SURDULICA VP 5035

Dobro došao na forum, [You must be registered and logged in to see this link.]!
Podijeli s nama svoja sjećanja.

Sluzio ceo vojni rok u Surdulici(april 1981-mart 1982)Prateci vod,komandir,tada porucnik,Karaca Velji.Ostao mi je u lepom secanju,voleo bih znati sta je sa njim?Pozdrav svima sa foruma.

Pozdrav i tebi, [You must be registered and logged in to see this link.]!
Po čemu se sjećaš svog poručnika?

Ostao mi je u secanju,pre svega kao dobar covek,a onda i sve ostalo.Proveli smo sate u razgovoru na razlicite teme,vremena su bila kakva su bila,a neke njegove recenice mi i danas odzvanjaju u usima.Posle vojske razmenili smo par pisama i to je to.Voleo bih da znam sta je sa tim Covekom?

Pozdrav svima. I ja sam bio u Surdulici- pešadinac od 04.08.1985 do 05.01.1986, kada sam otišao na karaulo- granični vod za intervenciju. Komandir voda nam je bio stažo vodnik mislim da se zvao Zoran. Bio sam strelac-poslužnik na mitraljezu.

Pozdravi Snežu akilele

Bio sam u Surdulici 90/91 (Septembar). Kapetan je bio Pantić. Usmijani je bio vodja bataljuna (Major mislim da je čin). Sta se taj mogo derat:) Bio sam kod njega na raportu zbog neke pizdarije pa kad mi se zadero da mi nije ovo dobrovoljno vatrogasno drustvo ....  Od oficira se sječam jos, poručnik Niko, Mladen Šušak i Ramiz nekako (ne mogu se sjetit). Išlo se na stražu u Vlaški do. Uglavnom, cijeli vojni rok sam bio tamo i bilo ok.

Krampi...dobro dosao na forum...

Pozdrav!
Avgust 85', druga ceta kapetan Jovic. Secam se dobrog druzenja, kopanja kanala.
Od imena klasica se secam: Cekolj Darko, Ivan Ljutic, Zastavnikovic Boro, Stojcic Slobodan.

Pesadija, to sam zaboravio da napomenem. Komandir voda je bio slovenac zaboravio sam ime.
Secam se vodnika Apostolovskog iz nase cete. Desetar mi je bio Dima Lucijan.
Sve vise naviru secanja.
Pred celim pesadijskim bataljonom Major Lazic je poskidao cinove jednom desetaru zato sto je maltretirao (preterano) mladu vojsku. To je bilo s'proleca 86'. Ja sam se skinuo sredinom septembra te godine. Bio sam desetar i nadam se da me moja desetina pamti po lepom.
Inace sam iz Valjeva.

TRIGLA..ti si bio oktobarac...12+3...???

posavljak (citat):

TRIGLA..ti si bio oktobarac...12+3...???

Pozdrav, ja sam bio 15 meseci redovno,pešadija puškomitraljezac. 9.10 1980--4.4 1981 sam imao prekomando

za Prištino,kad su počele demonstracije.
                                                                  DRUGARSKI POZDRAV

Pozdrav i Ja sam bio u Surdulica mart 91/92 kapetan Pantić i Niko Ivanović , na strazi bio vlaski dol, u Januaru 92 otisao na ratiste sve isto kao i Đuka 72, molim da mi se javi pozdrav

Krasno, dobil od JNA kolega link do tega foruma. Enota LPA, komandir kapetan Vuk Dragovan (Dragoslav? ). Zadnji, četrti paviljon. Prvih 6 mesecev kot gušter malce bolj jebeno, nato ostalih 6 kot džomba izredno. 2019 Surdolico obiskal s prijatlom, ki je tudi tam služil 86/87. Mogoče se bo kakšen sotrpin javil tukaj. [You must be registered and logged in to see this image.]

Moj otac je služio JNA u Nišu,tačnije Surdulici, detalje ne znam kad ga malo proispitam javit ću vam, uglavnom ja mislim da je to bila generacija 89/90. Inače bio je graničar, svakodnevno mi priča doživljaje iz Niša. Volio bi znati da li ima neko ko je služio sa njim,inače ime mu je Ekrem Redžić. Tako da ako neko zna malo više detalja,ako je služio sa njim i sjeća ga se, volio bih da proslijedi! Hvala vam

ZA ONE KOJI PAMTE BOJE VLASINE NA KOJU SE RADO VRACAM.
PUNO POZDRAVA

GranicarNis (citat):

Moj otac je služio JNA u Nišu,tačnije Surdulici, detalje ne znam kad ga malo proispitam javit ću vam, uglavnom ja mislim da je to bila generacija 89/90. Inače bio je graničar, svakodnevno mi priča doživljaje iz Niša. Volio bi znati da li ima neko ko je služio sa njim,inače ime mu je Ekrem Redžić. Tako da ako neko zna malo više detalja,ako je služio sa njim i sjeća ga se, volio bih da proslijedi! Hvala vam

Zna li Petković Gorana? Tada je bio poručnik ili kapetan...

Naši životi su puni krugova. Dok živimo, neke od njih nikada ne zatvorimo. Možda naprosto i ne želimo ili to bezuspešno pokušavamo ali nam ponestane vremena. Što bi se reklo, ranije se odjavimo sa životne scene. Neki krugovi se ipak zatvore u pravo vreme i u pravom trenutku u životu svakoga od nas.

Jedan od tih krugova sam u mom životu nedavno zatvorio.

Nekoliko puta sam se uključivao na ovaj forum, od vremena kada sam saznao da on postoji. I pre toga, valjda je to u prirodi čoveka kada uđe u neke godine, premotavajući film života u svojoj glavi, setio sam se lepih i ružnih stvari koje sam pregurao preko leđa. Ovaj forum samo je ubrzao moje razmišljanje i doprineo da prizovem uspomene iz vremena kada sam bi u vojsci. Pomislio sam da je to najbolje učiniti ako nađeš onog ko je godinu dana taj mali životni prostor delio sa tobom.

Opisao sam događaj koji mi je obeležio ceo vojni rok (Surdulica 86/87, VP 5035) kada sam sa devojkom koja mi je bila u poseti (a sada suprugom) napustio jedinicu i kasarnu i Surdulicu i otišao za Beograd. Pogrešio sam. Dobio kaznu. Odslužio vojsku. Međutim, nikada se nisam oslobodio osećaja koji se meni, u to vreme klincu od 19 godina, urezao u glavu. Osećaja da sam se prema jednom čoveku ogrešio. Da jednom čoveku dugujem izvinjenje ali i zahvalnost na prvom mestu.

Izvinjenje, jer sam ga tada verovatno puno razočarao, izigrao njegovo poverenje i doveo ga u neprijatnu situaciju da Rajkoviću, tada kom. garnizona objašnjava zašto mu je vojnik bez dozvole napustio kasarnu.
Zahvalnost, jer sam iz te vojničke muke od godinu i neki dan više zbog produžetka, počeo da stasavam kao čovek, da budem ovo što danas jesam, i da na kraju krajeva imam uspomene na jedan prelepi delić svog života sa kojima ću da živim i na kraju se i ja odjavim sa ove pozornice.
Reč je o Usmiani Ivanu, u to vreme kapetanu a sada potpukovniku u penziji.
Naši putevi razišli su se pre tačno 33 godine. Za njega sam bio samo jedan od mnogo onih koji su ušli i izašli iz kasarne i kojih se posle par meseci više neće sećati. Za mene je on tada bio neko koga treba zaboraviti, potisnuti, ne sećati se.
Međutim, niti sam zaboravio, niti sam potisnuo a još manje prestao da se sećam Usmiani Ivana.
I pre ovog foruma počeo sam da se raspitujem o njemu. Tražio po telefonskim imenicima. Raspitivao se kod rodbine i ljudi iz tog kraja. Dobijao različite informacije. Neke ružne i na ovom forumu, izrečene sa neverovatnom lakoćom, sa istom onom lakoćom sa kojom smo dozvolili da nam se sve ovo od 90-ih pa do danas desi i da sada prijatelje iz vojske tražimo preko foruma. A njih ili nema ili neće i ne žele da se jave. Ali to je neka druga tema.
One lepe, dobio sam od njegove ćerke do čijeg telefona sam došao preko rođake, sasvim slučajno. A onda je klupko počelo da se odmotava. Sve je nekako bilo tu, blizu, ali nisam umeo da tražim i da nađem. Ili se kockice jednostavno nisu sklopile.

Prelepo jesenje, nedeljno jutro. Prelazim kolima most preko velike reke, od čiju se površinu odbijaju sunčevi zraci. Zaslepljuju me. Bude me iz razmišljanja. Misli se smenjuju. Nisam miran niti opušten. Od nelagode do treme, tako mogu opisati stanje u kojem sam bio. Vraćam se mislima u vreme pre 33 godine. Sećam se telegrama koji je pre mene stigao u poštansko sanduče i poruka u njemu da se hitno javim u garnizon. Smrknuta lica vojnika na prijavnici kada sam u gluvo doba stigao nazad u kasarnu. Iščekivanje da svane jutro pa da odem na razgovor kod kapetana Usmianija. Sećam se neprijatnog razgovora sa njim, izricanja kazne na pisti, javno, pred svim vojnicima. Setio sam se svega.
Da li je ideja da se vidim sa Ivanom bila pametna. Šta ja o tom čoveku uopšte znam. Ko je on. Gde je proveo sve ove godine u kakvim iskušenjima je on bio i šta mu je sve život doneo i odneo. Da li me se i kako seća. Šta da tom čoveku posle toliko godina kažem.Kako izgleda i da li ću ga uopšte prepoznati. Sećam ga se u oficirskoj uniformi, strogog držanja. Sećam se njegovog prodornog pogleda koji ti nije ostavljao prostora da biraš. Pogleda koji uglavnom želiš da izbegneš. Pogleda koji strelja, koji ti jasno kaže kakav je odnos snaga. Ko naređuje a ko sluša bez pogovora. Kakav ću pogled sada videti, i da li ću u tom pogledu prepoznati vreme koje je prošlo. Vreme kada sam bio vojnik a on moj starešina.

Blizu odredišta okrećem njegov broj. Zvoni bez odgovora. Pokušavam ponovo. Opet ništa. Pomišljam da se vratim. Možda se i Ivan predomislio. Ko sam ja uopšte i da li me ima u svom sećanju. Zbog čega da se posle toliko godina nalazi sa mnom. Gledam iz kola retke prolaznike. Zagledam svakog. Kako da ga prepoznam. Pamtim ga kao oficira, u uniformi sa šapkom. Strogog, zapovedničkog pogleda, tamnih brkova i obrva. Usporavam. Na mestu na kojem smo prethodno dogovorili susret stajao je čovek. Gospodin, elegantnog izgleda i držanja. Mirnog pogleda. Sede kose i kratke uredne brade. Zamišljen, gledao je u pravcu iz kog sam došao. Izgledalo je da nekog čeka. Nije mi ličio na Ivana koga sam zapamtio i čiju fotografiju sa zakletve imam u albumu. Ni nalik na njega. Produžio sam ne zaustavljajući se. Posle 100 metara zazvonio mi je telefon. Čuo sam njegov glas “Vojniče, upravo si prošao pored mene”. Ne verujući da je čovek pored koga sam malo pre prošao Usmiani Ivan, odgovorio sam mu “Dobar dan kapetane. Konačno”.

Sedimo u bašti jednog restorana. Ivan i ja. U prelepom jesenjem danu, lagano ispijamo pivo i pričamo o svemu.
Smenjuju se teme. Smenjuju se priče. O radostima i o tuzi. O očekivanjima i razočaranjima. O porodici i prijateljima. O sećanjima i zaboravljenim stvarima. Od obuke do bataljonske vežbe. Od uzbune do početnog položaja u Ćurkovici. Još jednom smo zajedno prešli Popov most i popeli se peške preko Čemernika do Vlasinskog jezera. Obišli smo sva stražarska mesta, bili u Romanovcima i Vlaškom dolu. Još jednom smo otključali i zaključali magacine i popeli se na osmatračnice. Spustili se u kilometarske rovove blizu granice. Otvorili smo poslednji put suvi dnevni vojnički obrok, pojeli dvopek uz čaj i osetili miris konzerve ovčijeg mesa koja više nigde ne može da se kupi. Zavirili u manjerku i prisetili se vojničke kuhinje. Prošli hodnicima paviljona kojima više ne odjekuju vojničke cokule, u kojima više nema vojnika. U kojima nema nas. Još jednom smo se postrojili na pisti, spustili zastavu uz zvuke trube. Dok je sunce polako nestajalo tamo negde iza planine Kukavice, setili smo se i onih kojih više nema. Onih koji su mogli da dosegnu vrhove ali nisu imali tu sreću. Onih koji su iz voza koji se zove život izašli koju stanicu pre nas.

Krećem polako nazad. Ponovo prelazim most preko velike reke. Naslonjen na ogradu mosta gledam u talase. Nestala je sva nelagoda i sva trema koju sam imao u dolasku. Zadovoljan sam i srce mi je na mestu. Neopisivo mi je drago zbog Ivana. Drago mi je što je on dobro iako ga život nije štedeo, što uživa u penzionerskim danima i što ga zdravlje dobro služi. Drago mi je što kao i ja voli pecanje i što ćemo se ponovo videti i pričati. Drago mi je što su se naši putevi ponovo sreli.

Pogledom ispraćam otkinute grane koje voda odnosi sve dalje i dalje. I pored svega malo sam tužan. I kao što ova reka ispod mene odnosi sve sa sobom daleko u nepovrat, tako su moje i Ivanove godine odnete i nestale. Odavno živimo u istom gradu a da to nismo znali. Odavno smo mogli da se nađemo kao sada ali se to jednostavno nije desilo. Bogu hvala i na ovome. Prelazim na drugu stranu mosta i sada gledam uzvodno. Mnogo je lepše gledati uzvodno jer reka uvek donese nešto novo, kao uostalom i život.

Posvećeno Usmiani Ivanu, meni i svima onima koji još uvek nisu zatvorili neki svoj krug.

Aleksandar Pavlović
Bivši pripadnik nekadašnje JNA (VP 5035 Surdulica)

DenisBozic (citat):

Krasno, dobil od JNA kolega link do tega foruma. Enota LPA, komandir kapetan Vuk Dragovan (Dragoslav? ). Zadnji, četrti paviljon. Prvih 6 mesecev kot gušter malce bolj jebeno, nato ostalih 6 kot džomba izredno. 2019 Surdolico obiskal s prijatlom, ki je tudi tam služil 86/87. Mogoče se bo kakšen sotrpin javil tukaj.

Druze bivsi vojnice! Tvoj komandir baterije 20/3 mm se zvao Vukovic Drago, a ne Vuk Dragovan. Mozda se secas i vodnika I klase Susaka, komandira 1.voda u toj bateriji? Moguce da ti je bio i komandir voda? Dali se secas i da su vojnici baterije bili zaduzeni od strane pukovnika Rajkovic Stojana komandanta brigade i garnizona, za odrzavanje ribnjaka sa pastrmkama vise paviljona?  Isti period smo proveli u toj jedinici. LP

Ivan Usmiani i ja na zakletvi

Ivan Usmiani i ja danas.
Izvinjavam se zbog nekoliko istih fotki. Greska u postavljanju

Ova fotka je iz Ivanove arhive.
Otvaranje novog ribnjaka u kasarni.

Usmijani Ivan prilikom otvaranja novog ribnjaka.
Iz Ivanove foto arhive

Za one kohi pamte boje Vlasinskog jezera

Služio sam vojsku u SURDULICI   od avgusta 1984  do 85 . Prvo obuka SURDULICA  a zatim Geanični vod Boslegrad . Tražim   moje jarane iz voda i čete koji su u isto vrijeme služili vojni rok. Kapetan je bio Usmiani Ivan a vodnik Nikolić Dragan. Na Facebuk -  me nađete pod imenom Bajić Milanko[You must be registered and logged in to see this image.]

Pozdrav svima koji su služili u Surdulici. Ja sam bio klasa oktobar 1982/1983. Artiljerija prvo B 1 76 mm dalje ruski Ziss 76 mm. Sečam se Slavka Borićića-Borac in Vlada Vrbanjca, koji je bio tada početnik i komandir voda. Komandir baterije je bio neki mali oštri kapetan, ne sečam se imena. Komandir kasarne je bio stvarno zajeban. ( Cvječe i ruže). Od vojnika se sečam brače blizanca iz Pirota koji su govorili pirotskim naglasom pa smo se svi smijali.  Sećam se Nikole Lučeskog iz Skopja. Želeo bi , da me neko kontaktira ko je bio klasa. Znam i neke Slovence Pajk Mladen, Bio i jedan iz Bjeline, zaboravi sam imena ali imam jih još mogo u glavi. Rosić iz Ljubljane, Ramšak iz Ravn, Črv iz Idrije, bio neko s naočalima iz Siska. Pa Črnogorac iz Herceg Novog.
Srdačan pozdrav

Zdravo svima.
Sluzio Sam vojni rok u Surduici.
Mart 87-88 LPA komandir Vukovic Drago.
Jel ima jos neko iz tih Dana.

Evo nekih imena kojih se sjecam.
Vasic Dragisa, Miljanic Miho, Vilic Mijo, Glavota Ivan,
Mostovljan Franjo, Matijevic Frano, Dzidic Elvedin, Sljivar Mirsad, Totaj Ramadan, Dolenc Martin, Milinkovic Zoran it'd.

Evo nekih imena kojih se sjecam.
Vasic Dragisa, Miljanic Miho, Vilic Mijo, Glavota Ivan,
Mostovljan Franjo, Matijevic Frano, Dzidic Elvedin, Sljivar Mirsad, Totaj Ramadan, Dolenc Martin, Milinkovic Zoran it'd.

Pozdrav,ja sam bio prije tebe septembar 88/89,takodje vod veze.

akilele (citat):

Naši životi su puni krugova. Dok živimo, neke od njih nikada ne zatvorimo. Možda naprosto i ne želimo ili to bezuspešno pokušavamo ali nam ponestane vremena. Što bi se reklo, ranije se odjavimo sa životne scene. Neki krugovi se ipak zatvore u pravo vreme i u pravom trenutku u životu svakoga od nas.

Jedan od tih krugova sam u mom životu nedavno zatvorio.



Posvećeno Usmiani Ivanu, meni i svima onima koji još uvek nisu zatvorili neki svoj krug.

Aleksandar Pavlović
Bivši pripadnik nekadašnje JNA            (VP 5035 Surdulica)

Hvala ti na prekrasnoj priči. Puno nas ima sa tim krugovima. I ja sam jedan zatvorio nedavno, a započeo je u ljeto '85. Do prošle godine me je pratio i sasvim slučajno se dogodilo da ga zatvorim. Pokazalo se da taj krug za mog prijatelja nije ni postojao... možda, a možda ga je on potisnuo u sebi. 
Riječ je opasna stvar. Ono što izgovoriš (a ne promisliš prethodno) se više ne može povući. Možda tek nakon mnogo godina i u trenutku zatvaranja kruga

Kako ti je ime klaso?

cato 5035/72 (citat):

Veliki pozdrav svima i ja sam sluzio vojni rok u Surdulici  septembarac 88/89 vod veze  kap Stevo Antonic , ostale staresine su bile Stankovic ,Zdravic , Milovanov i Jugoslav Milanovic ili Milenkovic  kasarna je bila lepa sva u cvjece  voda od ribnika je bijo u kanalu kao u potoku  ali za nstroca posebno je poznata po pukovnika Rajkovica ko nagazi travu ili otkine cvjet a on ga vidi 7 dana pritvora mu ne bezi .

Kako ti je ime klaso?

Pozdrav svima. U Surdulicu sam došao aprila 1984, zajedno sa Raković Radojem (nisam siguran da li je iz mesta Borač ili Toponica,  kod Kragujevca) prekomandovani iz Prištine, iz škole za desetare, pešadija, minobacač 82mm. Preuzeo sam odeljenje aprilske klase, vodnik-šro je bio Stefan Subotić, komandir čete poručnik Jan Čipkar. Sećam se dva svoja vojnika, koji sam obučio za desetare, Čoklo Tihomira iz Osijeka i Martić Vinka iz Crikvenice. Sa Vinkom sam jednom prilikom uspostavio neki slab kontakt preko fb. Imali smo teren 10 dana i bojevo gađanje, na Vlasini. Spucali jedno 700 mina po brdima iznad jezera. U povratku, vojnik iz mog odeljenja, sad se i njega prisetih, Skopljak Edip, iz Bosne, možda Tuzle, nisam siguran, zalutao je u Bugarsku. Vraćao ga Mamula lično. Išlo se peške ali  mene su u povratku ubacili u kamion, zbog oteklina na tabanima... Spavali smo u šumi, a nekoj strmini, vezivali se sa za drveće... Bio sam i na straži negde u okolini Vranjske banje, po 7-8 dana, pa u ekipi Avala filma jedno vreme, snimali smo kojekve marševe, zauzimanje položaja sa mb60 minobacačima. I tako...
Goran Popović iz Lazarevca, Srbija.

Pozdrav za sve sa foruma i naravno za pripadnike VP 5035 Surdulica.
Ove fotografije su iz arhive Usmiani Ivana. Slike su postavljene sa njegovim odobrenjem a nastale su u vreme dok je trajalo bombardovanje, i za vreme dok je naša kasarna rušena.
Ivan i ja se nadamo da će ove fotografije probuditi vaša sećanja na mesto gde ste godinu ili više dana, imali obuku, zatezali ujutru krevete na ivicu, družili se, , lečili se, parkirali vozila koja ste dužili, radili na ekonomiji koja nas je hranila. Ne možemo reći da u fotografijama uživate jer one izazivaju i tugu. Samo ih gledajte i samo se setite. I nidada ne zaboravite jedni druge.

djuraneli (citat):

Ja sam sluzio vojni rok 91/92...vozac komadanta Cirkovica.....druga ceta kap,Radomir Jovic

Tada san služio i ja bio na pumpi izdavao gorivo

[quote="humić"]Služio sam vojni rok u Surdulici klasa septembar 1989/90, vod veze, komandir voda kap.Stevo Antonić
vodnici Stanković, Zdravić i Milanović. Ako ima neko iz tog vremena neka se javi.[/quote]
Ja bio martovac 1989/90 artiljerija, komandna baterija, izviđač, zapovjednik bio kapetan Mešić čini mi se.

ĆatoZg (citat):

Ispravak, Nikolina Jakimov bijaše potporucnik (malo su se zaboravili cinovi  ipak je prošlo 25 godina), potpukovnik je bio Cirkovic, stric klase iz Novog Pazara, zaboravio ime. :-) Gdje je moja klasa sada? Petrovic, Okorn, Leudar, Stajic, Sefa, Dalic, o Bože, bila 2 voda, face tu, ali imena... Ima nekog???

Ja sam služio sa tobom, sječam te se. Ćato kod Mešića, sjećam se i Jakomova. Imena ostalih sam pozaboravljao. Sefa mi se jednom javio, ipak je on spavao na krevetu iznad mene.

sinitom (citat):

lacoš (citat):

kerim sefa (citat):

pozdrav svima1989-90 surdulica mart,kapetan Meśić,ćato zg,persiko,dzindo,okorn,kecić......,topografska jedinica mirno,a samo dvoje smo bili ja i čanković elvis,vujovic nebojsa aleksandar ?,pa desetari iz bg i pozarevca

Dobro došao kerime   

pozdrav Kerime..ja sam dosao u septembru 89,takodje kod Mesica iu decembru postao desetar,sjecam se imena koja se spomenuo .S tobom je bio koliko se sjecam gelemanovic damir,kecic sukrija ,mladen cata itd .Ja sam iz B.Luke.Jos ima slike iz tog perioda..pozz

Ja sam također bio sa Sefom, martovci prije tebe, kod Mešića. Imao sam sreć biti topograf i računač, ne pitaj kako.

Surdulica mi je bila komanda,inače sam služio na karauli Vuči Del 76/77.Inače je bilo u Surdulici sve OK.