Brioni, pozadina

Od kraja decembra 1984. do kraja septembra 1985., prekomanda iz Pule. Trpezarac, ako ste u tom periodu bili moranrički pešadinac na Brionima vrlo je verovatno da je hleb koji ste jeli u kuhinji prošao kroz moje ruke. B)

Tema dugo već stoji, dobrih 7 godina, ali niko nije uzeo učešće u raspravi, što je baš neobično ali eto dešava se. Inače po mom sudu, ova tema nije kao one ranije, škakljive, koje treba brisati.

Evp, posle četiri i po godine i dalje nema kolega pozadinaca. Našao sam jednog mog klasića na Fejsbuku koji je zajedno sa mnom prešao sa Katarine pred novu 1985. godinu, radio u servisu i još jednog kuvara. Izgleda da ne posećuju ovaj forum.

Nisam do sada vidio ovu temu. 
Inače, na Katarini sam proveo čitavo vrijeme, a to znači i dio ovog koje si naveo. 
Sjećam se da smo imali pekaru, a hrana nam je navodno stizala sa Muzila. 
Naš vozač Miomir Srdanović (iz Šavnika) i Ljahaj Hasan (mislim da danas radi u Zagrebu) su nam često znali donositi vruće vekne od nekoga svoga iz pekare. Goran Klajzner iz Koprivnice je imao domaće buđole, ja sam uvijek imao domaće slavonske slanine i oštar "feder". Luka se moglo lako nabaviti i gozba je bila zagarantirana.

Ja sam na Katarini bio u Bataljonu (druga četa kod kap. Stanimirovića), tamo pred Novu Godinu krenuli da dolaze po nas da idemo u prekomande, zafalilo ljudi jer smo bili prva avgustovska klasa pa bila rupa od mesec dana. Iz moje čete prvo odoše u vojnu policiju na Brione, posle došli po nas za pozadinu, ne znam kad jedan Nišlija, zaboravih ime, otišao u PP vod tamo pored Penede. Ja sam prao bidone nekih mesec i po dana dok jedan veseli Bosanac aprilac nije napravio s***** napivši se prilikom izlaska u grad i potukavši se sa vojnom policijom na Brionima prilikom povratka, on i moj kolega Vlada kuvar iz Noćaja dobiše pet dana zatvora, a njega za kaznu mesec dana pred skidanje staviše na moje, a mene na njegovo mesto u "hlebarnik", kako smo to zvali.

p.s. to ne znači da je hrana u restoranu bila loša. Naprotiv. 
Grah/pasulj sam grabio kad god sam bio u prilici. Osim toga bila mi je omiljena  musaka, kao i burek/sirnica (za doručak). 
Grašak smo zvali "smb kuglice". Kiseli kupus je uvijek strašno zaudarao, ali nije bio tako loš kad si mlad i gladan. Skušu smo zvali "gumiflex" jer je uvijek bila nekako gumena, ali ukusna. 
Poparu sam mrzio, a ne znam nikoga tko je to jeo. 
Kompot od šljiva je bio super. Promješaš ga, pokupiš crve ako isplivaju i izbaciš ih pa uživaš.

DRNČ, mislim da je bio četvrttkom ujutru.

Nama su također uzeli ljude za vojnu policiju. Prvi je otišao Miroslav Liptak iz Bačke Palanke. Mislim da mu je svanulo jer baš nije volio telegrafiju. S njim sam i danas u kontaktu. 
Mislim da su nam tada pokupili i još jednog Slovenca kojem se nikako ne mogu sjetiti imena. 
Inače, sa kap. Stanimirovićem sam i danas povremeno u kontaktu. On je već duže vremena u penziji i živi u jednom selu kod Bele Crkve, blizu rumunjske granice.

Mislim da je i pravi drnč bio ukusniji od toga  

Sjećaš se onog "maslaca" na kojem je pisalo "Ferizaj"?
To je bilo tako tvrdo da si prvo morao dobro da ga izudaraš drškom noža kako bi se koliko- toliko mazao.  Ne znam od čega se to proizvodilo, ali okus je bio neponovljiv

goran9030 (citat):

Sjećaš se onog "maslaca" na kojem je pisalo "Ferizaj"?
To je bilo tako tvrdo da si prvo morao dobro da ga izudaraš drškom noža kako bi se koliko- toliko mazao.  Ne znam od čega se to proizvodilo, ali okus je bio neponovljiv

Ko se ne seća? Kad prilaziš kuhinji na sto metara čuješ lupanje i znaš šta je za doručak. Mislim da je bio margarin, maslac ne bi trebalo da se toliko stvrdne.

goran9030 (citat):

Inače, sa kap. Stanimirovićem sam i danas povremeno u kontaktu. On je već duže vremena u penziji i živi u jednom selu kod Bele Crkve, blizu rumunjske granice.

Povremeno je aktivan na Fejsbuku.

madamov (citat):

goran9030 (citat):

Sjećaš se onog "maslaca" na kojem je pisalo "Ferizaj"?
To je bilo tako tvrdo da si prvo morao dobro da ga izudaraš drškom noža kako bi se koliko- toliko mazao.  Ne znam od čega se to proizvodilo, ali okus je bio neponovljiv

Ko se ne seća? Kad prilaziš kuhinji na sto metara čuješ lupanje i znaš šta je za doručak. Mislim da je bio margarin, maslac ne bi trebalo da se toliko stvrdne.

U pravu si, nije to imalo dodirnih točaka sa maslacem. 
Među vojskom je kružila priča da se to proizvodi od nekakvih bivola, ali to je bilo nepotvrđeno i tko zna ko je to prvi izmislio. 
A za pileća krilca je jednom jedan inžinjerac "provalio" da su to sigurno od galeba i da ako ne vjerujemo iduće jutro na postrojavanju prebrojimo galebove. Sigurno će neki faliti  

madamov (citat):

goran9030 (citat):

Inače, sa kap. Stanimirovićem sam i danas povremeno u kontaktu. On je već duže vremena u penziji i živi u jednom selu kod Bele Crkve, blizu rumunjske granice.

Povremeno je aktivan na Fejsbuku.

Mi smo se više puta i čuli, a jednom prilikom sam ga zvao preko Vibera kad sam došao na Katarinu, pa sam uključio video poziv. 
U tom trenutku sam ga vratio godinama nazad, u vrijeme kad je tamo bio. Prilično se ražalostio kada je uživo vidio kako to danas izgleda iako se na FB mogu povremeno vidjeti razne slike.

goran9030 (citat):

madamov (citat):

goran9030 (citat):

Inače, sa kap. Stanimirovićem sam i danas povremeno u kontaktu. On je već duže vremena u penziji i živi u jednom selu kod Bele Crkve, blizu rumunjske granice.

Povremeno je aktivan na Fejsbuku.

Mi smo se više puta i čuli, a jednom prilikom sam ga zvao preko Vibera kad sam došao na Katarinu, pa sam uključio video poziv. 
U tom trenutku sam ga vratio godinama nazad, u vrijeme kad je tamo bio. Prilično se ražalostio kada je uživo vidio kako to danas izgleda iako se na FB mogu povremeno vidjeti razne slike.

Ja sam išao na Gibonnija i Olivera pre pet godina krajem avgusta i uveo sam sina u svoju spavaonu. Sve je bilo ogoljeno, ali i očišćeno i bezbedno da se uđe. Neke fotografije od pre tog vremena su prikazivale da maltene nisi mogao da uđeš u hodnike.

Ja sam isto svom sinu skoro sve pokazao  
Obećao sam mu idući puta kad budem išao u Pulu da će ići sa mnom pa da prođemo još ono što nismo stigli prije. A računam i na ponudu Berača šparuga da ćemo posjetiti i okolne forove.

Ima li još nekog koji je bio u Barbarigi 1975 i 1976 godine.