Kasarna ŠTIP

Valter 71 (citat):

dalmatinac-007 (citat):

Bog Obelix i RTG!

Ja sam doša u Štip negdi u 6.om musecu 89 i osta do kraja vojnog roka 03./90. Najprije sam bija u pozadini ,a onda u stacionaru kao vozač. Koliko me pamćenje služi zapovjednik kasarne je bija pukovnik Timov, a ambulante kap.Karovski.
Poz.

Pozdrav svima!Komandant Štipske kasarne je bio puk.Timov (mali i glasan)barem do marta91g. Imam podatak-puk.Timov je bio komandant kasarne Kumanovo-činimise oko 1993 ili 94g.

Pozdrav
U moje vreme april 81/82 kapetan 1.kl.Stojan Timov bio je komandant pešadijskog bataljona (7036/7) u Štipu a Blagoje Adžič general kasarne.

bojan60 (citat):

Kad rece Nova godina. Te 1982. godine za 22. decembar, dobijem ja znacku Primeran vojnik    Porucnik Isufi me predlozio. I taman posle dodele na pisti, frka u kasarni, sta je bilo? Jedan vojnik, mucenik, Bog da mu dusu prosti, se obesio dole na poligonu. Iz mog bataljona, ne secam se koja je VP bio. Odmah sastanak, kapetan Milicevic i njegov zamenik kapetan Samardzija, posle raporta u brigadi i diviziji, pitaju ko hoce da ide u pratnji kovcega do kuce pokojnika, koji je inace iz jednog geada u Srbiji. Naravno ja se momentalno javim, mislim se u sebi verovatno ce nas posle pustiti kuci za novaka. Krenemo mi sutra preksutra vozom iz Skoplja, vojska zakupila dva tri kupea, kapetan Samardzija, od dobrih 130kg, poneo suve hrane kao da idemo na ekspediciju na Himalaje. Klackali se do Beograda, gde me naravno cale sacekao, sve u uniformi, Samardzija mu raportira (svasta), i izgovara recenicu koju sam cekao od kada smo krenuli iz Stipa: "Druze potpukovnice, sin vam je dobio 7 dana odmora!" Sta cu, nije red da skacem, nastavimo put do tog mesta, sahranimo vojnika i ja se prvim vozom vratim u Beograd. Novaka sacekam kuci i prvog uvece se vracam za Stip.                                                  

Od 4.81/82 Samardžija bio je kapetan kod Stojana Timova u pešadiji 7036/7.

Uvjek je nosio ruke iza ledja I pričao: šta radiš Bojane A, A, A, gde si bio A, A, A …..

RTG (citat):

sjeca li se iko pukovnika Aškrebića koji je bio mrsav i visok covjek i uvjeh po gradu hvatao pijane vojnike,a i one po kuhinju koju traze repetu?

Jao, jao ….. sada si me prisetio na dogadjaj sa puk. Aškrabičem.

U zimi 1981 godine je uz vjetar zapalo tako mnogo snijega, da je več drugi dan stao sav saobračajni promet na avtoputu Titov Veles - Skopje a put izmedju Štipa i T.Velesa potpuno je zamrznuo. Tog jutra sam se sa sanitetnim pinzgaverom vračao u kasarnu Štip sa vožnje - rješavanja mladog života i jer sam bio od prošlog dana više od 10 sati na dužnosti, brez hrane i spavanja, odlućio sam, da idem prvo u restoran po koje parče hleba i čaj za doručak. Od ekstremne vožnje bio sam sav mokar od snijega, premražen od oluje, razkopčan i brez kape te što se kasnije iskazalo kao najgorije - i neobrijan!
 
Ujutro začuda nije bilo vrste ispred trpezarije tako, da sam mogao odmah "uleteti" u restoran u želji, da što pre popijem vruč čaj i da barem malo ogrijem premražene ruke. Kad odguram dvostruka ulazna vrata ispred njih sa rukama u pasu, kao " betonski zid" stoji ….. sam pukovnik Aškrabić, strah i trepet  cjele kasarne. Kad me vidi tavog, potpuno nesredjenog vojnika počne da se dere i urlja na mene ……….. Uf, uf, uf, znam da ste u pravu ali …. nikako da ga zaustavim. Ni "dozvolite…..", ni "dali smijem…", ni "druže pukovniče…", ni da idem nazad iz restorana. Svi vojnici koji su več jeli, od buke i straha povukli su se ispod stolova …. A gde ja sada da se sakrijem???  ….  Posle 7 minuta i 28 sekundi neprekinjenog prekljinjanja svega što je našao naopako na meni glasno i jasno mi reče: "Vojniče, u 14 sati u svečanom odjelu ispred moje kancelarije!"
 
Jedino što se u nadalje sječam je, da sam si rekao:"E Bojane, moj Slovenac, sada si ga stvarno najebao!".
  
I te godine bilo je svega….. SSS - (Sreče, Suza i Smeha) u gradu ŠTIP (Šuti, Trpi i Pamti).

Neko gore u kratko predstavi puk. Aškrabića, tako vjerno da ga, evo gledam ispred sebe, onako visokog mršavog, a strašnog. Zaista svojim škripavim glasom je redovno širio strah po kasarni.
Naročito nam je bilo "prisjelo" u trenucima kada je valjalo trknuti na pivo u kantinu. Taj je "junak" (ne govorim u pežorativnom smislu) najradije tamo terorisao "guštere" , kakav sam i ja bio u jesen 1981. Iz nekog glupavog razloga nam je bilo zabranjeno zadržavanje u kantini, i sve smo na momente i u strahu vrebali minut dva da okrijepimo dušu. A Aškraba (kako smo ga zvali) se prvo čuje pa tek onda vidi, i tada - skači kroz prozor, druge ti nije. Najmanje dva ili tri puta mi je ostalo "otvoreno a ne popijeno", zbog čega smo se naknadno i "feragetili" tog ugođaja.
Moj prvi susret sa Aškrabom je izgledao ovako: Kap. Milićević mi naredi da iscrtam neke planove predstojećih vježbi, prema Plačkovici. Dade mi stol i potreban materijal u hodniku, ispred svoje kancelarije u prizemlju nove zgrade pješadije, i ode "postrojavati" besposlena vojnike... Naiđe zatim rečeni puk. Aškrabić, nadvi se nada me da vidi šta to radim, i pita: Gdje je kap. Milićević? Ja ga propisno pozdravim i kažem da je tu negdje blizu. Kada dodje neka mi se javi, kaže on. Razumijem druže pukovniče!
Do malo, vraća se kap. Miličević, i ja mu prenosim poruku: Tražio vas je neki pukovnik, kapetane. Koji je, kako izgleda, pita me. Stariji, visok čovjek, odgovaram mu. E, je...o ga ti, baš si mi objasnio, veli, pa gdje si vidio mladog pukovnika?
Ode, ali ja i danas mislim da sam mu dobro objasnio, jer onaj drugi pukovnik u to vrijeme (B. Adžic), koji ga se sjećaju, bio je krupan, deblji, i zajedno sa sve Šapkom, još strašniji.
Pozdrav forumu, uredništvu i saradnicima.

Sve sam zaboravio ali imam ove slike, pa ako se neko prepozna pozdrav, Živković Vladan, visina 206 možda to pomogne[You must be registered and logged in to see this image.]

Vladan Živković (citat):

Sve sam zaboravio ali imam ove slike, pa ako se neko prepozna pozdrav, Živković Vladan, visina 206 možda to pomogne[You must be registered and logged in to see this image.]

Koja si bio  vojna pošta ? i koja klasa 1986?

Mislim da je 7036 ali pogledaću u knjižicu, a klasa je septembar 86. Stigao sam među zadnjim u četu, i posle dobio bestrzajca, nišandžija. Pa onda postao desetar na istom.

Vladan Živković (citat):

Mislim da je 7036 ali pogledaću u knjižicu, a klasa je septembar 86. Stigao sam među zadnjim u četu, i posle dobio bestrzajca, nišandžija. Pa onda postao desetar na istom.

Da, Pesadija 7036....klasika Septembar za Pesadiju.... samo  koja četa?

Poštovanje svima. Služio sam u Štipu VP7036/5, klasa april '83...dakle, 1. četa 3. vod, nišandžija PM-a...komandant kasarne gen.major Blagoje Adžić, komandant brigade puk. ? Perić, komandant bataljona kap. prve kl. ? Timov, komandir čete bio je kapetan (zvali smo ga Kvisko), a njegov zamjenik por. Petre Popovski. Pozdrav svima, pogotovo ako se netko prepozna iz mog voda

bojan60 (citat):

Secas ga se? Ogromna stomacina, imao je sigurno preko 120kg

Samardjia je u moje doba aprilska klasa 1981/82 radio u 7036/7 pešadija i bio zamenik za kapetana I.klase malog a glasnog i opasnog Stojana Timova.

Sizif54 (citat):

Pozdrav za sve forumaše,
 
       Odavno se nismo čuli niti podsjetili na detalje iz vojnikovanja u mladosti. Bit će da se polako zaboravljaju čak i lijepe uspomene, jer zaista davno je bilo: klasa julska 1981;
7036/12 - „prašinari“.
       Danas hoću samo upriličiti jedno kratko sjećanje na izlaske u grad, iz tog doba. Naime, idući onom podugačkom, nagnutom cestom prema mostu, s lijeve strane ostaje neka vrbova šumica na obali Bregalnice, u kojoj se u veče oglašava ćuk. Lično sam to doživljavao s posebnim simpatijama na idilični urbani pejzaž sa kutkom istovremeno koegzistirajuće divljine, što je naročito osjećajno u noćnim satima, kada se (obavezno u kašnjenju, i sa „unučićima“ mastike u zadnjem džepu vjetrovke) vraćamo iz grada, nakon što smo tamo proveli nekoliko blaženih sati „slobode“ da damo oduška svojim „velikim željama“, svedenim u osnovi na tri značajne banalnosti: jedni žure „svojim ženskama“ tamo negdje u mrak iza kina, drugi preferiraju napijanje u hotelu „Astibo“, dok treći zalaze u omanju penzionersku kafanicu i uz džuboks  omiljene pjesme uživaju u gutljaju. Koliko nam je samo puta baršunasti glas Jončeta  Hristovskog ponavljao „ajd. zasvirite mi čalgiji“? Začudo, penzionerima u ono doba nismo bili antipatični, već smo i nebrojenih razgovora s njima počašćeni. Naročito je galantan bio neki zvani „Pop Džadžo“, a da li je stvarno bio pop, ko se sjeća?
Vidim, eto „Astibo“ je još uvijek atraktivan. Naši doživljaji su blijeda prošlost. Mi polako naslijeđujemo penzionere, a da li se ćuk još uvijek oglašava iz onog vrbaka, volio bih znati?

Sizif ja sam bio aprilska klasa 1981/82 kod pešadije vp 7036/7 kod kapetana Timova. Dali se sječaš zime 81/82 i snježne oluje kad je stao sav promet u cjeloj Makedonijii kidanje snega sa piste u kasarni???

sevic69 (citat):

Protivoklopna četa, sezona 88/89, septembarska klasa. Bili smo mala jedinica, možda nas dvadesetpetoro-šestoro, polovina tobdžije, a polovina raketaši, valjda neka oznaka 9K11. Došao kao intendant, ali spletom sretnih okolnosti udomljen za bestrzajnim topom, pasmater. Malo toga sam zapamtio, meni je tih godinu dana definitivno najgori period u životu. Ostalo mi u sećanju beskonačno marširanje i teglenje beestea po makedonskim planinčugama za vreme pokretnih logorovanja. Još mogu da se prisetim odvratnog mirisa vojničke potkape, a i sav se stresem kad pomislim na tamošnju hladnoću. I ko je uopšte smislio tu foru o nenadjebivom vojničkom pasulju? Onaj koji sam ja jeo je bio teško sranje. Tada sam u telefonskoj govornici prvi put video švrljotinu "Slovenija moja dežela!" i nisam imao pojma šta to znači, a i da jesam verovatno me ne bi zanimalo, kao ni sada. Da, delili smo cigare, bilo je drugarstva, ali zajebi brale, godinu dana bačeno u ništa. Prvih 6 meseci kasarnom je komandovao kreten Ratko Mladić, a posle njega neki nizak Makedonac, valjda Trajkovski... S nikim nemam kontakt. Godinama posle mi je mladji vodnik Slovenac PM slao novogodišnje čestitke, mene je mrzelo da pišem, pa sam ga zvao telefonom. Oboje smo kasnije prestali s tim. E da, evo male zgode, ceo paviljom gde smo bili smešteni bio je išaran potpisom LJZ: u wc-u LJZ, u kuhinji LJZ, u spavaonici LJZ... i sad, skinuh se, prodje godinu-dve, zaposlih se u velikoj firmi, upoznajem kolege, kad ono LJZ, glavom i bradom. Jes' ti taj? - Jesam... Svojevremno sam pokušao da izguglam najboljeg drugara ŠH iz Zavidovića, ali bezuspešno... Svake godine propičim Makedonijom na putu ka Grčkoj i ne pada mi na pamet da skrenem do Štipa. Ima mnogo istine u onom: Šuti - Trpi - I - Pati!

Elem, želim vam iskreno sve najbolje, mada ako do sada niste ostvarili snove teško da i hoćete. Za mene su vojska i JNA predigra za sveopšte klanje koje smo zakuvali svega par godina nakon vraćanja duga otadžbini. Spremali smo se za puškaranje - to smo i dobili.

Simon, Septembar 88-89, 7036/16. Komandir cete por. Kiro Mukaetov.

Slucajno naleteh na ovaj forum pa i na post mog drugara Sevica. 
Slazem se sa svim sto si napisao drug moj, secam se po malo tih dana (jer mi bas nije bilo lepo) i hteo sam sto pre da zaboravim tu uzalud potrosenu godinu najlepseg zivotnog perioda.
Secam se tebe i Sabica iz zavidovica, Mateja kog spominjes, kao i ostalih iz cete. Svi smo mi bili u istom loncu.
Po povratku iz vojske sam izgubio "libric" sa adresama i brojevima telefona drugara i nikad se nisam ni sa kim sreo. A voleo bih da jesam..

12.02.22 16:51
by Tomica Knežević
Poštovani,ja sam jedan od onih koje privlači nostalgija na sretne vojničke dane provedene u voj.27.juli Štip,klada sam januarac(7.jan) 1984..VP.7036/14. rođ.u Bihaću.BiH.koliko me sjećanje ne vara mislim da sam 1.vod prva desetina desetnik i automatizmom sam bio i zamj.zap.voda,zap se sjećam mislim poručnik Rahman Bandić,pa zap batalj.sjećam se kap prve klase DRAGO SAMARDŽIJA, zemo tako me zvao on jer je rodom iz Ključa u sukobima 90 je bio zapovj 17 lake pješadijske kljuc tad pukovnik,umro 2019.sahranjen u B.LUCI dobro se sjećam i major tad bio puno spominjani gos PAZDRIJAN,baš gospodin i džentlmen pravi profesionalac,kad se on sretne na pisti onako sreden i dotjeran pravo vojnički dotjeran ma tko mu nebi stao mirno i pozdravio,ma to je bio i ostao gospodin i legenda vojarne ŠTIP,evo toliko za prvi put,molim da se jave svi iz vp 7036/14 i da podjele svoja sjećanja i razmisljanja o tom za mene danima ponoda i sjete u toj prelijepoj voj ŠTIP,i MAKEDONIJI I TIM DOBRIM LJUDIMA TADAsad neznam kako je ali planitam posjetit taj grad i probudit sjećanje na vojn.dane..pozdrav..
goran9030 voli ovaj upis

Sve OK Tomice. 
Nema potrebe kopirati jedan post na više tema. Očekujemo poneku sliku ili anegdotu. Dobro je navesti poneko ime i naći će se već neki klasić ili netko tko je služio na istom mjestu ali u neko drugo vrijeme.

07.04..1982. Godine došao u Štip, VP 7036/19, artiljerija MARD..nakon tri dana otkomanda,obuka T.Veles...pisao sam na temi Kasarna Titov Veles nešto...Nakon 7 mjeseci,povratak u Štip...Kapetan Kostov(mislim da je taj) i potporučnik Brkljača,Haubička baterija,smješteni u staroj turskoj kasarni,metar debeli zidovi,soba sa preko 100 kreveta,zajedno haubička i komandna baterija( poručnik Silvijo Kolarić)...Da,sa tom dvojicom oficira Hrvata sam i imao najviše problema(Brkljača i Kolarić)...tih 6,5 mjeseci nikad proči...kao da sam nakon T.Velesa,došao u neku drugu vojsku,samo iste uniforme i isti riječnik...Jednu noč raportiram kao zamjenik dežurnog diviziona  generalu Adžiću...pukovnika i potpukovnika par desetaka...neka druga disciplina...opet Krivolak,logorovanje na -20 C,ispaljene desetine granata...dočekao i nakon 11 mjeseci da idem na odsustvo...seronja PPoručnik Dragan Brkljača mi hoće dati samo 7 dana,pa ga napali stažisti i desetari,nevoljko mi daje 10 dana...onda me žele natjerati da koristim redovno,nisam se dao...skidam se prvi iz generacije (klase) osim "godišnjaka" koji  ili su završili fakultet ili su bili tzv. "hranitelji"...Skinuo se u uniformi,jer su neki tipovi u vojnoj pošti krali pakete,a u mojem je bila "civilka"...vratili je nakon dva-tri mjeseca...zadnja uzbuna sa utovarom borbenih kompleta bojeve municije samo tri.četiri dana prije skidanja, ja izašao u cipelama,jer su mi prvi put uspjeli "ukrasti čizme"...ni sa kim ne uspjevam več godinama uspostaviti kontakt,usprkos ovim čudima koja je donio napredak tehnike i tehnologije...ako se ipak nađe netko poznat,neka se javi...

Pozdrav.
Javlja se ludi slovenac marinac. Komandno izviđačka baterija. Kapetan Silvio Kolarič-siki i njegova lijepa žena psihiatar u kasarni. Puno pizdarija, puno pritvora, još više kaznenog rada. Kazneni odred iskopavanja bandera, krivolak i kaznena prekomanda zadnja 3 meseca u Peč-kosovo. Još sam živ u 53 godini. Imam pomalo problema jer se ne sječam imena ali drugovi su mi u memoriji. Puno prošlo. Puno jih umrlo. Nemam nekih kontakta od nikog. Sečam se kafane denis i denis u gradu kad sam koristio poslednji nagradni izlazak u grad jer sem  kasnije dobio zabranu izlaska u grad do kraja vojnog roka. 
Ima nekoga još tamo momci. Bregalnica tiho teče požarni sam svako veče....
Jel moj kapetan još živ? Mogao bi se sjetiti mene. Dva fascikla raporta i izvještaja. Prilično visok, puno popio, dobro trčao i odlično gađao.

Ima stotino prigoda. 
Dolazim u Peč. I kapetan Veljko Krume pita koji ti je vez. Ja kažem 11209. On pita...koji ti je to kurac. Ja odgovorim komandni izviđačka baterija računač. On kaže...nema veze ti si jak momak pa češ nositi mitraljez...jebi ga i tamo sam zaglavio u pritvoru. Malo se napio skendera..kasnio i neki gušter od desetara me drkao što kasnim. Ja rekoh pusti me maleni da ne bude problema. Mali se napuho i kaže 3 do 5 koraka vojniče...e tad mi došla magla i skočio sam na budalu...i opet bez pojasa, vezaljka, zvijezde....3 sedmice do kuče......

Imao drugara. Zlatko Blaževič iz Sremske Mitrovice...javi se mali javi se....da te zagrlim.

Matjaž 1989 (citat):

Pozdrav.
Javlja se ludi slovenac marinac. Komandno izviđačka baterija. Kapetan Silvio Kolarič-siki i njegova lijepa žena psihiatar u kasarni. Puno pizdarija, puno pritvora, još više kaznenog rada. Kazneni odred iskopavanja bandera, krivolak i kaznena prekomanda zadnja 3 meseca u Peč-kosovo. Još sam živ u 53 godini. Imam pomalo problema jer se ne sječam imena ali drugovi su mi u memoriji. Puno prošlo. Puno jih umrlo. Nemam nekih kontakta od nikog. Sečam se kafane denis i denis u gradu kad sam koristio poslednji nagradni izlazak u grad jer sem  kasnije dobio zabranu izlaska u grad do kraja vojnog roka. 
Ima nekoga još tamo momci. Bregalnica tiho teče požarni sam svako veče....
Jel moj kapetan još živ? Mogao bi se sjetiti mene. Dva fascikla raporta i izvještaja. Prilično visok, puno popio, dobro trčao i odlično gađao.

Ima stotino prigoda. 
Dolazim u Peč. I kapetan Veljko Krume pita koji ti je vez. Ja kažem 11209. On pita...koji ti je to kurac. Ja odgovorim komandni izviđačka baterija računač. On kaže...nema veze ti si jak momak pa češ nositi mitraljez...jebi ga i tamo sam zaglavio u pritvoru. Malo se napio skendera..kasnio i neki gušter od desetara me drkao što kasnim. Ja rekoh pusti me maleni da ne bude problema. Mali se napuho i kaže 3 do 5 koraka vojniče...e tad mi došla magla i skočio sam na budalu...i opet bez pojasa, vezaljka, zvijezde....3 sedmice do kuče......

Imao drugara. Zlatko Blaževič iz Sremske Mitrovice...javi se mali javi se....da te zagrlim.

Silvio Kolarič- siki-zmija kapetan 1 klase, visok, opasan, strašan za mnoge. Ja sam ga baš volio iako me kazni bezbroj puta uglavnom zasluženo...radovi na pekari.... Imate neki kontakt. Gospodin bi trebao bili oko 65-67 ovih godina.  Jeli ostao u makedoniji ne bih znao. 

Ajde pozdrav. Matjaž iz Slovenije. Zgrada bore džorđeževiča.
Tih se setio sad.
Ante...banja luka
Nosič....split...marihuana man
Prebeg...zagreb..
Derviš Perviz ...prizrem mislim...2 kamiona bandera ti i ja i sarajevska drina...sad ni jednu tu telegraf štangu ne mogu podiči.
Luka...mali debeli moj slovenac...njega imam kontakt
Zlatko...moja vjerna sjena...pokeraš ko boža zvani pub

Druže Matjaž 1989 dobro nam dosao!

Dok čekaš da ti se netko iz klase javi, slobodno se " prošetaj" po Forumu i pregledaj teme. Ima za svakoga ponešto.

Napisao si nekoliko zanimljivih stvari i samo tako nastavi.

Opiši nam jos koju svoju zanimljivost sa služenja, par riječi o starješinama i drugovima vojnicima.

Koliko vidim, nećemo te morati posebno tjerati da napiseš jos koju riječ jer ti sjajno ide.

Samo raspali!