Jezik i terminologija

Pero™ (citat):

Za vesti sam zaboravio.

U kasarni na obuci je bilo obavezno gledanje vesti.
Sledeči dan bi izdvojili nekog is čete i morao bi obnoviti šta je bilo na vestima.

Na karuli toga nije bilo, tv smo gledali u slobodno vreme, večinom uveče ako je bio neki zanimljiv film, ali obavezno jutranji program uz doručak.
Tada je tvb/ srbija imao zanimljiv jutranji program.
Bili neki crtani filmovi, neke nepolitičke vesti iz sveta, malo muzike, itd...
Nekog preveravanja šta je bilo na vestima nikad nije bilo.

Nismo ni imali fiskulture, osim dva puta kad je KK došao prerano.
U stvari smo bili u boljoj formi nego obična vojska svaki dan smo prepešačili 20 i više km, iako su oni pravili fiskulturu.
Ali svaki dan pre nego što je došao KK počistili smo pistu i okolinu.
Zimi od sneg, leti od iglica smreka.
Opuške smo uvek bacali u provizorične pepeljare, tako da je pista uvek bila čista.

Obično kad je KK došao po radnom vremenu, mi smo po PS več bili na doručku.
A spavali smo jedan sat duže od kasarne/obuke.
Takav je bio PS.

Pero™.
Ma kada si ovo spomenuo da te pitam dok nisam zaboravio.
Kako si ti kao Slovenac razumio recimo Srpski jezik.!?
Jesi li uopće mogao sve da "uhvatiš" tj. da ih razumiješ o čemu su oni govorili.!?

Ja sam uzrastao uz gledanje TVz/hrvatska, imali su dobre filmove, pročitao sam mnogo stripova na SH, mnogo knjiga, odlazili smo redovno na more u Istru(imali svoju prikolicu), dosta puta i zimi preko vikenda...

Kao što vidiš dosta dobro pišem. Neki su talenti za jezike. U mojoj generaciji večina zna da govori SH. Jedino sam u JNA sreo jednog momka što nije govorio, ili stvarno nije znao, nisam ga ni pitao, niti me je zanimalo.

Moram da se izvinim Hrvatima, nas su u školi učili da je jezik SH, vas su verovatno učili da je HS. Baš svih detalja između ijekavice i jekavice neznam. Ali važno je da se razumemo.

Ali naučio sam se da ima razlika. Uvek kad sam bio mali u kampu , uvek sam kupovao hleb. Nekoliko godina unatrag sam u trgovini tražio hleb, ko ja dobar da govorim po njihovo, prodavačica mi kaže , kao nezna: šta želite? E kad sam svatio dame hebe, rekao sam po slovenački, ''dajte mi kilo kruha''. E onda je bilo uredu, mogao sam i na Nemačkom ili Italjanskom, Mađarski več ne verujem da bi razumela, kao ni ostale strane jezike.  Naučio sam se da se na hrvatskom kaže kruh, ali ne mogu da verujem da neko neče da razume hleb!

Pero™ (citat):

Moram da se izvinim Hrvatima, nas su u školi učili da je jezik SH, vas su verovatno učili da je HS.
Baš svih detalja između ijekavice i jekavice neznam.
Ali važno je da se razumemo.!

Pero™.
Eeeee ovdje si falio.
I mene su učili da je službeni jezik i pismo Srpsko - Hrvatski.
Nikada mi nitko nije rekao da je Hrvatsko - Srpski.
Naj kasnije jednostavnije je za izgovoriti Srpsko - Hrvatski.
Pokušaj to izgovoriti ovako Hrvatsko - Srpski, pa ćeš vidjeti kako malo zapinje.

Pero™ (citat):

Kao što vidiš dosta dobro pišem. Neki su talenti za jezike.
U mojoj generaciji večina zna da govori SH.
Jedino sam u JNA sreo jednog momka što nije govorio, ili stvarno nije znao, nisam ga ni pitao, niti me je zanimalo.

Mene je u JNA bunilo izraz za plahte na krevetu.
Nisam ni dan danas siguran kako se to kaže: "Čaršafi" ili tako nekako.!?
Ne znam da li je to Srpski ili Bosanski izraz.!?

Vojnik Graničar (citat):

Pero™.
Eeeee ovdje si falio.
I mene su učili da je službeni jezik i pismo Srpsko - Hrvatski.

Graničar, moram te ispravit.
U međuvremenu trk po neku školsku svjedodžbu, može učenička knjižica ili srednjoškolska svjedodžba.
Pogledaj kako ti piše pod jezik.

Hrvatski ili srpski jezik, je li tako?

Tim malo čudnim imenom se zvao službeni jezik u SRH negdje od početka 70-tih, prije je bio hrvatskosrpski.
Govorim o službenim terminima, ne o svakodnevnom neformalnom govoru.
Pismo u školama je trebalo biti 75% latinica i 25% ćirilica, koja se učila od trećeg razreda osnovne.

Sada smo več malo izašli iz teme o karauli, ali molim da nas moderatori sotave, da ne brišu, ako če biti daljih debata krenučamo na PP ili otvoriti novu temu, ali ajde da odgovorim... pa čemo posle prestati.

Što se tiče SH ili HS izraza neznam, nebi želeo da budem uvredljim do bilo koje nacionalnosti. Nikad nisam pitao Hrvate kako oni kažu, ali sam video dosta puta da upotrebljavaju HS kao ime.

Več u JNA sam primetio da se za neke stvari upotrebljavaju Hrvatske reči. Naravno, neke su tradicionalne, recimo pomodori kapule, itd... neke su napola iste kao pasulj i grah, hleb i kruh, neke ste izumili na novo recimo zračna luka, zrakomlat, nogostup.  Ipak ako smo dobre volje razumečemo se.

Što se tiče reči čaršaf, nisam siguran dali se piše sa F ili V. Meni izgleda kao neki turcizam. Ali ipak svi znamo čemu se radi. Barem u Sloveniji ima još puno izraz nemačkog izvora, na jugu očogledno turcizma, u makedoniji bugarskog izora, itd...

Max, verovatno je bilo tako kod tebe. Mi u Sloveniji smo imali samo jednu godinu SH jezika u osnovnoj školi. Nekde oko petog razreda ili malo kasnije.

Nije bilo nikakve obaveze za dalje, slično je bilo kao kad smo se učili engleski, ili neki drugi strani jezik. Nikakvo teranje da moramo tako da govorimo, niti nas nisu terali da pišemo u cirilici. 

To da je bilo praktično znati cirilicu je slično kao za ''južne brate'' da su znali latinicu. Iako moram da priznam, znam da čitam, ali da pišem, ne!

PS (dodato) pa naravno da je bio SH jezik zvanični u JNA, i recimo i u SAD je zvanični jezik engleski, niko u njihovim snagama ne priča španski, kineski, japanski.... mora da bude jezik večine.

Kod nas je prvih dana bila praksa,da se pogleda dnevnik..objašnjenje koliko se sećam bilo je radi naše obaveštenosti dnevnim dogadjanjima...siguran sam da nije bilo nikakvog ispitivanja na tu temu..

Vrlo brzo televizor se i pokvario,i nije ni popravljen do mog izlaska iz JNA..

Pero™ (citat):

Več u JNA sam primetio da se za neke stvari upotrebljavaju Hrvatske reči. Naravno, neke su tradicionalne, recimo pomodori kapule, itd... neke su napola iste kao pasulj i grah, hleb i kruh, neke ste izumili na novo recimo zračna luka, zrakomlat, nogostup.  Ipak ako smo dobre volje razumečemo se.

Vladaju brojne predrasude Pero, i neznanja u vezi jezika.

Od konkretnih riječi što si naveo, zrakomlat jest bio prijedlog za helikopter, ali nikad nije usvojen, niti je današnja nova riječ.
Zračna luka i nogostup su najnormalnije riječi u hrvatskom jeziku (u službenom rječniku) od kada znam za sebe.
Kad bi sad secirali sve riječi koje tebi donose nedoumicu, ne bi dugo stali.
Imam tu sreću da sam dobro naučio pravopisne jezične stvari u školi, a kasnije sam se bavio jezičnim razlikama na ovim područjima (za kako ti kažeš SH) i dobro su mi poznate.

(P.S. Može se preselit ovih par ovih postova o jeziku na temu 'Jezik i terminologija', da ne smetamo Bitušu.)

Pero™ (citat):

i u SAD je zvanični jezik engleski.

Vjerovali ili ne, u SAD formalno ni jedan jezik nije službeni.
Dakle, SAD nemaju službeni jezik.

Max, ajde da nastaimo debatu. Ne želim da ispadne politička, ja volim sve narode, ali ajde da probamo 

ALI ako graniočar iz Splita kaže da se jezik zvao SH, što da mu ne verujemo. možda se je kot tebe zvao drugačije.  Znam da sad nove države i vlasti žele da uture novi identitet, pa svi zovu sličan jezik po svojoj republici/državi. Bez zamere ali hrvati malo preterujete sa pronađenjem novih reči, zračna luka, zrakomlat, promiđba, nogostup i šta ja znam što. tih reči u bivšoj jugi nisam nikad čuo. a što se tiče razlika između ekavice i ijekavice ima nekde na wikipediji napisane koje reči se razlikuju. Slovnica je ista, za razliku od sličnih slavenskih jezika, slovenščine i makedonskog.

Što u stvari sve nema veze, dok smo dobre volje da se razumemo među sobom, i da surađujemo, te da ostanemo prijatelji.

A dejstva o različitosti jezika su ovde

Pero™ (citat):

Max, ajde da nastaimo debatu.
ALI ako graniočar iz Splita kaže da se jezik zvao SH, što da mu ne verujemo. možda se je kot tebe zvao drugačije.  Znam da sad nove države i vlasti žele da uture novi identitet, pa svi zovu sličan jezik po svojoj republici/državi. Bez zamere ali hrvati malo preterujete sa pronađenjem novih reči, zračna luka, zrakomlat, promiđba, nogostup i šta ja znam što. tih reči u bivšoj jugi nisam nikad čuo.
Što u stvari sve nema veze, dok smo dobre volje da se razumemo među sobom, i da surađujemo, te da ostanemo prijatelji.

Bojim se da nećemo moći nastaviti debatu, jer iznosiš niz netočnosti na koje mi se više ne da odgovarati ni ispravljati.
Ni ne očekujem od nekoga tko nije živio u SRH da poznaje te stvari kao što ni ja ne znam točno kako je bio u drugim republikama, pa ne bih puno ni komentirao druge.
Znam samo da je u Sloveniji u školama bio tzv. SH po jezičnom standardu iz Beograda.
U SRH sigurno nije.
Išao sam u škole u Trogir, Split i Zagreb.

U vezi službenog naziva jezika u SRH je Vojnik Graničar sigurno pogriješio.
U Hrvatskoj je ustavnim amandmanima 1972. i Ustavom SR Hrvatske (1974.) proglašeno pomalo dvosmisleno rješenje po kojem je službeni jezik u SR Hrvatskoj hrvatski književni jezik koji se naziva hrvatski ili srpski.   

Razlika između hrvatskog i srpskog jezika je puno više nego ijekavski ili ekavski izgovor, a ni to nije uvijek kriterij.
Objasnio sam ti u čemu je bila stvar s zrakomlatom, a da su riječi koje si naveo zračna luka i nogostup hrvatski jezični standard oduvijek.
I ti opet po starom???
Kriterij je da ti nisi nikad čuo za te riječi?????????
Pero, nemoj zehebavat.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Max, stvarno nisam mislio ništa loše. 

Izneli smo svoje stavove, pa ajde da zaključimo debatu, bez veze se prepucavati ko je više u pravu. 

Izvini ako sam napisao nešto sa čime se ne slažeš, nisam hteo biti uvredljiv.

Ne bih da se upustam u rasprave oko bijelog i belog, obicno se nastave politikom a zavrse zatvaranjem teme.

Ali, na vec otvorenu temu: Poznajem ovdje nekoliko ljudi koji ubise pare kao prevodioci za bosanski, srpski, hrvatski i crnogorski jezik.  

Ponukan čitanjem na temi, evo i mene da se ukljućim u raspravu. Korištenjem hrvatsko-srpskog jezika kao službenoga na području bivše SR Hrvatske koja je kao što znate bila u sastavu SFRJ, za posljedicu je imalo da su se pojedina nazivlja kao i riječi iz hrvatskog književnog jezika (ne s-h ili h-s verzija, kao ni  nanekoj pučkoj domaćoj jezičnoj osnovici) namjerno ili spontano zaboravljala pa i izbacivala iz svakodnevne uporabe. Kolega koji je gore naveo par primjera, normalno da nije čuo za iste, jer je u uporabi imao svoj materinji jezik ili se služio sa već navedenim verzijama, te se netreba upuštati duboko u temu, poradi možebitnih negativnih mišljenja, a u svezi poimanja pojedinih riječi ili nazivlja koje se u Forumu znaju naći, posebice od moje strane. No, nema nikakve dvojbe da su hrvatski, srpski, crnogorski i bošnjački jezik vrlo blisko srodni slavenski idiomi, koji su najčešće među sobom razumljivi , iako ne i obvezno razumljivi na svim razinama i svim situacijama. Isto tako je istina da između hrvatskoga i srpskog (i dakako drugih blisko srodnih zapadnojužnoslavenskih jezika) postoje mnogobrojne razlike, uglavnom u riječniku i nešto manje u gramatici, koje su uvjetovane različitom političkom i kulturnom poviješću tih naroda. Uostalom, koliko god jezične različitosti  bile, osnovno je ljudsko i skupinsko pravo te razlike poštivati.

Za mene nije ekavica ili ijekavica ono što najviše razlikuje srpski i hrvatski, već gramtika - posebice izražena u gubljenju slavenskog infinitiva (srpski) i njegovog čuvanja (hrvatski).

U srpskom je infinitiv u jezičkim kostrukcijama gotovo izumrao, što je posljedica uticaja govora s juga
i što je karakteristika albanskog, novogrčkog, balkanskog turskog, bugarskog, makedonskog i rumunskog.

Infinitiv se izgubio ne samo u prezentu: želim raditi (želim da radim) već i u futuru: ja ću raditi (ja ću da radim). U oba slučaja infinitiv je zamijenjen prezentom kojem predhodi rječca da.

Takodjer u srpskom su se dativ i lokativ potpuno izjednačili, i ne znam koliko je opravdano inzistirati na 7 padeža kad ih je ustvari samo 6. Doduše i u hrvatskom je lokativ više muzejski padež. Nekad su se ova dva padeža uistinu razlikovala, dok su danas potpuno isti:

Dativ: zemlji

Lokativ: u (ili) o zemlji

Akuzativ: zemlju

Nije poseban padež već Akuzativ: u zemlju, o zemlju (zakopati u zemlju, tresnuti o zemlju)

da neidemo u sirinu I off. jezik I terminologija koja je bila u JNA. Svi znamo sta je ceta,vod,bataljon,puskomitraljez   ali neznamo sta je  bojna,rocnik,puskostrojnica,stozer,brigadir. radi boljeg razumevanja moj predlog je bio da se na forumu upotrebljavaju terminologija I jezik iz vremena JNA  koji svi razumemo. nije  bila ideja da se nekom  zabranjuje upotreba maternjeg jezuka.

Koliko toga uprazno napisašte a ja Ademija nikako ne mogu smjestiti u visoki oficirski kadar JNA a niti poslije u HV-u.Naprosto u par nekih razgovora čudili smo se kako je uopće davao komande/zapovjedi onda u JNA iako je negdje '86-te bio obavještajac na Kosovu pa je možda i to razlog.I dan danas ima isto petljanje pri razgovoru   .Uz njega bih stavio i još jednog Makedonca iz mog garnizona tad Pukovnika JNA koji je znao kao dežurni kasarne na smotri reći nešto nalik onome čegetavćeku za komandu/zapovjed:Pozdrav na desno  
Ovo pišem zbog oficira/časnika na forumu dali su upućeni u takve akademski savršene oficire/časnike koji su imali ili nemali problema sa prilagođavanjem HS-u ili SH jeziku  

vladimir (citat):

da neidemo u sirinu I off. jezik I terminologija koja je bila u JNA. Svi znamo sta je ceta,vod,bataljon,puskomitraljez   ali neznamo sta je  bojna,rocnik,puskostrojnica,stozer,brigadir. radi boljeg razumevanja moj predlog je bio da se na forumu upotrebljavaju terminologija I jezik iz vremena JNA  koji svi razumemo. nije  bila ideja da se nekom  zabranjuje upotreba maternjeg jezuka.

To što ti "ne znaš" odnosno bolje rećeno ne želiš znati je neki drugi problem a ne problem sporazumjevanja. 

dosta je to sto sam naucio u JNA. DA pod stare dane  ucim terminologiju  iz  novonastalih  vojski na ovim prostorima   stvarno me nezanima.

Kad ja stavim okovratni dopupak pa se provozam u belaj bageru....to će biti šou.

dojran imas +   iako  nemam pojima sta to znaci.

vladimir (citat):

dosta je to sto sam naucio u JNA. DA pod stare dane  ucim terminologiju  iz  novonastalih  vojski na ovim prostorima   stvarno me nezanima.

Nitko te brate netjera da naučiš nešto novoga iz vojne terminologije "novonastalih" vojnica sa višestoljetnom vojnom tradicijom, kada vidiš nešto od narečenoga pa ti preskoći i odmagli na drugu temu međunožnim okretalom ili popusti okolopojasni pantalodržač da ti bude lakše. 

vladimir (citat):

dojran imas +   iako  nemam pojima sta to znaci.

Gluposti poput mašala cerade i zvrk hanume.

Okovratni dopupak-kravata.
Belaj bager-tenk.
Zar je bitno tko kako govori,bitno je da se razumijemo pa ako netko i ne zna ....pita i dobit će odgovor.Meni to zna biti vrlo zabavno a i nije loše znati kako se nešto kaže drugdje.Raznolikost jezika je dio baštine svake države a narječja i dijalekti su dio tradicije koje će teško izumrijeti.

Usput.......ima li tko cincilator sa fuflajtunga za posudit?

lacoš (citat):

Gringo (citat):

Kaj to pri kleti imaš pivo.....imaš najbolje pivo pri kleti????  vragi te trgali.... 

Nisam to ja prijatel  .To je jen naš forumski kolega.
Pivo i klet,kaj ti se zmašalo 

Gredao sam gruntovcane, ali jos nisam dobro naucio jezik. Sta je to 'klet' 

PORUCNIK (citat):

Gredao sam gruntovcane, ali jos nisam dobro naucio jezik. Sta je to 'klet' 

Odgovorit će ti bolje onaj tko takvu kućicu ima u svom vinogradu.   

Zanimljivo da narječjem kojim se govori u seriji Gruntovčani, ne govori (nije govorilo) u stvarnosti ni jedno selo, baš točno tako.
'Jezik' koji govore sklopljen je od više lokalnih govora iz tog kraja.   
Tako sam pročitao, ne bih to mogao razaznati.

A za široki auditorij to nije važno, detalji bi samo nepotrebno zakomplicirali stvar, slično je u seriji 'Malo misto'.
XY malo dalmatinsko mjesto, govore dijalektom koji se ne vezuje sasvim ni za jedno, a dobro pokriva sve.

lacoš (citat):

    

[You must be registered and logged in to see this link.]

Što si s ovim odgovorio?
U članku se ni ne potvrđuje što sam rekao, ni demantira.
Više puta sam pročitao da je narječje u seriji sklapano iz više sela.

lacoš (citat):

"Meni je mileše gladen sedeti pod svojom hruškom, nek se bogactvo sveta imeti"

Narječje Ludbreške Podravine(gornja Podravina)

Očito ne pričamo o istom.
Svako selo ima svoje specifične izraze, koji su u seriji pomiješani.
Razlog?
Zato jer selo Gruntovec ne postoji i da se neko selo ne bi u seriji "prepoznalo".
Nekima bi bilo drago, nekima ne bi.
Što je tu čudno?
Sedam Kaštela na 15-tak km svako govori svojim narječjem, to mi je poznato i mogu prepoznati, a sve je srednjedalmatinski dijalekt.

[You must be registered and logged in to see this link.]


... Osim toga, kajkavski iz Gruntovčana nije bio Kerstnerov ludbreški - to je bio pokušaj stvaranja jedinstvenog kajkavskog jezika.


Iako ne bih rekao da je to bio tako ozbiljan pokušaj stvaranja jedinstvenog kajkavskog jezika, kako se ovdje navodi.

Kerstner je svojim radom došao do naroda, a dugo vremena trebalo je da dobije svoje mjesto u književnosti. Za to je najzaslužniji njegov sugrađanin, ravnatelj ludbreške knjižnice Dubravko Bilić koji je 1998. organizirao i prvi znanstveni skup o Kerstneru. S njim smo popričali o Kerstneru, najviše o Gruntovcu.

Tip je 90tih došao u Ludbreg iz Banja Luke, gdje je rođen i živio i stvarno je mjerodavan da nešto kaže o Kerstneru i Ludbregu.

Kažem ono što sam čitao i pozvao sam se samo na jedan od izvora u kojem se o tome govori.

Osim toga, serija je snimana davno, danas je puno manje ljudi po selima koji govore baš svojim specifičnim narječjem.
Ako uopće još ima takvih.

Sakupljanje starih izraza je jedan vrlo ozbiljan posao na mikrolokacijama.
Već na desetak kilometara simo-tamo se nađu (odnosno nalazile su se ranije) brojne razlike.

Možeš mislit kako je brojnim 'uglednicima' na položajima onda iz tog kraja bilo "drago" zbog serije Gruntovčani.

Slično kao i zbog serije 'Prosjaci i sinovi', mnogi su prepoznali svoje očeve i djedove tamo, pa... je li,... nije baš bilo zgodno.

Iako su tu sad i neki drugi razlozi, definitvno prenapuhani, gledao sam pomno sve epizode više puta.

Max Blitz (citat):

Možeš mislit kako je brojnim 'uglednicima' na položajima onda iz tog kraja bilo "drago" zbog serije Gruntovčani.

Slično kao i zbog serije 'Prosjaci i sinovi', mnogi su prepoznali svoje očeve i djedove tamo, pa... je li,... nije baš bilo zgodno.

Iako su tu sad i neki drugi razlozi, definitvno prenapuhani, gledao sam pomno sve epizode više puta.

Scene iz 'prosjaka' znam gotovo napamet i iznova pogledam. Sjajni glumci. 'U registraturi' mi je malo teza.

PORUCNIK (citat):

Scene iz 'prosjaka' znam gotovo napamet i iznova pogledam. Sjajni glumci. 'U registraturi' mi je malo teza.

Ono što sam prethodno komentirao seže šire od jezika i terminologije.

Mnogi će rado pogledat sve te serije, al' nevoljko pristaju da im je mogući predak Dudek, Kikaš, kumordinar Žorž...   Strikan i netjak...

pukovnik (citat):

Evo pročitaj:

Od saveznoga Ustava 1974 godine događa se postupno oslobađanje od stege srpskohrvatskoga jezika tako što je omogućeno zapovijedanje na slovenskome jeziku i makedonskome jeziku.

Priznajem da prvi put cujem za to.
Zna li neko primjer za to?
Znam da je u SR Sloveniji bila "milica", a u ostalim republikama "milicija".
Koliko se sjecam, na domu JNA u Ljubljani je bio natpis "Dom JNA", a ne JLA. Cak nije bio ni dvojezicni natpis. Mozda grijesim, davno je bilo.

pukovnik (citat):

vladimir (citat):

krene moj klasic na vikend I pravac na zeleznicku stanicu I zatrazi voznu kartu.ljubazna sluzbenica na salteru  mu rece da ona ne prodaje vozne karte.iznenadjen ovakvim odgovorom upita ,,jel ovo zeleznicka stanica,, odgovori mu ova ,,nije. pa staje ovo? I rukom pokaza na voz..  to je vlak a ovo je kolodvor odgovori sluzbenica, ok daj jednu kartu za vlak rece moj klasic I dobi kartu.prica ovo  moj klasic po dolasku sa vikenda a mi se smejemo. tako smo I mi pre njega naucili sta je vlak I kolodvor.

Vezano uz ovaj post:
- Kod nas se kaže vlak a kondukter traži vozne karte na pregled
- Opet vlak a seljak kaže dovezao sam voz sijena iz livade
- Kažemo zrakoplov a kupujemo avionsku kartu..................

- Kod nas kazu "kuca", a zenu koja posluje u njoj - "domacica"
- U Hrvatskoj kazu "dom" i "kucanica"

Najbitnije je da se razumijemo.

Ma naravno!!!!

PORUCNIK (citat):

pukovnik (citat):

Evo pročitaj:

Od saveznoga Ustava 1974 godine događa se postupno oslobađanje od stege srpskohrvatskoga jezika tako što je omogućeno zapovijedanje na slovenskome jeziku i makedonskome jeziku.

Priznajem da prvi put cujem za to.
Zna li neko primjer za to?
Znam da je u SR Sloveniji bila "milica", a u ostalim republikama "milicija".
Koliko se sjecam, na domu JNA u Ljubljani je bio natpis "Dom JNA", a ne JLA. Cak nije bio ni dvojezicni natpis. Mozda grijesim, davno je bilo.

U Sloveniji se je govotilo po sloveančki, ali... Zvanični jezik JNA je bio SH, ili HS, zavisi kako okreneš. Dom JNA je stvarno bio JNA, ali moglo se reči i Jugoslovenska Ljudska armada. Kao što je TO bio teritorialna obramba, a ne obrana. Slično je bilo i da je bila milica, a ne milicija. Od kad je to počelo neznam, premlad sam. U stvri niko se nije obremenjivao sa tim u ono vreme. 

A zvanične dvojezične table i zvanična upotreba dveh jezika je bila na italjanskoj granici i na mađarskoj.

Pero™ (citat):

PORUCNIK (citat):

pukovnik (citat):

Evo pročitaj:

Od saveznoga Ustava 1974 godine događa se postupno oslobađanje od stege srpskohrvatskoga jezika tako što je omogućeno zapovijedanje na slovenskome jeziku i makedonskome jeziku.

Priznajem da prvi put cujem za to.
Zna li neko primjer za to?
Znam da je u SR Sloveniji bila "milica", a u ostalim republikama "milicija".
Koliko se sjecam, na domu JNA u Ljubljani je bio natpis "Dom JNA", a ne JLA. Cak nije bio ni dvojezicni natpis. Mozda grijesim, davno je bilo.

U Sloveniji se je govotilo po sloveančki, ali... Zvanični jezik JNA je bio SH, ili HS, zavisi kako okreneš. Dom JNA je stvarno bio JNA, ali moglo se reči i Jugoslovenska Ljudska armada. Kao što je TO bio teritorialna obramba, a ne obrana. Slično je bilo i da je bila milica, a ne milicija. Od kad je to počelo neznam, premlad sam. U stvri niko se nije obremenjivao sa tim u ono vreme. 

A zvanične dvojezične table i zvanična upotreba dveh jezika je bila na italjanskoj granici i na mađarskoj.

Zaboravio si Kosovo.

PORUCNIK (citat):

pukovnik (citat):

Evo pročitaj:

Od saveznoga Ustava 1974 godine događa se postupno oslobađanje od stege srpskohrvatskoga jezika tako što je omogućeno zapovijedanje na slovenskome jeziku i makedonskome jeziku.

Priznajem da prvi put cujem za to.
Zna li neko primjer za to?
Znam da je u SR Sloveniji bila "milica", a u ostalim republikama "milicija".
Koliko se sjecam, na domu JNA u Ljubljani je bio natpis "Dom JNA", a ne JLA. Cak nije bio ni dvojezicni natpis. Mozda grijesim, davno je bilo.

Kasarna Bratstvo Jedinstvo u Ljubljani Polje se je zvala i po slovenačkom jeziku Bratstvo in Enotnost.Mi vojnici smo je zvali po nekom lakšem raspoznavanju kasarna Ljubljana Polje kao što smo kasarnu Boris Kidrič zvali Šentvid.

SveJug (citat):

otreba dveh jezika je bila na italjanskoj granici i na mađarskoj.

Zaboravio si Kosovo.

Republjik!!!!!

PORUCNIK (citat):

Koliko se sjecam, na domu JNA u Ljubljani je bio natpis "Dom JNA", a ne JLA. Cak nije bio ni dvojezicni natpis. Mozda grijesim, davno je bilo.

Ovako su izgledali/trebali izgledati natpisi na vojnim objektima, kao i table s imenima kasarni:


I tabla na vojnom sudu u Splitu je bila ovakva.
(Prolazio sam često pored njega u srednjoj školi.)

Max Blitz (citat):

PORUCNIK (citat):

Koliko se sjecam, na domu JNA u Ljubljani je bio natpis "Dom JNA", a ne JLA. Cak nije bio ni dvojezicni natpis. Mozda grijesim, davno je bilo.

Ovako su izgledali/trebali izgledati natpisi na vojnim objektima, kao i table s imenima kasarni:

[You must be registered and logged in to see this image.]

I tabla na vojnom sudu u Splitu je bila ovakva.
(Prolazio sam često pored njega u srednjoj školi.)

Bulo bi u redu i da su takve table bile u Beogradu, Sarajevu, Nisu, gdje li su vec ti sudovi. A mozda i jesu.

Pitao sam moju bolju polovinu, jeli bio dom JNA ili JLA. Nije znala da odgovori tačno, tada nikad nismo pravili probleme oko toga. Inače oni su u firmu dobivali hranu od tamo. Nikad se nije žalila na kvalitet. 

A kasarne smo zvali po lokaciji, ne po zvaničnim imenima. Nisam imao puno posla po kasarnama, ali ako pitaš za put/pravac, pa ti kaže, kad prođeš pored kasarne, pa skreneš...

 Purgerski:
(Čuje se ponešto od ovog i danas........)

"Crko mi je auspuh i getriba, auto mi nemre ić’ u rikverc, pa sam na plac išla cipelcugom.
Kupila sam pol kile mlevenog meseka, paradajz i putericu za šalatu, grincajg za ajngemahtec, jer ga više imam rad neg ajnpren juhu.
Natrpala sam pun ceker špeceraja, za ručak i za fruštik.
U birtiji pored placa, lokalni luftinšpektori pili su gemišt.
Jedan mi je čak i hofiral, a na kraju me pozdravil sa servus milostiva.
Bedak.
Ispred zgrade bedinerica je klofala tepih na kloferštangi kraj vešeraja.
Ušla sam u haustor i primila se za gelender, jer mi je već bilo dost šalabajzanja s punim cekerom.
U stanu sam prvo ušla u badecimer i oprala ruke.
Zatvorila sam i obrliht, jer je bil propuh.
Presvukla sam se i metnula reigelmantl na aufinger.
Obukla sam šlafrok, jer mi je tak komotnije.
Bil je strgan, pa sam ga priheftala sa zihericom.
Izvadila sam veš iz vešmašine i obesila na štrik.
Kad sam sve skuhala, počistila i zgotovila bil je već mrak.
Metnula sam si viklere, navila vekericu i stavila je na šrajptiš.
Prek glave sam navukla novi šlifer i tuhicu, utrnula svetlo i prešla spat."

Ja ovo sve razumijem!

Bodimo srečni,da imamo toliko narečji (dijalektov).To je bogastvo naroda.Pri meni,oziroma,v naši vasi se na štirih kilometrih uporabljata dva različna narečja.Drugače v Sloveniji poznamo čez 30 narečji(dijalektov).