Ručni raketni bacač

osjetio sam njegovo djelovanje 22.7.2005 u malome gradiću Al rustamyah u Iraku .
taj datum u zadnje vrijeme koristim kao svoj novi rodjendan.

vozio sam šlepera natovarenoga sa 32 palete sokova u limenkama ,
pogodjen sam za zadnje strane u prikolicu,
limenki sa sokovima je bilo 100 metara u krugu oko mene , prikolica je nestala , ostali su komadići šasije , tegljač je izgorio a silina udara me izbacila van skupa sa komadom volana i bočnim vratima .

U je... pa kako to, jesi bio civilist ili si vozio kao vojna osoba?

prijevoznik koji je vozio pozadinsku robu iz giesena za američku vojsku u iraku .

I sta bi? Jesi prosao bez vecih ozlijeda?

natučen junački , slomljena 3 rebra , izbijena 2 zuba , ljubičast po čitavom tjelu ko indigo i mjesec dana ležanje u vojnom stacionaru američke vojske pa onda problemi sa dokumentima (putovnica izgorila sa kamionom) , transport do baghdada na aerodrom , čekanje 4 dana , vojnim avionom do Frankfurta , opet ležanja dva tjedna ,
hr ambasada čekanje 5 dana da provjere tko sam , pa tek onda doma .

i ono šta najviše boli i šta ne zarasta nikada ,
izgoreni kamion i šlepa su bili moje vlasništvo ,
otplaćeno 80 posto kredita .

Moj brat ne nekad davno radio u Iraku i pamti kako je to fina zemlja bila...

Zar nije bilo neko (materijalno) osiguranje tog transporta?

niti jedno osiguravajuće društvo na planeti zemlji neće ti osigurati čovjeka , robu ni vozilicu u ratnoj zoni .

konvoje je "osiguravala" američka vojska , tj imali smo predhodnicu i pratnju koja bi se redovito ako se zapucalo sakrivala iza naših kamiona . zapravo su to bili kriminalci na uvjetnoj slobodi da ratuju po iraku. nisu vrijedni priče o njima .

i ovo je previše odosmo debelo u off topic !

voziš li đe sad???

hehehe ja sam bio pomocnik na tome oruzju, znate ono ba ja sam nosio onu raketu, a Zlatko (slovenac iz neke Bistrice moze biti Slovenska bistrica) on je nosio onu cjevuru a ja pusku i raketu, i onda smo morali to da uvjezbavamo, malo lezeci malo stojeci pa klececi, bili smo tim u pm, on Slovenac lezo valjda pola godine u zatvoru zbog neke tuce imo 25 godina a ja rodom Bosanac koga su starci jos iz osnovne odveli u Svajcarsku, pa dosho da oduzim dug narodu
Milion puta mi je reko da sam "glupi bosanac" jer sam kad neko vikne odmah skakao, a on uvijek kaze, polako, radimo samo ako moramo

HAHAHAHAHAHA

Pa vi ste bili stvarno za primer! DRIM-TIM
Inače Slovenci smo bili poznati kao polupismeni pa čak i glupi, jer smo ćirilicu čitali veoma veoma sporo ...

Ja sam nosio RRB (Rucni raketni bacac) bez da sam kroz citavu obuku ikad iz njega gadjao. Ustvari nisu nam posteno ni pokazali kako funkcionira. Imao sam kao i svoga pomocnika koji je teglio neke kutije za kao rakete. Jedina stvarna namjena koju je moj RRB imao jeste, kako prije spomenuh, da sluzi kao skladiste za napolitanke i rolate kad bismo krenuli na teren.

Mi smo vecinom neko voce svercovali u njemu ili mladi luk ako bi negdje uz put bio, posle je on provalio da se moze i rakija u njemu nositi

Cuj voce i luk!

Imali smo poligon za obuku 4 km dalje od kasarne, bio je smjesten u nekome polju "Bunjusevac" se to mjesto zvalo ili tako nekako, okolo su bile smjestene njive sa povrcem koje su seljaci tu sijali, i bilo je mnoooogo sljiva, nekakvih crvenif i zelenih, iz tig razloga smo ih svercovali
Ja sam imo srecu sto sam pre vojske bio "vani" a bio sam i roker, tako da sam prvi dan upozno jednog makedonca Olivera koji je isto bio roker ali je bio dzomba, radio je u domu JNA u biblioteci, bio avgustovska klasa, on je uspio da me ubaci na njegovo mjesto, jer je zastavniku trebao neko ko je vani da bi mogao kod njega da mijenja devize, tako da sam ja imo samo mjesec i po dana obuke, druga dva i po mjeseca sam proveo u izlaznoj uniformi u domu JNA, trebo sam tu i da ostanem medjutim doslo je do neke greske pa sam otiso u prekomandu u Skoplje gdje mi je milion puta bilo bolje nego u onome domu

Marduk (citat):

Ja sam nosio RRB (Rucni raketni bacac) bez da sam kroz citavu obuku ikad iz njega gadjao. Ustvari nisu nam posteno ni pokazali kako funkcionira. Imao sam kao i svoga pomocnika koji je teglio neke kutije za kao rakete. Jedina stvarna namjena koju je moj RRB imao jeste, kako prije spomenuh, da sluzi kao skladiste za napolitanke i rolate kad bismo krenuli na teren.

Da, i ja sam bio "nisandzija" i nikada nisam pucao iz RRB-a, nesto su pricali o tome kako se ne isplati???!!!! preskupo i tome slicno. Doduse to je bilo u sklopu sestomesecne obuke prije odlaska na granicu.

Jos jedan RRB-nosac i granicar

Pomislih na jednog Mishu koji je bio samnom na obuci, ali ocito to nisi mogao biti ti, mi smo bili septembarci 89.

Ručni bacač sam nosao po brdima oko Ilirske Bistrice 86/87 godine. Gvoždjurija je imala nešto preko 9 kila. Jednom smo išli na gađanje metkićem, to nije gađanje pravom minom nego se u bacač uglavi mina koja je iznutra šuplja, kao neka cev, a u nju se stavi neka mala raketica koja izgleda kao minijaturna avionska bomba. Taj se metkić onda ispaljuje i leti kao raketa, i pri tom ispušta iz sebe plamen koji označava njen let i mesto pogotka.
Poligon je bio prekriven suvom travom, ja sam gađao među prvima. Činilo mi se da je udaljenost od mete oko 100m, međutim komandir čete poručnik Mirković komandovao je da se gađa nišanom 2, što je značilo da je meta udaljena oko dvesto metara. Meni se to činilo previše ali sam kao disciplinovan vojnik poslušao. Prvi strelac je ispalio metkić i pogodio metu, koliko se sećam, ili je bar bio veoma blizu. Drugi sam pucao ja, metkić je preleteo oko stotinu metara preko mete i pao u suvu travu koja je odmah planula. Minobacačlije koje su gađale pre nas su na našem gađanju bili protivpožarno obezbeđenje, na poručnikovu komandu su poleteli da ugase vatru, ali se plamen brzo širio a oni su imali da trče preko 200 metara. Topao vetar je brzo raznosio plamen. Uskoro smo svi pokušavali da ugasimo vatru, ali prilično bezuspešno, alarmirana je kasarna i vojska je stigla sa mlatilicama i naprtnjačama. U blizini poligona je bila šuma i malo je falilo da i ona buda zahvaćena požarom. Lomili smo boriće i njima mlatili po zapaljenoj travi, gušili smo se od dima pa smo stavili i zaštitne maske. Meni, ali i još nekima izgorele su obrve i pramenovi kose koji su virili ispod šlema. Nekima su nagorele i uniforme. Koliko je to sve trajalo, ne znam tačno, možda pola sata, možda i duže. Vatra je ugašena nešto pre nego što su stigli civilni vatrogasci iz Ilirske Bistrice.
Posedali smo da se malo odmorimo, a poručnik nas je slao da da gasimo na onim mestima gde se još izvijao dim. Izgoreo je, odprilike kvadratni kilometar. Odnekud se stvorio zamenik komandanta kasarne (zaboravio sam ime) i odmah se proderao na našeg poručnika "Koja budala je naredila da se gađa metkićem po ovako suvoj travi"
- Ja druže kapetane - odgovorio je naš poručnik. Zatim ga je kapetan odvukao na stranu i počeo da ga psuje i grdi, ali ne dovoljno daleko da mi vojska sve ne čujemo.
Nije mi bilo svejedno, ali nisam trpeo nikakve posledice, osim što su neki mangupi u kasarni nekoliko dana zamnom vikali "palikućo"!
Posle sam pitao onog vojnika koji je gađao pre mene kojim je nišanom gađao, i rekao mi je da nije poslušao poručnika nego je gađao nišanom jedan jer je procenio da meta nije udaljena više od 100m.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Diverzija


Ručni bacač M57 sam zadužio odmah nakon dolaska u vojsku i vuglio sam ga na osnovnoj obuci nekoliko meseci. Ovo oruđe koje je imalo protivoklopnu namenu, po meni, imalo je jednu veliku manu, da bi se iz njega efikasno gađao tenk trebalo mu se približiti na oko 150 metara. Jasno je da je na toj udaljenosti tenk veoma smrtonosan. U slučaju da sa te udaljenosti ne uništiš tenk iz prve, odmah ideš bogu na istinu.
Na poligonu za obuku smo često uvežbavali rasklapanje i rasklapanje ove skalamerije.
Sistem za okidanje sa udarnom iglom koja aktivira minu bio je u sklopu rukohvata. Da bi se taj mehanizam rasklopio morao se skinuti čitav rukohvat.
Jednom dok sam još bio gušter rasklapali smo oruđe na poligonu, a prilikom sklapanja nisam dobro pričvrstio rukohvat. Naređen je pokret i ja sam potegao RB za rukohvat a pošto zatvarač nije bio dobro nalegao udarna igla je pod silom poluge pukla, slomila se. Video sam to tek kad smo došli u kasarnu, gde smo ponovo rasklapali naoružanje.
Malo je reći da sam se uplašio. Znao sam da je za svako oštećenje naoružanja zaprećena stroga kazna. Naravno da se tu nije radilo samo o materijalnoj šteti, to se moglo protumačiti i kao teški nemar prema naoružanju koji podriva borbenu gotovost, takoreći diverzija. Uplašio sam se dodatnog maltretiranja kojega je u mojim gušterskim danima i onako bilo previše.
Mozak mi je grozničavo radio. Znao sam da u oružani ima nekoliko ručnih bacača, koje ne duži niko, ili neki od vojnika koji su na dužnosti u kuhinji pa svoje naoružanje skoro i ne vide. Uspeo sam da se ubacim na redarstvo u oružani. Sačekao sam da se ostali redari raziđu i zgrabio sam svoj bacač i na brzinu ga rasklopio, izvadio sam slomljeni deo, rasklopio sam drugi bacač, zamenio delove i ponovo sklopio oba bacača. Ruke su mi drhtale, ali mislim da sam potukao sve rekorde u brzini sklapanja i rasklapanja. Posle toga sam dugo strepeo šta će se desiti ako se to otkrije, čak sam paranoisao i da se može otkriti po broju koji svaki deo ima na sebi. Posle je bila i jedna generalna tehnička kontrola od koje sam pomalo strepeo, pošto je svo naoružanje bilo detaljno pregledano pa i ono iz magacina, ali je sve dobro prošlo. Nikada nisam saznao šta se sa tim bacačem desilo do kraja. Verovatno je završio na ovom temerinskom vojnom otpadu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo smo mi i naši roditelji svojevremeno skupo plaćali a vidi gdje sve završi. Da ne pričam o svim onim tenkovima, avionima i drugim BMS koja su uništena u ratu. Svemir i ljudska glupost nemaju granica!

Da je barem sve propalo bez da se ikad ispalilo ijedan hitac, bilo bi još puno bolje!!!

Nekoliko drugova iz voda (ili možda samo jedan?) su dužili RB i sjećam se da je čistilica uvijek bila problem; ispadala je i nikada nismo uspjeli dokučiti kako je, na maršu npr. treba smjestiti i osigurati

Znam da sam duzio RRB prva tri mjeseca obuke i cak sam isao na gadjanje . Promasio sam 4 puta pokretnu metu na nekih 300-400 metara 

Imao sam i ja pomocnika koji je nosio mislim 4 mine i stalno sam mu morao pomagati jer je bio bas sitan i nejak.

Dečki vi ste dužili ručni bacač mina, a ručni raketni bacači su bili zolja i osa. Razlika je 20-30 godina tehnologije.

Dino-Priboj (citat):

Znam da sam duzio RRB prva tri mjeseca obuke i cak sam isao na gadjanje . Promasio sam 4 puta pokretnu metu na nekih 300-400 metara 

Dino ako si gađao s RB-om a možda si pogledao samo zadnje slike nije nikakvo čudo.Ne znam dali netko može pogoditi pokretnu metu na 300-400 metara sa običniim RB-cem  
 
Ako sam u krivu neka me netko ispravi jer sa Zoljom ovo teško izvedivo,Osa već da.
Ako pišeš da si imao pratioca sa 4 punjenja ili rakete ili mine onda se radi o RB-u ili Osi jer je Zolja bila jednokratne upotrebe a RB i Osa su bili za višestruka ispaljenja - razlika mina i raketa.

U pitanju je rucni bacac svakako,malo je moja greska,poslije toliko godina 

RB M57 i RRB 90mm M79 (Osa) su tzv, kolektivna oruđa, pošto imaju nišandžiju i pomoćnika. Od njih se formiraju odeljenja sastava 4 oruđa i KO, ukupno 9 ljudi. RRB M79 je zamenio u naoružanju stariji RB M57. Oruđa su bila za višekratnu upotrebu, iz RB M57 mogao se ispaliti veliki broj mina (oko 1000 komada) bez gubitka performansi. Iz RRB M79 moglo se ispaliti oko 60 mina, posle čega se jednostavno menjala cev, a ostajao je mehanizam za opaljivanje i optički nišan. RRB M79 je bio načinjen od kompzitnih materijala i iako je bio istih dimenzija kao cev MB82, bio je 10 puta lakši, upravo zbog toga.
Za razliku od RRB M79, drugi RRB 64mm M80 je individualno oružje za jednokratnu upotrebu. Teoretski je postojala mogućnost punjenja, ali se to izvodilo isključivo u fabričkim uslovima. Ispaljene cevi su se u mirnodopslim uslovima prikupljale (na gađanjima) i vraćale u fabriku na ponovno punjenje. RRB M80 je bio u naoružanju u pešadijskim odeljenjima (osim protivoklopnih - RB i BsT), a isto tako i u odeljenjima drugih rodova, obično po 1-2kom na odeljenje.
I za RRB je postojala tzv. vežbovna varijanta, gde se koristila raketa sa umetnutom cevi manjeg kalibra (7,9 ili 7,62mm) iz kojih se gađalo sa smanjenim punjenjem. Municija koja se za to koristila imala je smanjeno punjenje, maksimalan domet od 400 i obeležavajuće zrno.

Mi smo imali obuku za rukovanje RPG-om u srednjoj skoli. Nekako je profesor nabavio skolsku verziju istog i svi smo morali da vezbamo "gadjanje" u dvoristu skole.  
Tokom vojnog roka to cudo nisam ni video.

Puco sam iz njega jednom prilikom ali zaboravio sam štitnike za uši i danas mi nakon 23 godine zuji u ušima

Ja sam bio pomocnik na rrb ili vojna oynaka M57 a kasnije i komandir odeljena,Veoma mocno oruzje za unistavanje tenkova i zive sili Imao je domet do 400m ,Sa optickim nisanom mogo si da pogodis svaku metu

Za vreme obuke na Malom Losinju 90/91 duzio sam taj RRB 90mm M79 (OSA) i imao sam cak
i zadovoljstvo sa njime gadjati i pogoditi metu ( 200 m)  

Do tada sam misleo da svakodnevno setam vodovodnu cev po kasarni ali praksa je pokazala da je to ipak ubojito i precizno oruzje .

Ja sam bio drugačiji rod vojske i nisam se nešto bavio posebno sa Zoljama. Koliko sam shvatio, posle upotrebe i ispaljenja rakete, ona se baca i ne može se više koristiti. Jel, tako drugari ?

Sloba1 (citat):

Ja sam bio drugačiji rod vojske i nisam se nešto bavio posebno sa Zoljama. Koliko sam shvatio, posle upotrebe i ispaljenja rakete, ona se baca i ne može se više koristiti. Jel, tako drugari ?

Zolja da, ali ovdje se prica o "Osi".

Koliko se sjecam limit je bio 100 ispaljenih raketa ali se u praksi preporucivalo da se stane na 80. 
Obicno se bajonetom urezivala recka da bi se pratio broj.

Ја сам дужио 6 мјесеци RRB 90mm M79 (Osa) и нико није с њим пуцао јер су нам казали да ракета кошта колико и Фићо. Једном су пуцали с РБР 64мм М80   официри кад смо били на терену и после испаљивања пројектила Каравелић конадује поручнику. Укочи-испразни !
Кад је дошло до рата рокало се без контроле, чак смо добили и минобацач 82 мм али нико није имао појма како се користи.

To za zolju me zanimalo u smislu da je za jednokratnu upotrebu i po ispaljenju više nije upotrebljiva.

NebojsaB (citat):

Ја сам дужио 6 мјесеци RRB 90mm M79 (Osa) и нико није с њим пуцао јер су нам казали да ракета кошта колико и Фићо. Једном су пуцали с РБР 64мм М80   официри кад смо били на терену и после испаљивања пројектила Каравелић конадује поручнику. Укочи-испразни !
Кад је дошло до рата рокало се без контроле, чак смо добили и минобацач 82 мм али нико није имао појма како се користи.

Nebojsa kako se zove ono brdo u Doboju- nije u pitanju Putnikovo Brdo.Kad izadjes iz bivseg hotela Bosna i krenes prema " Rogu"??

Јесте ту су гађали војници и добојски средњошколци. Ја сам у ЈНА био у Љубљани , стално по неким теренима.

Rrb sam nosio u kninu 1988 majska klasa pomočnik mi bio je Bozič Ivo severna kasarna 2 put sam pucao na metu starog tenka negdje na dinari inače smo kimali ostale vezbe na crvenoj zemli

pera84 (citat):

Sloba1 (citat):

Ja sam bio drugačiji rod vojske i nisam se nešto bavio posebno sa Zoljama. Koliko sam shvatio, posle upotrebe i ispaljenja rakete, ona se baca i ne može se više koristiti. Jel, tako drugari ?

Zolja da, ali ovdje se prica o "Osi".

Koliko se sjecam limit je bio 100 ispaljenih raketa ali se u praksi preporucivalo da se stane na 80. 
Obicno se bajonetom urezivala recka da bi se pratio broj.

Da, pomešao sam Zolju sa Osom.

Opnokrilci.....