Maribor 1985/86

MARIBOR (KASARNA VOJVODA MISIC ) I LJUBLJANA (KASARNA LJUBO SERCER) GODINE 1985/86

Pajo, dobrodosao na forum.Verovatno ce se neko javiti, u medjuvremenu prosetaj po forumu mozda za tebe ima nesto interesantno

Pajo, dobrodosao i od mene koji sam sluzio u Mariboru 87/88

(doduse, ne u kasarni Vojvoda Misic, ali je znam dobro)

secam se da je tamo bila veza (operativni centar), vojna policija, komanda stana, tj komanda divizije, posle korpusa - u moje vreme generali Leopold Rozanc, pa Vukasin Vilotic .... ostalih rodova se ne secam.

o kasarni je vec neko pisao na forumu u temi [You must be registered and logged in to see this link.]

pogledaj, mozda ti se nesto ucini poznatim...


U kojoj si ti jedinici bio u Vojvode Misica?

Kemo,drago mi je da se neko javio na moje pisanje.Jeste bio sam u centru veze posto sam se vratio sa obuke u Ljubljani u kasarni Ljubo Sercer. Bili su pored nas i Vojna policija i intendanti. Bila je to odlicna ekipa uglavnom godisnjaka i dobro smo se slagali.Meni je bio nadredjeni zastavnik Todor Kocev i tada stariji vodnik Kuburovic.Ostalih se nesto bas i ne secam.Imali smo tada nekog porucnika,mislim da se prezivao Orsagovic koji nikako nije mogao sa skoci cin vise jer se nije bas odlikovao inteligencijom.Sa ostalim oficirima smo imali sjajne odnose jer nisu bili pritisnuti karijerom.Drago mi je da ima jos nekog iz Maribora.

U tvojoj kasarni sam bio samo nekoliko puta, i to sluzbeno (postojao je i tamo inventar vojnickog kluba koji nije radio, pa smo neke instrumente selili do kadetnice i nazad)

Preko puta tvoje kasarne je bio zenski internat ucenica srednje skole...i tamo sam bio nekoliko x sluzbeno

Sama disciplina 87/88 je bila malo veca zbog prisustva vojne policije, ali zato, u gradu, vojnici iz tvoje kasarne su imali najmanje problema, jer su poznavali sve vojnike policajce.

Jeste.Blizu kasarne je bio zenski internat.Kasarna je bila skoro prolazna za civile.Mislim da je bila najmanja u Mariboru.Bila je mirna i homogena sredina.Nije bilo nekakvih vecih incidenata medju nama mozda zato sto smo bili i veza i vojna policija zajedno.Secam se samo jednog dogadjaja koji nas je poremetio tada. To je bio dogadjaj kada je jedan vojnik, Slovenac Bojan Plut, pobegavsi iz kasarne ubio inspektore koji su ga jurili. Potraga za njim je trajala nekoliko dana .To nas je, u ono mirno vreme iznenadilo.

priseti se malo bolje,mislim da je slucaj Plut bio u Ljubljani

U pravu si Kemo ali posto sam bio vezista mi smo slali poteru za njim.Zato sam upoznat sa tim slucajem.Nasi su ga policajci iz kasarne jurili.Inace ja sam bio na obuci za teleprinteristu u Ljubljani, kasarna Ljubo Sercer.

Secam se kroz maglu tog slucaja, jer smo u to vreme bili na regrutaciji u regrutnom centru Nis...

na netu ima vrlo malo o tome, uglavnom na slovenackom (koji razumem)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Te godine  85 g bio u Slavi Klavori

PAJA (citat):

Imali smo tada nekog porucnika,mislim da se prezivao Orsagovic koji nikako nije mogao sa skoci cin vise jer se nije bas odlikovao inteligencijom.Sa ostalim oficirima smo imali sjajne odnose jer nisu bili pritisnuti karijerom.Drago mi je da ima jos nekog iz  Maribora.

Bio sam radio-telegrafist, Augustovac 85-e, V.P. 8149  Maribor, Kasarna Vojvode Mišića.

Spavao sam u spavaonici pored tebe, Pajo. Kad bih vidio sliku, možda bih se i sjetio tko si. No, kako je spavaonica Centra veze bila povlaštena, jer ste radili u smjenama i mogli spavati bilo kad, uglavnom ste bili grupica za sebe, pa ne mogu biti sasvim siguran.

Već sam prije vidio ovu poruku, pa da ispravim "povijesnu nepravdu":

Poručnik Orsagović je bio "vječiti poručnik", jer:
a) vojnu akademiju je završio "uz rad" (prvo je bio podoficir)
b) prvi put nije imao sreće, jer je dobio slabiju ocjenu (o godišnjim ocjenama je ovisio broj godina do prelaska u viši čin), pošto se generacija prije nas prevrnula s kamionom, kad su išli "s radova" (bili su na terenu tjednima i postavljali telefonske bandere do nekih sela), pa je jedan Albanac ostao bez vrhova nekoliko prstiju (porezala ga je bušilica za kopanje rupa u zemlji)
c) drugi put nije imao sreće, jer je dobio slabiju ocjenu, pošto se jedan Crnogorac iz mlađe generacije zamijenio s kolegom za stražu u auto-parku, pa se propucao kroz prsa PAP-ovkom (i nekim čudom, nije ozlijedio ništa bitno, pa ni rebro, te je nakon bolnice otpušten kao nesposoban (što ga je jako pogodilo))

Orsagović je bio inače iz Čakovca, jako dobar čovjek, vjerojatno zato jer je prije nego što je postao oficir radio kao podoficir s vojskom.
Npr, za našu generaciju nije htio "proizvesti" desetare (iz prehodne), zato da nas bespotrebno ne maltretiraju.
Sjećam se kad smo imali "dvoboj" u gađanju zračnom puškom protiv nekih strijelaca iz Maribora, pa je on svojom puškom, onako "lovački" (lakat lijeve ruke u zraku, a ne na tijelu) imao bolji rezultat od mene (koji sam nastupio na prvenstvu Jugoslavije u zračnoj pušci).
K tome je i bez frke ispalio tromblon iz stojećeg stava, dok sam ja sa strahom ispalio s puškom umetnutom u brazdu u zemlji.

Imena oficira i podoficira se sjećam, ali možda im ne bi bilo drago da se objavljuju po forumima, iako je prošlo tako mnogo vremena.
Nikad ni jednog nisam sreo, samo sam se nasmijao kad su nakon rata u Sloveniji (bio sam tada radio-telefrafist u policiji, priučuvni sastav) i dalje dolazile poštom neke JNA novine, pa sam jedne slučajno otvorio i kad tamo, kapetan Pici (to mu je bio nadimak, bio je šef Komande stana (čistačima i vozačima) i jedan njegov zastavnk (poznat kao najdeblji u garnizonu Maribor) - pričaju da su ih zatočili u rudniku. Ajd, dobro, valjda je pored Maribora bio neki rudnik, tko će ga znati.

Uz događaj pod c) i dva mala dodatka:

1) Prijespomenutog Crnogorca je u bolnici (koja je bila odmah pored kasarne) posjetio brat, pa je nakon toga ovaj krenuo s pričom da je bi žrtva maltretiranja (to se sada u firmama zove "mobing") ne bi li dobio neku vojnu penziju.
Posljedica toga je bila, da su nas sve zatvorili u učionicu (došli su oficiri KOS-a) i vodili neke na pojedinačno ispitivanje, a onda je bilo i grupno, da se vidi je li ga tko dirao.
Zaključak je bio da je izmislio.
(Zajebancije je bilo, al' uvijek je ima i nije to bilo nešto što bi ga potaklo da se upuca. Npr ja sam sebi i njemu narisao smajlija na palcu kemijskom, njemu kad je spavao. Neki su ga zafrkavali da mu fale ovce s planine ... nije ga previše ni mučilo što je kao i svi, preskakao ogradu u išao u grad, pa ih je neki oficir iz susjedne pješadijske kasarne uhvatio...)

2) Bio sam pomoćnik dežurnog oficira taj dan, a kako smo išli "na igranke" preko puta, u Srednjoškolski ženski internat "Lizika Jančar" koji je bio samo cestom odijeljen od naše ograde, imao sam curu, jednu krasnu maturanticu (ja sam bio godinu stariji). Ona je došla na kapiju, ja sam brže-bolje uvjerio prijatelja Slovenca da me zamijeni na par sati, izvadio iz džepa tri okvira s po 10 metaka, stavio na pult prijavnice, vojni policajac ih je strpao pod pult, da se ne vide, onda ih je za par minuta dao kolegi i otišao sam s malom do Drave, sjedili smo na kupu sijena i ljubili se.
Kad sam se vratio, drama. Dežurni oficir ispituje stražare (nije postojala stalna straža, već samo patrola, koja bi došla po metke, napravila krug uz ogradu, vratila metke i bila slobodna 2 sata). Slovenac pretražuje prijavnicu. Pretražuje sobu dežurnog oficira.
I sad, ja ne znam što ću, da li je tip svjestan da mu pomoćnik nije baš trebao biti popodne netko drugi, šutim. On pošalje patrolu da traže metak.
Ja stavim ruke u hlače, kad ... metak u džepu. Super. Prekrasno.
Dam ga oficiru, ovaj ne zna da li je to taj metak ili sam ja bio uokolo da ga nabavim, jer uvijek se nađe netko lud, pa na gađanju bezveze repetira i ne ispali. Pošalje me na popodnevno spavanje, jer moram doći opet navečer i bdijem cijelu noć.
Penjem se taman na krevet (bio sam gornji), kad dotrči vojni policajac (u toj kasarini je tada bila samo Komanda stana, Veza, (Izviđači - jedno vrijeme, kasnije se odustalo od ženske postrojbe pa su otišli u novi blok u Kadetnicu) i Vojna policija), zove me dežurni oficir.
Mislim si, sad sam najebo, valjda idem odmah u pritvor. Kad, veli on meni da preuzmem telefon i sjedim tu, da se netko u auto parku upucao.
Onda su došli blijedi stražari, jer su mislili da se netko ubio metkom koji su oni izgubili, pa su otišli sretni, kad su čuli da sam ga našao.
I od te cijele strke i panike, dežurni oficir je zaboravio na to izgubljeno-nađeno s metkom, tako da nitko nije saznao za moj izlet s curom na Dravu.

Kemo Specijalac (citat):

priseti se malo bolje,mislim da je slucaj Plut bio u Ljubljani

Pajo se dobro sjeća, potjera je trajala i bilo je zasjeda na mnogo mjesta.

Ovo piše na Wikipediji:

I)
Bojan Plut, slovenski ubijalec, * 1967, † 1986, Ljubljana.
Plut je bil maja 1986 na služenju vojaškega roka JLA v Ljubljani, ko je maja vlomil v orožarno vojašnice ter iz nje ukradel jurišno puško in pripadajoče naboje.
Nato je pobegnil iz vojašnice in tako sprožil veliko iskalno akcijo, ki je potekala v Sloveniji in na Hrvaškem. Med begom je ukradel več vozil in ubil dva policista.
Potem, ko so ga policisti izsledili, je storil samomor. Pred samomorom je na puško zapisal, da mu v glavi šumi in da ni hotel ubiti policistov.
Njegov bratranec, Silvo Plut, je večkratni morilec.

II)
Leta 1986 je v vojašnici vojaški rok služil Bojan Plut, bratranec bolje znanega množičnega morilca Silva Pluta. Pred vpoklicem v vojsko je Plut že dalj časa imel težave z zakonom zaradi kraj in tihotapljenja. Po vpoklicu je bilo videti, da se je njegovo vedenje popravilo saj so ga vojaki in nadrejeni opisovali kot vzornega vojaka. Sodeč po dnevniku, ki ga je pisal, pa so se v Plutovi glavi dogajale čudne stvari. Prvega maja ponoči je izkoristil priliko in v vojaški uniformi oborožen z avtomatsko puško z več kot sto naboji pobegnil iz vojašnice. Zgodaj zjutraj naslednjega dne je štopal ob Nemški cesti, kjer nato ukradel avtomobil, ki mu je ustavil. Pot je nadaljeval preko Novega Mesta do vznožjaGorjancev, kjer je vlomil v gostinski lokal. Tam se je oskrbel z hrano in pijačo nato pa se usmeril proti Mirni Gori kjer je zamenjal avtomobilske tablice. Po vožnji po Beli krajini se je usmeril proti Mariboru in Ormožu. V vasi Trnovec je zletel iz ceste nato pa pobegnil iz kraja nesreče. V bližini Čakovca je s štopanjem ukradel še en avtomobil in se odpeljal proti Zagrebu. Pri Gradišču je ponovno zamenjal avto in se odpeljal v Zagreb, tam je avto zamenjal še enkrat in se nato odpeljal nazaj v Slovenijo. Blizu Dobove je ukradel nov avto in se odpeljal proti Kapelam tam je poizkušal ukrasti nov avtomobil vendar mu to ni uspelo zato je ukradel motor in se odpeljal proti Globokemu. Po nekaj kilometrih vožnje je motor pustil ob cesti in pot nadaljeval peš. Pot sta mu po naključju prekrižala inšpektorja republiškega sekretariata za notranje zadeve v službenem vozil. Ko se je avto približal Plutu je ta iz razdalje enega metra začel streljati na avtomobil, en inšpektor je bil na mestu mrtev drugi pa je umrl kasneje v brežiški bolnišnici. Plut je nato z službenim avtomobilom pobegnil proti Bizeljskemu, po nekaj kilometrih vožnje se je avtomobil zaradi okvare ustavil tako da je pot nadaljeval peš. Med potjo se je zatekel v neko barako vendar so ga kmalu zalotili lastniki zato je nadaljeval pot. V kraju Gradice je ukradel avtomobil in se ponovno odpeljal proti Zagrebu, kjer so ga končno opazili policisti in ga začeli zasledovati. Po vratolomni je vožnji je pri naselju Jakovlje zletel iz ceste in se prevrnil, v brezizhodnem položaju je cev puške usmeril v brado in se ustreli.

Sjećam se da su dečki s kata iznad, dakle Vojna policija, spavali u čizmama i da su imali bojevu municiju. Vozila su im bila parkirana ispred zgrade i par puta su izlazili van, u zasjedu.

Nešto slično ovom što piše na slovenskom nam je ispričao i oficir KOS-a.
Bili smo tada na terenu na Pivki, na najvećoj vježbi te godine (komandant vježbe je polagao praktični dio doktorata vojnih nauka ili tako nešto, tako da može postati general).
Još mi je u sjećanju da smo sjedili na livadi i da je bilo jako sunce, pa je oficir dozvolio da skinemo kape.
Rekao je da je Plut bio požarni, pa je provalio u skladište i uzeo (mislim, al' sjećanja nakon toliko godina više nisu sasvim pouzdana) dvije automatske puške i transportnu vreću mnogo metaka. Stopirao je i onda oduzeo prvo vozilo. Navodno je prvom vozaču dozvolio da si uzme stvari iz prtljažnika.
Kraj I) i kraj II) je bolje ne komentirati...