Titova garda

Siguran sam da je riječ o istom vojniku....

[You must be registered and logged in to see this image.]
...............

milutins (citat):

Treba to premjestiti u njegov rodni Kumrovec...

Definitivno se slažem da Tita treba premjestit u Kumrovec.
Već sad postoji muzej Staro selo Kumrovec s rodnom kućom ali i ostalim objektima koji dočaravaju život zagorskog sela u prošlosti, samo on još tamo fali.
I uredit još dodatno, ali s mjerom i ukusom.
Nikakav mauzolej, svetište ili nešto slično, već turističko odredište, s ponudom prigodnih suvenira i sve pristojno naplaćivat.

A jbg, jednom godišnje za 25.5. će bit malo cirkusa pa što sad, i ovako je taj dan.

Prvu sliku sam malo smanjio pa se možda ne vidi baš najbolje ovaj vojnik na njoj, međutim na tvojoj originalnoj slici koju si postavio i na onoj službenoj razglednici se lijepo može vidjeti da je skoro 100 % riječ o istom vojniku a takođe se može vidjeti i po detalju odnosno njegovoj lijevoj šaci (oblik, položaj i držanje iste).
.............

Gorica 660 (citat):

Siguran sam da je riječ o istom vojniku....
...............

Nije, znam sve sa slike  
Označeni vojnik na prvoj slici je Stipetić Josip iz Ogulina pored Splita, u mojoj smeni i podsmeni, a na drugoj jedan dobri lik  iz okoline Sarajeva čijeg se imena više ne sećam


Na drugoj slici je prva A smena, najviša u našoj postaji, sa prosečnom visinom od oko 187-190cm, a na prvoj moja druga A smena sa potpuno istom visinom od 182cm.

Mada su svi vojnici u suštini isti,  na isti kalup birani. Kao da je cilj da su što beznačajnije i neupadljive face, da mogu lako da se menjaju i da su srednje građe (178 do 190cm visine i težine 70-80kg). To nigde ne piše ali se kalup naslućuje.

Recimo bivši hrb. premijer Zoran Milanović je bio jedan od boljih vojnika, i po mišljenju sasvim solidnih ljudi, ali zbog rošavog lica, i dužnosti četnog pisara, nije nikako upadaoe u redovnu smenu. Njega smo ubacili na falš, i na prevaru samo da bi se sklikao i da bi imao šta da pokaže doma kad se vrati. Radilo se to onako uz dobru pripremu i koštalo je gajbu piva, litar rakije i nekoliko pakovanja napolitanki.

Citat :

Radilo se to onako uz dobru pripremu i koštalo je gajbu piva, litar rakije i ekoliko pakovanja napolitanki.

zmanic, skupo to slikanje. Mi smo u ambulanti prodavali postedu od terena i fiskulture, deset dana za pakovanje hrenovki. 

Svaka cast na ovim slikama i postovima. Upravo je to ono sto je osnovna ideja i cilj Foruma.

Gorica 660 (citat):

Citat :

Citat :

Jako zamimljivo štivo priznajem, kao i u svakom rodu vojske ali dosta snažnije i specifičnije s obzirom na samu lokaciju i dužnost koja se obavljala. Koliko vidim i ta neka mala pravila su se možda vremenom mijenjala iz generaciju u generaciju s obzirom da sam imao te informacije o davanju znakova od generacije iz 1982/83 godine. 

Takođe i prenosim i ovo što se sjećam iz njegove priče a to je da je i on tako isto vježbao na iscrtanom poligonu kao i tvoja generacija što je radila, zatim mi je spominjao bijele rukavice da su se u većoj količini donosile u nekim kutijama i da su ih često mijenjali, da su recimo za vrijeme straže u KC spavali tu negdje blizu u nekoj zgradi gdje su bile dvokrevetne i trokrevetne sobe sa kupatilom i tušem a isto tako mi je spomenio da je bilo pravilo da kada dođe Jovanka Broz na grob a znala je jako dugo ostati na grobu da tada dok ona boravi u KC se nije mogla izvršiti smjena straže (za ostale posebne posjetioce i delegacije ne znam) a sada koliko je to tačno ili ne opet ti znaš u svakom slučaju...

Ajde da pojasnim kako je bilo u moje vreme.

Rukavice su se menjale redovno, kolko se i kako prljaju, nekad i dva puta dnevno nekada jednom nedeljno. Leti češće zbog znojenja.

Objekat o kojem o kojoj pričaš je velika stražara, odmah pored Užičke br.15. To je kvadratni dvospratni objekat sa velikim atrijumom, u sredini, postavljen vrlo zanimljivo na velikom nagibu. Deo u zemlji, sprat i po iznad zemlje. 

Kvadratna zgrada je uokvirena hodnicima po kojima su soške i složena ostala oprema prema atrijumu a sobe prema spoljašnoisti.

Spolja je jednostavna zgrada na nagibu, gledano odozgo ima jedan sprat, a odozdo dva. Imala je nekoliko ulaza iz Užičke 15 gde su razni objekti kojei su orvoreni za posetioce. Nalazi se 20-30m, sakriveno iza zida, od KC u levo, kada se sa ulaza penjete prema KC, negde na sredini puta do KC.

U prizemlju su spavaone u kojima se odmaralo po smenama, i počasba i ostala straža iz celog kompleksa. Znao sam tačan broj ali se ne sećam. Recimo da je bilo oko 100-150 ljudi u normalnim uslovima.

Imalo dosta soba u prizemlju i na spratu, i tu je nekada, ta Titiovog života, boravila i dežurala straža sastavljena od oficira i podoficira i za prosečnu SFRJ stražaru je primer luksuza par ekselance. 


Imali smo u sred zgrade neko dvorište - atrijum, popločan keramičkim žutim pločicama, sa malo trave i izlazima na sve ćetiri strane. U njemu smo rado boravili u gaćama, sunčali se i kulirali kad je lepo vreme između smena.

Sobe u prizemlju su bile osmokrevetne, po jedna smena u njoj. Prilično prostrane za to vreme. Bez kreveta na sprat. 
Naravno da smo sve čistili i prali sami

Na spratu smo koristili samo po par soba, za komandira straže i pomoćnika, bile su jednokrevente, čiste i tople. Njih su pospremali dežurni vojnici. Duž dugačkih hodnika bila je garderoba gde je stajala uniforma i gde smo se presvlaćili za smenu.
Smotre i pregledi su bili redovni pred svaki ulazak u KC.

Tople vode je imalo uvek, to se u počasnoj podrazumevalo kao i za celu stražu po objektima, kao i redovno - gusto brijanje. U mom slučaju ponekad i dva puta u toku 24h. 

Jednom nedeljno nas je obilazio brica iz kasarne i na licu mesta šišao i sređivao. To su bili ekspresni tahvati za minut minut i po. U moje vreme nije bila aktuellba mariner frizura, vidi se na slikama da smo mi post hipi i new vawe generacija, bilo je zabranjeno šišanje na nularicu ili samo sa lekarkom dijagnozom i zabranom izlaska u grad dok ti ne poraste kosa. Jedan prijatelj je fasovao seboreu zbog stresa i ostao ćelav zauvek.

Jedan od luksuza je bila i prostrana sušara, na struju gde se za kišnih dana, sušila obuća od straže (ona koja je duž celog memorijalnog kompleksa). Veliki metalni ormani od par metara kubnih sa velikim ventilatorima i grejačima. Tu smo ostavljli čizme posle smene i posle 4-5 sati uzimali iste na glancanje i mazanje.... itd... 

Jovanka je dolazila redovno ponedeljkom ujutru, u pratnji oficira i u to vreme straža je uklanjana na tih otprilike sat - dvavremena. Ne znam da iko od mojih klasića ima sliku niti da se pohvalio da ju je video. Ponedeljak je bio neradni dan za posetioce, a nedelja udarni dan. To znači da je ponedljekom išao mimohod i samo pola angažovanja u KC, a ostali iz Aneksa, Užičke i po muzejima su bili na drugim dužnostima.

PS
Neka mi bude dopušteno da se dotaknem i polemike Kumrovec vs. KC, Šešeljevog glogovog kolca i sličnih upotvorina,  samo sa nekim proverenim podacima :
 
- Od otvaranja, negde krajem 1980. godine pa do maja 1986., znači za nekih manje od 6 godina, KC je posetilo negde oko 1,5 miliona ljudi.
- Od toga preko pola miliona stranaca. 
- Rekorda poseta je nešto preko 36 hiljada ljudi u jednom danu. 
- Niko te ljude nije terao da dolaze na silu. Možda su bili varani i naivni ali nisu to radili za sendvič i pola litre kisele.
- To je turistički potencijal (pored Muzeja Nikole Tesle) najviše kategorije za Beograd i Srbiju, koji će opstati kroz generacije!

PPS
Ideologije i mišljenje prostog, prosečnog pametnog sveta (većinskog, gladnog, besnog, ugnjetenog .... ) me ne zanimaju ni najmanje. To sam odbolevao odavno, odavno!

pera84 (citat):

Citat :

Radilo se to onako uz dobru pripremu i koštalo je gajbu piva, litar rakije i ekoliko pakovanja napolitanki.

zmanic, skupo to slikanje. Mi smo u ambulanti prodavali postedu od terena i fiskulture, deset dana za pakovanje hrenovki. 

Svaka cast na ovim slikama i postovima. Upravo je to ono sto je osnovna ideja i cilj Foruma.

To je vreme bez mobilnih, bez interneta, bez poket aparata ... ali i vreme amaterskih foto-kino klubva, procvata radio amaterizma, prvih kućnih video rekordera i osmobitnih računara .... tako da je trebalo dosta mozgati da fotografises nešto u kasarni, a da se time ne opečeš o vatru.

Slikanje u toj kasarni je bio ekskluzivitet jednog penzionisanoz podoficira, ima malo napred o njemu. Upoznao sam ga, a i kupovao neke slike od njega.


Ne smem ni sada da otkrijem odakle nam foto aparat i kako smo se i gde sve slikali. 
Pazi kad ni jedna slika nije urađena godinu i nešto posle skidanja.
Ispusacmo film i damo nekome da iznese i sakrije kod rodbine, a i da ne zna šta čuva.

Jebote, zamisli u ono vreme da u novinama osvane slika gardista u gaćama iz sred kasarne. Pa, poapsili bi nas bez trunke razmišljanja do trećeg kolena!

Sad kad kažeš klincima da je postojalo vreme u kojem realiti program nije postojao, da se TV gledao dozirano i planirano, da su lepa Brena i Minimaks bili najobičniji pajaci, da su kurve bile kod plavog mosta a ne naslovnim stranama, lopovi takođe u većini u pravim ustanovama - svi pomisle da si šenuo s uma i da ih zajebavaš! 
Naravno da nije bilo idealno ali je bilo život u slobodi za ovo.

Neću više ni reč o politici i savremenom društvu, verujte mi. Ikoliko moderatori nađu nešto protiv pravila neka me brišu please!

Još par mojih utisaka.

Počasna straža u KC brojala je 24 vojnika dnevno. Tri smene po 8 ljudi. 
Svaka smena sa dve podsmene od po 4. 
Straža se davala u režimu 3/6 (3 sata dužnost, 6 sati odmor i spavanje). To je režim za skoro sve straže u to vreme u G.mtbr  4795/6. Kompletna straža se menjala po objektu u proseku na mesec dana, a ponekad i kraće, ali i znatno duže. Rekordna mi je smena 67 dana.

U jednoj generaciji, otprilike u pešadijskim bataljonima, posle redovne obuke od 5m22 dana prelazilo se na razne straže, pa je u počasnoj je bilo po stotinak ljudi po generaciji. Oni  su se rotirali po smenama, Otprilike je svaki 2-3 iz pešadije zakačio po koju smenu a pojedini i preko stotinak dana.

Malo se zna da počasna nije bila najugodnija straža po gardiste. Pravo uživanje i bukvalnop banjski uslovi boravka i rekreacije su bili u objektu na Dobanovcima. 

Ograđena šuma 2x2km, uređena kao bolji gradski park, puno divljači (mufloni, srndaći, pernata divljač, svinje, zečevi...) ma jedan ogroman Zoo vrt. Imalo je svoje jezerce sa patkama, ekonomiju, fazaneriju, svoje njive i useve koje su obrađivali pravi majstori i agronomi. 
U to se nismo mešali, osim kad nas pozovu da nam nešto isporuče

Tamo je bukvalno kao u banji gde imaš jednu do dve smene dnevno, a kontrole su bile veoma retke jer je sve bilo ozvučeno interfonima, i ograđeno visokom žicom.

Imali smo kuvara, koji kuva po želji, a ne po rasporedu, redovno snabdevanje na svakih 15 dana iz Kasarne, gde smo naručivali kao danas iz Maxi-ja šta nam fali. 

Redovno je na obroku bilo divljači koju razni likovi iz diplomatskog kora i generalštaba ostave kod domara i kuvara....

General Zorko Čanadi je umeo da bane, proba naš pasulj, a onda naredi da nam se donese pola srne i but od divlje svinje, i naredi da bude gotovo do sutra, kad se ponovo pojavi na ručku samo da proba kako je ispalo. Nkima su kuvali njihovi kuvari, ali je on voleo takav neki prisan odnos sa stražom.

Branko Mamula je bio čuista suprotnost, ali zato kad je bio tamo, čuvali su ga njegovi vojnici i oficiri, a mi kulirali ponekad i po 2-3 dana u toplom


Odabiru stražara se posvećivala malo veća pažnja jer je bilo daleko od kasarne, i nije bilo redovnih oficira, samo stažisti i mi desetari i ml. vodnici.

Kolko je to bilo popularno, da ilustrujem ovim:
 imao sam peh da uganem ruku i iščašim lakat, Jedno 2-3 dana nateram sve da to prećutimo, u nadi da se oporavim. Kako je bivalo sve gore prijavili smo povredu telefonom u kasarnu, trećeg dana. Smenili su celu stražu (nas desetoricu) istog dana. 
To je bilo posle provedenih 20-25 dana, a trebali smo da ostanemo bar 30-45. 
Do kraja roka su me svih devetorica psovali što sam im prekinuo godišnji odmor, ali bukvalno.

pera84 (citat):

Citat :

Radilo se to onako uz dobru pripremu i koštalo je gajbu piva, litar rakije i ekoliko pakovanja napolitanki.

zmanic, skupo to slikanje. Mi smo u ambulanti prodavali postedu od terena i fiskulture, deset dana za pakovanje hrenovki. 

Svaka cast na ovim slikama i postovima. Upravo je to ono sto je osnovna ideja i cilj Foruma.

Jebiga, i nije ako si rešio da kući odneseš sliku koju familija može da gleda samo na dnevniku u pola osam, a komšije samo da beče oči kad ti ćale vikne da čuje celi komšiluk "Eve mi ga siiiiiiin!!!" i pokazuje ponosno na ekran sa koga se vidi tužna faca nekog big-budže iz belog i crnog sveta. 
Imalo je to svoju cenu i tržište. Nije bila mala svar da to omogućiš svojima.

A,  setih se,  i ovo smo radili:

Kako koja državna delegacija bude usnimljena za TV, a imalo ih je ponekad i po desetak dnevno, trčali smo na najbližu tel. govornicu pored stadiona JNA, 
i zvali kući svoje, da im javimo da nas gledaju, gde smo stojali i sa kim smo u kadru. Kad nas već rretko gledaju uživo da nas vide na TV Dnevniku.
To su nam dopuštali.

Mi smo zadnja generacija koja je služila JNA 15 meseci iz celo, pa smo dobili generacijsko skraćenje od 45 dana.
Tako da velika većina nije ni koristila redovno kako bi stigla da se malo odmori pre fax-a. Za 380 dana kući sam bio jedva tri nepuna dana.

Kad sam se skinuo i stigao u VO, hteli da me vrate u kasarnu doma, jer je na poleđini pisalo bukvalno: "Otpušta se iz JNA 78 dana ranije!" Ćata u V.Odseku nije mogo da veruje. Zvali i komandanta grada da provere da nisam falsifikovao knjižicu     

zmanic (citat):

Posle nečijeg dočeka :

[You must be registered and logged in to see this image.]
Dal je bio Honeker ili Alfonsin više se ne sećam.

Pozdrav druže zmanic.Slike iz kuće cvijeća su stvarno fantastične i opis kako je to izgledalo dežuranje i smjenjivanje straže na odru voljenog predsjednika SFRJ.Interesuje me da li je bilo razlike u šinjelu koji ste nosili vojničkog i oficirskog ili su bili isti.Pozdrav.

Ne znam. 
Kolko sam primetio oficiri i podoficiri su nosili činove na reverima i ordenjene na prsima, mi nismo.

I šinjeli i sakoi su bili sa etiketom "Vartex", mislim da nije bilo neke razlike, osim u boji opasača i axelebendera. 

Kod njih slatno žuri sa svilenim detzaljima, a naši od crnog boksa. 

Razlikovala se i kopča na opasaču, a na šapci su nosili oficirske zvezde - malo veće sa vencima okolo.

Drugo nisam primetio.

zmanic (citat):

Gorica 660 (citat):

Siguran sam da je riječ o istom vojniku....
...............

Recimo bivši hrb. premijer Zoran Milanović je bio jedan od boljih vojnika, i po mišljenju sasvim solidnih ljudi, ali zbog rošavog lica niej nikako mogao da upadne u redovnu smenu. Njega smo ubacili na falš, i na prevaru samo da bi se sklikao i da bi imao šta da pokaže doma kad se vrati. Radilo se to onako uz dobru pripremu i koštalo je gajbu piva, litar rakije i ekoliko pakovanja napolitanki.

Čitao sam negdje da je Z. Milanović služio u Gardi, nadovezujem se po pitanju tog slikanja preko "štele", komšija kojeg kontinuiarno spominjem kao izvor informacija iz generacije 1982/83 mi je takođe objašnjavao i na jednoj slici pokazivao jednog mladića koji je učestvovao u počasnoj straži, koliko se sjećam informacije bio je iz šire okolice Niša i nije mogao nikako biti u počasnoj straži zbog visine valjda ali su ga oni tako preko štele ubacili da li za vikend ili neki dan kada je kao kontrola slabija kako bi se mogao slikati u počasnoj straži jer je vukao korijen iz vojničke porodice, djed ili ko već je bio Solunac i naravno možeš misliti kolika sramota biti u Titovoj gardi a nemati sliku odnosno ne biti u počasnoj straži. Slike koje mi je pokazivao je navodno slikao neki njihov zastavnik koji im je kako on kaže masno znao naplaćivati izradu slika.
...........

P.S.: Kada smo se već dotakli političara, je li ex predsjednik RH takođe u tom nekom periodu služio Gardu ili možda ranije?
...........

I zaboravih i ovaj detalj pitati....brčići nisu predstavljali problem (ne zbog redovnih aktivnosti nego isključivo zbog počasne straže) !? 

Hbg, jedini ti imaš brkove....svi ostali bez dlačice.  
...........

Tog zastavnika zvali smo prosto Major, ili Major- Slikar. Bio je stari pripadnik, zastavnik, penzionisan u činu majora i ostao mu nadimak kod vojnika.
Kad su pocasti razne, vrzmao se po kasarni i slikao ko je hteo. 
Ne secam se da je bilo skupo, svako si je mogao priustiti. Mislim da imam pedesetak njegovih slika i jos toliko na drugi nacin nabavljenih

Brkovi nisu predstavljali nikakav problem, naravno po PS-u, uredjeni i do sirine usne, poravnati sa donjom ivicom gornje usne. 
Pa, i komandant bataljona, Stojimirovic koji je cesto na aerodromu "mahao" sabljom ispred raznih gostiju imao je karakteristicne brkove. Ja sam ih doneo iz civilstva, a mnogi su puštali samo da probaju. Nije bilo baš moderno, ali nije bilo ni neuobičajeno. Puštao je ko je mogao i hteo.

Pa nije bila nikakva sramota ne biti u pocasnoj, ili iz nje prelaziti na druge strazarske duznosti. Dešavalo se da te staršine prebacuju, kod iskusnijih vojnika, i po nekoliko puta nedeljno kad je trebalo zakrpiti neku smenu iz raznih razloga. Bilo je i vojnika koji su iz počasne bežali na druge dužnosti koje su im bile lekše ...

Ali je bilo likova koji su hteli da se slikaju po svaku cenu, verovatno vise zbog hvalisanja pred familijom.

Ajde da kazem i ovo:

Zoran Milanovic, nekadašnji predsednik vlade R.Hrv, a tada :
- prvo vojnik protivoklopnog voda I čete I bataljona GMtbr. 
- zatim tzv. "ćata" ili pisar komandira I čete, I bataljona a malo kasnije 
- uz sve to i partijski sekretar SKJ bataljonske organizacije SK, 
- moj tadašnji vrlo uvaženi drug i prijatelj, 

pored, skoro otkrivenog ustaškog porekla i predaka, imao je tada u sred Beograda i jednog rođenog strica, generalštabnog general - majora, koji je njemu i nama činio razne sitne usluge kad je bilo potrebno. Hvala mu na tome i sada !

Zoran Milanović, ex Premijer RH
Ivo Josipović, ex Predsjednik RH
..............

Mnogi bi rekli u jednoj ex Yu Republici....masonska zavjera pripremana i kovana desetljećima 
............

Što se tiče porijekla, svi imamo nekakva porijekla koja nismo mogli birati  , a što se tiče udaranja u prsa dotičnog da je on od "tog" porijekla može pričati djeci u vrtiću/obdaništu jer će mu očito samo oni (i to pod velikim znakom upitnika) povjerovati s obzirom da znamo kako je nedavno prošao i završio sa tim svojim glupostima....
............

Gorica 660 (citat):

Kada smo se već dotakli političara, je li ex predsjednik RH takođe u tom nekom periodu služio Gardu ili možda ranije?

Bila je slika na temi, ali je zbog nepouzdanog servisa ImageShack nestala (ne iz političkih razloga, nema dosta slika ranije postavljenih).

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nego ajmo mi na konkretnu i zadanu tematiku, evo opet one službene slike na kojoj se vidi kako i gdje ste vi bili locirani.....

[You must be registered and logged in to see this image.]

A kakva je ova vrsta počasne straže, očito neka druga verzija, ranija, kasnija, vandredna ili...!?

[You must be registered and logged in to see this image.]
................

orica 660 (citat):

Nego ajmo mi na konkretnu i zadanu tematiku, evo opet one službene slike na kojoj se vidi kako i gdje ste vi bili locirani.....

A kakva je ova vrsta počasne straže, očito neka druga verzija, ranija, kasnija, vandredna ili...!?

[You must be registered and logged in to see this image.]
................

Nisam siguran, mislim da je to neka ranijaa varijanta, ili neka postavka samo za fotografisanje. 
Prva slika je slikana danju, a druga večer ili u sumrak.
Prema veličini cveća rekao bih da je starija varijanta, a prema iskrzanosti pločica na stazi pre bi bila neka iz devedesetih. 
Sa druge strane, negde posle 1990-te slova na mermeru su bila pokrivena debljim staklom.

PS
Nisam ušao u KC od 18.08.1986-te. Baš bi mogao da obiđem da vidim šta je preostalo iz onih vremena.

Da, taj detalj o veličini cvijeća sam i ja primjetio odnosno da je cvijeće znatno manje i nerazvijenije što navodi na zaključak da je slikano dosta prije nego što je ona službena slika uslikana. 

Ovaj cvijetnjak su održavale mislim žene/djevojke koje su bile zaposlene kao građanska lica u JNA....
..........

Da, 
mada veličina cveća ne mora da znači ništa. Cveće je bilo u saksijama koje su poređane u vlažnom pesku, a međuprostor dobro prikriven mahovinom i zemljom.
Obično ponedeljkom, a ponekad i drugim danima po zatvaranju KC za posetioce izvođeni su radovi u tom delu.

Da li se straza davala danonocno 24/7/365?
Ili samo u toku dana kada je kompleks bio otvoren za posjetioce?

zmanic (citat):

Ajde da kazem i ovo:
Zoran Milanovic, nekadašnji predsednik vlade R.Hrv, a tada :
- uz sve to i partijski sekretar SKJ bataljonske organizacije SK...

Mislim da ovo nije točno iz više razloga.
Ne vjerujem, ako ništa drugo čisto iz organizacijskih razloga, da je bilo koji mladić na odsluženju vojnog roka bio partijski sekretar u JNA?
Tolliko mlad nije mogao bit sekretar partijske organizacije ni u civilstvu.
Pojedinci su na odsluženju vojnog roka tek tad bili primljeni u SKJ, i to pred kraj roka, vrlo je rijetko bilo da je netko sa 18-19 godina došao u JNA kao član SKJ, a još uz to i da mu se povjeri bitna dužnost sekretara, prosto nemoguće.
Vjerojatno je bio predsjednik aktiva SSOJ u jedinici, to je moguće, (ja sam bio taj u mojoj jedinici ), znači SSOJ, ne SKJ.
(Osim toga navodi se da je Milanović postao članom SDP-a <pravni sljednik SKH odnosno SKH-SDP>, tek 1999., ali to sad nije zaista bitno.)


Dobar primjer kako stvari znaju funkcionirati - sad neki novinar vidi što je Zmanic napisao, bubne masni naslov u novinama, i eto belajla ali i veselja za pučanstvo koje čita žuti tisak.  

OK, u pravu si, ali (pomalo) i ja.
On je bio samo predlagać mene za prijem u SK, a sekretar je bio poručnik Grozdić Borislav. Milanović je bio tehnički sekretar do negde pred kraj roka. 

Onda sutra - prekosutra, kačim njegov predlog za prijem mene u SKJ, odluku itd... sa sve potpisom i pečatom. pa ti veruj ili ne da sam ja falsifikator i lažov ili malo senilniji starac

Ne, nije bio sitna riba već posle mesec -dva. Kakav SSOJ, kakve zajebancije, u tome su bili svi u toj jedinici. 
To se nije ni sastajalo: SSOJ, SSRN itd ... to je bilo "boza" od organizacije  u gardi, tu je bilo nekoliko studenata bogoslovije, par kataločkih srednjoškolaca,... ma bilo nas je sa svih strana sem iz jedne  pokrajine. SKJ je bila ozbiljna priča po mnogo čemu.

Bio je aktiv SKJ sa sve sastancima, raspravama, kritikom i samokritikom, od generala do vojnika. 
On je odma je bio neko "mudo"u svemu tome. Bio mi je simpatičan što smo imali iste inicijale, pa se dešavalo sa vremena na vreme da zamenimo uniformu, odelo. šapku itd .... Jedino su mu moje čizme bile 3-4 broja veće.

milutins (citat):

Da li se straza davala danonocno 24/7/365?
Ili samo u toku dana kada je kompleks bio otvoren za posjetioce?

Već sam pisao o tome:

 1. U vreme kad ima posetioca, kad memorijalni centar i svi okolni kompleks rade: 
cela smena od 8 ljudi, u dve podsmene od 4 smenjuje se pored groba u ritmu 15/15 minuta, 3 sata po smeni.

2. U ostalim slučajevima, jedna podsmena od 4 ćoveka daje mimohod po stazi gde idu posetioci, sa strane u ritmu 30/30 minuta, 3 sata. Ide se vrlo usporeno 4x od kraja do kraja po 7,5 minuta po jedan sa svake strane i posle pola sata dolaze druga dvojica iz podsmene.

Straža je uklanjana na par sati samo kad dolazi Jovanka Broz, obično ponedeljkom rano ujutru. Tad je redovno išao mimohod celog dana,  jer je mem.centar tada bio zarvoren za posetioce.  

Ako se zadesi neka delegacija koja polaže cveće ponedeljkom, prebacivano je u full mode samo dok posetioci ne obave polaganje i odu. Posle se prebacivalo u lajt varijantu, tj, mimohod do otvaanja KC za posetioce.

zmanic (citat):

Onda sutra - prekosutra, kačim njegov predlog za prijem mene u SKJ, odluku itd... sa sve potpisom i pečatom. pa ti veruj ili ne da sam ja falsifikator i lažov ili malo senilniji starac

Ne, nije bio sitna riba već posle mesec -dva. Kakav SSOJ, kakve zajebancije, u tome su bili svi u toj jedinici. 
To se nije ni sastajalo: SSOJ

Ok, shvaćam ipak je to bila Garda.
Bio sam i ja na jedno dva sastanka SKJ pred kraj vojnog roka, nakon što su me primili.
Ali vidiš, mi smo se kao aktiv SSOJ u četi sastajali. Kao manja podorganizacija od osnovne organizacije SSOJ, bio je taj tzv. aktiv na 'čelu' kojeg je kao predsjednik mogao bit vojnik/mornar.
A predsjednik osnovne organzacije, znači OO SSOJ je uvijek bio neki starješina mlađi od 27 godina.
(Mislim da je to bio naš forumaš Poručnik.)

Interesantno kod ove 'omladine' u JNA, je bilo nešto na što nije nitko puno obratio pažnju, a bila je rupa u propisima.
Sastančenje vojnika kao grupe je u JNA bilo zabranjeno, ali su se kao članovi omladine mogli sastajat, samo je trebalo oformiti taj aktiv SSOJ, to im nitko nije mogao zabraniiti.
I na tim sastancima su se kao usput mogle čak i pretresti teme tipa kvalitete prehrane, dežurstava i njihovog rasporeda, ako je bilo kakvih nedoumica, nejasnoća, primjedbi i sl. Nije bilo samo lupanje parola, i mi smo se sastajali i bez starješine. Inicijator formiranja tog aktiva je bio jedan stariji vodnik (valjda da pokupi sebi poene), a ako je bar formalno i on trebao prisustvovat sastancima, nije ga bilo, ili bi se samo pojavio na početku. (Ispalo je tako da u četi nismo imali starješine mlađeg od 27 godina.)

A kod Milanovića mi je onda interesantno nešto drugo:
Znači da on 1991. nije prebacio članstvo iz SKJ, tj. SKH, u SKH-SDP (nije išlo automatski, svaki član je trebao dat suglasnost), pa je tad bio brisan iz članstva, a 'ponovo' se učlanio u SDP 1999. kako mu stoji u biografiji.

Imaš privatnu poruku od mene, pogledaj. Da ne odemo u Off bez potrebe.

Ja sam primljen u SKJ krajem oktobra 1985. Sastanci su bili redovni i ozbiljni, možda zato što mi je to bio prvi i jedini partijski staž. Raspravljalo se o svemu, vrlo otvoreno. Pa i viši oficiri reda majora i pot.pukovvnika su se ponašali samo kao "drugov"i, i moglo se primetiti da im nije baš prijalo šta sve čuju od "drugova vojnika" itd... 
Mnogi od zaključaka koji se tu donosili, običnom većinom glasova, bili su rešavani sutra u jedinici kao da je komandant brigade naredio. Bukvlno.

Po dolasku na fakultet organizovan nam je na faxu, nekakav sastanak gde je trebalo da mi komunisti predamo zapečaćene koverte koje su nam predali u JNA. Bilo mi je dovoljno pola sata da vidim da to nema veze sa SKJ u koji sam primljen, i kojem sam pripadao. Izažao sam i više nisam ušao niti u jednu partiju. Koverat nije ugledao Net, ali pojaviće se ovih dana  

Da pojasnim, malo. 
To je bilo vreme kad Mladina tek počinje da "skreće", ali mi smo je redovno dobijali i čitali. Kao svu ostalu štampu sa prostora SFRJ: Borbu, Oslobođenje, Novu Makedoniju ... ali i i Politikin Zabavnik, i Ilustrovana politika i Svijet kao i svi omladinski časopisi. Privatno sam bio pretplaćen na Računare i Moj Mikro i to mi je redovno stizalo preko V.P. sdrese. Politika je dolazila u najvećem obimu, jer smo to "zarađivali" na Hipodromu, u trci 1000 vojnika. Mislim da je svaki od prvih 100 vojnika dobijao godišnju ili polugodišnju pretplatu za svoju jedinicu. Ja sam u jesen 85-te bio tu negde 50-60-ti. Mislim da je redovno stizao paket od 20-tak komada u naš bataljon.

Šro se tiče Mladine i njenih naslovnih strana, bila je redovno kritikovana na partijskim i četnim sastancima, ali niko nije ni spominjao zabranjivanje. Bukvalno nam se govorilo "Evo vam, čitajte, razmislite, pogledajte gde ste i sa kime ste okruženi, pričajte među sobom, pa sami zaključujte kolko ima istine u ovim napisima. To je vreme i post Keljmendijevske JNA, kada se već sa podozrenjem gleda na Albance, posebno u stražarskim jedinicama i primetilo se da u celoj brigadi od oko 2-3000 ljudi nema ni jednog albanca osim starešina.


PS
Ner pišem ovo samo zbog sebe. Nisam sretao slične napise, niti utiske iako sam siguran da su ostali u mnogim glavama mojih vršnjaka, samo ih nema objavljenih. Neka nekada neko uzme i neka proveri kolko sam bio u pravu i krivu. Moje je da kažem kako sam ja to doživeo sa 19-20 godina.

milutins (citat):

Da li se straza davala danonocno 24/7/365?
Ili samo u toku dana kada je kompleks bio otvoren za posjetioce?

Tad je bilo milutinse jako mnogo Titovih "idolopoklonika" kako ih ti nazivaš   tako da je najmanji problem bio stražariti 24 sata dnevno odnosno non stop tokom cijelih tih godina 

P.S.: Mislim da bi i danas bez problema s obzirom na broj "idolopoklonika" se za tren oko mogla oformiti počasna straža koja bi takođe godinama non stop se smjenjivala u straži 
.................

@[You must be registered and logged in to see this link.]
Nemam prava slati PP, kaciti linkove itd ... strpi se jos koji dan. Ali ti mozes, posalji mi svoj email adr. na PP.

zmanic :
" Bio mi je simpatičan što smo imali iste inicijale, pa se dešavalo sa vremena na vreme da zamenimo uniformu, odelo. šapku itd .... Jedino su mu moje čizme bile 3-4 broja veće."
.............


S obzirom da si zmanicu bio u prilično dobrim odnosima sa dotičnim gospodinom/drugom trebao si iskoristiti njegovu doskorašnju funkciju pa da te ubaci na neko komandno mjesto u Hrvatskom Gardijskom zdrugu odnosno počasnoj Gardijskoj jedinici HV-a !
............

Sjetih se onog što si spominjao prije izvjesnog vremena kako si u toku straže morao da intervenišeš sa ostalim vojnicima iz straže odnosno da reagujete zbog nepropisnog prilaženja samom Titovom grobu, spominjao si bajonet ako se dobro sjećam, možeš li nam opisati koja je bila procedura odnosno kakva je trebala biti vaša reakcija u slučaju da neko tako neovašteno krene prema grobu, ili npr. počne da psuje, galami, provocira (iako je to za to vrijeme bilo gotovo nezamislivo !?

Jeste li i takve stvari uvježbavali po nekom pravilniku i ako jeste kako je to izgledalo odnosno kako je trebalo izgledati !?
...................

zmanic (citat):

To je vreme i post Keljmendijevske JNA, kada se već sa podozrenjem gleda na Albance, posebno u stražarskim jedinicama i primetilo se da u celoj brigadi od oko 2-3000 ljudi nema ni jednog albanca osim starešina.

Zar nisi ti služio JNA dosta prije Keljmendijevog čina?
To je bio na jesen 1987.

Onda nije Keljmendi nego neki sličan čin. Njegovo prezime sam samo zapamtio.
Mora da je bilo nešto ranije nešto manje grozno.

Da probam kačenje a Imgur:

[You must be registered and logged in to see this image.]

ovo je predlog jednog člana za prijem u SKJ. 
U ovom slučaju predlog Z.Milanovića za prijem Z.Manića

A možda je bolje da opišem i celi postupak, ako moderatori nađu za shodno da sam omašio temu neka ovo prebace gde mu je mesto, ili obrišu.

Partijski aktivisti imali su zadatak da stalno agituju za SK, i da ispituju teren i potencijalnog člana.
Od dolaska u Gmtbr, do prijema u SKJ, za tri meseca najmanje 5-6 ljudi, sa raznih nivoa,  me je startovalo pitanjima:
 -Jeli a što ti nisi sa nama u SK, kad isto misliš ko mi? 
- Da te ja sad predložim šta bi imao da kažeš?
- Šta si ti to radio u srednjoj školi kad još uvek niski član? ... i slično.

Negde oko mog 19.-tog rođendana, ili baš na tog dana ja u nekom neformalnom razgovoru kažem otvoreno Z.Milanoviću da je u  mojoj srednjoj školi bilo moderno da se odbije prijem, jer nismo videli neku perspektivu u tome itd ... Kaže on meni da grešim i da će on sastviti Predlog za mene, a da mu ja na jednom listu papira napišem svoju biografiju i da nemam šta da se mrštim kad je to ozbiljna stvar i da mi je sve jedno jer ću kad-tad da pristupim, pa je bolje za mene da me prime što pre.
GOre imate njegov predlog. A evo i moje tadašnje Autobiografije:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Organizuje se partijski sastanak, postave nas nekoliko "kandidata u zadnjem redu". Prva tačka prijem novih komunista. O svakome se pročita mišljenje, posle se još neko javi da te pohvali. Glasanje. Čestitanje. Pušta se sa gramofonske ploče neki deo Titovih govora od par minuta i SKJ nastavlja sa radom. Teme su uglavnom vojnički život, problemi na straži, kuhinja, ....

Ovo je Odluka o prijemu:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na sledećem sastanku nam uručuju partijske knjižice:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ti posle kao novi član častiš u kantini par drugara sokom, pivom, čokoladnim mlekom .... I nastavljaš  da radiš sve što i do tada, ali sada svesnije i odgovornije    

Mislim da su se sastanci organizovali svakog meseca, ali zbog straže nisam prisustvao na više od 5.

Slike su ogromne i nepregledne za čitanje, trebalo bi to ić na 800x600.
(Vodoravno 800 je bitno, u visinu može više od 600.)
Za sad sam preskočio što si stavio jer jednostavno ne mogu to čitat koliko je veliko.

Realno, ja jesam neka prosečno namrštena i ozbiljna faca, ali u to vreme su koncerti u SKC-u, utakmice na JNA i Hali Sportova na NBg. bile mnogo važnija stvar u životu od SKJ.

I to da ispričam. Odnos prosečnog Beograđanina prema vojniku tada je bio neverovatno dobar.
A posebno odnos tapkaroša i taksista. Ne pamtim da sam i jednu kartu za utakmice, bioskop, koncerte ... platio u punom iznosu, uvek smo imali popust kod njih.

Za oproštajnu utakmicu Momčila Vukotića protiv Rep, SFRJ dobili smo ispred stadiona 5 karata na poklon za neku ložu. Uživao sam sa Bekjarevim, Diklićem i četvoricom drugara kao da smo ministri. 
Film Amadeus M.Formana, gledao sam na FEST-u plativši trećinu cene karte. itd .., itd ...

Doduše, obzirom na skoro dvesta dana straže od 380 dana celog roka nismo nešto posebno često ni izlazili u grad.

Maniću, sve si uredno sačuvao, ruku na srce, slike su ogromne, pa sam išao polako mišem računara da pročitam... Imao si jako puno dana straže, veoma puno

smanjio sam na 800x neсто, рефресхзјте крос браусере !

zmanic (citat):

smanjio sam na 800x neсто, рефресхзјте крос браусере !

Vidi se sve lijepo i jasno, kada stigneš  pogledaj gore jedan post od ranije (sinoć) što sam ga napisao odnosno postavio ti pitanje pa kada stigneš i kada budeš mogao odgovori/opiši ako nije problem.

.............

Na kraju vojnog roka, predaju nam na oproštajnom sastanku OSKJ koverte koje moramo neotpčaćene predati u svoju sledeću osnovnu organizaciju SKJ (škola, grad fabrika ...) 

Ja odem na prvi sastanak SK na Fax, (Elfak - Niš) poslušam jedno pola sata, i sve mi to nalikuje na neku zajebanciju. Nema one ozbiljnosti iz vojske, niti iko zna o čemu priča. Šuplja i prauna priča. Razočaran izađem posle pola sata, i više se ne vratim, a koverat ponesem sa sobom. 

Posle toga nisam nijada nigde bio Član nikakve partije niti stranke.

Kovert:
[You must be registered and logged in to see this image.]

U koverti, ovoj što sam do sada prezentovao bio je još jedan papir sa zanimljivim potpisom, ali, da ne širimo sad priču i na tu stranu, bez potrebe:


[You must be registered and logged in to see this image.]

Daću još sliku zanimljive poleđine moje VK, i mislim da je dosta od mene:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kad se sada osvrnem na taj period, polako sećanja blede, lica takođe, ali događaji ostaju u glavi. Za sebe mislim da sam bio baš jedan reprezantativni primerak prosečnog mladića, srbina, jugoslovena rođenog 1966. , vaspitavanog u duhu prosečne jugoslovenske porodice. 

Ovo pišem više zbog onih koji ovi proučavaju na neki ozbiljniji način jer mislim da imam šta da kažem i pokažem. Nije mi cilj da današnjim klincima solim pamet, i držim pridiku. 
Neka se sami snalaze. Naše je vreme polako prolazi,  kolko je bilo uzaludno nije na nama da sudimo.

Video sam i doživeo dosta stvari u toj jedinici. Upoznao brdo prijatelja, svakakvih zanimanja i ličnih sudbina, od čistaca, seljaka, sportista, konobara, vrsnih intelektualaca, muzičara ... od običnih vojnika do pukovnika i generala. 

Nema zgrade niti objekta u gardi ili koji je garda obezbeđivala, u kojem nisam boravio ili samo prošao. Pružila mi se prilika da vidim i učestvujem u interesantnim događajima i sretnem važne ljude. Nisam ja kriv što neki tamo nisu videli ništa više od skupljanja lišća, čišćenja snega ili guljenja krompira. Ja sam se tamo potrudio  da dam kolko sam mogao i kolko se od mene tražilo.  

Sada, dok još kolko - toliko,  čuvam u glavi neke utiske, pišem ovo ovde jer nigde na Netu nešto slicno nisam pronašao.

Pisacu jednom i o tom čuvenom drilu, koji je većina tamo doživela i o kojem se pričaju bajke. 
Onako kako sam ga ja doživeo, ali i kako sam ga sprovodio nad drugima, o obuci, poligonima .... itd...zgodama i nezgodama ... Kad se nađe vremena.

Ajde,  cao svima!

Pozdrav zmanić, sretno i tebi, zavidno si obogatio ovu temu sa kompletnim materijalom, slikama i svim ostalim detaljima koji su manje-više bili nepoznanica gotovo svima ovdje na forumu.

Lp
...............

Malo više o Titovoj Gardi i drugim gardijskim jedinicama imate ovde:

[You must be registered and logged in to see this link.]


Pošto je tamo veći Forum, kad nađem vremena okačiću neke priče i tamo i ovamo.

zmanic (citat):

Još par mojih utisaka.

Počasna straža u KC brojala je 24 vojnika dnevno. Tri smene po 8 ljudi. 
Svaka smena sa dve podsmene od po 4. 
Straža se davala u režimu 3/6 (3 sata dužnost, 6 sati odmor i spavanje). To je režim za skoro sve straže u to vreme u G.mtbr  4795/6. Kompletna straža se menjala po objektu u proseku na mesec dana, a ponekad i kraće, ali i znatno duže. Rekordna mi je smena 67 dana.

U jednoj generaciji, otprilike u pešadijskim bataljonima, posle redovne obuke od 5m22 dana prelazilo se na razne straže, pa je u počasnoj je bilo po stotinak ljudi po generaciji. Oni  su se rotirali po smenama, Otprilike je svaki 2-3 iz pešadije zakačio po koju smenu a pojedini i preko stotinak dana.

Malo se zna da počasna nije bila najugodnija straža po gardiste. Pravo uživanje i bukvalnop banjski uslovi boravka i rekreacije su bili u objektu na Dobanovcima. 

Ograđena šuma 2x2km, uređena kao bolji gradski park, puno divljači (mufloni, srndaći, pernata divljač, svinje, zečevi...) ma jedan ogroman Zoo vrt. Imalo je svoje jezerce sa patkama, ekonomiju, fazaneriju, svoje njive i useve koje su obrađivali pravi majstori i agronomi. 
U to se nismo mešali, osim kad nas pozovu da nam nešto isporuče

Tamo je bukvalno kao u banji gde imaš jednu do dve smene dnevno, a kontrole su bile veoma retke jer je sve bilo ozvučeno interfonima, i ograđeno visokom žicom.

Imali smo kuvara, koji kuva po želji, a ne po rasporedu, redovno snabdevanje na svakih 15 dana iz Kasarne, gde smo naručivali kao danas iz Maxi-ja šta nam fali. 

Redovno je na obroku bilo divljači koju razni likovi iz diplomatskog kora i generalštaba ostave kod domara i kuvara....

General Zorko Čanadi je umeo da bane, proba naš pasulj, a onda naredi da nam se donese pola srne i but od divlje svinje, i naredi da bude gotovo do sutra, kad se ponovo pojavi na ručku samo da proba kako je ispalo. Nkima su kuvali njihovi kuvari, ali je on voleo takav neki prisan odnos sa stražom.

Branko Mamula je bio čuista suprotnost, ali zato kad je bio tamo, čuvali su ga njegovi vojnici i oficiri, a mi kulirali ponekad i po 2-3 dana u toplom


Odabiru stražara se posvećivala malo veća pažnja jer je bilo daleko od kasarne, i nije bilo redovnih oficira, samo stažisti i mi desetari i ml. vodnici.

Kolko je to bilo popularno, da ilustrujem ovim:
 imao sam peh da uganem ruku i iščašim lakat, Jedno 2-3 dana nateram sve da to prećutimo, u nadi da se oporavim. Kako je bivalo sve gore prijavili smo povredu telefonom u kasarnu, trećeg dana. Smenili su celu stražu (nas desetoricu) istog dana. 
To je bilo posle provedenih 20-25 dana, a trebali smo da ostanemo bar 30-45. 
Do kraja roka su me svih devetorica psovali što sam im prekinuo godišnji odmor, ali bukvalno.

Došla je i čerka od Kadijeviča sa Audijem više puta u Dobanovce i Karađorđevo :-)

Vojnička smb Gardijska šapka :

[You must be registered and logged in to see this image.]
............

Primjetio sam da je ona na raznim stranicama dosta skuplja za kupiti nego ona svečana plava koja košta  od 25 do 50 Eura dok ova smb dostiže cijenu i do 250 Eura.

Ako imate koju sliku iz tog vremena lijepo bi bilo da je postujete ako nije problem naravno...
.............

bataljonzaobezbeđenje (citat):

Ja sam Kostić Ljubomir iz Petrovca na Mlavi i slučajo sam nabasao pre nekoliko minuta na ovaj forum i vrlo se obradovao. Generacija sam 1987/88 vp. 4795/9-3, kom.čete por. Ristić, i ako nekog ima iz mog bataljona ili čete, voda, voleo boh da mi se javi. Posebno moj desetar Narančić Stojan.

Pozdrav! Bio sa u ceti kapetana Marica, Palduma i vodnika (tada) Golubovic Sretena. Vod koji je vise jeo suzavce nego normalan obrok. Evo ti facebook jedna grupa gardista koja ima dosta fotografija. Ja sam postavio neke, mozda se nadjes tamo. Poz. klaso!

Nešto starih snimki...