ŠRO OMJ Banja Luka 'Mladen Stojanović' (Vrbas) VP 2908/3

Boske (citat):

Ovako danas izgleda kasarna "dr. Mladen Stojanović". To je sada studentski kampus:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Taj park u kampusu, gradski park Petar Kocic, je mojim drugarima bio prava mora, sate su provodili sakupljajuci opalo lisce i noseci ga u satorskim krilima do ivice kasarne, na Banjalucko Polje. Kad god vidim fotke ovog parka, to mnostvo stabala, setim ga se iz onih nasih vojnickih dana, mrzeli su ljudi to drvece. :lol:A te siroke ulice, bulevari sa vise kolovoznih traka, su bile deo kasarnskog kruga, piste po kojima smo trcali svako jutro i cistili sa njih gomile snega do iznemoglosti iako nisu spadale u nasu "nadleznost" vec su pitomci VA bili zaduzeni za njih, ali pitomce VA su staresine stitile pronalazeci uvek neke razloge da sneg uklanjamo mi pitomci SRO, cak su i prasinari iz STC mogli da odbiju naredjenje, i njihov deo kruga smo tada morali da odrzavamo mi.

Ostala je cela i bina na centralnoj pisti, moj prijatelj zivi na Boriku, cesto se slika na toj bini i zeza me.

Bio od aprila do septembra u ŠRO i izbjegao i lišće i snijeg. Moraš malo i sreće u životu imati U blizini ovih tenkovskih navoza (zadnja fotka) bio je hidrant sa vatrogasnim crijevom za pranje vozila. Tu smo se u toplim ljetnjim večerima "tuširali"

FOSIL (citat):

Blago vama,ja sam služio u Ljubljani i ne mogu baš pohvalno reći da je vojska bila omiljena u tome gradu.Osobno nisam doživio nikakve neugodnosti prigodom izlazaka u grad ali se osjećala velika rezerviranost građana prema nama vojnicima a bili samo samo djeca,daleko od svojih najmilijih, željni druženja tako da smo Ljubljanu smatrali svojim gradom.Neka mi oprosti ako ima koji Slovenac na forumu ali je stvarno tako bilo još daleke 84.godine što je bilo poslije ne znam.Bez razlike što je tako sve bilo ali za ovaj grad me veže i dosta uspomena tako da su dobre stvari ipak na prvom mjestu i uvijek se rado sjetim toga vremena.Pozdrav svima !

U Banja Luci su gotivili vojsku, momci iz Slovenije su uzivali, pogotovo oni iz urbanih sredina. Moji drugari iz voda, Slovenci, su se odlicno provodili, obozavali su Zanatski centar i kafice u njemu.
Kad se setim izlazaka u Banja Luci pomislim da se oni potonji izlasci, u civilstvu, kad sam krenuo na studije i kad je pocela da se oseca besparica kao posledica krize i ratova, nisu mogli porediti sa tim banjaluckim, jeste bilo ogranicenja zbog uniforme, ali bila su to srecnija i bezbriznija vremena od onih koja su potom sledila. I imalo se love, bile su tada pristojne plate, roditelji su jos uvek mogli dovoljno da odvoje za vojnicki dzeparac.

Hajde da vidimo je li netko može prepoznati prijatelja, rođaka, nadređenog iz vojske.Kasarna "Dr Mladen Stojanović", ŠRO aprilska klasa 1984.

Slika premještena!

Na Šehitlucima ispred spomenika


Slika premještena!

Javljaj se generacijo! Ili ste možda bili prestrogi prema vojsci pa se bojite negativnih reakcija
Evo još tri fotke da osvježimo sjećanja:

Slet na stadionu "Borca" povodom Dana mladosti 1984. (bili smo dio koreografije na tribinama).

Slika premještena!

Jasenovac, juni 1984.

Slika premještena!

Mrakovica, juni 1984.

Slika premještena!

Zdravo druze Boske ja sam malo mlađi od vas.Ja sam bio martovac 88-89 , taj potporčnik sigurno u tvoje vreme bio pitomac

Toše kao što sam već rekao to je Emir Redžić. Kada sam iz ŠRO otišao u prekomandu u Zalužane (septembar 1984.) on mi je bio komandir voda i, ako se dobro sjećam, imao je čin poručnika. Za očekivati je da je u godini 1988./89. mogao imati samo viši a ne niži čin, ako ga možda nisu iz nekog razloga degradirali ili je u moje vrijeme bio stvarno samo potporučnik. Ali ja sam prilično siguran da je već tada imao čin poručnika!

Boske, tvoja klasa kao da je bila na nekom krstarenju, kao turisti ste bili. A nas nigde nisu vodili na izlete, jedino na poligone na Vrbanji i Manjaci. Secam se ludog provoda na gadjanju na strelistu Vrbanja, u pauzama smo se sankali na plasticnim dzakovima, to je bilo pravo otkrovenje. Kao deca smo uzivali kad bi se otisnuli na dzakovima niz snezne padine. A i jesmo bili deca, naivni i vedri, uprkos svemu sto nas je ocekivalo kasnije.

Ma u ŠRO je bilo u moje vrijeme super; škola, malo izleti pa onda sportske aktivnosti na terenima sportskog centra "Borik". Bili smo gosti i na proslavi mature medicinske škole (samo odabrani pitomci, naravno među njima i ja ) pa onda nastupi sa mješovitim zborom...Za mene je obuka bila definitivno bolji dio vojnog roka

Evo da malo proširim pretragu. Ovo su dva voda (mislim da smo ovo mi koji smo obučavani na M-60) pitomaca ŠRO, aprilska klasa 1984. Ako se tko prepozna (ili nekoga prepozna) neka se slobodno javi


[You must be registered and logged in to see this image.]

Boske, i ja sam bio aprilska 84. ali u Ljubljani pa prekomanda u Celje.

Hej stažisti, dajte malo podrobnije opišite kako je izgledala vaša izobrazba u ŠRO. (Ili me uputite ako je negdje već opisano.) Obično kažete da je vama bilo lakše kao gušterima, nego kao džombama. E, pa zanima me, kakve su vam bile spavaonice, koliko vas je bilo u njima i kakva je bila vaša temeljna obuka (je li bilo nekih većih posebnosti?). Osobito me zanima sama nastava u učionicama, koliko sati dnevno, kakve su bile učionice, kakva nastavna oprema? Tko su bili sami nastavnici? Kada ste i koliko učili, koliko ste imali nastavne literature? Kako su izgledali sami ispiti? Je li bilo šalabahtera i prepisivanja? Jeste li imali neku vrst "indexa", kao na faksu?

Rado cu odgovoriti na sva pitanja, samo polako, treba vremena da uspomene ozive, da se secanja iskristalisu i uoblice, puno vremena je proslo od tih dana. No, sto rece neki moj ratni drug "necemo se mi sutra razici", bice prilke da deo iskustava spasim od zaborava, jer za to ovaj forum i sluzi, da se druzimo i prisetimo se mladosti.

E, baš lijepo, ispada da su se na temama ŠRO staže izolirale. E, ne može, izbombardirat ću vas ja......

Max Blitz (citat):

E, baš lijepo, ispada da su se na temama ŠRO staže izolirale. E, ne može, izbombardirat ću vas ja......

A, to cu odmah morati da demantujem, iako je vec kasno i oci mi se sklapaju od pospanosti. :DNe, nikad se nisam izdvajao na taj nacin, ni za vreme vojnikovanja se nisam delio od ostalih drugara iz jedinice zato sto sam bio staza, nikakve podele medju ljudima mi nisu svojstvene, ni sada, ni tada u mladosti. Cak sam i dosta puta nadrljao zbog neuvazavanja uvrezene podele na dzombe i gustere, na staru i mladu vojsku, takvu podelu sam nastojao da eliminisem kad god sam bio u prilici, naravno retko sam u tome uspevao, nije to bilo do mene, vec su me svi oni privilegovani onemogucavali, a ni staresine nisu bile na mojoj strani, konzervativni i jalovi sistem se nije mogao menjati dobrim namerama.
Otisao sam u SRO samo zato sto je to bio jedini nacin da postanem tenkista, bilo je to ostvarenje decackog sna. Jedina privilegija koju sam imao kao pitomac SRO bili su redovni izlasci u grad, ali i to je pri kraju mog vojnog roka nestalo sa vanrednim stanjem, jer su otpocela ratna dejstva u zemlji. Izlasci u grad su mi puno znacili, tako sam lakse izgurao vojnicke dane. Moglo bi se reci da je privlegija bila i to sto sam kao pitomac SRO bio postedjen drila i upravo podela o kojima govorim, nisam osetio na vlastitoj kozi nepravde i teskoce koje su proisticale iz podela medju vojnicima, zapravo je to bio najveci benefit boravka u SRO.
Polako, pricacemo o svemu.

Bogart (citat):

Max Blitz (citat):

E, baš lijepo, ispada da su se na temama ŠRO staže izolirale. E, ne može, izbombardirat ću vas ja......

A, to cu odmah morati da demantujem, iako je vec kasno i oci mi se sklapaju od pospanosti. Ne, nikad se nisam izdvajao na taj nacin, ni za vreme vojnikovanja se nisam delio od ostalih drugara iz jedinice zato sto sam bio staza, nikakve podele medju ljudima mi nisu svojstvene, ni sada, ni tada u mladosti. Cak sam i dosta puta nadrljao zbog neuvazavanja uvrezene podele na dzombe i gustere, na staru i mladu vojsku, takvu podelu sam nastojao da eliminisem kad god sam bio u prilici, naravno retko sam u tome uspevao, nije to bilo do mene, vec su me svi oni privilegovani onemogucavali, a ni staresine nisu bile na mojoj strani, konzervativni i jalovi sistem se nije mogao menjati dobrim namerama.
Otisao sam u SRO samo zato sto je to bio jedini nacin da postanem tenkista, bilo je to ostvarenje decackog sna. Jedina privilegija koju sam imao kao pitomac SRO bili su redovni izlasci u grad, ali i to je pri kraju mog vojnog roka nestalo sa vanrednim stanjem, jer su otpocela ratna dejstva u zemlji. Izlasci u grad su mi puno znacili, tako sam lakse izgurao vojnicke dane. Moglo bi se reci da je privlegija bila i to sto sam kao pitomac SRO bio postedjen drila i upravo podela o kojima govorim, nisam osetio na vlastitoj kozi nepravde i teskoce koje su proisticale iz podela medju vojnicima, zapravo je to bio najveci benefit boravka u SRO.
Polako, pricacemo o svemu.

Nisi me shvatio, mislio sam reći da su se forumaši staže izolirale na svojim forum temama. (Ne dolaze vam drugi posjetioci na teme, ili možda griješim?) Nisam mislio za pravo. U stvari, za pravo i ne znam. Bio je jedan stažo na temeljnoj obuci, ali trećem vodu, ja sam bio prvi vod, mi smo imali desetare samo (i zastavnika). Nije mi nikad bio nadređen stažo, nemam iskustva s njima, al moram ti priznat da sam stekao dojam da ih vojska nije baš obožavala. Već sam na temi Kumbor rekao, bila jedna inženjerijska jedinica do nas, njima došao stažo iz Bileće, umislio da je general, pa ih maltretirao. "Prevaspitali" su ga jedno popodne u kancelariji kad je otišao oficir, poslije kažu da je bio normalan. Valjda je to, kad čovjek dobije nešto moći, pa...

Ovako Max: pročitaj malo moje prethodne postove pa ćeš otprilike shvatiti kakav je bio život u ŠRO.
Što se same nastave tiče to je bilo otprilike kao u pravoj školi. Nastava nam je počinjala u 8 sati i imali smo 5-6 školskih sati dnevno. Ako se dobro sjećam nastavu su nam do podne držali oficiri koji su predavali i u srednjoj vojnoj školi i vojnoj akademiji. Nastava smo imali u istim učionicama, odn. kabinetima kao i oni. To su , za to vrijeme, bili super opremljeni kabineti (interna televizija, sva potrebna školska pomagala kao što su presjeci motora, vozila, radio uređaji itd). Evo nekih školskih predmeta kojih se sjećam: motoristika, veza, politička nastava, taktička obuka, zatim je tu bilo i topografije, predavanja o raznim vrstama naoružanja. Popodnevnu obuku nam je najčešće držao komandir voda (poručnik) i njegov zamjenik (stažista). Tu smo bili malo na vozilima, zatim imali taktičku i pješadijsku obuku, učili gaziti strojevi korak itd.
U toku školovanja imali smo jedan marš pod borbenim djelovanjem (mislim da se radilo o nekih 40-ak km) i imali smo, pri kraju školovanja, terensku obuku na poligonu Manjača iznad B. Luke. Naravno bilo je tu i izleta (što pokazuju fotke koje sam već postavio) i drugih zanimljivih društvenih aktivnosti u gradu.
Moram napomenuti da smo bili super ekipa u vodu i lijepo smo se slagali. Od nas 32 pitomaca (ako sam dobro zapamtio) u vodu, 10-tak njih je bilo a završenim fakultetom. To su već bili ozbiljni i savjesni momci koji su nama drugima pomagali pri učenju a ujedno su bili i moralna vertikala voda. Bili smo se dogovorili da se okupimo ponovno u B. Luci 10 godina poslije (1994.) ali iz poznatih razloga, to nam je bilo nemoguće izvesti. I dan-danas žalim zbog toga.
Već sam prije napisao ali sada ću još jednom ponoviti: obuka je bila definitivno najljepši dio mog vojnog roka

Hvala Boske! Htio sam možda da se ta iskustva saberu na jednom mjestu, ali, naravno, ne mora. A sami ispiti? Pismeni? Usmeni? Prepisivanja kao na faksu? Koliko puta si smio pasti ispit i je li se uopće padalo?

Ma nisu tu bili ispiti kao na faksu nego se ocjenjivalo tijekom cijelog trajanja škole i onda su se davale zaključne ocjene na kraju. Tko je dobio jedinicu iz nekog predmeta nije mogao u grad dok ju ne ispravi Ja jedanput dobio jedinicu iz motoristike a trebao subotom s ekipom u grad. Popodne ( u slobodnom vremenu) me zgrabio jedan inžinjer strojarstva iz voda i u kabinet na presjek motora. Pravi motor razrezan na pola da se vidi što je unutra Sat vremena mi je objašnjavao kako motor funkcionira i ja za dva dana ispravio ocjenu i subotom s njima u grad (Puno hvala Željko, neću ti to nikada zaboraviti!)
Na kraju obuke imao sam solidan uspjeh, čak sam i pet dana nagradnog dobio
Znam da dvojica iz voda nisu uspješno završili obuku, znači nisu dobili čin mlađeg vodnika. Ne sjećam se je li bilo šalabajzera i pismenih ispita ali se dobro sjećam da smo se uzajamno pomagali u učenju u čemu su naravno prednjačili ovi za završenim fakultetima. Dobro se sjećam da smo se svi dobro slagali, da smo bili solidarni i da nije bilo nikakvih svađa i ozbiljnijih nepodopština. Sitnih zezancija je naravno bilo. Sjećam se da smo jednog druga iz spavaonice, koji je stvarno jako hrkao, jedanput sa krevetom iznijeli u umivaonicu i tamo je prenoćio. Ujutro je onako iznenađen i bunovan ušao u spavaonicu i molio da mu netko pomogne krevet vratiti natrag

Lijepa priča, takve stvari me zanimaju. A onda ovi što nisu dobili čin mlađeg vodnika, su išli dalje služit kao desetari? Vjerojatno im nije baš bilo ugodno stat pred vojsku koja je možda znala za tu činjenicu?

Ne sjećam se jesu li i činove desetara i dobili. Ta je škola funkcinirala nekako po fazama (da ne kažem semestrim): otprilike 2 mjeseca škole pa čin razvodnika. Nakon daljnja 2 mjeseca, narvno ako su ocjene pasale, čin desetara a na kraju ml. vodnika. Poslije u prekomandi smo, negdje kad smo otprilike bili godinu dana u vojsci, dobili činove vodnika.
Ne sjećam se baš točno ali mislim da su ova dvojica ostali na činu razvodnika.

Kad sam ja bio u JNA viđao sam samo staže mlađe vodnike. Nisu valjda u godinu dana stigli dobit čin vodnika. Mislim da su konačno dobijali činove vodnika tek koji dan pred skidanje.

Moguće da je to bilo tako poslije kada se samo godinu dana služilo. Ja sam se našetao po kasarni sa činom vodnika Po tome se vidjelo da smo džombe i dalo se osjetiti da nas i vojska i oficiri malo više respektiraju.

Boske, čestitam na unapređenju, zasluženo. Tvoji poslednji postovi su oni pravi, vojnički koje rado čitam. Dobro ti ide ,
pa nastavi kad stigneš...
pozz

Hvala druže Missar! Pa eto kad se uhvati vremena i kad naleti inspiracija, napiše se ponešto. Naročito je zgodno kad me nesanica muči...onda se raspišem k'o lud

Boske (citat):

Hvala druže Missar! Pa eto kad se uhvati vremena i kad naleti inspiracija, napiše se ponešto. Naročito je zgodno kad me nesanica muči...onda se raspišem k'o lud

A i kad te ja 'izrešetam'..., i opet ću, bez brige. . Gdje nam je Goran n? Jako drag čovjek, zaista... Čestitke, kolega!! Sad smo kao pravi klasići.

Hvala Max! Naravno čestitke i tebi. Inače ovi čvarci me čine pomalo nostalgičnim, nosio sam ih sve na epoletama. Čak sam se, u mojoj čaršiji, prošetao i s činovima potporučnika (rezervnog). Sjećam se da je "raja" bila zabezeknuta jer su me više poznavali kao neozbiljnog tipa Možda ću i ovdje do potporučnika pa emigrirati negdje drugo...tko zna!?

Mogao bi se u Austriji po maskenbalima pojavljivat u toj uniformi, ako je imaš još. Kod nas bi bilo deplasirano, mada ima i toga...

Max Blitz (citat):

Mogao bi se u Austriji po maskenbalima pojavljivat u toj uniformi, ako je imaš još. Kod nas bi bilo deplasirano, mada ima i toga...

A ne, morao sam se odjaviti u vojnom odsijeku i vratiti uniformu kada sam odlazio u inozemstvo. Ako se ne varam, vratio sam tada i vojnu knjižicu ali nisam baš stoposto siguran za knjižicu.

Ja uniformu iz rezerve imam još! Stoji negdje na dnu ormara. I šinjel dobio, ne vjetrovku. Zadužio SMB u rezervi (pazi, mornaru dali SMB?!). Tražila Hr jednom 1992. da se to vrati, ja nisam tad mogao odnijet, poslije zaboravio. I poslije više nitko ponovo nije pitao.... O, koristio sam za partyje taj šinjel, kako ne..., izazvao bi oduševljenje... Rušimo temu ŠRO. Koliko je čuveni bilećki ŠRO zaista bio jači od ostalih i po čemu?

Boske (citat):

Max Blitz (citat):

Mogao bi se u Austriji po maskenbalima pojavljivat u toj uniformi, ako je imaš još. Kod nas bi bilo deplasirano, mada ima i toga...

A ne, morao sam se odjaviti u vojnom odsijeku i vratiti uniformu kada sam odlazio u inozemstvo. Ako se ne varam, vratio sam tada i vojnu knjižicu ali nisam baš stoposto siguran za knjižicu.

Ja sam otišao 1982 g. U vojnom odseku dao kopiju ugovora, razdužio samo uniformu, vojna knjižica je ostala kod mene.
Možda se kasnije to promenilo.
pozdrav

Max Blitz (citat):

Ja uniformu iz rezerve imam još! Stoji negdje na dnu ormara. I šinjel dobio, ne vjetrovku. Zadužio SMB u rezervi (pazi, mornaru dali SMB?!). Tražila Hr jednom 1992. da se to vrati, ja nisam tad mogao odnijet, poslije zaboravio. I poslije više nitko ponovo nije pitao.... O, koristio sam za partyje taj šinjel, kako ne..., izazvao bi oduševljenje... Rušimo temu ŠRO. Koliko je čuveni bilećki ŠRO zaista bio jači od ostalih i po čemu?

Apropo sinjela, oficirski sinjeli iz JNA su sredinom devedesetih bili trazeni, jer su nakon prepravki postajali zenski kaputi u retro fazonu koji su tada bili moderni. Nema toga cega se trendseteri nece setiti.

Max Blitz (citat):

Rušimo temu ŠRO. Koliko je čuveni bilećki ŠRO zaista bio jači od ostalih i po čemu?

Bogarte, zdravo! Kad si već tu, evo ti gore pitanjce jedno... Ako ti se sad da....

Max Blitz (citat):

Nisi me shvatio, mislio sam reći da su se forumaši staže izolirale na svojim forum temama. (Ne dolaze vam drugi posjetioci na teme, ili možda griješim?)  Nisam mislio za pravo. U stvari, za pravo i ne znam. Bio je jedan stažo na temeljnoj obuci, ali trećem vodu, ja sam bio prvi vod, mi smo imali desetare samo (i zastavnika). Nije mi nikad bio nadređen stažo, nemam iskustva s njima, al moram ti priznat da sam stekao dojam da ih vojska nije baš obožavala. Već sam na temi Kumbor rekao, bila jedna inženjerijska jedinica do nas, njima došao stažo iz Bileće, umislio da je general, pa ih maltretirao. "Prevaspitali" su ga jedno popodne u kancelariji kad je otišao oficir, poslije kažu da je bio normalan. Valjda je to, kad čovjek dobije nešto moći, pa...

Opusteno bre, naravno da znam da si se salio. :DAli to je posluzilo kao slagvort za ozbiljniju pricu. Staze su se u jedinicama nalazile u specificnom polozaju, izmedju cekica i nakovnja, izmedju staresina i vojnika, ni tamo, ni amo, bili smo poseban soj, nije bilo lako postaviti se kako treba. Taj umisljeni koga si spomenuo se ocito nije bio snasao u pocetku.
Ja sam lako pronasao vlastitu poziciju, znao sam da se na podrsku staresina ne moze racunati, da to nije moj stalez, da smo dva sveta, svestan sam bio i podela medju vojskom, i tu sam bio uz one koji su bili poput mene, uz moju klasu, i uz one koji su mi povereni, uz gustere koje je trebalo obucavati. Sa dzombama nisam nalazio zajednicki jezik, vecinom su to bili paraziti, trutovi, a sticajem okolnosti i po karakteru su bili bitange, tako da i s te strane nisam imao dilemu ko su oni koji su mi bliski.
Nije u vojsci moc kvarila ljude, vec insistiranje na jalovom sistemu odrzavanja privilegijja, vec sam negde diskutovao na tu temu, nije se cenilo zalaganje i kvalitet, i to u kontinuitetu, zato se ta lakirovka morala zavrsiti onako kako se zavrsila.

Max Blitz (citat):

Max Blitz (citat):

 Rušimo temu ŠRO. Koliko je čuveni bilećki ŠRO zaista bio jači od ostalih i po čemu?

Bogarte, zdravo! Kad si već tu, evo ti gore pitanjce jedno... Ako ti se sad da....

Tako se pricalo, da se pesadijska SRO izdvajala nad ostalima, ali ne znam koliko je bilo istine u tome. Recimo i ljudi koji su dolazili iz inzenjerijske SRO, iz Karlovca, i iz artiljerijske SRO, iz Zadra, su bili vesti i dobro obuceni, u to sam se uverio.
U vreme u kome sam se ja nalazio u JNA kriterijumi su vec bili opali, nije se insistiralo na moralno-politickoj podobnosti kandidata za SRO, a i mnoge druge odlike regrutovanih u SRO su bile "frizirane". Uvek se sa smehom setim kako je izgledalo moje prijavljivanje za SRO, u mesnoj zajednici nas je docekao komsija koji je drmao tom najnizom organizacionom jedinicom drustveno-politickog sistema (vlasti) i nase krajnje jednostavne prijave, u kojima su bili navedeni samo osnovni biografski podaci, do te mere nakitio da smo u njima delovali kao superheroji iz stripova, mene je npr. proglasio u prijavi koja je isla u lokalni vojni odsek i koja je potom stizala u SRO za sampiona u streljastvu i dzudou, za takmicara u omladinskom kvizu "Tito, revolucija, mir", ma nakakio je na papir takve nebuloze da je to bilo komedija. Da ne pricam kako je na to reagovao moj komandir voda u SRO kad smo se prvi put sreli, kad je docekivao prispele regrute. A takve urnebesne prijave su imali i ostali, osim mozda regruta iz Slovenije i Hrvatske koji su se tada vec uveliko nasli izvan te masinerije starog sistema.

E, btw, onako usput pitanje, ti si prava osoba za to, kad su se iz kasarni počele uklanjati Titove slike i biste? Navodno su neki oficiri to vrlo teško podnijeli... suze im u očima bile danima...

Max Blitz (citat):

Kad sam ja bio u JNA viđao sam samo staže mlađe vodnike. Nisu valjda u godinu dana stigli dobit čin vodnika. Mislim da su konačno dobijali činove vodnika tek koji dan pred skidanje.

Ne bas pred skidanje, nego mesec i po - dva pred kraj vojnog roka, sto kaze Boske nanosale su se staze zvezdica na ramenima, ali nisu se svi dzombirali, ja sam i pod sicu rmbao zajedno sa gusterima, sve fizicke poslove, no to je bila specificnost mog roda vojske, nije se moglo ocekivati da ce nam granate doneti i rasporediti u tenkove neki carobnjaci. :DNije me kao vodnika niko oslobadjao teskih poslova, to paradiranje zutim epoletama je bilo obicno nosanje "macke u dzaku". :DNiti sam bio sitiji, niti odmorniji, niti cistiji od drugih, a svakako sam vise bio izlozen stresu i optereceniji duznostima i odgovornoscu.

Ne znam, koliko se secam vec u jesen 1990. nije bilo toliko ideoloskih i idolopoklonickih simbola, mislim da se vec tada obelezja s likom Josipa Broza nisu nalazila u SRO, a u prekomandi ih sigurno nije bilo, postojala je jedino spomen soba na ulazu u kasarnu na Crvenom Krstu u cast partizanske brigade ciju je tradiciju nastavljala moja oklopna brigada, i ljudstvo u brigadi je nosilo na kapama petokrake sa srpom i cekicem, svi osim nas koji smo u nju prekomandovani iz drugih jedinica. Moj komandir cete u Nisu, kapetan prve klase Smail Kunalic, je na radnom stolu u kancelariji u kutiji s ponosom cuvao staru partijsku knjizicu clana SKJ. To je sve sto je bilo ostalo od ideologije. Politicka nastava u SRO koju je Boske spominjao nije imala ideoloski karakter, preimenovana je u Moralno vaspitanje, i po sadrzaju je vise odgovarala sociologiji i psihologiji, sa akcentom na vojnu tematiku naravno. Moralno vaspitanje nam je u SRO bilo najomiljeniji predmet, predavanja su se odvijala u novoj ucionici, koja je bila prostrana, moderna, cista i topla, tako da bi tu odspavali u klupama kao beglerbegovi, ako vec nismo pisali pisma i salili se sa predavacem, starijim covekom, potpukovnikom iz mog kraja, Banacaninom, rodom iz Srpske Crnje. Da nismo bili premoreni verovatno bi sa zadovoljstvom pratili njegova predavanja, bio je strucnjak za materiju kojom se bavio.

Bogart (citat):

...ljudstvo u brigadi je nosilo na kapama petokrake sa srpom i cekicem, svi osim nas koji smo u nju prekomandovani iz drugih jedinica.

Dobro si me podsjetio! I ja sam je imao... ne po formaciji čete naravno. Dao mi je jedan desetar iz skroz druge jedinice, ne znam od kud mu. Rekli mi neki ne možeš ti to nosit. I ja stavio, i nitko se nije bunio, izlazio tako i u grad, a i po kasarni i po brodu. Nitko od oficira ni riječ, ni bravo, ni skini...., zanimljivo Baš je pristajala uz mornarsku uniformu... bili mi neki drugovi zavidni... I JOŠ je imam.

missar (citat):

Ja sam otišao 1982 g. U vojnom odseku dao kopiju ugovora, razdužio samo uniformu, vojna knjižica je ostala kod mene.

Missar, druže moj... sad sam tek skužio tvoj post. Kako si to 1982. razdužio uniformu? I ti si otišao u inozemstvo?

Max Blitz (citat):

Dobro si me podsjetio! I ja sam je imao... ne po formaciji čete naravno. Dao mi je jedan desetar iz skroz druge jedinice, ne znam od kud mu. Rekli mi neki ne možeš ti to nosit. I ja stavio, i nitko se nije bunio, izlazio tako i u grad, a i po kasarni i po brodu. Nitko od oficira ni riječ, ni bravo, ni skini...., zanimljivo Baš je pristajala uz mornarsku uniformu... bili mi neki drugovi zavidni... I JOŠ je imam.

Znas kako, drugacije je to bilo vreme, mozda ce zvucati lose, ali ja sam nastojao da nosim obicnu petokraku, izbegavao sam onu sa srpom i cekicem iako sam po dolasku u prekomandu trebao da je stavim na kapu. Pandorina kutija je bila otvorena vec tada, mada jos uvek decak nisam ni ja mogao ostati poklonik ideologije koja je delovala kao prevazidjena i koju su svi odbacili. Danas bi verovatno isto postupao, ali neki pijetet prema tim simbolima se ipak zadrzao, ne zbog ideologije same po sebi i tog nekog sistema, nego zbog dostignuca onog vremena koja su ostavila traga na mnoge generacije, pa i na moju. Idealan drustveni sistem ne postoji, ja ih vrednujem na osnovu polozaja vecine u okviru datog sistema, iskreni ljudi bez predrasuda ne bi smeli da ospore da je vecini taj nas bivsi sistem doneo i nesto dobro u zivotu.

Max Blitz (citat):

Lijepa priča, takve stvari me zanimaju. A onda ovi što nisu dobili čin mlađeg vodnika, su išli dalje služit kao desetari? Vjerojatno im nije baš bilo ugodno stat pred vojsku koja je možda znala za tu činjenicu?

Boske (citat):

Ne sjećam se jesu li i činove desetara i dobili. Ta je škola funkcinirala nekako po fazama (da ne kažem semestrim): otprilike 2 mjeseca škole pa čin razvodnika. Nakon daljnja 2 mjeseca, narvno ako su ocjene pasale, čin desetara a na kraju ml. vodnika. Poslije u prekomandi smo, negdje kad smo otprilike bili godinu dana u vojsci, dobili činove vodnika.
Ne sjećam se baš točno ali mislim da su ova dvojica ostali na činu razvodnika.

Bez obzira na uspeh po tim dvomesecnim fazama obuke svi su dobijali cin razvodnika, bar je tako bilo u mojoj klasi, a gotovo po automatizmu su svi dobili i cin desetara bez obzira na neke slabe ocene, zbog njih se jedino nisu dozvoljavali izlasci u grad, najvaznija stvar tokom boravka u SRO. Na kraju skolovanja polagali su se i zavrsni ispiti iz vecine predmeta, zavrsni ispiti su bili medju najvaznijim merilima konacnog uspeha i uticali su u znatnoj meri na prosek s kojim je pitomac zavrsio obuku. Oni koji nisu uspeli da poloze neki od zavrsnih ispita, koji su imali ocene koje nisu bile prelazne, ostajali su jos neko krace vreme u SRO, mozda svega nedelju, dve, ne duze, tokom kojih su imali poslednju priliku da poprave ocene i da napuste SRO sa cinom mladjeg vodnika. To je bio onaj period kad su njihovi drugovi mladji vodnici odlazili u prekomandu nakon zavrsenog skolovanja. Ko nije iskorostio tu poslednju sansu ostajao je u cinu desetara i odlazio u prekomandu kao komandir odeljenja (tenka). Iz mog voda dvojica pitomaca nisu uspela da zavrse SRO, ostali su desetari i otisli u trupu s tim cinom, nikakve neprijatnosti nisu imali, i desetar je bio desetar, ma kako dosao do cina. Jedan od njih je bio neki saljivdzija spadalo iz predgradja Tuzle, pricali su mi da je po dolasku u prekomandu u Skoplje postao jedan od maskota jedinice, jedan od najomiljenijih likova, a i mi smo ga voleli, nosio nas je svojom duhovitoscu i originalnim humorom u teskim trenucima, bio je jedan od pozitivaca koga se rado setim, nadam se da je ziv i zdrav, neke izraze naucene od njega tokom sestomesecnog boravka u SRO i danas cesto koristim.

Boske (citat):

Ovako Max: pročitaj malo moje prethodne postove pa ćeš otprilike shvatiti kakav je bio život u ŠRO.
Što se same nastave tiče to je bilo otprilike kao u pravoj školi. Nastava nam je počinjala u 8 sati i imali smo 5-6 školskih sati dnevno. Ako se dobro sjećam nastavu su nam do podne držali oficiri koji su predavali i u srednjoj vojnoj školi i vojnoj akademiji. Nastava smo imali u istim učionicama, odn. kabinetima kao i oni. To su , za to vrijeme, bili super opremljeni kabineti (interna televizija, sva potrebna školska pomagala kao što su presjeci motora, vozila, radio uređaji itd). Evo nekih školskih predmeta kojih se sjećam: motoristika, veza, politička nastava, taktička obuka, zatim je tu bilo i topografije, predavanja o raznim vrstama naoružanja. Popodnevnu obuku nam je najčešće držao komandir voda (poručnik) i njegov zamjenik (stažista). Tu smo bili malo na vozilima, zatim imali taktičku i pješadijsku obuku, učili gaziti strojevi korak itd.
U toku školovanja imali smo jedan marš pod borbenim djelovanjem (mislim da se radilo o nekih 40-ak km) i imali smo, pri kraju školovanja, terensku obuku na poligonu Manjača iznad B. Luke. Naravno bilo je tu i izleta (što pokazuju fotke koje sam već postavio) i drugih zanimljivih društvenih aktivnosti u gradu.
Moram napomenuti da smo bili super ekipa u vodu i lijepo smo se slagali. Od nas 32 pitomaca (ako sam dobro zapamtio) u vodu, 10-tak njih je bilo a završenim fakultetom. To su već bili ozbiljni i savjesni momci koji su nama drugima pomagali pri učenju a ujedno su bili i moralna vertikala voda. Bili smo se dogovorili da se okupimo ponovno u B. Luci 10 godina poslije (1994.) ali iz poznatih razloga, to nam je bilo nemoguće izvesti. I dan-danas žalim zbog toga.
Već sam prije napisao ali sada ću još jednom ponoviti: obuka je bila definitivno najljepši dio mog vojnog roka  

Neki od predmeta su bili Taktika, Taktika OMJ, Veza, Borbena motorna vozila, Vatrena obuka, Moralno vaspitanje, Fizicko vaspitanje... Predavaci su bili staresine pedagozi sa VA i nas komandir voda, potporucnik Nemet Zoltan. Stazu koji je pomagao u izvodjenju obuke i nadzirao nas u prvim vojnickim danima smo imali u vodu samo nekih mesec dana, a zatim smo sami sebi komandovali, naime ulogu staze vrsio je jedan od nas kao vodja grupe. Bio sam prvi vodja grupe, odmah po formiranju voda, odmah po dolasku na odsluzenje vojnog roka, postavili su me na tu nezahvalnu "funkciju" i najduze sam se na njoj zadrzao, nekoliko meseci sam komandovao vodom kada nije bilo staresina sa nama, dok je bio s nama staza mi je nesebicno pomagao, mada iskren da budem nismo ga gotivili, niko od nas nije zazalio kad je premesten u drugi vod, nakon mene mislim da su jos samo dva pitomca vrsila duznost vodje grupe.
Po uspehu sam bio medju prvih deset od nas tridesetak i nesto u vodu, sa prosekom iznad 8, sto i nije bilo lose za nekog ko se nije palio na vojnikovanje i te puc, puc, ozezi, ozezi fazone. U mom vodu se nalazio i najbolji pitomac nase klase, neki Ljubljancanin koji je bio komedija od coveka, zajebavali smo ga samo tako, ali bio je dobar covek, vazda spreman na salu, i sto je najvaznije prihvatao je sale na svoj racun, a po meni je to pravi pokazatelj necije vrednosti, takve ljude postujem. On mi je bio sparing partner tokom obuke u borilackim vestinama, ubijao me je od batina, jer ja blage veze sa borilackim vestinama nisam imao iako mi je u prijavi za SRO stajalo da sam dzudo ekspert. Brisao je sa mnom strunjace i svaki put mi se covek izvinjavao kad bi ja tresnuo kao kruska nakon sto me je zafrljacio posle zahvata. Od tada vucem probleme sa kicmom, bas mi je namestio prsljenove.  

Max Blitz (citat):

Hvala Boske! Htio sam možda da se ta iskustva saberu na jednom mjestu, ali, naravno, ne mora. A sami ispiti? Pismeni? Usmeni? Prepisivanja kao na faksu? Koliko puta si smio pasti ispit i je li se uopće padalo?

Bilo je ispita slicnih onima na faksu, izvlacila bi se pitanja i dobijalo bi se zericak vremena za pripremu odgovora, a onda bi se vec u zavisnosti od karaktera izvucenih pitanja pristupalo usmenom izlaganju ili prakticnoj demonstraciji, to je bilo tipicno na ispitu iz Taktike, Veze, Vatrene obuke, Borbenih motornih vozila. Taktika OMJ se polagala pismeno, radili smo test odnosno pisali odgovore na pitanja iz testa, postojalo je nekoliko verzija testova, a ocena se formirala i na osnovu periodicnih prakticnih provera znanja i zalaganja na samom terenu. Ocene iz Fizickog vaspitanja bi se dobijale po fazama u zavisnosti od toga sta se prelazilo, npr. ocenjivala se umesnost u borilackim vestinama, ispunjene norme u trcanju, vezbama snage, pesadijskim preprekama i sl. Moram da priznam da se nije insistiralo na svemu od toga, recimo solidan broj nas nije bio u stanju ili nije umeo da se popne uz uze na zadatu visinu i u tome nas nisu ni ocenjivali, i u JNA su izgleda znali da na svetu postoje dve vrste ljudi - oni koji mogu i oni koji ne mogu da se penju uz uze. U ocene iz Vatrene obuke i Taktike ulazili su i rezultati postignuti na gadjanjima iz pesadijskog naoruzanja, iz automatskog pistolja, automatske puske i rucnog bacaca, i iz tenkovskog naoruzanja, iz spregnutog mitraljeza i protivavionskog mitraljeza. Rucna bomba se bacala kasnije u prekomandi, a i gadjanje tenkovskim topom se izvodilo tek na terenu po odlasku u trupu. Moralno vaspitanje se takodje polagalo pismenim putem. Neke predmete je usloznjavalo to sto su obuhvatali gradivo koje se odnosilo na dve vrste borbenih vozila, Veza, Taktika OMJ, Vatrena obuka i Borbena motorna vozila su pokrivali i nas glavni tenk M 84, ali i alternativni tenk T 55.
Bilo je i marifetluka, prepisivanja i raznoraznog snalazenja na kvarnjaka. Na polaganju ispita iz Borbenih motornih vozila vozaci tenkova bi nam negde u unutrasnjosti tenka sakrili primerak prirucnika za to vozilo i po izvlacenju pitanja mi bi ulazili u tenk toboze spremajuci koncept odgovora, a zapravo bi potrazili skrivenu literaturu i prepisali potreban odgovor. Samo malo je bilo prilika za takve mucke, cak je i za taj stos iz Borbenih motornih vozila bilo potrebno izvesno znanje, prvo da bi se pronasao odgovor u literaturi, a drugo da bi se prepisano na koncept demonstriralo prakticno pred ispitivacem. Rezultati gadjanja pesadijskim naoruzanjem su bili ozbiljan falsifikat, jer je bataljonski cata, neki matori muzikant iz mog voda, bio glavni evidenticar i svojim intimusima je u dnevnike gadjanja upisivao najbolje ocene, a ne one koje bi izdiktirale staresine nakon pregleda meta. tu su mnogi od nas bili osteceni, a pogotovo pitomci iz drugih nama konkurentskih vodova, tome se radovao i nas komandir voda, karijerista koji nije birao sredstva za napredovanje u sluzbi.

Max Blitz (citat):

Hej stažisti, dajte malo podrobnije opišite kako je izgledala vaša izobrazba u ŠRO. (Ili me uputite ako je negdje već opisano.) Obično kažete da je vama bilo lakše kao gušterima, nego kao džombama. E, pa zanima me, kakve su vam bile spavaonice, koliko vas je bilo u njima i kakva je bila vaša temeljna obuka (je li bilo nekih većih posebnosti?). Osobito me zanima sama nastava u učionicama, koliko sati dnevno, kakve su bile učionice, kakva nastavna oprema? Tko su bili sami nastavnici? Kada ste i koliko učili, koliko ste imali nastavne literature? Kako su izgledali sami ispiti? Je li bilo šalabahtera i prepisivanja? Jeste li imali neku vrst "indexa", kao na faksu?

Imali smo vodnu spavaonicu i vodnu ucionicu u zgradi u kojoj je bio smesten bataljon. Bataljon se sastojao od dve cete, tenkovske i mehanizovane, svaka ceta je imala po cetiri voda, u nekima je bilo tridesetak i vise, skoro i cetrdesetak pitomaca, a neki vodovi su brojali svega dvadesetak pitomaca, sto znaci da su imali vise prostora na raspolaganju. Smestaj u spavaonicama je bio na krevetima na sprat, imali smo i klasicne metalne kasete i drvene ormane za opremu. Prostorije smo drzali urednima, imali smo parket i centralno grejanje u njima, nije bilo onih ruznih peci i lozenja. Cak su postojala i vrata na kabinama WC-a. Naoruzanje je bilo smesteno u oruzarnicu kraj nase spavaonice. Citavo prepodne i par sati popodne smo provodili na redovnoj obuci, bas kao i u drugim jedinicama, to je bilo isto. Isli smo u hangare sa borbenim vozilima, na poligone u sklopu same kasarne ili u kabinete za pojedine predmete, a deo nastave koju je izvodio nas komandir voda obavljali smo i u vodnoj ucionici. Na teren se odlazilo radi obuke u voznji, orijentaciji, na gadjanja... Nekoliko nedelja smo proveli na poligonu na Manjaci, u izuzetno hladnom i negostoljubivom planinskom kraju sto se odrazilo na zdravlje mnogih od nas.
Svako od nas je ucio onoliko koliko je smatrao za potrebno, u zavisnosti od individualnih interesovanja i daljih namera, navodno je uspeh u SRO bio uticajni faktor pri odabiru lokacije za prekomandu, ali i veze su bile presudne, tako da se neki nisu morali truditi posto su unapred znali gde ce nakon SRO. Literature je bilo dovoljno i bila je po meni odlicna, narocito bi izdvojio prirucnik za SUV tenka M 84, to je tada bila najaktuelnija literatura i strogo se vodilo racuna o njemu. Za nestalu, izgubljenu ili ukradenu, literaturu se placalo pri razduzenju, i ona je bila jedan od uzroka cestih kradja, nisu se birala sredstva da se ona nadoknadi.

Boske (citat):

Ma nisu tu bili ispiti kao na faksu nego se ocjenjivalo tijekom cijelog trajanja škole i onda su se davale zaključne ocjene na kraju. Tko je dobio jedinicu iz nekog predmeta nije mogao u grad dok ju ne ispravi Ja jedanput dobio jedinicu iz motoristike a trebao subotom s ekipom u grad. Popodne ( u slobodnom vremenu) me zgrabio jedan inžinjer strojarstva iz voda i u kabinet na presjek motora. Pravi motor razrezan na pola da se vidi što je unutra Sat vremena mi je objašnjavao kako motor funkcionira i ja za dva dana ispravio ocjenu i subotom s njima u grad (Puno hvala Željko, neću ti to nikada zaboraviti!)
Na kraju obuke imao sam solidan uspjeh, čak sam i pet dana nagradnog dobio
Znam da dvojica iz voda nisu uspješno završili obuku, znači nisu dobili čin mlađeg vodnika. Ne sjećam se je li bilo šalabajzera i pismenih ispita ali se dobro sjećam da smo se uzajamno pomagali u učenju u čemu su naravno prednjačili ovi za završenim fakultetima. Dobro se sjećam da smo se svi dobro slagali, da smo bili solidarni i da nije bilo nikakvih svađa i ozbiljnijih nepodopština. Sitnih zezancija je naravno bilo. Sjećam se da smo jednog druga iz spavaonice, koji je stvarno jako hrkao, jedanput sa krevetom iznijeli u umivaonicu i tamo je prenoćio. Ujutro je onako iznenađen i bunovan ušao u spavaonicu i molio da mu netko pomogne krevet vratiti natrag

Nije bas u duhu teme o SRO, ali ovo me asocira na neke dogadjaje iz prekomande. Moji gentosi, desetari septembarci, i ja smo jednom vozacu tenka koji je hrkao kao stoka tokom noci dok je spavao skinuli gace i okacili ih kroz otvoren prozor kraj njegovog kreveta na granu drveta koje se nalazilo napolju neposredno ispred tog prozora. Toliko je cvrsto spavao da je prehrkao i tu sabotazu sa gacama i nastavak akcije - flomasterima smo mu ukrasili golu zadnjicu, nema sta na njoj nismo nasarali, i nase cifre, i crvene strafte oznake nasih cinova, i nase potpise, i pozdrave klasi... Ajme sto je bilo smeha kad je ujutru ustao gologuz, trazi gace, a one se njisu iza njega na drvetu... A tek kad je ukapirao da mu je pozadina sarena... Otisao bena pravo u komandu bataljona kod majora, upao na jutarnji sastanak svih oficira bataljona i poceo da se zali na desetare i stazu, kad su culi sta smo uradili oficiri su pocrkali od smeha, a potom mu jadnicku natrljali nos, bio je problematican, biser kojeg je cak i upravnik vojne bolnice bio kaznio pritvorom, i oficiri su ga mrzeli, jedva su cekali da i njega neko zezne. Poludeo je kad je video da ga oficiri ne sljive, a znao je da smo mu drugari, da ga cenimo zbog vesele naravi, i naravno oprostio nam je, i nastavio i dalje da nas terorise hrkanjem.

Vrlo iscrpno obrađuješ temu, bravo! Jesu li neke kvalifikacije stečene u ŠRO mogle biti upisane u radnu knjižicu i tako vrijedile u civilstvu?

Max Blitz (citat):

Missar... sad sam tek skužio što si napisao.

Ok, sve u redu.  
pozdrav

Oprosti Missar, sinoć je bilo kasno, a mi se raspisali, nisam odmah skontao da si i ti otišao u inozemstvo. Nisam stigao pročitati baš sve postove na forumu koji su uopće napisani, možda si to već spominjao. Poslije sam skužio, al nisam mijenjao post. Eto, nadam se da se ne ljutiš.... A gdje si otišao? Ima tu i gastarbajtera, vidim.... Kako su se ono zvali u Njemačkoj..., da... JUGOŠVABE (I prepravio sam onaj post gore.)

Max Blitz (citat):

Oprosti Missar, sinoć je bilo kasno, a mi se raspisali, nisam odmah skontao da si i ti otišao u inozemstvo. Nisam stigao pročitati baš sve postove na forumu koji su uopće napisani, možda si to već spominjao. Poslije sam skužio, al nisam mijenjao post. Eto, nadam se da se ne ljutiš.... A gdje si otišao? Ima tu i gastarbajtera, vidim.... Kako su se ono zvali u Njemačkoj..., da... JUGOŠVABE

Max, kakva ljutnja te spopala ,odma sam skapirao da si prevideo, ali kad istovremeno pokrivaš više postova, napravi se propust..
Misliš, Europa, ma neeeee . Bilo je ono "što dalje to bolje".
pozdrav
P.S. preporučam ti upotebu vitamina, ovim tempom nećeš dugo ...

missar (citat):

P.S. preporučam ti upotebu vitamina, ovim tempom nećeš dugo ...

Tako je to na svim forumuma u početku (al ovaj je ipak nešto posebno).... primio na znanje tvoj savjet, idem odmah jednu šumeću da otopim... Opet smo se mi malo zaigrali van teme...