MARIBOR, Melje, 80/81

Vojnik Graničar (citat):

Bolje reći kratko i jednostavno NIKADA.!

Ma da. Na samom početku, kada sam došao na "92", u 2 noću pobegne službeni pas ljudima iz GO MUrska Sobota, koji su se vraćali sa redresure iz Ljubljane, pa su kod nas zanoćili i ja sam smatrao da je to bitno da javim zameniku komandira GO. Ujutru me je pitao da li sam normalan i da ga više ne budim osim u slučaju ratnog stanja. "JEL TO JASNO, VOJNIČE"! Naravno da mi je bilo jasno. Pošto nije bilo ratnog stanja, ja ga više nikada nisam pozvao. I ne samo njega, nikoga od starešina nisam zvao. Na vreme sam naučio lekciju.

Vojnik Graničar (citat):

Halo 92.
Bi li noću uspio zaspati kod telefona.!?

Dešavalo mi se da zaspim, ali ipak retko. Meni je uspevalo da probdim noć, nekima nije. Jedan od dvojice ljudi koje sam zatekao na "92" je stalno spavao, jednostavno čovek nije trudio da izdrži. Ali se uredno javljao čim zazvoni. Inače, čovek je bio iz Rijeke i sećam se samo imena, Marinko. Ja sam čitao knjige, pio kafu, pušio i razgovarao sa dežurnima sa karaula. Smene su nam bile od 06-14, od 14-22 i od 22-06. Dok nas je bilo četvorica, nije bilo problema, pa ni kad nas je bilo trojica, ali kada smo radili samo nas dvojica, onda je bilo naporno i tada se dešavalo da zaspim.

Vojnik Graničar (citat):

Ni najmanje se nisam pokušao truditi pronaći stari Bugarski pasoš, postavio sam prvoga kojeg mi je internet ponudio.

Max Blitz (citat):

Da tebi netko stavi krivi pasoš, posijedio bi momentalno...

Ja nikada u životu nisam imao pasoš.!
Nemam ga ni danas.

Vojnik Graničar (citat):

Ja nikada u životu nisam imao pasoš.!
Nemam ga ni danas.

Ne znam je li se to hvališ, a ja naravno da jesam (i onaj i ovaj).  

Prije sam više putovao, pa je trebao, sad gdje idem (rjeđe) ni ne treba.
(Vidiš, sad sam pogledao, za par mjeseci mi ističe, obavezno uzimam novi, sad je onaj biometrijski.)

halo 92 (citat):

Ono što je meni lično bilo veoma važno je to da su ljudi, koji su se javljali sa karaula, bili vrlo pristojni, nije bilo psovanja, niti ružnih reči.
Dok se obična vojska ponašala vrlo uljudno, starešine karaula su bili vrlo arogantni i nepristojni, što se može reći i za tadašnjeg komandira graničnog voda Sladojevića (st.vod.I kl.).

halo 92 (citat):

Kada smo komunicirali sa vojskom to je bio jedan normalan, prijateljski razgovor, prosto takav stav smo imali i oni i mi.

halo 92 (citat):

Dešavalo mi se da zaspim, ali ipak retko.
Meni je uspevalo da probdim noć, nekima nije.
Jedan od dvojice ljudi koje sam zatekao na "92" je stalno spavao, jednostavno čovek nije trudio da izdrži.
Ali se uredno javljao čim zazvoni.
Inače, čovek je bio iz Rijeke i sećam se samo imena, Marinko.
Ja sam čitao knjige, pio kafu, pušio i razgovarao sa dežurnima sa karaula.
Smene su nam bile od 06-14, od 14-22 i od 22-06.
Dok nas je bilo četvorica, nije bilo problema, pa ni kad nas je bilo trojica, ali kada smo radili samo nas dvojica, onda je bilo naporno i tada se dešavalo da zaspim.

Halo 92.
Eeeeee vidiš što se meni desilo.
Kad sam ja jednom bio dežurni karaule izbio je problem.
Bio sam dežurni karaule u noćnoj smjeni.
I tako ti ja budim, smjenjujem, šaljem  stražu, požarne, patrole, zasjede.
I kako je u karauli noću tišina tako ti ja zaspem i zaboravim javiti u Granični odsjek u Mariboru da sam uputio na teren patrolu i zasjedu.
Mislim da nisam javio možda 2-3 sata.
Ali ipak nisam zaboravio ipak sam javio sa zakašnjenjem.
Ovaj me pita iz Graničnog odsjeka iz Maribora kako to da nisam na vrijeme javio kad sam ih uputio na teren.
Kažem ja da sam zaboravio.
I ništa se nije dogodilo.
Ali ujutro kada je u karaulu došao komandir karaule "Ceršak" Spasković Radoje.
Kad su ga nazvali iz Komande graničnog odsjeka iz Maribora da na vrijeme nisam javio polazak patrole i zasjede.
Ajmeeeeeee, kao da sam nekoga ubio, dernjava na mene, viče, galami, prijeti, strpati u zatvor, kazniti, nema čega nije bilo.
Pitam se što bi mi uradio da nisam uopće javio polazak na teren patrola i zasjeda.
Stavio bi me na giljotinu, na sprave za mučenje, klještima bi mi čupao nokte i zube...

Vojnik Graničar (citat):

Halo 92.
Eeeeee vidiš što se meni desilo.
Kad sam ja jednom bio dežurni karaule izbio je problem.
Bio sam dežurni karaule u noćnoj smjeni.
I tako ti ja budim, smjenjujem, šaljem  stražu, požarne, patrole, zasjede.
I kako je u karauli noću tišina tako ti ja zaspem i zaboravim javiti u Granični odsjek u Mariboru da sam uputio na teren patrolu i zasjedu.
Mislim da nisam javio možda 2-3 sata.
Ali ipak nisam zaboravio ipak sam javio sa zakašnjenjem.
Ovaj me pita iz Graničnog odsjeka iz Maribora kako to da nisam na vrijeme javio kad sam ih uputio na teren.
Kažem ja da sam zaboravio.
I ništa se nije dogodilo.
Ali ujutro kada je u karaulu došao komandir karaule "Ceršak" Spasković Radoje.
Kad su ga nazvali iz Komande graničnog odsjeka iz Maribora da na vrijeme nisam javio polazak patrole i zasjede.
Ajmeeeeeee, kao da sam nekoga ubio, dernjava na mene, viče, galami, prijeti, strpati u zatvor, kazniti, nema čega nije bilo.
Pitam se što bi mi uradio da nisam uopće javio polazak na teren patrola i zasjeda.
Stavio bi me na giljotinu, na sprave za mučenje, klještima bi mi čupao nokte i zube...

To samo pokazuje da je dotični na "92" bio obično g*vno od čoveka. Verujem da si i ti u vojsci upoznao gomilu raznoraznih uvlakača i nikogovića, od starešina do običnog vojnika. Ne bih da nešto veličam ljude sa kojima sam radio ili sebe lično, ali dok sam radio na tom telefonu to je bilo nezamislivo. Koga je uopšte bilo briga za to da li je za patrolu sa bilo koje karaule javljeno sa par sati zakašnjenja?! Za razliku od tebe, meni zvoni telefon tako da i ako zaspim zvonjava me probudi. Ujutru kada dođu na posao, osim komandanta niko nije dolazio kod nas. A komandant je ulazio samo da pita da li je sve bilo u redu, eventualno baci pogled na kartu i to bi bilo to.
Uzgred, da nisi javio ne bi imao nikakvih problema, jer to ionako niko ne bi znao.

halo 92 (citat):

To samo pokazuje da je dotični na "92" bio obično g*vno od čoveka.
Verujem da si i ti u vojsci upoznao gomilu raznoraznih uvlakača i nikogovića, od starešina do običnog vojnika.
Ne bih da nešto veličam ljude sa kojima sam radio ili sebe lično, ali dok sam radio na tom telefonu to je bilo nezamislivo.
Koga je uopšte bilo briga za to da li je za patrolu sa bilo koje karaule javljeno sa par sati zakašnjenja?!
Za razliku od tebe, meni zvoni telefon tako da i ako zaspim zvonjava me probudi.
Ujutru kada dođu na posao, osim komandanta niko nije dolazio kod nas.
A komandant je ulazio samo da pita da li je sve bilo u redu, eventualno baci pogled na kartu i to bi bilo to.
Uzgred, da nisi javio ne bi imao nikakvih problema, jer to ionako niko ne bi znao.

Halo 92.
Znaš da sam o ovome što si ovdje napisao tada puno razmišljao.
I dan danas se toga sjetim i pitam se jesam li mogao bez toga.
Jesam li mogao i ne javiti vama dolje u Maribor u Granični odsjek na telefon 92 i o toime nitko nikada ništa nebi znao.
Patrola i zasjeda bi se uredno evidentirala u knjizi u karauli dok vi dolje za to nikada nebi ni znali.
I nakon toga događaja komandir karaule me je kaznio na način da me je maknuo sa mjesta dežurnog karaule "Ceršak".
Ali nakon pudužeg vremena opet me je vratio da buden dežurni karaule.

Vojnik Graničar (citat):

Halo 92.
Znaš da sam o ovome što si ovdje napisao tada puno razmišljao.
I dan danas se toga sjetim i pitam se jesam li mogao bez toga.
Jesam li mogao i ne javiti vama dolje u Maribor u Granični odsjek na telefon 92 i o toime nitko nikada ništa nebi znao.
Patrola i zasjeda bi se uredno evidentirala u knjizi u karauli dok vi dolje za to nikada nebi ni znali.
I nakon toga događaja komandir karaule me je kaznio na način da me je maknuo sa mjesta dežurnog karaule "Ceršak".
Ali nakon pudužeg vremena opet me je vratio da buden dežurni karaule.

Kada neko ima dvadeset godina, koliko smo imali kada smo bili u vojsci, kada je "unutra" i kada još ima i visok stepen odgovornosti, onda je logično da je ispalo tako. Ali kada se izmakneš malo i još kada se napravi određena vremenska distanca, onda čovek ipak realnije sagledava stvari. Sada, kada malo bolje razmisliš, da bi se utvrdilo da nisi poslao poruku, neko je morao uzeti tvoju knjigu dežurstava, odneti u komandu i uporediti sa knjigom na "92". A i sam znaš koliko je to bilo verovatno, dakle nikad. Kazna koju ti je izrekao je verovatno njegovo pokriće za svoje sopstveno d*pe. Uvek mi je smetala ta servilnost starešina od onih koji su iznad njih, bilo po činu, bilo po položaju. Retko ko od njih je shvatao da njegova pozicija mnogo više zavisi od vojnika, nego od nadređenih starešina. Moj utisak je bio da je jedino komandir karaule "Šentilj" imao takav stav, ostali ne.

Vojnik Graničar (citat):

Halo 92.
Da te pitam.
Kada su dežurni oficiri u Graničnom odsjeku u Mariboru išli u kontrolu graničara na granici da li su se vama javljali da idu u kontrolu ili bi bez vašega znanja otišli.

halo 92 (citat):

Nisu.
Unapred nam nisu govorili da idu u obilazak.
Možda samo par puta smo saznali da su oni na granici.
Sećam se da se jednom javio radio vezom iz kampanjole ili nekog sličnog vozila zamenik komandanta kap.I kl. Vuksanović,  jer je trebalo da nekom prenesmo poruku.
Za zamenika komandanta, koji je obavljao dužnost komandanta, kap.I kl. Vukelića ne znam da je uopšte nekad otišao u obilazak.
"Bezbednjak" Adamović je i inače bio krajnje diskretan, tako da smo sa njim najmanje komunicirali, bez obzira što je prolazio kroz našu kancelariju da bi došao do svoje.
Često je bio odsutan i za razliku od Vukelića, koji je stalno nešto zakerao, on se nikada nije požalio da mu kancelarija nije očišćena kako treba. (Čišćenje te dve kancelarije je bio isključivo posao nas sa "92" i u njih osim nas nije smeo niko drugi da uđe.
Zahvaljući tome, mi smo bili oslobođeni svega ostalog, mislim na čišćenje, sređivanje, pranje, požarstva i sve ostalo što je vojska radila).
Ostao je još st.vod. Perhoč, ali on se bavio vezistima i ne znam da je on ikada otišao u obilazak. St.vod. I kl. Sladojević je komandovao ( to u njegovom slučaju znači da se drao kao magarac) Graničnim vodom i ne znam da li je išao u obilazak.
Mislim da ste vi na karaulama mogli da imate bolji uvid u to nego mi.
Ne sećam se da me je iko od dežurnih sa karaula zvao i izvestio o poseti nekog starešine.
Moje mišljenje je da su oni odlazili ka karaulama, ali da su se ustvari viđali sa komandirima, ali van karaula.

Halo 92.
Kad sam ovo pročitao sjetih se da te i ovo pitam.
Jesi li imao prilike doživjeti da JNA oficir ili podofocir koji je krenuo iz Graničnog odsjeka Maribor u kontrolu graničara na zasjednim mjestima kao i patrola, da tebe ili tvog nadređenog izvjesti iz neke od karaula kakvo je stanje zatekao.!?
Eto ja sam imao prilike doživjeti da mi dođe u kontrolu iz Graničnog odsjeka Maribor kapetan I klase Mile Milić.
Njegov raport svome nadređenom je bio ovakav:

"Kapetan Milić je iz karaule sa „Induktorskim telefonom M63“ zvao komandu Mariborskog graničnog odsjeka i izvijestio je potpukovnika ZDRAVKA CVERLINA o zatečenom stanju te je rekao: „Druže potpukovniče na karauli „Cerašak“ sve ispravno a na karauli „Šentilj“ dvije nule“.

Ako te zanima čitavi događaj pogledaj [You must be registered and logged in to see this link.]
A evo ti i njegova potpisa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vojnik Graničar (citat):

Halo 92.
Kad sam ovo pročitao sjetih se da te i ovo pitam.
Jesi li imao prilike doživjeti da JNA oficir ili podofocir koji je krenuo iz Graničnog odsjeka Maribor u kontrolu graničara na zasjednim mjestima kao i patrola, da tebe ili tvog nadređenog izvjesti iz neke od karaula kakvo je stanje zatekao.!?
Eto ja sam imao prilike doživjeti da mi dođe u kontrolu iz Graničnog odsjeka Maribor kapetan I klase Mile Milić.
Njegov raport svome nadređenom je bio ovakav:

"Kapetan Milić je iz karaule sa „Induktorskim telefonom M63“ zvao komandu Mariborskog graničnog odsjeka i izvijestio je potpukovnika ZDRAVKA CVERLINA o zatečenom stanju te je rekao: „Druže potpukovniče na karauli „Cerašak“ sve ispravno a na karauli „Šentilj“ dvije nule“.

Ako te zanima čitavi događaj pogledaj [You must be registered and logged in to see this link.]
A evo ti i njegova potpisa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pročitao sam pažljivo opis događaja. Zanimljiv događaj i prava je sreća da si vodio dnevnik (ako sam dobro razumeo) tako da svaki događaj možeš verno preneti. (Uzgred, da li si razmišljao da počneš da pišeš triler romane? )
Taj kapetan Milić je bio pravi entuzijasta, čim se toliko trudio. Za sve vreme dok sam bio u komandi niko mi se nije javio ni da odlazi u kontrolu, niti mi se javio sa neke od karaula i izvestio da je u kontroli. Već sam pobrojao strešine koji su bili u komandi i niko od njih nije bio previše zainteresovan, ( a mislim ni sposoban) da ide da šeta granicom u pola noći i još zimi. Od svih strešina jedino je zamenik komandanta kap.I kl. Vuksanović pokazivao želju da ide po karaulama, ali je moje mišljenje da je on zapravo odlazio do komandira karaula u lokalne kafane. Često je bio u prilično "veselom" raspoloženju, imao je oko 50 godina, dugo je već živeo u Mariboru i jedino što znam je da se starao o intendanturi za karaule (jednom je magacionera zadužio da izbroji čarape, oprane i uvijene jedna u drugu, pa nas je ovaj zamolio da mu pomognemo u brojanju. Magacin je bio u tadašnjoj kasarni "Vojvoda Mišić", a izbrojali smo 12.000 pari čarapa, nabacanih u jednu sobu). Ostale starešine su bile potpuno nezainteresovane, na čelu sa zamenikom komandanta koji je obavljao dužnost komandanta GO Maribor kap. I kl. Vukelićem, koji nije uspeo da položi ispit za majora u dva navrata dok sam bio tamo, a što smo mi na "92" dooobro osetili.

halo 92 (citat):

Pročitao sam pažljivo opis događaja.
Zanimljiv događaj i prava je sreća da si vodio dnevnik (ako sam dobro razumeo) tako da svaki događaj možeš verno preneti.
(Uzgred, da li si razmišljao da počneš da pišeš triler romane? )
Taj kapetan Milić je bio pravi entuzijasta, čim se toliko trudio.
Za sve vreme dok sam bio u komandi niko mi se nije javio ni da odlazi u kontrolu, niti mi se javio sa neke od karaula i izvestio da je u kontroli.
Već sam pobrojao strešine koji su bili u komandi i niko od njih nije bio previše zainteresovan, ( a mislim ni sposoban) da ide da šeta granicom u pola noći i još zimi.
Od svih strešina jedino je zamenik komandanta kap.I kl. Vuksanović pokazivao želju da ide po karaulama, ali je moje mišljenje da je on zapravo odlazio do komandira karaula u lokalne kafane.
Često je bio u prilično "veselom" raspoloženju, imao je oko 50 godina, dugo je već živeo u Mariboru i jedino što znam je da se starao o intendanturi za karaule (jednom je magacionera zadužio da izbroji čarape, oprane i uvijene jedna u drugu, pa nas je ovaj zamolio da mu pomognemo u brojanju. Magacin je bio u tadašnjoj kasarni "Vojvoda Mišić", a izbrojali smo 12.000 pari čarapa, nabacanih u jednu sobu).
Ostale starešine su bile potpuno nezainteresovane, na čelu sa zamenikom komandanta koji je obavljao dužnost komandanta GO Maribor kap. I kl. Vukelićem, koji nije uspeo da položi ispit za majora u dva navrata dok sam bio tamo, a što smo mi na "92" dooobro osetili.

Halo 92.
Tako je vodio sam dnevnik.
Ali nemoj misliti da je to bila kako ti kažeš prava sreća.
Da se tog moja dnevnika "dokopao" netko od vojne policije ili neki od oficira, budi siguran da bi ja prvi završio u vojnom zatvoru.
A budi siguran da nebi bio sam da bi ih još sa mnom došlo zbog tog dnevnika.

To ti je događaj kojeg ću pamtiti čitavo život.
Događaj u kojem počinje gore da gore ne može biti.
Ali na našu ludu sreću ispalo je dobro.
Tko može na kraju ovog događaja zaboraviti to kada smo se ja i Iljaza Shabani po toj velikoj hladnoći a mi preznojeni i na vrhu brda smo se smijali ko budale što smo proživjeli i kako je sve ispalo.

Kad se vec spominje kap I kl. Milic Mile:



ovde je link koji vodi na tacno vreme 39:31

[You must be registered and logged in to see this link.]


ima malo duze izlaganje i na 42: 16
[You must be registered and logged in to see this link.]


Snimak je sa tradicionalnog druzenja staresina pripadnika mariborskog korpusa.

Kemo Specijalac (citat):

Kad se vec spominje kap I kl. Milic Mile:

ovde je link koji vodi na tacno vreme 39:31

[You must be registered and logged in to see this link.]

ima malo duze izlaganje i na 42: 16
[You must be registered and logged in to see this link.]

Snimak je sa tradicionalnog druzenja staresina pripadnika mariborskog korpusa.

Svaka čast druže Kemo Specijalac, Ima tu poznatih faca. Šepa i voj. graničar, prepoznali ste Velimira Bajata iz slike?

Pa to nije moguče. Koji je ovaj koji drži nagovor. Siv je i zabacije usne. Znam ga sigurno imao sam njime neke razgovore na logorovanju, ako se ne varam po činu je bio major - pukovnik.  Da, da držao je on neke političke govore i u Melju. 

Ovu ču pogledati do kraja. 

Sigurno je taj "politički" druže Aleksandar na forumu. Ajde javi mi PP šta je sa Perom - pa nigdje ga nisam zapazio.

Svaka čast za ovaj snumak. Podsetilo me na nekoliko poznatih lica i imena. Na 48:27 Cerović Slobodan, bio je zamenik komandanta bataljona majora Luke Lukića u Melju dok sam bio na obuci, sa činom kap.I kl. Na 53:28 bih rekao da je to Vlado Lučić, (braon sako, stoji i priča, vidi se s profila) komandir I čete u kojoj sam bio, po činu kapetan, pričalo se da mu je skinut čin zbog neke gluposti. U ono vreme je bio težak alkoholičar i malo koji dan da nije bio pijan. Za sve vreme obuke možda je dva puta bio sa četom na poligonu i izvodio nastavu. Jedan jedini put je komandovao četom na završnoj vežbi, a Cerović je išao iza svih i kontrolisao šta se dešava. U jednom momentu je komandovao "lezi" i ja sam nemajući gde drugde, morao da legnem u jednu ogromnu baru. Cerović je išao tačno iza mene i viknuo je "Lučiću, vidi gde ti je ovaj vojnik", Lučić je dotrčao i pitao me šta tu radim (?!), u stilu "ti se zajebavaš u bari dok mi izvodimo taktičku vežbu". Pošto je kiša padala ceo dan i pošto smo svi bili mokri do gole kože, meni je  već bilo svega pun kufer i odbrusio sam mu u stilu kako me je i pitao. Inače, totalno nesposoban strešina i prosto mi je smešno kada slušam ove slavopojke o njihovom radu, koje sami o sebi govore. Ovaj Milošević, ako me sećanje ne vara, došao je u bataljon sutradan posle martovskih demonstracija u Prištini 1981. godine i pred celim II bataljonom, ujutru kod postrojavanja, održao kraći govor u kome je rekao da su to bile obične demonstracije nezadovoljnih studenta ishranom i menzi i da ne nasedamo na lažne vesti koje se šire da su u pitanju političke demonstracije sa ciljem stvaranja republike kosovo. Pošto sam i u vojsci bio pretplaćen na dvonedeljni časopis "Duga", meni je posle nekoliko dana stigao taj list u kome sam lepo mogao da pročitam šta se zapravo stvarno desilo u Prištini tog 11. marta, iz pera novinara Dragana Barjaktarevića i Miška Kalezića. Vreme je pokazalo ko je stvarno širio dezinformacije. Ta ulepšana slika o samima sebi je u mnogome došla glave samoj JNA. To samoljublje, koje ih nije napustilo i posle toliko godina i posle očiglenih promašaja koje su učinili kao vojne starešine. Stvarno je smešno slušati o njihovim "uspesima". Evo, "Vojnik Graničar" je upravo u svom opisu događaja sa granice svedočio o tim njihovim vajnim uspesima. Pomenuti Mile Milić mi nije bio starešina, ali mi je njegov lik i način kako govori strašno poznat. Ne mogu da se setim odakle, ali čoveka znam sigurno. Takođe, podsetili su me da je komandant mariborskog korpusa u to vreme bio pukovnik Berce.

Vojnik Graničar (citat):

Halo 92.
Tako je vodio sam dnevnik.
Ali nemoj misliti da je to bila kako ti kažeš prava sreća.
Da se tog moja dnevnika "dokopao" netko od vojne policije ili neki od oficira, budi siguran da bi ja prvi završio u vojnom zatvoru.
A budi siguran da nebi bio sam da bi ih još sa mnom došlo zbog tog dnevnika.

To ti je događaj kojeg ću pamtiti čitavo život.
Događaj u kojem počinje gore da gore ne može biti.
Ali na našu ludu sreću ispalo je dobro.
Tko može na kraju ovog događaja zaboraviti to kada smo se ja i Iljaza Shabani po toj velikoj hladnoći a mi preznojeni i na vrhu brda smo se smijali ko budale što smo proživjeli i kako je sve ispalo.

Mislio sam na to da je danas to srećna okolnost, jer za razliku od ogromne većine nas koji nabadamo po neko ime  naših drugova i starešina kojeg se setimo, ti to imaš sve uredno zapisano.
Pošto iz ovo snimka možeš da se uveriš da naše bivše starešine prate ovaj sajt, nije nemoguće da je dotični Mile Milić saznao za pomenuti događaj.
(Uzgred, u Mariboru kao da su birali strešine po imenu i prezimenu, Mile Milić, Luka Lukić, Pera Petrović, kao da se neko za*ebavao.)

Ajde nemoj da kritikuješ Halo 92. Pa vidiš, da su tu uglavnom same retardirane oficirčine i u stvari budale - osim Miloša Lukića. I Mile Milič izgleda koliko toliko normalan. Ipak si se sjetio mladih vremena. Onaj koji je sve organizirao - očito je to taj politički Aleksandar.  To je idiote bezgranični - ostao je još sad, sad se ga sam sjetio u potpunosti.

A šta li ona baba Jelica lupeta i laže bez neke jake psihonalize odmah je uočljivo. Pa nije čudno, da je sve otišlo u 3Pm. Da je bilo drukčije onda nebi još veče budale od njih uzele stvari u svoje ruke. Ako sam imao prije nostalgije ti če mi je oduzeti. Što jes, jes. 
Dao bi ja njima svima motike u ruke - naročito tada, a i sada. Za drugo nisu. Same vuci batine.

U Mariboru je bilo 50 posto oficira kretena, a uvjeren sam da nije bilo mnogo drugčije nigdje (izuzetak je Črnomelj - ali izuzetki utvrđuju pravilo). 

Četni evidentičar (citat):

Pa to nije moguče. Koji je ovaj koji drži nagovor. Siv je i zabacije usne. Znam ga sigurno imao sam njime neke razgovore na logorovanju, ako se ne varam po činu je bio major - pukovnik.  Da, da držao je on neke političke govore i u Melju. 
...
Sigurno je taj "politički" druže Aleksandar na forumu. Ajde javi mi PP šta je sa Perom - pa nigdje ga nisam zapazio.

Ne znam na koga mislis...na pocetku govor drzi "moj" major Mihailovic, kao organizator i vodja svih ovih susreta.

Kada sam dosao u Maribor '87 godine, bio mi je komandant bataljona u kasarni Slava Klavora. Ubrzo je postao pomocnik za politicki rad u brigadi; samim tim je direktno komandovao i meni, tj novoformiranom vojnickom orkestru. O njemu mogu reci samo sve u superlativu, bar sto se tice njegove delatnosti, ponasanja i saradnje (pre bih rekao saradnja nego komandovanje) nama vojnicima muzicarima. Ipak smo mi, u neku ruku, predstavljali tu istu JNA u javnosti grada Maribora i okoline, i sve je to i vizuelno i zvucno moralo biti na visokom nivou.

Citat :

To je idiote bezgranični - ostao je još sad

Prema mojim iskustvima, ne bih se slozio sa ovom konstatacijom. Bio je dobar svojim vojnicima i kao komandant, a i posle kao politicki...bar dok sam ja bio tamo.

A i sad ga vidim ponekad jer smo jedno vreme ziveli u istom naselju.



Sledeci koji drzi govor je general Stevan Mirkovic. U vreme kad smo ti i ja sluzili vojsku, bio je nacelnik staba JNA.

Sto se tice Pere, verovatno mislis na svog komandira; ja ga ne znam, cuo sam za njega ovde od tebe na forumu. Raspitacu se.

Kemo Specijalac (citat):

Četni evidentičar (citat):

Pa to nije moguče. Koji je ovaj koji drži nagovor. Siv je i zabacije usne. Znam ga sigurno imao sam njime neke razgovore na logorovanju, ako se ne varam po činu je bio major - pukovnik.  Da, da držao je on neke političke govore i u Melju. 
...
Sigurno je taj "politički" druže Aleksandar na forumu. Ajde javi mi PP šta je sa Perom - pa nigdje ga nisam zapazio.

Ne znam na koga mislis...na pocetku govor drzi "moj" major Mihailovic, kao organizator i vodja svih ovih susreta.

Kada sam dosao u Maribor '87 godine, bio mi je komandant bataljona u kasarni Slava Klavora. Ubrzo je postao pomocnik za politicki rad u brigadi; samim tim je direktno komandovao i meni, tj novoformiranom vojnickom orkestru. O njemu mogu reci samo sve u superlativu, bar sto se tice njegove delatnosti, ponasanja i saradnje (pre bih rekao saradnja nego komandovanje) nama vojnicima muzicarima. Ipak smo mi, u neku ruku, predstavljali tu istu JNA u javnosti grada Maribora i okoline, i sve je to i vizuelno i zvucno moralo biti na visokom nivou.

Citat :

To je idiote bezgranični - ostao je još sad

Prema mojim iskustvima, ne bih se slozio sa ovom konstatacijom. Bio je dobar svojim vojnicima i kao komandant, a i posle kao politicki...bar dok sam ja bio tamo.

A i sad ga vidim ponekad jer smo jedno vreme ziveli u istom naselju.



Sledeci koji drzi govor je general Stevan Mirkovic. U vreme kad smo ti i ja sluzili vojsku, bio je nacelnik staba JNA.

Sto se tice Pere, verovatno mislis na svog komandira; ja ga ne znam, cuo sam za njega ovde od tebe na forumu. Raspitacu se.

Raspitaj se molim te za Kap. I. Klase Pera Pavlovića. Zanima me i želo bi znati za njega. General Stevan Mirković isto je OK /ako več nije mnogo sposoban barem nije "idiot". No major Aleksandar Mihailović - nikako  u bilo kakvom superlativu več sasvim kontra. Lupetao je taj, da nisi mogao lopatom izbaciti.  Jeste, to je moja lična i subjektivna ocena - nisu imali takvi po mom mišlenju šta radit u vojsci. To ne znači, da je on slaba osoba karakterom ali ... Da su JNA komandovali pravi i da su bili na vršnim pozicijama sposobni, nebi onda jebivetri uspeli napraviti to, što se desilo. Tek toliko, da nebi bile preuranjeno neke "seperatističke" kolege iz novokomponovanih vojska i držva prebrzo oduševljene nad mojim komentarom.   

Vezano za Stevana Mirkovića, činjenica je da se on penzionisao neposredno pre raspada SFRJ, ali ( e to ali je vrlo bitno), on je po raspadu Saveza komunista Jugoslavije, bio jedan od osnivača Saveza komunista-pokret za Jugoslaviju, stranke koja je imala za cilj nastavak delovanja propale komunističke partije. Tu stranku su još zvali i "Generalska stranka", dakle stranka koja je delovala u još postojećoj JNA. Znam da su strešine sa visokim činovima tražili od ostalih oficira, kao i od građanskih lica  na službi u JNA da potpišu pristupnicu za tu političku stranku i vršili su pritisak na ljude pod pretnjom otkaza. To pouzdano znam jer mi kum radi u VTI-u kao inženjer (građansko lice) i poturali su mu pristupnicu da i on potpiše. Ta je partija odigrala jednu od nasramnijih uloga u raspadu zemlje. A šta reći za ovog starešinu koji ide svake godine na Miloševićev grob?! Čovek je totalno izgubljen i u vremenu i prostoru, a takvi su činili oficirski kadar bivše JNA.

halo 92 (citat):

Vezano za Stevana Mirkovića, činjenica je da se on penzionisao neposredno pre raspada SFRJ, ali ( e to ali je vrlo bitno), on je po raspadu Saveza komunista Jugoslavije, bio jedan od osnivača Saveza komunista-pokret za Jugoslaviju, stranke koja je imala za cilj nastavak delovanja propale komunističke partije. Tu stranku su još zvali i "Generalska stranka", dakle stranka koja je delovala u još postojećoj JNA. Znam da su strešine sa visokim činovima tražili od ostalih oficira, kao i od građanskih lica  na službi u JNA da potpišu pristupnicu za tu političku stranku i vršili su pritisak na ljude pod pretnjom otkaza. To pouzdano znam jer mi kum radi u VTI-u kao inženjer (građansko lice) i poturali su mu pristupnicu da i on potpiše. Ta je partija odigrala jednu od nasramnijih uloga u raspadu zemlje. A šta reći za ovog starešinu koji ide svake godine na Miloševićev grob?! Čovek je totalno izgubljen i u vremenu i prostoru, a takvi su činili oficirski kadar bivše JNA.

Te mi stvari nisu poznate, pa ne mogu diskutirati o njima, ali ako ide na grob Miloševića onda je i on velika budala, isto kao svaki što se klanja Tuđmanu - jedino ako jim ne idu pišati na grob. Što znaš

Četni evidentičar (citat):

Kemo Specijalac (citat):

Kad se vec spominje kap I kl. Milic Mile:

ovde je link koji vodi na tacno vreme 39:31

[You must be registered and logged in to see this link.]

ima malo duze izlaganje i na 42: 16
[You must be registered and logged in to see this link.]

Snimak je sa tradicionalnog druzenja staresina pripadnika mariborskog korpusa.

Svaka čast druže Kemo Specijalac, Ima tu poznatih faca. Šepa i voj. graničar, prepoznali ste Velimira Bajata iz slike?

Pa to nije moguče. Koji je ovaj koji drži nagovor. Siv je i zabacije usne. Znam ga sigurno imao sam njime neke razgovore na logorovanju, ako se ne varam po činu je bio major - pukovnik.  Da, da držao je on neke političke govore i u Melju. 

Ovu ču pogledati do kraja. 

Sigurno je taj "politički" druže Aleksandar na forumu. Ajde javi mi PP šta je sa Perom - pa nigdje ga nisam zapazio.

Da budem iskren nisam prepoznao Bajata na snimku, osim ako nije izvršio plastičnu operaciju. Milič je isti nije se puno promijenio, ne bih imao ništa protiv popiti sa njim "gorču kafu" ako je još uvijek pije tako, skuhao sam mu jednu na Špičniku rekao je da je bila dobra. Pa ne znam još nekoliko njih pominje da su bili u Melju a meni nisu poznati. Milič pominje poručnika Ljubišu Stojanovića on je bio komandir prve čete ako mislimo na istog, to je onaj oficir ranjen ručnom bombom koja je ispala vojniku. A interesantno Šokec Marijana ne spominju??? Daj pomozi mi koji je Bajat Velimir???

AAAA da kad se listaju slike na početku stoji na bini u sredini tačno ispred petokrake, mislio sam da je govorio uživo na snimku

U toku zime 80/81 imali smo taktičku vežbu "plavi-crveni". U pola noći je bila "kobajagi" uzbuna, mi smo bili "kobajagi" iznenađeni, ali sve posle toga više nije bilo kobajagi. Ne sećam se koju smo mi boju imali, samo znam da smo mi bili mrski agresori, dakle "švaba" u domaćem filmu. Marširali smo celu noć, da bi negde pred zoru dobili odmor, a naš kapetan, komandir čete, bio pozvan u štab da mu saopšte koji nam je zadatak. Kada je došao kurir da ga zove, on je među gomilom polegle vojske po snegu, pozvao mene i još jednog momka da mu budemo pratnja (to mu nije bio prvi puta da me "cima", ali o tome ću malo kasnije). Dopratili smo ga do neke kuće pored puta, on nas je rasporedio da zauzmemo položaj oko kuće, a on je ušao unutra. Elem, zadatak je bio da napadnemo i osvojimo Slovensku Bistricu(tad smo saznali i gde smo). Mi smo se celo to jutro jurili po šumi oko tog mesta, pošto smo dobili malo manevarske municije nije se ni pucnjava mnogo čula. Nismo imali pojma gde smo niti gde je uopšte Bistrica u odnosu na tu šumu. Moj I vod je bio zajedno sa III vodom i znam da su se naš komandir voda, vodnik Bogunović i komandir III voda, vodnik stažista (ne sećam se imena) dogovarali šta da radimo, jer nam je već bilo dosta bezglave jurnjave po šumi. Dok smo se preganjali šta da radimo, naišli su naši "neprijatelji", tj. partizani u domaćem filmu. Naša dva voda su se razdvojila, mi smo kobajagi prihvatili borbu sa neprijateljem, čak smo u jednom momentu krenuli u napad, sve derući se "uraaaa", dok je III vod izvlačio d*pe niz neki potok. Idući tim potokom oni su stigli do centra Bistrice i tu naišli na "neprijateljskog" komandanta. Oni nisu imali pojma ko je to, ali su videli drugu boju na rukavu i zarobili ga, a on je sam rekao ko je i čestitao im na odlično obavljenom zadatku. Tako se vežba okončala, a nama je predstojo naporan put natrag u kasarnu. Noge su svima bile mokre od vode i snega, tako da su skoro svi imali žuljeve i rane po nogama. Kako je to izgledalo najbolje svedoči podatak da smo sutradan svi imali poštedu. 
A sada da se vratim na ono "cimanje". Već sam pisao da je moj komandir čete, kapetan Lučić, skoro svakodnevno bio pod određenom dozom alkohola, tako da on nije bio sposoban da izvodi obuku sa vojskom. Za sve vreme naše obuke, dakle skoro pola godine, on je jedino znao "ćatu" i nikoga više od obične vojske. Od oko 130 ljudi dakle znao je jednog jedinog vojnika. Nekoliko puta se desilo da su dolazile naredbe da neko od nas iz čete ide na neku dodatnu obuku, za vezistu, ABHO izviđača, čak smo jednom davali i počasni plotun nekom preminulom bivšem starešini. Svaki put, ali baš svaki, kada se pročita naredba, on bi pogledao po celom stroju i onda upro prst u mene i rekao mi "ti, druže vojniče". Najsmešnije od svega je bilo to što on mene uopšte nije znao, niti moje ime niti je bilo kada sa mnom razgovarao o bilo čemu. Tako sam u toku obuke postao i ABHO izviđač, a od kursa za vezistu me je spalo to što me je već pre toga odredio da budem zamenik komandira straže, jer je naša četa po rasporedu davala stražu te nedelje. Zašto baš ja, ostalo mi je misterija do danas, ali se uvek slatko nasmejem kada se setim njegove blede, naduvene i mamurne face, smrtno ozbiljne,  dok pogledom šeta po stroju i onda uperi prst u mene.
Mi nismo znali da li su pre nas na obuci imali tu vežbu "plavi-crveni", niko nam o tome nije pričao iz prethodnih generacija. Kakva su vaša iskustva s kraja osamdesetih?

Citat :

šepa
Da budem iskren nisam prepoznao Bajata na snimku, osim ako nije izvršio plastičnu operaciju. Milič je isti nije se puno promijenio, ne bih imao ništa protiv popiti sa njim "gorču kafu" ako je još uvijek pije tako, skuhao sam mu jednu na Špičniku rekao je da je bila dobra. Pa ne znam još nekoliko njih pominje da su bili u Melju a meni nisu poznati. Milič pominje poručnika Ljubišu Stojanovića on je bio komandir prve čete ako mislimo na istog, to je onaj oficir ranjen ručnom bombom koja je ispala vojniku. A interesantno Šokec Marijana ne spominju??? Daj pomozi mi koji je Bajat Velimir???

AAAA da kad se listaju slike na početku stoji na bini u sredini tačno ispred petokrake, mislio sam da je govorio uživo na snimku

Tačno, komandant bataljona samo je na sliki. 

Da, pominje se Ljubiša Stojanovič, koji je bio najbolji starešina u Melju.

Nekoliko sam još pogledao i našao neke članke i sasvim se mi je utvrdila percepcija o majoru Mihailoviću.

Korektno je, da pojasnim moj kritički stav prema njegovim prošlim i sadašnjim izlganjima, pa u stvari i za veliku večinu oficira. 

Naime, major danas uistino upotrebljava ispravan termin o razbijanju Jugoslavije i ne o njenom raspadanju i čak ukaže na odgovorne za takva prizadevanja, koji su po podatkima koje sam iznosi počeli tim aktivnostima več ranih sedamdesetih godina. Ali kad prstom pokazuje na sve te druge, nikako da shvati, kako su ona druga tri prsta uperena protiv njemu samemu. Ja sam tek prije deset godina, izravno saznanjen o takvim aktivnostima, koje bi počele ranih osamdesetih, nekoliko sa strane jednog takvog protagonista i isto tako sa strane jedne osobe, koja je imala kao visoka politička osoba u kritičnim godinama mnogo infomacija i učestvovala je u mnogim razgovorima i odlukama. Več samo činjenica, da je bio o tome, što je po njegovom počelo več sedamdesetih saznanjen, kako to sam kaže, ispričava, da je bio najmanje neodgovoran i nije ništa doprinjeo tome, da bi se to izbeglo. Ako o tome nije bio tad obavješten onda je opet u pitanju stepen sposobnosti ključnog kadra JNA. 

U svakom primeru, kad bi se JNA morala na to odazvati, pa i on kao oficir za politička pitanja, to se nije desilo. Sve je išlo i tih osamdesetih, starim tirovima u JNA - sasvim po uzorcima iz šesdesetih i sedamdesetih. 
Umjesto, da je na bini u kasarni u Melju mlatio praznu slamu i pripomogao bedstaočama, da smo vojniki jedva čekali, da se skinemo i idemo što dalje od tih bedastoča, trebao si je zastaviti samo jedno pitanje, odgovorom na koje bi se onemogučilo te koje su želeli razbiti državu i što je imalo za posledicu na kraju rat.

Pitanje glasi šta je JNA? A odgovor je Jugoslovenska Narodna Armija. Ako je Narodna onda se podrazumjeva, da je ona od samog naroda i da je narod podržava. Bar tad, kad je pokvarenim pojedincima več uspjelo zasejati mržnju u narodu prema JNA bi se mogao odazvati, a ne političkim nastavama glavo ko noj tištati u pjesak. Kad sam ko vojnik u uniformi prošao kroz grad u Mariboru ili u nekoj gostioni, kao da sam kužan, nije niko hteo pričati sa vojnikom. Isto to je mogao osjetititi i on kao oficir. Tad je još bilo vreme i moglo se odregirati na taj alarm. U tom smeru nije nko razmišljao.

Ali ništa od toga se nije napravilo pravovremeno i terealo se upravo suprotno, što je u stvari još večim nesposobnjakovičima koje su podržavale i financirale zainteresirane klike - išlo na ruke. 
A moglo se odregovati u svoje vreme na više načina. Ne bi sad želeo, da ispadne to kao naknadna pamet, več kao razmišljanje o mogučim rešenjima i traženje za objektivnom odgovornostjom zašto se to nije desilo. 

Dali je major ili neko drugi ključnih iz JNA predložio; 
a) da se JNA sama transformira i približi narodu od kojeg ona u stvari je - tako, da sama iznese npr. predlog o ukinjenju obveznog služenja i uvede se samo protovoljni i još taj uz jaku selekciju, da su primljeni samo rekruti bezprijekornog zdravlja i višine između 180 i 190 cm. Da se elitizira, i postaje od višeg značaja kvaliteta, a ne kvantiteta i smanje se ujedno  troškovi financiranja. Pa bi se takav predlog izneo na skupštini dala bi se pobuda u pojedinim repubilkama za referendum... Onda bi se anuliralo takve predloge sa vanjske strane sa mnogo negativne konotacije - neprijatelju bi oduzeli njegovo najjače oruže protiv JNA i bivše države.

b) Istim takvim smislom mogla je JNA podržati i referendume pojedinih republika t.j. Naroda koje je ona predstavljala i sama preuzeti iniciativo, da se prebroji u tom smeru i vidi kakva je situacija. Isto bi u tom primeru imala jaku prednost i požela bi dosta simpatija, a ako bi došlo na referendomu do rezultata za odceplenje, onda bi počeli razgovori o samom postopku - sasvim u miru i bez rata. 

c) da odrade specialne službe - recimo tajne svoj posao i spreče one koji su rušili koncept Jugoslavije i JNA  - uz njezinu pripravljenost da se posodablja i menja te prilagođava?

d) da JNA ne stane na stranu političara koji su se počeli uzdizati nacionalizmom i zasijavanjem mržnje, te se  jim suprostavi i ukloni jih na Goli otok, kad je bio na razpolaganju 

e).... 

Mnogo se toga nije desilo, zato je odgovornost i na strani takvih ko što je dotični major. Što ne znači, da on nije človekoljub ili jako dobra osoba srcem, samo nije postupao tako, ko bi se moglo postupati ili zato nije imao kompetence, pa je onda bio tamo gdje mu ustvari nije mesto. Pa je več to idiotsko, a još toliko više, kad se traži uzroke svugdje drugdje samo kod sebe, a to nikako.

Četni evidentičar (citat):

....

Osnovna stvar koju je trebalo uraditi je da se JNA depolitizuje, dakle izbaciti svaku politiku na čelu sa Savezom komunista u JNA. Šta je radio i kakava je uloga bila formacijskog mesta oficira za političko delovanje? Čemu je to služilo uopšte? Ispalo je da je komunistička partija u JNA važnija od svega ostalog u vojsci. Kada je pao "berlinski zid" i kada je bilo očigledno da se dešavaju ogromne promene u svetu, oficiri u JNA su se ponašali kao da se okolo ništa ne dešava. I na ovom snimku se može čuti kako oni svu krivicu za raspad zemlje prebacuju na teren nacionalizma, potpuno ignorišući svoju odgovornost. Ono što bih ja njih pitao, da sam na mestu ovog novinara, je gde su im kolege oficiri Hrvati, Makedonci, Bošnjaci, Slovenci, itd. Tu i tamo što se pojavi po neko ništa ne znači. Ako su oni stvarno bili za Jugoslaviju, dakle za državu ravnopravnih i dobrovoljno ujedinjenih naroda, zašto bi njima smetalo da je došao neko od oficira Bošnjaka koji je posle raspada zemlje bio u vojsci BiH? Ili u Hrvatskoj vojsci? A sigurno je bilo takvih i u Mariboru sa kojima su oni službovali tolike godine.
Iskreno, meni je muka od ovakvih licemera, kao na ovom snimku. Interesantno ih je videti posle toliko godina kako izgledaju i šta sada rade, ali svaka dalja njihova priča o njihovoj službi samo porazno govori o nima samima.

Zanimljiva rasprava.....ima tu podosta stvari s kojima se slažem!!!

halo 92 (citat):

Četni evidentičar (citat):

....

Osnovna stvar koju je trebalo uraditi je da se JNA depolitizuje, dakle izbaciti svaku politiku na čelu sa Savezom komunista u JNA. Šta je radio i kakava je uloga bila formacijskog mesta oficira za političko delovanje? Čemu je to služilo uopšte? Ispalo je da je komunistička partija u JNA važnija od svega ostalog u vojsci. Kada je pao "berlinski zid" i kada je bilo očigledno da se dešavaju ogromne promene u svetu, oficiri u JNA su se ponašali kao da se okolo ništa ne dešava. I na ovom snimku se može čuti kako oni svu krivicu za raspad zemlje prebacuju na teren nacionalizma, potpuno ignorišući svoju odgovornost. Ono što bih ja njih pitao, da sam na mestu ovog novinara, je gde su im kolege oficiri Hrvati, Makedonci, Bošnjaci, Slovenci, itd. Tu i tamo što se pojavi po neko ništa ne znači. Ako su oni stvarno bili za Jugoslaviju, dakle za državu ravnopravnih i dobrovoljno ujedinjenih naroda, zašto bi njima smetalo da je došao neko od oficira Bošnjaka koji je posle raspada zemlje bio u vojsci BiH? Ili u Hrvatskoj vojsci? A sigurno je bilo takvih i u Mariboru sa kojima su oni službovali tolike godine.
Iskreno, meni je muka od ovakvih licemera, kao na ovom snimku. Interesantno ih je videti posle toliko godina kako izgledaju i šta sada rade, ali svaka dalja njihova priča o njihovoj službi samo porazno govori o nima samima.

Prije neki dan sam postavio dio članka sa Wikipedie o troškovima Jugoslavije za JNA, a u istom tekstu je dio koji govori o ogromnoj disproporciji u nacionalnom sastavu oficirskog kadra u JNA, pogotovo viših činova. Pa ne treba nam taj članak, dovoljno je prisjetiti se sastava u Melju 1989, jedan Albanac (Ređa Naim poručnik), jedan Hrvat (Šokec Marijan poručnik), svi ostali Srbi, ja se ne mogu sjetiti više niti jednog oficira koji nije bio Srbin. 

Nacionalna struktura[uredi VE | uredi]

Jedno vrijeme uspjela se u JNA održavati ravnopravna zastupljenost svih naroda Jugoslavije, no nakon Hrvata Ivana Gošnjaka kao ministra obrane dolazi 1967.godine Srbin Nikola Ljubičić, koji je protežiranjem svojih ljudi počeo mijenjati nacionalnu strukturu u vojnim vrhovima i prestaje se poštivati Zakon o ravnomjernom sudjelovanju svih naroda u popuni profesionalnog kadra u JNA.
Nacionalna struktura JNA[10] - nesrazmjerna zastupljenost(planirano prikraćivanje pojedinih 'naroda i narodnosti')*[th]Nacionalnost[/th][th]Zastupljenost[/th][th]Indeks odstupanja od udjela u stanovništvu[/th]

Srbi	63,2 %	+51
Jugoslaveni	3,6%	+45
Crnogorci	6,2%	+148
Makedonci	6,3%	+8
Muslimani	2,4%	-78
Hrvati	12,6%	-53
Slovenci	2,8%	-66
Mađari	0,7%	-70
Albanci	0,6%	-91
Ostali	1,6%	-52

*Najveći nesklad očitovao se od 1986. do 1990. - nakon memoradnduma SANU i preustroja OS SFRJ udio Srba u časničkom zboru prelazi 70%.^[10]

Mislim da je pogrešno svoditi celu priču na nacionalni sastav JNA. To bi bilo suviše jednostavno. Bez obzira kakav je bio nacionalni sastav visokih oficira, ipak smo imali u vojnom vrhu (generalštab i savezni sekretarijat za narodnu odbranu, tj.ministarstvo odbrane)  različite nacionalnosti i to po ključu. U godinama raspada zemlje ministar vojni je bio Hrvat, načelnik ratnog vazduhoplovstva Hrvat, pomoćnik mistar odbrane Slovenac ( iz Maribora), itd. Nije to poenta priče. Poenta je u tome da  je velika većina njih svoj posao shvatala tako da su bili odani jednoj političkoj partiji i jednom čoveku. Retki su bili oni koji su svoj posao vojnog starešine shvatali tako da su se obavezali svojoj zemlji i njenim građanima. Kada je nestala ta partija koja ih je držala zajedno i oni su se raspali. Čak su u jednom momentu pokušali da ponovo ožive "mrtvaca", osnivajući onu političku stranku, koju su zvali "Generalska stranka".

[You must be registered and logged in to see this link.]
ovaj tekst preuzet sa Vikipedije je totalni promašaj. O tom "memorandumu" nije ovde mesto da diskutujemo, samo bih hteo da kažem da nije uvek onako kako izgleda ili kako to neko pokušava uporno da predstavi. Uostalom, taj ključ je često bio kočnica, jer su se dovodili podobni, a ne sposobni.


Kada bi nacionalni sastav neke vojske određivao njenu uspešnost, onda bi vojska SAD trebalo da se već odavno raspala.

Za razliku od ogromne većine generacija, koje su imale vojnike mešovitog obrazovanja, od sasvim nepismenih do visoko obrazovanih, ja sam pripadao prvoj generaciji oktobarske klase koja je imala 99 % vojnika sa srednjim obrazovanjem. U mojoj četi je bio samo par vojnika sa osnovnom školom i dvojica sa završenim fakultetom. To je u mnogome olakšavalo komunikaciju između nas. S te strane smatram da sam imao sreće. Ovde na forumu ima tema o raznim društvenim igrama koje su se upražnjavale u vojsci, a za četu u kojoj sam bio mogu reći da su se primile samo dve, šah (kod većine) i asocijacije (kod malog broja). I jedna i druga su bile odlična gimnastika za mozak, što je dobro jer u vojsci uglavnom traže od tebe da uključiš telo, a da isključiš mozak. Trojica ljudi sa kojima sam svakodnevno, u svim pauzama igrao asocijacije su Vlada Milovanović iz Prokuplja, nadimak mu je bio "Mečka"(po izlasku iz vojske stradao u saobraćanoj nesreći), Mimica (ne sećam se imena) iz Splita, diplomirao na ekonomskom fakultetu dok je bio na obuci i jedan momak iz Kruševca, prezivao se Lapčević (ni njemu se ne sećam imena), znam da je pre dolaska u vojsku upiso Filološki fakultet. Možda ovo neko pročita ko poznaje Mimicu ili Lapčevića i napiše nešto o njima. Drugi čovek sa fakultetom u četi je bio Zdravko Krempl, mislim da je bio iz Kranja, ali nisam siguran, inače sjajan lik. Kasnije je bio na karauli "Hećimović".

[You must be registered and logged in to see this image.]

Halo 92.
Vidim da si ostao bez posla.!
Rekao bi jedan član našega foruma "deder" da mi objasniš način šifriranja podataka koje ste slali telefonim dežurnim u karaulama.
Kako su se šifrirale poruke, kako ste ih dešifrirali.
Navedi neki promjer ako si uspio zapamtiti.
Neki od problema oko slanja i primanja tih poruka itd..

Vojnik Graničar (citat):

Halo 92.
Vidim da si ostao bez posla.!
Rekao bi jedan član našega foruma "deder" da mi objasniš način šifriranja podataka koje ste slali telefonski karaulama.
Kako su se šifrirale poruke, kako ste ih dešifrirali.
Navedi neki promjer ako si uspio zapamtiti.
Neki od problema oko slanja i primanja tih poruka itd..

Kada se setim neke epizode ja je prepričam. Pošto sam sve vreme vojnog roka proveo u jednoj te istoj kasarni, nisam imao ni približno tako uzbudljiv vojni rok kao pojedini od vas koji ste bili po karaulama. Posebno na tri karaule, Ceršak, Šentilj i Špičnik. Na ostalima je bilo "zabavno" samo ako sama vojska organizuje nešto (tipa: nestanak puške stražaru), pošto se to od "ilegalaca" nije moglo očekivati (prosto, nisu se muvali po slovenačkom bespuću). 
Iskreno govoreći zaboravio sam kako su se šifre dobijale. Znam da smo imali dva šifarnika, jedan koji je bio nepromenljiv i odnosio se na šifrovanje starešina, kao i vojne opreme i mislim da je u tom šifarniku bilo i nekoliko fraza-komandi, ali nisam baš siguran. On se sastojao od jedne strane. Drugi šifarnik (ovo pokušavam da izvučem iz malog mozga ako budem uspeo) se odnosio na svaku pojedinačnu reč u sklopu određenih komandi koje su postojale. Kako se to sastavljalo zaista se ne sećam. Ono čega se sećam je da je to bio izuzetno precizan šifarnik i da je tačno "davao" svaku komandu, od reči do reči. Već sam opisao situaciju gde sam imao prilike da to sastavim i pošaljem svim karaulama i zato znam da je to bilo izuzetno precizno napisano u šifarniku. Za razliku od prvog, to je bila sasvim solidna sveska.
Šifarnike sam koristio samo u dva slučaja, jednom kada se zamenik komandanta za politički rad napio pa me zvao iz "kampanjole" da potražim nekog starešinu (kada sam mu šifrovano odgovorio da sam našao dotičnog i ugovorio sastanak sa njim, on se drao kao magarac o čemu pričam, da bih skratio muke rekao sam mu ime starešine, našta se on izdrao da ne smem da pominjem imena ?!), a drugi put je bilo ovo oko uzbune. Opšta ocena je da na šifarnike niko nije obraćao pažnju, ne zna se ko je bio gori, da li vojska ili starešine. Znam da smo mi  na "92" uvek kada dobijemo nove šifre to uredno beležili i letimično pregledali pojedine pojmove. Opet izdvajam "Šentilj" koji je bio u tom smislu besprekoran.
U suštini, sve se svodilo na onu lozinku i odziv sa straže "Mostar-Mosor", "Kobac-Kosmaj" i tome slično.

PS: Nešto zaboravih da te pitam, da li ste vi imali vojnu vežbu "crveni-plavi" u toku obuke?

halo 92 (citat):

PS: Nešto zaboravih da te pitam, da li ste vi imali vojnu vežbu "crveni-plavi" u toku obuke?

Nikada nešto slično nismo imali ni u karauli "Ceršak" ni u Mariboru u kasrani "Tone Tomšič" te 1988/1989 godine.!
Da li su ovi prije mene ili poslje mene imali nešto tako, nemam pojma.!

Zna li neko, ko je to?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Četni evidentičar (citat):

Zna li neko, ko je to?

Poznati narodni heroj po kome se zvala kasarna Melje.

Svaka čast Maxe. Kad sam stavio sliko preverio sam ako se može pomoči Google pretraživačem i ništa upotrebljivo nije ponudio. Tako da si zaista znalac. Prava enciklopedija, več sam rekao. 

Tom prilikom naglasit ču samo to, da je Tone Tomšič 1910 g. rođen u tad največem slovenskom gradu - Trstu, a sa strane taljanskih fašista je g. 1942 streljan u gramozni jami u Ljubljani.
Možda još to, da je Trst danas treči največi Slovenski grad - iza Ljubljane i Gradeca.

Kako je nosila naša kasarna ime po njemu, tako i danas po njemu se zove poznati Akademski pjevački kor Tone Tomšič.

Dzomba druze.
 Ja sam u Melju na obuci bio od 15 Avgusta pa sve negde do kraja novembra 1977. Posle toga sam otisao na karaulu u Kuzmu. Komandir druge cete mi je bio "specificna osoba" Porucnik Vlade Lucic kojeg ti spominjes u svom tekstu, a koji je danas penzionisani Pukovnik V R Srpske. Volio bi da cujem tvoje misljenje o tom coveku.

titinudbas (citat):

Dzomba druze.
 Ja sam u Melju na obuci bio od 15 Avgusta pa sve negde do kraja novembra 1977.
Posle toga sam otisao na karaulu u Kuzmu.
Komandir druge cete mi je bio "specificna osoba" Porucnik Vlade Lucic kojeg ti spominjes u svom tekstu, a koji je danas penzionisani Pukovnik V R Srpske.
Volio bi da cujem tvoje misljenje o tom coveku.

Titin udbaš.
Možda si mislio na člana F.B.P.N. JNA "Halo 92".!?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mislim da jste. Citao sam njegovu objavu u kojoj je spominjao Kapetana Lucica, pa zbog toga sam i ja komentarisao i pitao ga za njegovo licno misljenje i iskustvo o tom staresini kao coveku.

titinudbas (citat):

Dzomba druze.
 Ja sam u Melju na obuci bio od 15 Avgusta pa sve negde do kraja novembra 1977. Posle toga sam otisao na karaulu u Kuzmu. Komandir druge cete mi je bio "specificna osoba" Porucnik Vlade Lucic kojeg ti spominjes u svom tekstu, a koji je danas penzionisani Pukovnik V R Srpske. Volio bi da cujem tvoje misljenje o tom coveku.

Za mene si ti "džomba", tri godine pre mene si bio u Melju.
Šta da ti kažem za Lučića, kada sam došao on je bio kapetan po činu, a govorilo se da mu je skidan čin, pa tako još nije dogurao do kapetana I kl. Već sam pisao o njemu, ali evo ponoviću, na mene je ostavio veoma loš utisak, prvo zato što je bio notorni alkoholičar, retko koji dan da nije bio pijan, na poligon je veoma retko odlazio sa vojskom, ja se lično ne sećam da je ikada bio na poligonu i da je sa nama izvodio bilo kakvu taktičku obuku. Dešavalo se da ga vojna policija pokupi u nekom lokalu, pijanog u neko doba noći i dovede (bolje reći donese) u kasarnu, pa je onda vojska unosila krevet u njegovu kancelariju da se istrezni i ispava. Nastavu u učionicama je takođe vrlo retko izvodio. Uvek se drao na vojsku zbog nečega, uglavnom na ćatu, pošto mu je on bio najbliži. Jedini put kada sam ga video da se normalno ponaša je bilo kada smo vežbali strojevi korak za neku priredbu u "Kadetnici" i tada smo bili prvi ili drugi (znam da smo dobili neku nagradu, ali ne sećam se baš tačno koju). Tada je gazio sa nama dva dana strojevi bez predaha, nije cirkao i bio je kako treba. Bilo je očigledno da se krije od nadređenih starešina i uvek je gledao da se izgubi posle jutarnjeg postrojavanja. Iskreno mislim da je po imenu, od vojnika u četi,  znao samo ćatu, a nas ostale nije znao ni po liku, a kamoli po imenu. Na vežbi "crveni-plavi" marširao je celu noć sa vojskom, ali posle jutarnjeg prijema zadatka, više ga nisam video do povratka u kasarnu. Mi smo se sa komandirima vodova vijali po šumi dok nas nisu našli "neprijatelji", a onda je Treći vod "uhvatio maglu" kroz neki potok, ušao u štab "neprijatelja" i time je vežba bila gotova. Naravno, on kao komandir čete je dobio sve pohvale, dok smo se mi u stroju zgledali i zbijali šale međusobno.
Ja sam i inače vrlo kritički nastrojen prema celom oficirskom kadru bivše JNA. Mislim da je među njima ogromna većina bila totalnih nesposobnjakovića i jedino što su oni shvatali kao svoj osnocni zadatak je da zadovolje starešinu iznad sebe. Na obuci u Melju sam bio 5 meseci i 22 dana i za sve to vreme sam samo jednom video komandanta bataljona majora Luku Lukića  u radnoj uniformi, kao i njegove zamenike, kapetane I kl. jedan je bio Makedonac (Spasovski ili nešto slično), a drugi je bio Slobodan Cerović. Cerovića sam u radnoj uniformi jedino video na završnoj vežbi "četa u napadu", sa bojevim gađanjem, kada je išao iza nas i uglavnom kritikovao Lučića. Razmišljajući kasnije o vremenu provedenom u vojsci često sam se pitao da li ti oficiri znaju da je jedan od osnovnih uslova da vojska bude uspešna, je da starešine imaju dobar odnos sa vojnicima. Ja nisam doživeo da viši oficiri sednu sa vojskom i pričaju o bilo čemu. Nije im palo na pamet da se potrude da nas upoznaju, nije bilo moguće sve nas, ali bar neku optimalnu većinu. Čitam na temi o graničnom vodu da je njihov komandir bio Sladojević bio podoficir kakav dolikuje, ali nažalost ja sam sa njim imao mali incident pa tako da se nisam trudio da ga bolje upoznam. Od svih starešina koje sam upoznao od oktobra 80 do novembra 81, jedino je komandir karaule Šentilj ostavio na mene dobra utisak. Donekle mogu to da kažem za još par mlađih podoficira, vodnika Bogunovića i ponekog vodnika stažistu i to je to. Oni su nas barem nečemu naučili. Ovi ostali čak ni to.  Lučić se samo uklapa u tu sliku lošeg starešine.

Meni se čini da je mene u Celju dočekao baš taj Kapetan Lučić, možda neko zna od generacije 88 ili 89

halo 92 (citat):

titinudbas (citat):

Dzomba druze.
 Ja sam u Melju na obuci bio od 15 Avgusta pa sve negde do kraja novembra 1977. Posle toga sam otisao na karaulu u Kuzmu. Komandir druge cete mi je bio "specificna osoba" Porucnik Vlade Lucic kojeg ti spominjes u svom tekstu, a koji je danas penzionisani Pukovnik V R Srpske. Volio bi da cujem tvoje misljenje o tom coveku.

Za mene si ti "džomba", tri godine pre mene si bio u Melju.
Šta da ti kažem za Lučića, kada sam došao on je bio kapetan po činu, a govorilo se da mu je skidan čin, pa tako još nije dogurao do kapetana I kl. Već sam pisao o njemu, ali evo ponoviću, na mene je ostavio veoma loš utisak, prvo zato što je bio notorni alkoholičar, retko koji dan da nije bio pijan, na poligon je veoma retko odlazio sa vojskom, ja se lično ne sećam da je ikada bio na poligonu i da je sa nama izvodio bilo kakvu taktičku obuku. Dešavalo se da ga vojna policija pokupi u nekom lokalu, pijanog u neko doba noći i dovede (bolje reći donese) u kasarnu, pa je onda vojska unosila krevet u njegovu kancelariju da se istrezni i ispava. Nastavu u učionicama je takođe vrlo retko izvodio. Uvek se drao na vojsku zbog nečega, uglavnom na ćatu, pošto mu je on bio najbliži. Jedini put kada sam ga video da se normalno ponaša je bilo kada smo vežbali strojevi korak za neku priredbu u "Kadetnici" i tada smo bili prvi ili drugi (znam da smo dobili neku nagradu, ali ne sećam se baš tačno koju). Tada je gazio sa nama dva dana strojevi bez predaha, nije cirkao i bio je kako treba. Bilo je očigledno da se krije od nadređenih starešina i uvek je gledao da se izgubi posle jutarnjeg postrojavanja. Iskreno mislim da je po imenu, od vojnika u četi,  znao samo ćatu, a nas ostale nije znao ni po liku, a kamoli po imenu. Na vežbi "crveni-plavi" marširao je celu noć sa vojskom, ali posle jutarnjeg prijema zadatka, više ga nisam video do povratka u kasarnu. Mi smo se sa komandirima vodova vijali po šumi dok nas nisu našli "neprijatelji", a onda je Treći vod "uhvatio maglu" kroz neki potok, ušao u štab "neprijatelja" i time je vežba bila gotova. Naravno, on kao komandir čete je dobio sve pohvale, dok smo se mi u stroju zgledali i zbijali šale međusobno.
Ja sam i inače vrlo kritički nastrojen prema celom oficirskom kadru bivše JNA. Mislim da je među njima ogromna većina bila totalnih nesposobnjakovića i jedino što su oni shvatali kao svoj osnocni zadatak je da zadovolje starešinu iznad sebe. Na obuci u Melju sam bio 5 meseci i 22 dana i za sve to vreme sam samo jednom video komandanta bataljona majora Luku Lukića  u radnoj uniformi, kao i njegove zamenike, kapetane I kl. jedan je bio Makedonac (Spasovski ili nešto slično), a drugi je bio Slobodan Cerović. Cerovića sam u radnoj uniformi jedino video na završnoj vežbi "četa u napadu", sa bojevim gađanjem, kada je išao iza nas i uglavnom kritikovao Lučića. Razmišljajući kasnije o vremenu provedenom u vojsci često sam se pitao da li ti oficiri znaju da je jedan od osnovnih uslova da vojska bude uspešna, je da starešine imaju dobar odnos sa vojnicima. Ja nisam doživeo da viši oficiri sednu sa vojskom i pričaju o bilo čemu. Nije im palo na pamet da se potrude da nas upoznaju, nije bilo moguće sve nas, ali bar neku optimalnu većinu. Čitam na temi o graničnom vodu da je njihov komandir bio Sladojević bio podoficir kakav dolikuje, ali nažalost ja sam sa njim imao mali incident pa tako da se nisam trudio da ga bolje upoznam. Od svih starešina koje sam upoznao od oktobra 80 do novembra 81, jedino je komandir karaule Šentilj ostavio na mene dobra utisak. Donekle mogu to da kažem za još par mlađih podoficira, vodnika Bogunovića i ponekog vodnika stažistu i to je to. Oni su nas barem nečemu naučili. Ovi ostali čak ni to.  Lučić se samo uklapa u tu sliku lošeg starešine.

Druze Razvodnice. Bilo bi suvisno da citiram tvoje misljenje ili tekst. Upravo si rekao ono sto i ja mislim, i ne samo sta ja mislim, nego moj Porucnik (u to vreme) se ponasao upravo tako kao sto si ga ti opisao. I mene je zakacio nekakav "manevar" od nekih 10-ak dana, ako ne i vise,naravno "crveni i plavi" u oktombru mesecu. Sa tim manevrom nebi se mogao pohvaliti, jer sam bio "plavac" i da sam sve te dane preziveo od takisa i divljaka, jel hranu nismo dobijali, uvek su nam crveni u putu zarobili. Nekoliko dana pre manevra imali smo svakodnevno trening i marsiranje, ni sam neznam gde i kakvim dzunglama, ali sa Porucnikom Lucicem. Te marseve ti ne mogu opisati, jel su bili MUKOTRPNI. Porucnik nas je uglavnom vodio po barama, mocvarama i nepristupacnim terenima. Pri povratku u kasarnu, obicno nas je vracao drugim putem kroz neka sela u kojima ima "birtija". Porucnik sam ode u birtiju sat dva vremena, dok se ne naljuska, a mi ga cekamo. Posle nastaje pravi pakao i izivljavanje. Kao covek, bio je ispod nule. Ali, posle ali,  postojala je i jedna neobicna povoljna situacija za mene. U jednom spontanom razgovoru u kantini rekao sam mu da imam nekih problema kod kuce (iako nisam imao) Rekao mi je da mu se javim u kancelariju. Kada sam mu se javio,(kakvo iznenadjenje) Pitao me jeli mogu za 5 dana da resim kuci probleme. Sutri dan sam i otisao. Posle te 1977 godine nikad nista nisam znao niti cuo o mom Porucniku. Prosle godine sam dobio proverenu informaciju da je doticni sa Han Pijeska (Romanija) i da je u ovom proslem i prokletom ratu bio Pukovnik Vojske R. Srpske. I dan danas je ziv, pa i nekaga, nek je ziv i zdrav. Da mi nije bilo njega koji mi je zagorcio vojnicke dane, mozda danas nebi ni bio nostalgicar.

titinudbas (citat):

...

Kad reče razvodnik, pred kraj vojnog roka u prostoriju gde smo radili uđe komandant GO i pita mene i mog drugara Đokića iz Doboja da li bi za nagradu pre da nam daju čin razvodnika, ili sedam dana da se ranije skinemo. Nas dvojica zinuli u njega, meni umalo nije izletelo "jel ti to nas zajebavaš" i u glas smo rekli "sedam dana".
Na strani 8, ove teme imaš snimak iz 2012.godine starešina iz Maribora koji se redovno sastaju na druženju svake godine, pa na 20:24 imaš lika koji mi strašno liči na Lučića. Velika, naduvena glava, uska ramena, samo što je sada sa mnogo manje kose.

halo 92 (citat):

PS: Nešto zaboravih da te pitam, da li ste vi imali vojnu vežbu "crveni-plavi" u toku obuke?

1977 godine, mislim u Oktobru mesecu, imali smo. Nije bila obicna vojna vezba, nego MANEVAR 77 Taj Manevar je imao svoje ime, ili zvanje, ali se ne secam kako. Naravno, crveni - plavi.

Pišući na drugoj temi o jutarnjem rasporedu, to me podsetilo na nešto što ni dan danas ne mogu da objasnim. Kasarnu u Melju su delili vojnici na obuci i vojnici graničari. Ono što je zanimljivo je da oni među sobom skoro da i nisu kontaktirali. Barem je tako bilo dok sam ja bio tamo, pa zato ovo pišem na ovoj temi, a ne na temi o Graničnom vodu. što je još zanimljivije, ja sam bio u zgradi koja je od zgrade Graničnog voda bila udaljena par koraka, pored su bili službeni psi i priručni poligon za njihovu obuku, vojnici iz GV su stalno bili u našem vidokrugu, sa nama su delili krug kasarne, kuhinju, kantinu,  ali ja se ne sećam da smo ikada stali i razgovarali među sobom. Sigurno je imalo tema za razgovor, pogotovo sa naše strane, da saznamo više o životu na karaulama, ali mi smo imali strahopoštovanje za njih kao stare vojnike, a pretpostavljam da su oni  na nas "guštere" gledali sa blagom dozom gadljivosti ( ) i verujem da im je bilo ispod časti da razgovaraju sa "nižom vrstom" ( ) od sebe. I uopšte, gledajući na tu hijerarhiju, "stare kuke"- "gušteri" (ili "fazani"), sećam se koliko je ona tada nama bila važna, a u suštini je bila obična budalaština, pogotovo sa ove vremenske distance.

halo 92 (citat):

Pišući na drugoj temi o jutarnjem rasporedu, to me podsetilo na nešto što ni dan danas ne mogu da objasnim. Kasarnu u Melju su delili vojnici na obuci i vojnici graničari. Ono što je zanimljivo je da oni među sobom skoro da i nisu kontaktirali. Barem je tako bilo dok sam ja bio tamo, pa zato ovo pišem na ovoj temi, a ne na temi o Graničnom vodu. što je još zanimljivije, ja sam bio u zgradi koja je od zgrade Graničnog voda bila udaljena par koraka, pored su bili službeni psi i priručni poligon za njihovu obuku, vojnici iz GV su stalno bili u našem vidokrugu, sa nama su delili krug kasarne, kuhinju, kantinu,  ali ja se ne sećam da smo ikada stali i razgovarali među sobom. Sigurno je imalo tema za razgovor, pogotovo sa naše strane, da saznamo više o životu na karaulama, ali mi smo imali strahopoštovanje za njih kao stare vojnike, a pretpostavljam da su oni  na nas "guštere" gledali sa blagom dozom gadljivosti ( ) i verujem da im je bilo ispod časti da razgovaraju sa "nižom vrstom" ( ) od sebe. I uopšte, gledajući na tu hijerarhiju, "stare kuke"- "gušteri" (ili "fazani"), sećam se koliko je ona tada nama bila važna, a u suštini je bila obična budalaština, pogotovo sa ove vremenske distance.

Sasvim si u pravo - u istoj kasarni postojala su dva sasvim različita sveta, bez ikakve međusobne komunikacije. Ali možda nije sasvim tačno, kad razmišljaš i predpostavljaš, da je to samo zbog razlike i hierarhije po pitanju - stara vojska vs mlada vojska. Naime nisu svi vojnici,koji su završili obuku napustili kasarne (kuhinja, kupatilo, ložači, vozači, desetari, čate, nepouzdani za karulo...) i nije bilo tih tako malo. Generacijsko smo bili svi takvi u sasvim istoj poziciji, a svejedno nije bilo tu nikakve komunikacije. 

Ne da bi se mrzeli ili da bi bilo pitanje strahoštovanje, več zbog nekog razloga - sličnog tome, kako npr. i u srednji školi strojniki nikad nismo komunicirali sa elektrtehničarima, pa čak ni u internatu - prosto dva različita sveta i neka podjela u glavi. Mogu reči, da smo mi u bateriji na graničare gledali kao na vanzemaljce - i zadovoljni smo bili, misleči kako smo mi bolji i u boljoj poziciji, a vjerovatno su tako slično razmišljali i oni. A tome su sigurno doprinjela i različito strukturirana pravila - za jedne i druge - važeča unatar iste kasarne.

[quote="Četni evidentičar"]

halo 92 (citat):

Pišući na drugoj temi o jutarnjem rasporedu, to me podsetilo na nešto što ni dan danas ne mogu da objasnim. Kasarnu u Melju su delili vojnici na obuci i vojnici graničari. Ono što je zanimljivo je da oni među sobom skoro da i nisu kontaktirali. Barem je tako bilo dok sam ja bio tamo, pa zato ovo pišem na ovoj temi, a ne na temi o Graničnom vodu. što je još zanimljivije, ja sam bio u zgradi koja je od zgrade Graničnog voda bila udaljena par koraka, pored su bili službeni psi i priručni poligon za njihovu obuku, vojnici iz GV su stalno bili u našem vidokrugu, sa nama su delili krug kasarne, kuhinju, kantinu,  ali ja se ne sećam da smo ikada stali i razgovarali među sobom. Sigurno je imalo tema za razgovor, pogotovo sa naše strane, da saznamo više o životu na karaulama, ali mi smo imali strahopoštovanje za njih kao stare vojnike, a pretpostavljam da su oni  na nas "guštere" gledali sa blagom dozom gadljivosti ( ) i verujem da im je bilo ispod časti da razgovaraju sa "nižom vrstom" ( ) od sebe. I uopšte, gledajući na tu hijerarhiju, "stare kuke"- "gušteri" (ili "fazani"), sećam se koliko je ona tada nama bila važna, a u suštini je bila obična budalaština, pogotovo sa ove vremenske distance.

Sasvim si u pravo - u istoj kasarni postojala su dva sasvim različita sveta, bez ikakve međusobne komunikacije. Ali možda nije sasvim tačno, kad razmišljaš i predpostavljaš, da je to samo zbog razlike i hierarhije po pitanju - stara vojska vs mlada vojska. Naime nisu svi vojnici,koji su završili obuku napustili kasarne (kuhinja, kupatilo, ložači, vozači, desetari, čate, nepouzdani za karulo...) i nije bilo tih tako malo. Generacijsko smo bili svi takvi u sasvim istoj poziciji, a svejedno nije bilo tu nikakve komunikacije. Svakoga od nas , mislim na sve vojnike , je nosio ponos pripadnosti , pa tako i nas graničare .Iako sam ja dosta vremena prvodio sa "vama" na basketu i u onim prostorijama ispod , pisao sam negde da smo mi bili najbrojnija formacija kad smo stigli u Melje . A kad su stigli gušteri e pa mora da se zna ko kosi a ko vodu nosi,    .Mi smo opet imali neki osećaj da smo druga vrsta vojnika u odnosu na one iz Kadetnice hehe . A o vojnim policajcima , pa njih smo doživljavali kao "inkviziciju" šalim se naravno , svi koji su mogli nonšalantnije da se ponašaju privlačili su našu pažnju i ljubomoru.Ćista vojnička klasika.

Ključ je u tome što nismo imali nikakvih zajedničkih aktivnosti, kao na primer basket, jer u moje vreme nije postojao koš u kasarni. To bi sigurno bila tačka spajanja, barem mala. Zanimljivo da ni starešine nisu forsirale neke zajedničke akcije, gde bi se recimo vojnici na obuci, upoznali sa graničarskim životom.
I posle prekomande u granični odsek, ja sam ostao u istoj kasarni, samo sam svoje stvari pomerio tih par koraka u susednu zgradu, svoju pažnju sam usmerio samo na vojnike iz granične oblasti, a ostali vojnici u kasarni kao da nisu postojali za mene. Bez obzira što je njih bilo neuporedivo više, što su se stalno muvali tamo-amo po krugu, meni uopšte to nije  privlačilo pažnju.  Razumem i prihavtam sve razloge zbog čega je to bilo tako, ali sa ove vremenske distance mi  to deluje vrlo čudno.

zeljoni (citat):

A kad su stigli gušteri e pa mora da se zna ko kosi a ko vodu nosi,   .

Sa akcntom na:
Sine, sine moj
mladjeg moras saslusati
a starijeg poslusati

East&West (citat):

zeljoni (citat):

A kad su stigli gušteri e pa mora da se zna ko kosi a ko vodu nosi,   .

Sa akcntom na:
Sine, sine moj
mladjeg moras saslusati
a starijeg poslusati

Što rekoše oni u "malo kvalitetnog tv programa", leči SIDU.

Ne znam da li sam prekrsio "krivicni zakon" o slobodi neovlascenog objavljivanja necije fotografije, ali hteo sam da Vas pitam, da li neko moze da prepozna ovoga staresinu iz II cete, naravno iz kasarne "Melje"


[You must be registered and logged in to see this image.]

titinudbas (citat):

Ne znam da li sam prekrsio "krivicni zakon" o slobodi neovlascenog objavljivanja necije fotografije, ali hteo sam da Vas pitam, da li neko moze da prepozna ovoga staresinu iz II cete, naravno iz kasarne "Melje"


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ja ga se ne sječam u vremenu sept.88/sept89, mislim da tada nije bio tamo, a koliko vidim "uspješno" je nastavio karijeru.