, letnje i zimske, i stare uniforme.

Čini mi se da je ova fotografija na kojoj je Stuart (i još jedan tenk u pozadini) upravo u krugu naše kasarne napravljena. Na to sam mislio kada sam tražio da potvrdiš. Stuart je svakako bio tamo, to znam 100%!