Jezik i terminologija

VBČ (citat):

Ja ovo sve razumijem!

Pa više od pola Nemački, kao u Vojvodini.

Kelner donesite bečku šniclu, gemišt, ne zaboravite escajg,  a na kraju račun

East&West (citat):

VBČ (citat):

Ja ovo sve razumijem!

Pa više od pola Nemački, kao u Vojvodini.

Kelner donesite bečku šniclu, gemišt, ne zaboravite escajg,  a na kraju račun

Vala bas tako, a juznije Turski. 

Koliko Turski reci se jos koristi? Naprimer: avlija, tursija, pendzer, kama. 

Pitaju tipa: 
- Jeli vi koristite Turske reci?
- Ja? Ma kaki, jok.

East&West (citat):

VBČ (citat):

Ja ovo sve razumijem!

Pa više od pola Nemački, kao u Vojvodini.

Kelner donesite bečku šniclu, gemišt, ne zaboravite escajg,  a na kraju račun

Nidzo, setio sam se da su stariji u selo govorili: pare drzao u slajpik. Jeli i to Nemacki?

SveJug (citat):

Nidzo, setio sam se da su stariji u selo govorili: pare drzao u slajpik. Jeli i to Nemacki?

Šlajpik ili šlajbok, neg' šta je nego Nemački. Takođe, šrajtoflin nije purgerski već Nemački.

East&West (citat):

Takođe, šrajtoflin nije purgerski već Nemački.

Pa, u "purgerskom" su brojne (pomalo iskrivljene) njemačke riječi....

mirko bratuš (citat):

Bodimo srečni,da imamo toliko narečji (dijalektov).To je bogastvo naroda.Pri meni,oziroma,v naši vasi se na štirih kilometrih uporabljata dva različna narečja.Drugače v Sloveniji poznamo čez 30 narečji(dijalektov).

Sve što ste rekli je u redu, uz važnu napomenu, da taj nazovimo ga "purgerski" nije dijalekt koji bi se posebno (službeno) izučavao, njegovao i zaštitio, već više-manje sleng, (koji polako nestaje).

East&West (citat):

SveJug (citat):

Nidzo, setio sam se da su stariji u selo govorili: pare drzao u slajpik. Jeli i to Nemacki?

Šlajpik ili  šlajbok, neg' šta je nego Nemački. Takođe, šrajtoflin nije purgerski već Nemački.

Šlajpik ne razumijem niti mogu odgonetnuti od čega bi to moglo postati. Šlajbok zvuči slično Schleifbock,
a to je brusilica/oštilica. Schreibblock je zapisnik/notes, možda je to. Šrajtoflin takodjer zvuči nerazumljivo.

Naravno da su svi ti germanizmi koji se upotrebljavaju na ovim prostorima u glavnom iskrivljene nemačke reči. Mali broj se izgovara u originalu, ali sve se pišu po Vuku

Recimo Seidel=Vrč, ali kod nas se zove SAJTLJIK ili SATLJIK,

I kao poslastica, jedna reč koja je posle 1945. kod nas malo slobodnije (u žargonu) veoma često korišćena : zglajznuti

entgleisen - ispasti iz koloseka

Max Blitz (citat):

Sve što ste rekli je u redu, uz važnu napomenu, da taj nazovimo ga "purgerski" nije dijalekt koji bi se posebno (službeno) izučavao, njegovao i zaštitio, već više-manje sleng, (koji polako nestaje).

Da se ipak malo demantiram da baš nitko ne vodi o tome računa, no ipak je ovaj rad entuzijazam pojedinaca...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Za čitanje:

[You must be registered and logged in to see this link.]

East&West (citat):

I kao poslastica, jedna  reč koja je posle 1945.  kod nas malo slobodnije (u žargonu)  veoma često korišćena : zglajznuti  

entgleisen - ispasti iz koloseka

A posebno se upotrebljavala za ispadanje iz koloseka SKJ "Pera je na sastanku zglajznuo i pretrpeo oštre kritike ..." 

A da dodam i ja "žvajznuti" ili hrvatski "žvajznul", sa značenjem udariti.

East&West (citat):

Citat :

Šlajpik ili  šlajbok, neg' šta je nego Nemački. Takođe, šrajtoflin nije purgerski već Nemački.

Neznam kako je u Vojvodini,ali kod mene je to šatoflin.

lacoš (citat):

East&West (citat):

Citat :

Šlajpik ili  šlajbok, neg' šta je nego Nemački. Takođe, šrajtoflin nije purgerski već Nemački.

Neznam kako je u Vojvodini,ali kod mene je to šatoflin.

 A u Dalmaciji takuin.

taccuino italijanski

Prektašn, rečemo v naši vasi.

mirko bratuš (citat):

Prektašn, rečemo v naši vasi.

Spet po nemško !

East&West (citat):

mirko bratuš (citat):

Prektašn, rečemo v naši vasi.

Spet po nemško !

Nič neobičajnega.V 500-letnici rudnika ,se je zvrstilo ničkoliko tujih gospodarjev.
Zanimivo pa je,da se je obdržalo največ nemških izrazov,čeprav so bili tu tudi 
Francozi in Italijani.

mirko bratuš (citat):

Prektašn, rečemo v naši vasi.

A može i tašngelt.

Ali marijagelt  ,dan pred plačo (plato)

Ako izuzmemo jadransko primorje, italijanizmi su na kontinentalnom delu EX YU prava retkost. Makaroni, špageti, pica, pasta.........

Ipak, najpopularnija i najzastupljenija talijanska reč je ĆAO, valjda zahvaljujuči:

Jo dobro poznam.Že več let me kliče na mobilcu.
Tu je še ena verzija.
[You must be registered and logged in to see this link.]

pukovnik (citat):

mirko bratuš (citat):

Prektašn, rečemo v naši vasi.

A može i tašngelt.

Kod nas se upotrebljavaju obe reči a to je 
tašngeld - džeparac
i geldtašn - novčanik

I kako je Mirko napisao, zbog historije, u SLO se i danas u razgovoru koristi mnogo njemačkih reči (zavisi o teritoriju) ali malo "priređene" u izgovoru. U zadnje vreme sve više se koriste i engleske reči, ali te imaju drugo pozadinu.
Pa tako je i u drugim područjima ex YU, zavisno ko je bio na tom području (AU, turci,....)

Iz povijesti:
30.11.1800. – Vrijeme je prve Prve austrijske uprave u Istri.
U Pomeru Vid Fabac leži u bolesničkoj postelji i diktira svoju oporuku. Pored njega sjedi glagoljaš Mate Lovreta, mjesni župnik i piše jednu od posljednjih isprava glagoljicom u Istri.

Oporuka Vida Fabca
Ja Vide Fabac nahodedeći se u dobroj pameti a slaboj moći
priproručujen Bogu dušu a zemli tilo. Ostavln momu
sinu Antonu, nemu i negovoj dici i nakon dice dici sva
moja drobra do - 3 puti u jime Božje i neka bude ured
muski, nestaši muskih neka bude žeskain i da jima daržati
moju ženu a negovu tetu Katu, kako je mene i nu
dosada i kako Bog zapovida, a da da mojoj vnuki Justi
šćeri po Matie dukati - 5, a to kada bude premoga' a mojoj
vnuki Luci šćeri po Antona dukati - 10 i da se spomene
često od moje duše
Pisah ja zdola pisani i bih molen
spri svidoci i ne umijući pisati učenše križi
Ja Bartul di Fračesi _____ +
Ja Bartul Brunak _____ +
U Pomeru na - 30 novrebra 1800
Ja don Mate Lovreta
plovan

Austrijske vlasti zabranile su 1818. djelatnost notara glagoljaša. Pisanje glagoljicom zadržalo se tijekom 19. stoljeća još u nekim istarskim župama npr. u Roču, Grimaldi, Kanfanaru, Svetvinčentu, Pomeru, Ližnjanu, Štinjanu, Skitači, Kavranu, Vabrigi, Medulinu, Labincima i Filipani u kojoj je 1867. umro posljednji istarski pop glagoljaš. Plovan Mate Lovreta piše glagoljskim kurzivom, ali dosta neujednačenim slovima, a koristi i latinična mala slova: - a, d, o. Osim napuštanja pojedinih glagoljskih slova Lovreta je napustio i glagoljske brojeve i umjesto njih služi se arapskim brojkama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

u Svedskoj je svedski I engleski najvise zastupljen. a dobro je znati I ruski

Tako govori južna i istočna Njemačka.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Za mene, kao i većinu zapadnih Nijemaca je to frtalj do sedam

Max Blitz (citat):

Nisam bio, a mislio sam svratit ako bi me put naveo blizu drugim razlogom, (a nije), samo bi to moralo bit u doba kad je najmanja gužva tamo, pa ako znaš kad je to volio bih znat.
Ako ću morat bit u nekoj gomili, i čekat redove za bilo što, neću ić.

Meni posve simpatični dalmatinski infinitiv koji je izgubio "i" na kraju.
Kako sam i ja u kući učio ovaj infinitiv tako mi je i danas ostao u govoru i pisanju.

VBČ (citat):

Meni posve simpatični dalmatinski infinitiv koji je izgubio "i" na kraju.
Kako sam i ja u kući učio ovaj infinitiv tako mi je i danas ostao u govoru i pisanju.

Mislim da se u pisanju (kod inverzije) gubi 'i', osim kod riječi koje završavaju na -ći.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Obično ga ne pišem, pa pogriješim i gdje bi trebao ostat 'i'.

Max Blitz (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kod mene bi najcesce  rekli  "Sad će sedam "     
Ili fonetski , perceptivno  " Saće sedam" kako je uvrezeno u dijalektu i narecju ovog kraja.

Kod mene u starom kraju rekli bi 15 do 7.

milutins (citat):

Kod mene u starom kraju rekli bi 15 do 7.

U Dalmaciji - sedam manje kvarat.

Malo noviteta...



Ghosting - kad vaš dojučerašnji partner nestane poput duha, bez riječi ili pozdrava.

Breadcrumbing - poruke koje šaljemo drugoj osobi bez ikakve namjere za ozbiljnim vezivanjem.

Cushioning - praksa po kojoj iako ste u vezi, sa strane imate nekoliko potencijalnih partnera, osiguranje ili jastuke (otud cushioning) na koje ćete pasti kad vas službeni partner ostavi.

Primošten...  


[You must be registered and logged in to see this image.]

Jesu li ovo restoranske cijene/porcija ili na pijaci kg?

milutins (citat):

Jesu li ovo restoranske cijene/porcija ili na pijaci kg?

Nisu prave restoranske, po cijenama je neka vrst fast fooda po porciji.
To jest gdje su marende, gableci...
"Fiš" su pržene ribice.... te namirnice su iz leda iz drugih krajeva svijeta, tko hoće jadransko treba platit, a i naći pravo.

Ja vidim da su cijene OK, u stvari poprilicno niske za primorje

milutins (citat):

Ja vidim da su cijene OK, u stvari poprilicno niske za primorje

Nisam stavio zbog cijena nego 'jezika i terminologije' kojim je pisano.

Max Blitz (citat):

milutins (citat):

Ja vidim da su cijene OK, u stvari poprilicno niske za primorje

Nisam stavio zbog cijena nego 'jezika i terminologije' kojim je pisano.

Ma znam ,nego moram hitno "mijenjati terminologiju",junior "otkacio orijentalku",ima novu djevojku-i to sa Suska-mosh zamislit prike.(eno stavio snajku na fb)

Nikako mi nije jasno zašto se govori:

Sjedinjene Američke Države

dok se u isto vrijeme kaže:

Ujedinjeni Arapski Emirati

ili

Ujedinjeno Kraljevstvo

ili

Ujedinjene Nacije / Ujedinjeni Narodi

Zbog čega nisu Ujedinjene Američke Države?

Eh, teško je provjeriti...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tri frtalja sedam prošlo pet minuta = Sedam manje deset

Fali:
 KRK - ne mogu ga nikako izgovoriti

bugmenot2013 (citat):

Fali:
 KRK - ne mogu ga nikako izgovoriti

Zvuči kao Kaaark, a ja im kažem da probaju s američkim izgovorom imena Kirk.

Nije toliko do stranaca koliko do našega siromašnog pisma i pravopisa.
Naši stari su bolje pisali od nas.

Bolje su pisali a bili su manje obrazovani,u smislu visokog skolstva.Sadasnja situacija u ex yu je zaista porazavajuca.Konkretno u Srbiji svega 6,5 % medju odraslima ima fakultetsku diploma.Na skolstvo se izdvaja izuzetno malo,svega 3,5 % od BDP a. I medju tih 6,5 % dosta njih ima diplome sa privatnih univerziteta gdje je sumnjiv kvalitet obrazovanja.
I ovdje kod mene u USA skolstvo je veliki problem,fakulteti su dosta skupi,junior sutra odlazi u kampus,godisnja skolarina,ukljucujuci studentski dom je $45 000,plus knjige.
Imam kolegu koji je professor na fakultetu ovdje,nisu nesto specijalno placeni,negdje oko $100 000 na godisnjem nivou.Ali zato trener fudbala na istom univerzitetu zaradjuje $1,5 M godisnje.Nevjerovatno,trenira americki fudbal a ima 15 X vecu platu od profesora na istom univerzitetu

Gresis Milutine!

Ti kao da si gledao podatke od pre 20godina.
Prema poslednjem popisu u Srbiji je izmedju 10 i 11 posto gradjana sa diplomom fakulteta.
Dok je broj onih bez kvalifikacije isti kao u zemljama EU. Sveukupno, oko 65miliona gradjana EU nema diplomu srednje skole.

Veliki je problem skolovati decu ovde u Srbiji.....
Ali , iako jeste , Bogu hvala mahom je to kvalitetan visokoobrazovani kadar.

Znaci , ne mozemo se kurciti ni skupim skolarinama niti time da mozemo svako dete odskolovati. Ali ono koje jesmo , vredi!
Jbg, jedna od sudbina koja nas prati .....

Nije kurcenje nego kukanje na skupe skolarine.Preteralo sve granice,veliki problem ovdje.Jednostavno vise nema jevtinih fakulteta-ako zanemarimo one gdje diploma je bezvredna.
Ivy League fakulteti(Princeton,Yale,Columbia,U Penn i td) su preko $65 000 na godisnjem nivou.
Mislish da je meni lako platiti $45 000 godisnje samo za st dom i skolarinu ?
Ni meni ne dolazi sa neba,valja se za tu lovu posteno namuciti,skresati kucni budget,smanjiti godisnji odmor,preci na jevtinije automobile-ukratko -kompletno promijeniti zivotni stil.